Kockičicin iBlob

Specijalno za „Politiku“

Moskva, jula – Iako je Vladimir Putin izjavio da mu za uspostavljanje dobrih odnosa sa Dmitrijem Anatolijevičem Medvedevom neće biti potrebno da okači njegove portrete u svom kabinetu, ruski činovnici se nisu poveli za njim. Naprotiv – odmah nakon izbora cene fotografija novog ruskog predsednika su dvostruko porasle, a u jednom trenutku je potražnja bila tako velika da proizvođači nisu uspevali da proizvedu dovoljnu količinu. Sliku Medvedeva bilo je prosto nemoguće naći u prodavnicama.

I dok politikolozi nagađaju ko će u zemlji biti glavni – premijer ili predsednik – činovnici su odlučili da u svojim kabinetima okače fotografije na kojima su oba lidera. Takve predstavljaju pravi deficit – kako se pojave na tržištu, tako i planu.

Sistem „dva u jednom” koriste i prodavci čuvenih matrjoški. Do sada je na prvoj uvek bio poslednji predsednik, a kad se ona otvori sledio je prethodni, i tako unazad – do Lenjina, ili do Nikolaja Drugog, poslednjeg ruskog cara. Matrjoške na kojima je Medvedev na prvom mestu mogu se naći na Starom Arbatu gde se prodaju suveniri, ali su mnogo traženije one na kojima se Medvedev i Putin rukuju.

Svojevremeno je Putin izjavio da na njemu ne zarađuju „samo oni koji ne rade ništa”. Tako se u selu Virica u okolini Peterburga jedna fabrika koja je uglavnom proizvodila jastuke i ćebad, 2000. godine preorijentisala na goblene sa likom Putina. Direktor fabrike kaže da je posao od tada samo cvetao – napravili su desetine hiljada goblena, a sada rade i – portret Putina i Medvedeva zajedno. Prema rečima direktora Kozlova – zemlji su jednako potrebna obojica.

On se priseća da je pred izbore potražnja za Putinom malo smanjena, ali bilo je dovoljno da on postane predsednik Jedinstvene Rusije, pa da se sve vrati na staro. Kupci koji ne kupe zajedničku fotografiju, kupe dve, ali posebno vode računa da jedna ne bude veća od druge. Zato u fabrici prave obe varijante u istim dimenzijama. Ali u tim situacijama se pojavljuje problem – ko treba da bude sa leve, a ko sa desne strane. Obrni-okreni, kolektivna varijanta je najzgodnija.

Jedna peterburška štamparija koja je nekad štampala knjige, danas štampa samo portrete. Njen direktor rado priča o teškoćama takvog posla – mora se pažljivo voditi računa o količini boje, da neka ne prevlada i stvori neželjeni utisak o predsedniku. Ali isplati se, radi se po 24 sata i to će sigurno potrajati.

Iako po zakonu nemaju obavezu da drže fotografije rukovodilaca na zidovima, to čine gotovo svi – i gubernatori, i niži činovnici, pa i rektori na fakultetima. Ako se desi da ne mogu da nađu željenu varijantu, naručuju da se specijalno za njih uradi.

To je dalo ideju novinaru dnevnog lista „Komersant” koji inače prati Putina i za koga se s pravom može reći da se obogatio na Putinu izdavši nekoliko knjiga od kojih je prva bila kolektivni intervju (sa još nekoliko kolega iz drugih medija) kad je Putin postao predsednik i koja je bila jedini izvor informacija iz njegovog života, preko niza naslova – „Ja sam video Putina”, „Putin je video mene”, „Vidi Putina pa umri” (svaka u ogromnim tiražima i u po nekoliko izdanja), da pređe na objavljivanje fotografija, u ovom slučaju u knjizi s naslovom „Udvajanje ličnosti”, koju je pratila odlično posećena izložba. Tim povodom Kolesnjikov je dao dragocen savet činovnicima: „Najsigurnija varijanta vam je – obojica zajedno”.
Većina deputata Državne dume rešila je problem upravo na taj način. Oni drugi okačili su po dva portreta, najčešće na dva suprotna zida i jednake veličine. Za svaki slučaj, jer svima je poznata anegdota: „Ne znam ko će kod nas biti sledeći predsednik, ali predsednik Putin će sigurno otvoriti Olimpijadu u Sočiju.”

Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 27/07/2008.]