Radim prekovremeno. Loše sam plaćen, a moj rad niko ne primećuje, niti ceni. Naprotiv. Kako da u toj situaciji budem optimista? Šta da radim? l neka su od pitanja koja svakodnevno stižu Vesni Vlatković, predsednici novoosnovanog kluba „Optimizam“, prvog takvog udruženja u svetu.
„Dajte otkaz“, odgovara Vesna oštro, ali sa osmehom, i dodaje:
- Ono što razlikuje optimistu od pesimiste jeste spremnost na akciju, promenu. Optimista nije nerealni pesimista, kako često kažu, već osoba koja je svesna situacije u kojoj se nalazi i spremna je da stupi u akciju kako bi stvari promenila nabolje. Optimista je onaj koji veruje da je sve u životu rešivo, samo je smrt neminovna, objašnjava Vesna za Danas.
Klub „Optimizam“ je neprofitna organizacija osnovana sa ciljem da okupi ljude dobre volje koji bi širili optimizam i organizovali humanitarne akcije. Prva od njih biće dobrotvorni koncert Maje Volk na Kolarcu krajem aprila. Sav prihod će biti upućen narodu Japana. Članovi kluba će, pored toga, održavati predavanja, seminare i debate na kojima će edukovati zainteresovane kako da postanu optimisti. Naučna istraživanja pokazuju da se svaka četvrta osoba rađa kao optimista, dok svi ostali, prema rečima naše sagovornice, mogu, ako žele, da promene svoj pogled na svet. Optimizam se, kaže, uči i razvija.
- Iako se današnje kompanije deklarišu kao društveno odgovorne i „brinu o svojim zaposlenima“, situacija u praksi je posve drukčija. Moderne kompanije podstiču mlade da u međusobnom takmičenju budu neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima, što je pogubno za tim. Kapital kompanije nije u novcu, nego u ljudima. Taj kapital je neprocenjiv, ističe Vesna.
Osećaj straha je, kaže, emocija koja danas dominira.
- Bojimo se da šefu kažemo šta mislimo jer možemo dobiti otkaz. Ako mužu/ženi ukažemo na problem, možda će zatražiti razvod. Strah nas je da pokažemo emocije jer će nas smatrati slabićima. Ako nekome izjavimo ljubav, može nas odbiti ili ismejati. Ko zna koliko smo šansi u životu propustili upravo zbog toga. Zato je moj omiljeni citat Andrićeva misao: „Toliko smo se puta u životu bojali, a nije trebalo. Trebalo je živeti“, navodi Vesna.
Ljudi su, objašnjava, podložni sindromu „kuvane žabe“.
- Ako žabu ubacite u vrelu vodu, ona će da iskoči. Međutim, ako je stavite u hladnu, i zagrevate, sve do tačke ključanja – žaba neće primetiti i skuvaće se. Tako je i sa ljudima. Malo je onih koji prepoznaju situaciju iz koje treba da pobegnu. Taj instinkt imaju deca, ali se on vremenom, socijalizacijom, gubi. Želimo kod ljudi da ga probudimo i da pokušamo da ih naučimo da nije svaka promena loša. Ne treba biti pasivan i čekati da rešenje padne s neba. Izađite iz veze u kojoj niste srećni, tražite bolji posao ako ste nezadovoljni trenutnim i ne bojte se da pokazujete svoje emocije, savetuje Vesna.
Predsednica kluba „Optimist“ kaže da će na svaka tri meseca organizovati konferencije na kojima će obaveštavati javnost o aktivnostima i rezultatima kluba jer, dodaje, ne treba suditi po onome što ljudi pričaju, već po njihovim delima. Na narednoj konferenciji prvi članovi će dobiti i svoje članske karte, a više od 100 javnih ličnosti koje su od početka godine dobile poziv da se pridruže klubu, s oduševljenjem su ga prihvatili.
- Naš kriterijum je bio da su to pozitivne i moralno ispravne osobe. S obzirom na to da nam se veliki broj ljudi svakodnevno javlja sa željom da se učlani, napravićemo uži odbor koji će razgovarati sa zainteresovanima. U principu, svako ko želi da bude član imaće tu mogućnost, a negativno nastrojeni ljudi će sami odlaziti jer će ih odbijati pozitivna energija. Želja nam je da probudimo optimizam jer, nažalost, u kriznim i teškim vremenima pozitivni i dobri ljudi se povlače, a loši isplivavaju u prvi plan, ističe naša sagovornica. U narednih pet godina strategija novoosnovanog kluba je da zaživi internacionalno, i da promeni pesimističko raspoloženje koje preovladava u Srbiji. Naime, prema Galupovom istraživanju, Srbija je od 53 zemlje treća po pesimizmu, odmah posle Francuske i Rumunije.
AUTOR: VLADA I KATARINA ŽIVANOVIĆ
Komentari