Ukoliko se nastavi njeno otapanje, arktička ledena kapa ove godine bi mogla da se smanji više nego ikada. Samo tokom meseca jula na Arktiku se otopilo 106.000 kvadratnih kilometara leda, saopštio je američki Institut za podatke o snegu i ledu.
Da se arktički ledeni pokrivač dramatično smanjuje, potvrđuje i specijalni satelit „Icesat“, koji iz svemira meri njegovo otapanje. Od 2004. do 2008. godine ledeni pokrivač se smanjio za više od 60 centimetara, dok je površina prekrivena višegodišnjim ledom smanjena za 42 odsto.
Arktički ledeni pokrivač se u julu još jednom drastično smanjio. Prema podacima naučnika, tokom proteklog meseca, zbog visokih temperatura, svakodnevno se u proseku otapalo 106.000 kvadratnih kilometara leda, što odgovara trostrukoj površini Belgije. Drugim rečima, svaka tri dana nestaje deo ledenog pokrivača veličine Nemačke, saopštava američki Institut za podatke o snegu i ledu (NSIDC).
Deca se kupaju
U eskimskom selu Tuktojaktuk, na severozapadu Kanade, temperature su ove godine dostigle 30. podeljak Celzijusove skale. „Deca su se kupala u okeanu“, tvrdi preduzetnik Edi Gruben. Ovaj 89-godišnjak već četiri decenije prati otapanje leda u selu od 900 stanovnika. „Pre četrdeset godina led je bio udaljen 64 kilometra od obale, a danas se ivica ledenog pokrivača nalazi na udaljenosti od 128 kilometara.
Dok su temperature u toku poslednjeg veka širom sveta u proseku porasle za 0,6 stepeni, zagrevanje na Arktiku je bilo dvostruko veće. Naučnici smatraju da je uzrok ovih klimatskih promena gotovo isključivo emisija štetnih gasova.
Volt Majer iz NSIDC-a kaže da ovogodišnja klima može da se uporedi s onom iz 2007. godine, kada je površina pod polarnim ledom svedena na minimalnih 4,3 miliona kvadratnih kilometara. Ovih dana ledena kapa zauzima 6,75 miliona kvadratnih kilometara, a otapanje koje se u julu odvijalo ubrzanim tempom već izvesno vreme je usporeno. Uprkos tome, upozorava Majer, površina pod ledom bi do septembra, kada se završava leto na Arktiku, mogla da premaši najmanju izmerenu vrednost.
Američki institut za kontrolu kvaliteta okeana i atmosfere (NOAA) prognozirao je u aprilu da bi leta na Arktiku već za 30 godina mogla da budu bez leda – a ne krajem veka, kao što se ranije očekivalo.
Prema mišljenju nemačkih stručnjaka, drastično otapanje leda na Arktiku tokom letnjih meseci moglo bi da izazove značajne promene u ekološkom sistemu. Ono ne utiče samo na životno okruženje polarnih medveda, ptica, foka i rakova, već i na morska strujanja i transport slatke vode (u okviru hidrološkog ciklusa), istakao je u Bremerhafenu profesor Ridiger Gerdes sa Instituta za polarna i morska istraživanja „Alfred Vegener“ (AWI). Sa strujama bi u Severni ledeni okean dospele nove vrste, dok bi druge nestale iz lanca ishrane.
Sledeća godina najtoplija
„Značajno je da se led ubrzano otapa već treću godinu zaredom. U stvari, otapanje je sve veće iz godine u godinu“, izjavio je Gerdes. Prema njegovim procenama, vrednosti će do kraja leta biti slične kao i u 2008. godini.
Nije beznačajno ni zagrevanje Pacifika, koje može promeniti vremenske prilike širom sveta – kažu meteorolozi, a prenosi Independent. Tako će se u narednih nekoliko meseci povećati suša u Africi, Indiji i Australiji, očekuju se obilne kiše u Južnoj Africi, dok će u Velikoj Britaniji temperatura ekstremno oscilirati – od toplog do hladnog.
Meteorolozi najavljuju da bi zbog svega ovog 2010. godina mogla biti najtoplija ikad zabeležena.
Ledena ploča može da se rastavi
Prema istraživanjima koje prati BBC, jedan od najvećih glečera na Antarktiku topi se četiri puta brže nego pre 10 godina. Studija nastala kao rezultat satelitskog merenja lednika Pajn Ajlend na zapadu Antarktika pokazuje da se površina pod ledom smanjuje brzinom i do 16 metara godišnje. Od 1994. godine, glečer se smanjio za više od 90 metara, što značajno utiče na nivo mora.
Prema proračunima urađenim na osnovu stope otapanja pre 15 godina, glečer je trebalo da opstane 600 godina, ali novi podaci ukazuju na to on postojati još samo 100 godina. Proces otapanja se najbrže odvija u središtu lednika i strahuje se da bi, ukoliko se bude otapao istim tempom, glečer mogao da pukne i da utiče na otapanje leda dublje u kontinentu. Jedan od autora studije, profesor Endru Šepard sa Univerziteta u Lidsu, rekao je da će se usled otapanja u središtu lednika nivo mora povećati za oko tri ceimetra. „Led zarobljen iza njega, međutim, može da podigne nivo mora za 20-30 centimetara“, rekao je on za BBC njuz.
Lednik Pajn Ajlend je predmet opširnih istraživanja u poslednjih nekoliko godina zbog straha da bi njegov kolaps mogao da izazove ubrzanu dezintegraciju zpadnoantarktičke ledene ploče.
Komentari