Američki predsednik Ričard Nikson dogovarao se sa ozloglašenom vojnom huntom u Brazilu da pomogne u svrgavanju socijalističkog demokratski izabranog predsednika Salvadora Aljendea u Čileu. Po novoobelodanjenim arhivskim dokumentima SAD su se u hladnoratovsko vreme oslanjale na Brazil, kako bi „iskorenile” levičarske pokrete i vlade u Latinskoj Americi. Beleške iz Arhiva američke nacionalne bezbednosti ukazuju da su Ričard Nikson i Emilio Medisi (1905–1985), tadašnji de fakto predsednik Brazila, kovali planove za likvidiranje Aljendea, Fidela Kastra, dok je Henri Kisindžer u Londonu otvoreno podržao brazilsku vojnu diktaturu(1964–1985), zaslužnu što je svojevremeno izbornom prevarom u Urugvaju na vlast doveden Huan Marija Bordaberi koji je potom počinio zlodela nad sopstvenim narodom.

Nikson je u Brazilu video nezamenljivog partnera koji je mogao da „odradi” mnogo toga u Latinskoj Americi, što je Vašingtonu bilo nemoguće. Po jednom sinopsisu iz obelodanjenih arhiva „predsednik je rekao da je jako važno da Brazil i SAD tesno sarađuju na ovom polju… Ako je potreban novac ili bilo kakva druga pomoć, mi to možemo da obezbedimo”, navodi se u beleškama razgovora između Emilija Medisija i Ričarda Niksona u decembru 1971. Medisi je ponudu Vašingtona dobio kada je ispričao kako brazilski oficiri sarađuju sa čileanskim i kako čileanska vojska ima snagu da zbaci Salvadora Aljendea. Posle nepune dve godine, 11. septembra, 1973. Aljende je poginuo u toku krvavog puča koji je uspostavio dugotrajnu ozloglašenu diktaturu Augusta Pinočea. Postoji i teorija da je Aljende ne želeći da se preda pučistima izvršio samoubistvo u odajama razrušene predsedničke palate u centru Santjaga.