Fenomen koji se poslednjih godina proširio među mladima nema veze sa ovom tradicijom, već, naprotiv, sa „modom” koja je došla iz anglosaksonskih i skandinavskih zemalja poznatom kao „binge drinking”, odnosno način pijenja koje se sastoji u tome da se u što kraće vreme unese što veća količina alkohola, uglavnom jačih pića, sa ciljem što bržeg opijanja. To je neka vrsta pervertirane prakse „happy hours”, koja omogućava da se pije po manjim cenama u ograničenom roku, kao i koncepta „open bar”, kada se za ulaznicu nudi neograničena mogućnost opijanja za šankom, što više neće biti dozvoljeno nakon što budu stupile na snagu nove mere vlade. Predviđene kazne idu do 7.500 evra.
Brzo opijanje je naročito rasprostranjeno u takozvanom „pojasu votke” (većina severne Evrope i delovi istočne Evrope). Jug Evrope počinje, međutim, sve više da pije kao sever.
Među zemljama koje prednjače su Danska, Velika Britanija i Finska, koje su jedinstvene i po tome što ima više devojaka koje se odaju ovom opasnom načinu konzumiranja alkohola od njihovih vršnjaka. Danska je na čelu, sa neslavnim rekordom od 60 odsto mladih između 15 i 16 godina koji imaju naviku brzog opijanja, dok je Turska na dnu, sa 15 odsto. U Rusiji je fenomen poznat kao „zapoj” i često podrazumeva opijanje bez prestanka koje traje dva ili više dana.
U Španiji su od sredine devedesetih popularni litarski kokteli, koji se obično ispijaju na otvorenom, na plažama, u parkovima i na ulicama, često tokom proslava.
U Francuskoj je ovo, takođe, fenomen koji je primenjuju grupe. Podaci iz 2007. godine pokazuju da je ovakvom načinu opijanja sklono 16 odsto sedamnaestogodišnjaka i devet odsto njihovih vršnjakinja u Francuskoj.
U prvobitnom nacrtu zakona o zdravstvu bilo je predviđeno i potpuno ukidanje prodaje alkohola na benzinskim pumpama širom zemlje, ali su se tome usprotivili predstavnici industrije vina, pa je na kraju pronađeno kompromisno rešenje – prodaja alkoholnih pića na pumpama biće zabranjena između 18 i osam časova ujutru, umesto kao do sada, između 20 i šest sati.
Najveća borba vodila se, međutim, oko oglašavanja alkoholnih pića na Internetu, što do sada nije bilo regulisano zakonom iz 1991. godine, kojim je ograničeno reklamiranje alkohola u novinama, na radiju i na plakatima.
Snažan lobi proizvođača vina uspeo je da se izbori za to da reklamiranje na Internetu bude odobreno, ali su zakonodavci postavili ograničenja – alkohol ne sme da se oglašava na sajtovima namenjenim mladima, na sportskim sajtovima, kao ni u takozvanim pop-ups porukama, prozorima koji se spontano pojave prilikom otvaranja sajta.
Predsednik Nikola Sarkozi je tokom kampanje 2007. godine obećao da će pomoći proizvođačima vina, koji su pogođeni opštom ekonomskom klimom i velikom konkurencijom jeftinih a dobrih vina iz Argentine i Čilea. Njegova desničarska vlada je, međutim, zauzela čvrst stav, sa namerom da spreči prodaju alkohola maloletnicima u svakom trenutku i u svim prilikama. Braneći ove mere, Rozelin Bašelo, ministar zdravlja, saopštila je da je hospitalizacija maloletnika ispod 15 godina zbog opijanja porasla 50 odsto između 2004. i 2007. godine.
Ana Otašević
Komentari