Poboljšajte svoj mentalni kapacitet – što se mozak više koristi i stimuliše, to se više razvija i postaje sposobniji. Redovne fizičke vežbe ili rekreacija povećavaju cirkulaciju i snabdevanje mozga krvlju, njegov rast, razvoj i funkciju.
Kao najvažniji vitalni organ, mozak upravlja i koordinira svim funkcijama i organima u telu, uključujući krvne sudove, čula (vid, sluh, ukus, miris, dodir i tzv. „šesto čulo“), pluća i organe za disanje, varenje i izlučivanje, reprodukciju, kretanje.
U njemu su smeštene i osnovne mentalne funkcije: svest, kreativnost, mišljenje, sećanja, verovanja. Sastoji se od oko 100 milijardi ćelija međusobno povezanih izuzetno složenom mrežom tankih ćelijskih produžetaka zvanih dendriti i neuriti. Oni na krajevima imaju osetljive receptore koji se međusobno dodiruju u vidu sinapse. Uspostavljanje veze između sinapsi znači sećanje, a njihovo brisanje – zaborav.
Dr Đorđe Kljajić, koji gotovo dve decenije živi i radi u Kanadi, u svojoj knjizi „Medicina, zdravlje i životni stil 3″ (izdavač „Mono i Manjana“) savetuje kako da poboljšamo svoj mentalni kapacitet. Ističući da je čovek onoliko mlad koliko ima motiva da uči, stvara, stiče nove veštine, nove navike i nove prijatelje, on kaže da za mozak važi isti princip kao za sve organe i tkiva u organizmu: što se više koristi i stimuliše, to se više razvija i postaje sposobniji. Učenje, radoznalost, mentalni trening i informisanost promovišu kritičko mišljenje, fleksibilnost pamćenja, povećavaju broj moždanih ćelija. Osobe sa većim stepenom obrazovanja ili kreativnim i proizvodnim veštinama manje obolevaju od demencije u starijim godinama. Istovremeno, dr Kljajić ukazuje i na to da redovne fizičke vežbe ili rekreacija povećavaju cirkulaciju i snabdevanje mozga krvlju, njegov rast, razvoj i funkciju, a da bolja cirkulacija omogućava bržu eliminaciju nepotrebnih materija iz mozga, pre svega ugljendioksida.
Prema njegovim „uputstvima“, sopstvene mentalne funkcije možete da unapredite i um izoštrite učenjem, radom, vežbama i pozitivnim emocijama, ali i uz pomoć još nekih aspekata zdravog životnog stila.
* Veoma je važan zdrav i dovoljno dug san. Dokazano je da studenti, lekari i medicinske sestre koji uče ili rade noću, osobe u noćnim smenama ili bilo koje lišavanje dovoljnog sna, imaju smanjene mentalne aktivnosti, koncentraciju i pamćenje, a to znači i radnu sposobnost.
* Raznovrsna ishrana, sa uravnotreženim hranljivim sastojcima, značajno utiče na razvoj inteligencije i mentalnih procesa. Osnova zdrave ishrane su integralne žitarice, povrće, dovoljne količine belančevina, složeniji ugljeni hidrati, minerali i vitamini. Iako je više od 90 odsto mozga sačinjeno od složenih masti, treba izbegavati masti životinjskog porekla, nezasićene i hranu bogatu holesterolom, jer doprinose zakrečavanju krvnih sudova i slabijoj cirkulaciji u mozgu. Za mozak su najvažniji vitamini iz grupe B, posebno B1, B2, B6, B12 i folna kiselina, jer su neophodni za umnožavanje, rast i održavanje nervnih ćelija. Vitamin C povećava stabilnost krvnih sudova, a vitamin E kao antioksidans neutrališe toksine u krvi.
* Dugotrajan stres, napetost, uznemirenost, anksioznost, dovode do neumerenog povećanja kortizola i adrenalina u krvi. Ovi hormoni povisuju krvni pritisak, povećavaju brzinu srčanih otkucaja, napetost mišića, mogu da blokiraju rast moždanih ćelija, da umanje efikasnost moždanih funkcija. Najefikasnija borba protiv stresa je učenje i spremnost za najčešća iskušenja, obaveze i odgovornosti. Dobra tehnika dubokog disanja, redovne vežbe, meditacija, joga i opuštanje mišićne napetosti smanjuju nivo suvišnih hormona.
* Alkohol se brzo rastvara u mozgu, a česte i neumerene količine uništavaju veliki broj moždanih i nervnih ćelija i dovode do ozbiljnih mentalnih i neuroloških problema, često sa trajnim posledicama. Gubitak ili oštećenje pamćenja, paraliza nerava i pojedinih delova tela, oštećenje vida ili sluha, gubitak ravnoteže, depresija, neke su od mogućih posledica.
* Kofein privremeno povećava budno stanje i koncentraciju, ali ne i efikasnost učenja i pamćenja. Neumerena količina kafe, a to podrazumeva više od tri šolje dnevno, povećava razdražljivost, stvara konfuziju, dovodi do nesanice, povećava lučenje stomačne kiseline i gorušicu. Suviše kafe ubrzava gubitak kalcijuma iz kostiju, preko bubrega. Štetno je i pušenje, i za moždane ćelije i za cirkulaciju u mozgu.
* Treba ograničiti gledanje TV programa. Postoje ozbiljne studije koje dokazuju da gledanje televizije deluje destruktivno na proces mišljenja, ometa mentalnu kreativnost, posebno kod dece predškolskog i školskog uzrasta.
* Male promene u svakodnevnim aktivnostima stimulišu razvoj moždanih ćelija. Pisanje ili pranje zuba nedominantnom rukom, šutiranje lopte suprotnom nogom od one koja je uobičajena, učenje telefonskih brojeva napamet, mogu pomoći boljoj koncentraciji i izoštravanju misaonog procesa. Naučite da svirate neki muzički instrument, učite nove jezike, slušajte novu muziku… To će stimulisati moždane ćelije i memoriju.
Priredila S. Bijelić
Komentari