Svakodnevno me zaustavljaju gradani i traže da im objasnim, kao broker i finansijski strucnjak, šta se dešava sa evrom. Nikome nije jasno kako to u propaloj i rasprodatoj privredi evro pada, dok na svim deviznim svetskim berzama jaca.
Ali obican mali covek koji živi od svoje plate zna da je veliki deo onog sto se u javnosti objavljuje prevara i zna da, kada pogleda u novcanik, sve više novca odlazi u sve kracem vremenu. Dobro placeni eksperti, koji su clanovi upravnih odbora banaka i monopolizovanih preduzeca, nemaju interesa da gradanima otkriju pravu istini. Placeni su, dakle, da cute.
I pljackanje poreskih obveznika, od strane banaka preko deviznog kursa u punom je jeku. Popularni Deda Avram, je vezao dinar za marku u odnosu 1:1. Nakon programirane hiperinflacije, vezivanje dinara za marku je delovalo lekovito. Ali , nažalost, samo na tren. Uporedio sam to vezivanje na primeru vezivanja Juga 45 starog dvadesetak godina za novi mercedes 600. Šta mislite mogu li oni da se takmice na autoputu? Epilog znate. Na crnom tržištu marka je vremenom i do deset puta bila jaca od preforsiranog dinara.
Devizni kurs je odnos snaga privreda dve države. U slucaju evra, odnosa privrede EU i Srbije. Jacanje dinara u 2011 godini nije, dakle, proizvod uspeha privrednih reformi u nepokrenutoj srpskoj privredi, nego posledica organizovane špekulacije pod komandom guvernera NBS. Banke u Srbiji su za prvih nekoliko meseci ostvarile profit od oko 200 miliona evra, za 30% više nego u istom periodu prošle godine. Ni gradanima, ali ni ekonomistima nije jasno kako su uspeli da zarade tolike pare kada je na desetine hiljada preduzeca u blokadi, a i ona koja nisu, imaju velikih problema da placaju svoje obaveze. S druge strane, teško da ima para i od gradana jer u Srbiji broj zaposlenih koji mogu da se zaduže stalno pada, kao i plate onih koji još uvek imaju posao.
Tajna ogromnih profita banaka i jacanja dinara nisu gastarbajteri (njih je bilo i prosle godine, a tada je dinar padao), nego repo operacije NBS. Omiljeni klijent banaka postala je država. Banke, traže najveci moguci profit uz što manji rizik i našle su ga kod Narodne banke. NBS nudi svoje hartije bankama po visokim kamatama, tako smanjuje ulaganja u privatni sektor, i utice na lazno vestacko jacanje dinara, koje ce se kao i obicno zavrsiti naglim padom dinara. Skandalozno je da je NBS repo transakcijama sa komercijalnim bankama od pocetka godine zarobila vise od 1/3 svih dinara u opticaju, a u isto vreme se privreda i gradjani guše bez novca. Osim ogromne zarade na repo transakcijama (kupovini NBS hartija), banke zaradjuju i na padu i rastu kursa dinara.
U ovim repo muljacinama NBS i banaka dobitnici su banke, trgovacki spekulanti i uvoznici, a gubitnici su gradjani i onaj deo privrede koji za razliku od uvoznika nesto proizvodi.
(Branko, 4. maj 2011 02:57)
Komentari