Kockičicin iBlob

…troši se, dakle, mora da se naplati.

Po njujorškim snobovskim kuloarima, za lepe gospodice onižeg morala, koje su zabavljale stariju, situiranu, uglavnom oženjenu gospodu, koristio se izraz „kept women“, što bi u prevodu znacilo – izdržavana žena. Pocetkom devedesetih, kada ovaj termin i ulazi u upotrebu, epitet sponzoruša iskljucivo se koristi kao oznaka za „namontiranu“ cicu u društvu okorelih beogradskih kriminalaca.

Naravno, kroz nekoliko godina, poucene iskustvom starijih sestara i drugarica, u redove izdržavanih plavuša regrutuje se ogroman broj klinki, željnih tudih para i suvozackog mesta u novom tipu „ferarija“, „mercedesa“, „poršea“ i slicnih im prevoznih sredstava.

Prirodno, i kolonija sponzora, nekada iskljucivo sastavljena od nestašnih decaka iz ozloglašenog podzemlja, sada dobija nove clanove, novokomponovane biznismene, zadrigle direktore, lažljive i razuzdane politicare, kao i isfrustrirane pedesetogodišnjake sa ozbiljnim problemima impotencije zbog neurednih i lajavih supruga, cije zvocanje i cantranje više ne mogu da podnesu. Iako je proizvod ulicnog slenga, termin sponzoruša polako ali sigurno dobija mesto u modernoj kulturnoj fenomenologiji.

Lov na bogataše

Ukoliko se odlucite, da popodne provedete u nekom od fancy beogradskih sastajališta, moci cete i sami da se uverite kako sponzoruša u pokušaju izgleda posle jutarnje toalete. Obavezno izblajhana, previše našminkana (okrecena), proizvodima iz Bugarske, Madarske ili Albanije, na klimavoj štikli od minimalnih deset santimetara, nepoznatog proizvodaca. Umesto pancira, navukla je dva para wonderbra, ima poluprovidne naocare, jer na ulici kupuje prošlogodišnju đoju, pa nije u stanju da baš do tancina prati modu. Pantalone su, naravno, preuske, marke „Šizmi Ajakse“, a poseban akcenat se stavlja na izvijanje kicme u poslednjim pršljenovima, pretpostavljam, da bi guza izgledala isturenije. Tu je i tesna majcica koja otkriva sve mogucnosti nabudženog grudnjaka. Nokti su vec prica za sebe, naravno plasticni, brižljivo zalepljeni kod prijateljice, priucene manikirke koja je završila ubrzani kurs za kozmeticara, manikira, pedikira i ko zna još za šta. Na toj, par santimetara dugoj plastici, koju slobodno nazivaju noktima, može se videti citav repertoar slicica iz ruskih bajki, muslimanskih fantazija i halucinacija pomenute priucene umetnice. Što se tice mentalnog sklopa, prica je daleko siromašnija. Vecina može da se podici diplomama trgovacke, ili škole za negu lepote, popularan je i frizerski zanat, a vrhunac profesionalnog uspeha predstavlja rad u nekom renomiranom butiku, ili kozmeticki salon u vlasništvu.

Tako naše prijateljice, u narodu poznatije kao sponzoruše, stoje odnosno sede, u baštama popularnih kafica, vidno napucenih usana u nadi da ce ih neki od ljubitelja maloumnog mladog mesa, koji poseduje novi tip „mercedesa“, osloboditi svih finansijskih problema do kraja života.

Najcešce ih možete videti po dve ili tri u grupi, zveraju okolo i razmenjuju informacije od vitalnog znacaja, gde se može kupiti dobar veš za sitne pare, kakve su cene na Bulevaru, gde se nabavlja kineski „Luj Viton“, koji neodoljivo podseca na original i slicno. U diskretnim ekipicama razmenjuju se i podaci o seksualnim mogucnostima, debljini novcanika, darežljivosti i stambenoj situiranosti lovine, kao i o koleginicama koje su uspele da uhvate dobre žrtve za isisavanje, „pošteno“ stecenog kapitala. Uzbuna nastaje kad se poželjna lovina, koja pri tom želi da bude uhvacena, približi bašti doticnog kafea. Iako su mlade sponzorušice, koji minut pre, bile divne i prisne drugarice, situacija odmah postaje zategnuta i uzavrela. Svaka na sto izbacuje svoje glavne adute, mazno se smeškajuci novopridošlom trofeju. Bez skrupula jedna drugoj upadaju u rec, guraju sise lovini u lice, mlataraju noktima, oblizuju se, sve u nadi da ce ih doticni velikodušno povesti na neki rucak.

E, taj rucak, vec je rizik za naše mladane i neiskusne zvezde teksta. Sponzor, iskusni posetilac videnijih restorana, vec ima proverenu kombinaciju koju narucuje. Medutim, sponzoruša se tu našla u nebranom groždu, pa opširna vinska karta i meni u njenim rukama deluju otprilike kao science fiction. U prevodu, devojka ništa pod milim Bogom ne razume. Taj horor u njenoj plitkoj glavi ne smem ni da zamislim. Ipak, ne treba joj zameriti, jer u svojoj kratkoj karijeri sponzoruše nije stekla znanje i iskustvo rucavanja van kuce, ili grila sa pljeskavicama u komšiluku, a možda je imala srece i da neki put svrati u Mc Donalds. Kad se tortura od rucka završi, a mila nam sponzorušica nekako smiri napaceni želudac, dolazi do ugovaranja vecernjeg sastanka. Ona vec vidi nešto od svojih stalnih mesta za izlazak, Kabare, Nanu ili neki popularniji splav, gde ce i ona, kao i iskusnije koleginice svoju cenjenu zadnjicu smestiti u skroviti separe. Dok sponzor istu tu situaciju, smeštanja zadnjice, vidi u svom iznajmljenom stanu za posebne prilike ili u nekoj od hotelskih soba.

Ipak, oboje imaju donekle istu viziju, noc ce provesti zajedno. Dogovori se lako sklapaju, i za tili cas, eto, zakazanog termina i mesta sastajanja.

Po onoj staroj srpskoj „Plati pa klati“, sponzor izdašno sponzoriše izlazak u neki od popularnih klubova, okupljališta bogate gospode, gradskih blejaca i, naravno, profesionalnih sponzoruša. Devojke su po pravilu minimalno obucene, naglašenih grudi i metarskih noktiju, spremne da trezveno razmotre finansijsku situaciju prisutnih. Momci, ako takav izraz možemo upotrebiti za gospodu u kasnim cetrdesetim, pripiti i uzbudeni zbog te sveprisutne golotinje, samozadovoljno biraju koje valjano parce mesa, da im ulepša provod. Kao nezaobilazni detalj na stolu se može primetiti šampanjac „Dom Perinjon“, vrhunac srpskog poznavanja ampelografije i simbol dobrog ukusa i dubokog džepa. Najtužnije u celoj prici je to što devojka ne razlikuje šampanjac od banatskog rizlinga, kao ni sibirski kavijar od jetrene paštete, ali odlicno zapaža da joj sponzoruše koleginice sa okolnih stolova neskriveno zavide na ulovljenom primerku.

Razvoj situacije je dalje više nego logican, maloletnica završava u krevetu, postarijeg, oznojenog i alkoholom natopljenog starijeg gospodina. On joj obecava, kule i gradove, posao foto modela u Milanu, putovanja po egzoticnim zemljama, poznanstva sa menadžerima i svetlost reflektora. A naša junakinja, obrlacena još cuvenim ruckom, spremna je na sve moguce bahanalije i seksualne vragolije zarad ispunjenja pustih obecanja. Sutra, po otrežnjenju, što od enormne kolicine šampanjca, što od privremenog sjaja, sponzoruša shvata, da onaj zaljubljeni matori folirant uopšte više i ne odgovara na njene panicne telefonske pozive. Posle nekoliko dana, pri slucajnom susretu, isti taj matorac se ponaša kao da je nikada nije video, a njegovi prijatelji se gurkaju i smeškaju, ocigledno do srži informisani o talentovanoj seksualnoj imaginaciji mlade sponzoruše.
Sada vec iskusna i poducena, ali nikada dovoljno, „blajhuša“ ce morati da ugreje još koji broj kreveta ne bi li kad-tad našla onog koji ce stvarno da joj ispuni obecano. Kada posle mukotrpnog rada po tudim krevetima, taj svetli trenutak napokon dode, sponzoruša u pokušaju postaje prava i iskusna sponzoruša. Ipak, to nije narocito cest slucaj. Naime, samo one najlukavije i najsrecnije umesto na „štajgi“ ili „plavom mostu“, završe kao srecno udate izdržavane dame.

Ova vrsta sponzoruše je ocigledno bila dovoljno pametna i lukava, a u krevetu uspešna, pa je od kupovine na Bulevaru i letovanja u Sutomoru, avanzovala do butika u Sava centru i letovanja na Svetom Stefanu. Nije neophodno da je bogato udata, ali neizostavno mora da bude u ozbiljnoj vezi sa nekim od videnijih sponzora. Uspešna sponzoruša je uspela i da ostvari snove svojih mladih koleginica, ponosna je vlasnica butika (butikašica), letuje na crnogorskim ekskluzivnim destinacijama i u ormaru ima cak i Ferea. Sada je vec upucena u sve tajne restoranskog menija, a naucila je da Dom Perinjon možda i nije jedina vrsta šampanjca. Ipak, naša junakinja ne dozvoljava sebi nikakve vrste opuštanja. Došla je do zakljucka da i „od dobrog uvek ima bolje“, pa uvijanje, izvijanje i ruralni flert cine standardnu formu njenog poslovicnog ponašanja.

Nije više klinka iz prigradskog naselja, a stekla je i prijatelje medu poznatijim facama. Izlazak u grad od jedne do druge neizvesnosti, pretvorila je u dobro utabanu stazicu medu neodoljivo šarmantnom, bogatom i sedom gospodom. Stekla je svoj stalni separe, pa ne mora cak ni da visi za šankom kao polutka mesa u kasapnici. Više je ne štipka i ne pipka svaka gradska budala, a i nije je baš lako prevariti, kao tolike mlade joj drugarice. Ipak, ni njoj nije lako, jer postaje opterecena borbom za opstanak. Naime, shvata ona, da se njeni glavni aduti polako tope, pred najezdom bezbrojnih maloletnih plavuša gladnih novca i skupih uzbudenja. Silikoni, porcelan zubi, liposukcije i ostala cuda mnogo koštaju, a ukoliko zaljubljenost izdržavaoca nije potpuno slepa, postoji realna opasnost da neka mlada i lepša zauzme njeno mesto pod suncem šarenih novcanica. U tom trenutku, neophodno je da se sponzoruša više osloni na intelekt, nego na izgled, što je totalno apsurdno. Celog života je ulagala u telo, ali ne lezi vraže, telo je polako izdaje. Došlo je doba da i sponzoruša poseti knjižaru. Kao spasonosni i najlogicniji izbor, cine joj se enciklopedijski naslovi tipa „Kako zadržati muškarca“, „Sve što niste znali o seksu a niste smeli da pitate“, „Kako se udati za milionera“ i slicne jako poucne stvari.

Ukoliko ni citanje ne urodi plodom, a ne veruje baš u vracarske teorije zavodenja kao što su „menstruacija u kafi“ i „krilca slepog miša“, iskusna sponzoruša prelazi na prostu taktiku ucene. Stvar je prosta, a ucena se sastoji obicno iz dve tri reci, „Reci cu joj…“, „Pokazacu joj fotografije“ i tako u nedogled. One lukavije su napravile i video zapise, pa i njih koriste kao poslednju slamku spasa.

Dalji razvoj dogadaja, iskljucivo zavisi od puke srece i umešnosti akterke, iskusne i prezrele sponzoruše. Na nesrecu, naše žene muškarcima bez pogovora sve praštaju, pa se pakleni ucenjivacki plan – nekako uvek izjalovi.

Ukoliko je udata, razloga za brigu ima nešto manje nego neudata koleginica, ali je naše šuplje zakonodavstvo sprecava da se preterano opusti. Naime, svesna je ona kakva može biti mlada plavuša željna novca, a i jasno joj je da u životu nije spremna mnogo da zaradi, pa grcevito drži i to što ima, prihvatajuci sve vrste ponižavanja zarad udobnog života.

Postoji i još jedna verzija ove price, veoma raritetna, a to je da sponzoruša toliko ojadi svoje „pacijente“, da do kraja života može da uživa u blagodetima minulog rada. Ipak, i ova bajna verzija ima svoju lošu stranu. Opasnost koja uporno vreba je da se sponzoruša izvitoperi i pretvori u sponzora. Ako ne verujete, obratite pažnju na sledecu pricu.

Kada sponzoruša postane sponzor

Istina, takva situacija jeste cudna, ali nije nemoguca. Brižit Bardo je, svojevremeno, medu našim emigrantima, zgodnim, mladim, siromašnim momcima, nalazila ispunjenje svojih najludih seksualnih fantazija. Stevica Markovic i drugovi su lepo živeli od izdašnih poklona lepe Brižitke. Koliko je poznato, radi finansijske satisfakcije, nisu prezali ni od homoseksualnih avantura sa Alenom Delonom. Iako odavno nisu medu živima, dobili su svoje naslednike medu lepuškastim decacima, sredinom ozloglašenih devedesetih u Beogradu. Manekeni u pokušaju, željni prvenstveno slave, a naravno i novca, upuštali su se u sumnjive avanture sa poznatim beogradskim šmizlama, homoseksualcima i biseksualcima. Bilo je naravno, tu svega: ucenjivanja, maltretiranja, silovanja… Najcuvenije prorocice, po pravilu neutvrdenog pola, svojevremeno su sa sobom obavezno vodile ergelu lepih, ispraznih momaka, koje su izdašno placala, a još izdašnije maltretirale.

Evo kako se jedan od tih momaka, akter price, priseca tih burnih vremena, sa jednom od njih: – Vodila nas je u sve moguce kafane na Ibarskoj magistrali. Svašta se dešavalo, ali je najodvratnije bilo kada nas je terala da pijemo viski iz njene (njegove) cipele. Možeš da zamisliš, ženska štikla, a broj cetrdeset šest. Klasicna agonija. Na seksualne kontakte nisam pristajao, jer mi je to bilo totalno odvratno. Placala je sto maraka dan, to je dosta novca za mene, ali kako da budem sa njom kada ne znam šta trenutno ima u gacama… Bio sam i sa jednim našim rediteljem – ono klasicno seks za uslugu. Mnogo sam želeo da postanem popularan, ali sam vrlo brzo shvatio da je cena, ipak, previsoka.
Da je cinjenica da i žene dobijaju svoje mesto u sponzorstvu, govori i veliki broj striptizera i muških prostitutki na našem tržištu. Hvale se kolicinom posla i zaradom, što nas navodi na zakljucak da dolazi neko novo vreme u sponzorskim odnosima. Jednostavno, ona placa i obecava, a on cuti i radi.