Kockičicin iBlob

Vašington, juna – I mi smo donekle kao Rusi ili Srbi – čuje se putnik u metrou. Pa začuđenom sagovorniku objašnjava: „I njima i nama je Bela kuća obećala resetovanje (novi početak) odnosa.”

To „resetovanje” je čak i ambicioznije u unutrašnjim nego u spoljnim vezama Amerikanaca. „Novi početak” je ovde postao, zapravo, novi simbol američkog materijalnog i duhovnog stanja, neka vrsta formule kojom se prevladava sadašnji neuspeh do koga se stiglo dugim uspesima i produktivnošću i kontraproduktivnošću.

Amerika je usred doba „velikog resetovanja”, kada „ceo naš život treba ponovo da se osmisli”, izjavio je televiziji Ej-Bi-Si profesor Ričard Florida, specijalista za socijalne i ekonomske teorije. To je „užasno težak” period, ali je „istorija pokazala da novim počecima uspevamo da poboljšamo život”.

Tradicionalni „američki san” (da svaka generacija uspeva više od prethodnog pokolenja, i da se radom može stići iz nižeg društvenog sloja do višeg i najvišeg) uzdrman je, pa na sve strane niču „menjačnice” snova. One nisu ustanove, mada ih podstiče nova administracija Baraka Obame, već predstavljaju niz kolektivnih i individualnih promena u sistemu vrednosti.

Kad su na nizbrdici finansijski centar Volstrit i automobilski giganti kao „Dženeral motors” i „Krajsler”, koji su bili motori našeg uspona, jasno je da ne može dalje onako kako smo navikli, ocenjuje niz stručnjaka. Dospeli smo u situaciju obrnutu od američkog sna i moramo da bolje regulišemo sistem koji nas padovima posle uzleta često dovodi u opasnost, poručuje i Obama.

U toku je, sugerišu istraživači, redefinisanje „američkog sna”, tako da ga se ne odreknu ni žrtve „najgore” kletve „dabogda imao pa nemao”. Kao primer je naveden slučaj supružnika Berkli iz kalifornijskog San Dijega.

Ona, Holi (35), kao konsultant za internetski marketing, i on, Kit (37) kao biznismen, godinama su munjevito profitirali u poslovima kojima su bili „apsolutno” posvećeni. Kupili su novu kuću, luksuzni džip i krstarili svetom da bi prisustvovali koncertima omiljenog im „Ju tu”.

A onda je, nedavno, „đavo došao po svoje”. Privredna recesija ih je „osakatila”. Pošto za prva četiri meseca ove godine nije mogao da domaćinstvu donese „ni cent”, Kit je zatvorio kancelarije i sveo broj zaposlenih od 25 na pet, s kojima radi u svojoj kući.

Oboje su preduzeli drastične mere štednje. Umesto po svetu, špartaju po okolini, umesto skupog automobile voze polovna kola, umesto rekreiranja u „džipu” trče po parku, otkazali su kablovsku televiziju, ali još uvek jedva „namiču” za otplatu kredita kako ne bi ostali i bez kuće.

Nužda zakon menja, pa su se i Berklijevi, s dva sina, prilagodili novim okolnostima, pronalazeći u njima i – izvesne čari. Umesto izlazaka u restorane, počeli su da gaje povrće u bašti, sami spravljaju jela i prvi put posle mnogo godina – svi zajedno sede za trpezom.

Sada nam je prioritet raspolaganje vremenom, kaže Kit. Preispitujemo šta je to što je bitno u životu, dodala je Holi Ej-Bi-Siju. Uče, pri tome, od ljudi kojima je „važnije kako se osećaju nego koliko zarađuju”. Shvataju da „nije sve u profesionalnom uspehu”. Za Holi je „američki san sada ono što joj nije bio – traženje balansa između karijere i porodice, uz otkrivanje onoga što je lepo u svakom trenutku”.

Ne radi se o propagandi za uživanje u „padu s konja na magarca”. U krizi koja ih je snašla, Amerikanci gube mnoge stvari, ali i dobijaju „ono nešto” što im je nedostajalo – za unapređenje bliskosti s drugima, pa i bližnjima, za koje mahom „nisu imali dovoljno vremena”, kao i za „prepoznavanje” drugih zanemarenih „sitnica koje čine život”, pa i za spoznaju da ih materijalna dobra nisu ispunjavala ni kad su ih zgrtali.

Za ostvarenje „američkog sna” sada su sve važnije „apstraktnije vrednosti” – bar po rezultatima nedavne ankete „Njujork tajmsa” i televizije Si-Bi-Es. Najviše ispitanika, 27 procenata, izjavilo je kako su im za realizaciju tog sna najvažnije „slobode i mogućnosti”, dok je karijerni uspeh kao prioritet istaklo 18, finansijsku sigurnost i zaposlenje 13, a posedovanje kuće samo devet odsto.

Uprkos tekućim teškoćama ne prevladava očaj. Čak 44 odsto anketiranih kaže da je ostvarilo „američki san”, a još 31 odsto veruje da će i njima to poći za rukom.

Manja kola, veći smisao

Takva izjašnjavanja ne umanjuju veličinu problema. San, koji je većina ispitanika realizovala ili veruje da će ga obistiniti, u sadašnjem obliku je doveo do krize, pa mu se menja sadržaj.

Vrhunske moralne vrednosti su zapostavljene zarad profitiranja u ekonomskom sistemu na čijim tabelama nema mesta za kompletni kvalitet života, sugeriše analitičar Vilijam Grajder u magazinu „Nejšen”. Najveći gubitak predstavlja, po njemu, to što su mnogi građani ostali bez mogućnosti da zaista upravljaju sopstvenom egzistencijom, da utiču na procese koji odlučuju o njihovom svakodnevnom životu.

Na raznim mestima se stoga, nastavlja, oseća napredovanje „socijalne odgovornosti u američkom kapitalizmu”. Smer preobražaja bi se, kaže, mogao sažeti u geslu – „manja kola za veći životni smisao”.

Istraživanja pokazuju da Amerikanci nisu skloni manjim kolima, ali da ih sve češće pribavljaju. Kao da tako prihvataju i novo pravilo – da se ostavi više mesta za druge, za sve koji su im više sapatnici nego konkurenti.

Momčilo Pantelić

[objavljeno: 21/06/2009]