U izveštaju o poslovanju Kabulske banke, jedan od glavnih nalaza jeste da predsednikov brat, koji inače ima i američko državljanstvo, nije među onima koji su zloupotrebili banku, jer je, prema rečima Ludina, vratio pare koje je pozajmio, iako američki izveštači pišu da je taj slučaj u najmanju ruku „mutan”. Koliko prošlog meseca guverner centralne banke je u parlamentu izjavio da Mahmud Karzai duguje 22 miliona.
Među onima koji su Kabulsku banku koristili kao svoju kasicu-prasicu bila su „tri ili četiri” člana vlade, a jedan od glavnih pozajmljivača je brat potpredsednika Avganistana, generala Muhameda Kasima Fahima. General Fahim inače ima poslovne interese u tri kompanije koje su uzele ukupno 182 miliona kredita, bez garancija da mogu da tu svotu vrate. Tako je, na primer, 21 milion dolara odobreno Kabulskoj naftnoj kompaniji koja nema ni kapital, ni opremu niti bilo kakve poslove.
Prema nekim ranijim izveštajima, Mahmud Karzai je kredit koji je uzeo potrošio na kupovinu vila po Dubaiju, u čemu je učestvovao i predsednik Kabulske banke koji je kredite odobravao samom sebi. Te investicije su propale kada je 2008. puklo tržište nekretnina u Dubaiju, posle globalne finansijske krize.
Ovi krediti su odobravani bez kamate, a većina i bez ikakve dokumentacije. Iako je predsednik komisije koja je ispitivala njeno poslovanje citirao neke delove izveštaja, on nije objavljen, s obrazloženjem da je to „u nadležnosti predsednika Karzaija”.
Pošto od skoro milijardu dolara lakom rukom odobrenih kredita pripadnicima avganistanske političke elite može da bude vraćena jedva trećina, taj gubitak će po svemu sudeći biti otpisan, a banka reorganizovana u dve jedinice: jedna će biti zadužena da vrati ono što može da bude vraćeno, a druga će verovatno u stečaj.
Vraćanje ove afere na dnevni red, uz očigledan pokušaj njenog zataškavanja, Amerikancima je došao kao neveseli podsetnik na traćenje para ovdašnjih poreskih obveznika na pomoć Avganistanu, koja u dobroj meri bude protraćena kroz tamo zaista veliku mrežu korupcije.
Prema međunarodnoj kategorizaciji, Avganistan je treća najkorumpiranija zemlja sveta. SAD su od 2001, kada je počela njihova okupacija Avganistana, za vojni, društveni i politički razvoj zemlje, a da bi sprečili povratak na vlast svrgnutih talibana, potrošile 52 milijarde dolara, dok je sam ratni angažman koštao, prema zvaničnom računu, 420 milijardi.
Veliki deo tih para završio je u istim džepovima u kojima i krediti Kabulske banke. U ovdašnjoj štampi navođeni su primeri da su kupovani kompjuteri za škole koje nemaju struju, da su trošene za projekte u dalekim i nepristupačnim delovima zemlje, za koje su kao dokaz o realizaciji dostavljane samo fotografije, uglavnom lažne.
Deo fondova za puteve odvajan je i za podmićivanje talibana – da ne ometaju radove! Kad su se u jednom slučaju ohrabrili da provere investiciju u poljoprivredno-prerađivački kombinat, koji je trabalo da zaposli 250 žena, američki donatori su na licu mesta zatekli samo nekoliko seljaka koji obrađuju njivu od samo jednog ara…
Pitanje finansiranja korupcije u Avganistanu dolazi u oštriji fokus u debatama o smanjivanju američkog budžetskog deficita i nacionalne prezaduženosti. Slučaj Kabulske banke i rupe u finansijskom sistemu koju će, kao i u sličnim situacijama dosad, zakrpiti strana, mahom američka pomoć, novo je objašnjenje i zašto predsednik Karzai i njegovi saradnici ne žele da Amerikanci i drugi stranci brzo odu.
Milan Mišić
Komentari