Jedan od jednostavnijih načina je sledeći: of-šor kompanija fakturiše usluge firmi ovde, na primer za istraživanje tržišta, propagandu, konsalting, softver, organizaciju i slično. Faktura može biti 50.000, ali i 500.000 evra i više. Za firmu u Srbiji to je trošak koji automatski znači manju dobit i manji porez.
Drugi način je da biznismen pozajme novac od sopstvene of-šor firme, i to po kamati mnogo većoj od tržišne. Iako sam sebi plaća kamatu, njegovoj firmi to se knjiži kao trošak, i smanjuje dobit, a samim tim i porez.
Treći način je da of-šor firma ovdašnjoj kompaniji fakturiše neki proizvod ili uslugu po ceni većoj od realne. Na primer, softver koji košta 100.000 evra, fakturiše na 120.000 evra, čime ne plaća porez na razliku od 20.000, nego se taj novac prebaci na neki od računa vlasnika of-šor kompanije. Ako je jaka poreska administracija, sve preko 100.000 evra ne priznaje se u trošak, nego se za tu sumu uveća dobit kompanije, i na to se plati porez.
Komentari