NOVA VAROŠ – Trinaestogodišnja Ljiljana Lazović već treću godinu traktorom koji vozi budi gorštake u zaseocima pod Grozdanicom, Debelim brdom i Šancem na visovima Čemernice. Ljiljana je jedini đak iz novovaroškog sela Donje Trudovo i deo puta od roditeljskog doma do 13 kilometara udaljene osnovne škole u Božetićima prelazi za volanom teškog traktora, kojom u planinskim vrletima jedva upravljaju znatno stariji i vičniji meštani.
U pet kilometara udaljenom Gornjem Trudovu Ljiljana silazi sa traktora, koji prethodno parkira u dvorištu svoje tetke, i do Božetića nastavlja pešice. To joj ne pada teško jer društvo joj do škole, tokom sat i po hoda preko uspona Čuk i Palež, prave Jelena Vulović, đak osmog razreda, i sestre Slavica i Milica Mačić, učenice petog i trećeg razreda.
- Na gumama su lanci, pa traktor vozim i po snegu visokom do 30 centimetara, sve dok smetovi ne prekriju put. Kad sneg zamete prtine, onda me na leđima do Gornjeg Trudova nosi moj verni konj Cigo – priča nasmejana učenica sedmog razreda.
Ljiljana je vrlo dobar učenik i mada od svih đaka osmogodišnje škole u Božetićima najduže putuje, nema zakašnjenja i izostanaka sa nastave. Kako bi stigla na vreme u školu, od kuće na put kreće oko pet ujutro.
- Da sama odem traktorom u Gornje Trudovo tata me je prvi put pustio pre tri godine. Do sada traktor nisam nigde ni ogrebala, samo mi je jednom pri povratku iz škole pukla guma, pa sam morala da vozim na felni – priča Ljiljana.
Komentari