Kockičicin iBlob

Pa ipak, ne­la­go­da je ve­li­ka, po­go­to­vo po­sle naj­no­vi­jeg upo­zo­re­nja Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da upu­će­nog na adre­se ve­li­kih eko­no­mi­ja, da mo­ra­ju da „su­štin­ski” sma­nje svo­ju po­tro­šnju i po­ve­ća­ju po­re­ze, ka­ko bi iz­be­gle onu vr­stu pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­o­či­la Grč­ka.

Me­đu oni­ma na ko­je se to od­no­si je Ame­ri­ka, ko­ja ta­ko­đe ima ve­li­ki bu­džet­ski de­fi­cit: na sva­ki do­lar ko­ji po­tro­ši nje­na fe­de­ral­na ad­mi­ni­stra­ci­ja, 40 cen­ti je po­zajm­lje­no.

Pro­ce­na MMF je da će do 2015. ame­rič­ki fi­skal­ni de­fi­cit do­sti­ći 110 od­sto od bru­to na­ci­o­nal­nog pro­iz­vo­da – sa 73 od­sto ko­li­ko je iz­no­sio 2006, pre ne­go što je kri­za u sre­di­štu nje­nih fi­nan­si­ja svet gur­nu­la u re­ce­si­ju.

Nenad

Deficit Amerike za 2009 iznosi ogromnih 10 procenata u odnosu na BDP, ukupan dug prema BDP je blizu 84 procenata,odnos prihoda prema vladinoj potrosnji je losih 0.6 . Svi ovi pokazatelji su komparativno identicni sa evropskim zemljama PIIGS-a. Pa sta je to onda sto Ameriku toliko razlikuje od vecine ostalih zemalja sveta i cini da se obveznice javnog duga SAD tretiraju sa rejtingom AAA i cine pribeziste za bekstvo investitora iz krizne euro zone?

To je upravo podatak da vladina potrosnja cini samo 25 odsto BDP-a, cak i u poslekriznom periodu, dok god PIIGS zemalja, vladina potrosnja iznosi grubo 50 odsto bruto drustvenog proizvoda. U tom grmu lezi vitalnost americke ekonomije. Medjutim, trendovi su negativni, obzirom na podatak da je jos 2000 godine javna potrosna u SAD iznosila samo 18 procenata BDP-a. Obamin plan potrosnje u narednim godinama preti da Ameriku transformise nalik evropskim zemljama i jedina brana tome su, za sada, novembarski izbori za senat i kongres u novembru 2010