Kockičicin iBlob

Sandra Janković i Vladan Rankov, Senzal

Za očekivati je da se nakon završetka javne ponude akcija Hrvatskih Telekomunikacija investitori ponovo usmere na berze iz regiona, što bi dovelo do njihovog oporavka. Prethodnog meseca slično se desilo u Bugarskoj, nakon javne ponude akcija Corporate comercial i First investment banke.

Protekli mesec na regionalnim berzama protekao je bez značajnijih promena trendova, iako su one bile očekivane nakon letnje korekcije. Kreditni slom, koji je počeo na razvijenim hipotekarnim tržištima u Americi, uticao je i na zbivanja na tržištima evropskih država, uključujući i region.

Konkretno, kriza u SAD bila je razlog za gašenje investicionih fondova pod upravom renomirane banke BNP Pariba. Ukupna vrednost fondova, koji su zamrznuti, iznosila je 1,6 milijardi evra, što predstavlja 0,5 odsto ukupnih sredstava pod upravljanjem BNP Pariba banke. Naglo povlačenje sredstava investitora iz ovih fondova imalo je za posledicu pad njihove vrednosti za 25 odsto u roku od samo dve nedelje.

Sličan efekat dogodio se u Velikoj Britaniji. Tamo je Northern Rock, peta po veličini hipotekarna banka, pretrpela velike gubitke zbog naglog povlačenja sredstava. Velika navala deponenata stvorila je problem likvidnosti, u čije rešavanje se uključila i vlada koja je obećala garancije za celokupnu štednju građana u toj banci. Nagli pad vrednosti akcija na berzi od 50 odsto za samo nedelju dana pretvorio je ovu banku u veoma atraktivnu metu preuzimanja za ostale velike finansijske igrače koji planiraju da prošire poslovanje na hipotekarnom tržištu.

Za javnu ponudu akcija Hrvatskih Telekomunikacija najviše su zainteresovani investitori iz Hrvatske i Slovenije, koji su prilično aktivni na svim berzama od Vardara pa do Trgilava i lako se može zaključiti kakav to efekat izaziva na berzama bivših jugoslovenskih republika

Dešavanja na finansijskom tržištu bila su razlog da američke Federalne rezerve ( FED) po prvi put u poslednje četiri godine snize referentnu kamatnu stopu sa 5,25 na 4,75 odsto. Cilj FED-a je da ovim potezom spreči širenje negativnih uticaja sa hipotekarnog tržišta na čitavu ekonomiju, koja bi mogla ući u recesiju i za sobom povući privrede ostalih zemalja.

Za to vreme u Srbiji je referentna kamatna stopa podignuta u cilju ograničavanja inflatornih pritisaka, koji su se javili zbog ovogodišnje suše i skoka cene nafte na svetskoj berzi, koja polako, ali sigurno ide ka najvišoj ceni ikada postignutoj. Na razvijenim tržištima je uobičajeno da se nakon ovakvih poteza u monetarnoj politici pojavi trend pada cena akcija. U Srbiji, međutim, nije bilo signifikantnog uticaja ovog poteza NBS na berzanske cene akcija.

IPO „ugušio“ tržišta zapadnog Balkana

Tržišta u jugoistočnoj Evropi bila su u senci događaja na razvijenim tržištima zapadne Evrope i Amerike i od bitnijih događaja pažnju svakako zaslužuje prva javna emisija akcija Hrvatskih Telekomunikacija.

Vlada Republike Hrvatske donela je, naime, odluku o javnoj ponudi akcija Hrvatskih Telekomunikacija d.d. Prema odluci najmanje 20, a najviše 23 odsto ove kompanije je ponuđeno tržištu. Za individualne investitore ponuda je počela 17. septembra i trajala do 27. septembra, dok su institucionalni investitori imali mogućnost kupovine akcija do 1. oktobra. Nakon toga, 5. oktobra ova kompanija bi trebalo da bude uvrštena na zvaničnu kotaciju Zagrebačke berze. Nakon listiranja na Zagrebačkoj berzi, GDR potvrde ovih akcija bi trebalo da se nađu i na Londonskoj berzi. Cena ovih akcija će biti definisana nakon završetka roka za predaju ponuda, ali ne bi trebalo da bude van okvira 245-320 kuna, ili od 33 do 43 evra za jednu akciju.

Hrvatski građani imaju pravo preče kupovine akcija do iznosa od 5.000 evra. Zbog velikog interesovanja za kupovinu ovih akcija veći broj hrvatskih banaka odlučio je da lansira namenske kredite za kupovinu ovih akcija. Radi se o emisiji vrednoj preko 650 miliona evra, a ova sredstva će uglavnom biti preusmerena sa regionalnih berzi. Imajući u vidu da najveću grupu zainteresovanih kupaca čine hrvatski i slovenački investitori, koji su prilično aktivni na svim berzama od Vardara pa do Triglava, lako se može zaključiti kakav to efekat izaziva na berzama bivših jugoslovenskih republika.

Na razvijenim tržištima uobičajeno je da se nakon povećanja referentne kamatne stope pojavi trend pada cena akcija. U Srbiji, međutim, nije bilo signifikantnog uticaja ovakvog poteza NBS na berzanske cene akcija

Na slične poteze bi se mogle odlučiti i pojedine kompanije iz domaćeg privrednog okruženja. Kao primer se izdvaja kompanija ComTrade, koja je najavila izlazak na berzu tokom ove godine. Osnovni razlog izlaska ComTrade-a na berzu jeste potreba za prikupljanjem dodatnog kapitala kako bi se finansirala ekspanzija na regionalnim tržištima. Finansijska podrška potrebna je za razvoj proizvodnje softvera, usluga i programskih rešenja, ali i jačanje distribucije i širenje maloprodajne mreže u Srbiji i regionu. Veći deo novca trebalo bi da se iskoristi za preuzimanje informatičkih kompanija u Bugarskoj, Albaniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Finansijski savetnik na ovom projektu, ING banka, trebalo bi da pomogne u odluci na koju bi berzu ComTrade trebalo da „izađe“. Prema željama predstavnika kompanije to bi bila Londonska ili berza u Varšavi. Ako ING banka proceni da bi akcije ComTrade-a trebalo da se kotiraju u Londonu, biće to na delu Londonskog tržišta, poznatom kao „AIM“. Realnost je, ipak, da bi se akcije ove kompanije ipak mogle naći na Beogradskoj berzi, paralelno sa još nekom evropskom berzom ( takozvani dual listing).

Lov na budući profit

Pored ove kompanije i dalje ostaje veliko pitanje da li će se na Beogradskoj berzi u dogledno vreme naći i velika javna preduzeća, što bi moglo dovesti do značajnijeg privlačenja velikih investitora iz zapadne Evrope, koji su mahom zainteresovani za kupovinu kompanija sa velikom tržišnom kapitalizacijom. Jasno je da su to uglavnom javna preduzeća iz oblasti infrastrukturnih delatnosti – telekomunikacione kompanije, elektro-energetski sektor i delovi još neprivatizovane naftne industrije. Nepostojanje strateških partnera u ovim kompanijama predstavlja dovoljan motiv za interesovanje institucionalnih finansijskih investitora.

Interesovanje kompanija kao što su Lukoil, OMV ili Čez za kupovinu NIS-a i EPS-a i njihovo eventualno listiranje pre rešavanja pitanja državnog vlasništva moglo bi imati značajan pozitivan uticaj na razvoj Beogradske berze. Upravo je ovaj period na berzi pravo vreme za razmatranje i ponovno pokretanje pitanja listiranja kompanija kao što su NIS i EPS.

Za očekivati je da se nakon završetka javne ponude u Hrvatskoj investitori ponovo usmere na berzu što bi dovelo do oporavka na berzama u regionu zapadnog Balkana. Sličan trend dogodio se u Bugarskoj tokom prethodnog meseca nakon javne ponude akcija Corporate comercial banke i First investment banke. Za Corporate comercial banku je bilo uplaćeno 12 puta više sredstava od iznosa same emisije, dok je za First investment banku bilo uplaćeno šest puta više sredstava. U periodu dok je trajala procedura prijava za emisiju tržište je od 24. aprila do 7. maja palo 5 procenata, ali je odmah nakon toga usledio oporavak.

Dodatan podsticaj oporavku tržišta do kraja godine očekuje se zbog toga što u poslednjem kvartalu godine, po pravilu, kreću špekulacije o ostvarenim poslovnim rezultatima kompanija. Upravo zbog toga period od narednih par meseci predstavlja dobru priliku za restrukturiranje portfolija i kupovinu akcija kompanija čiji će rezultati premašiti očekivanja i stvoriti preduslov za podelu profita u narednoj godini. Ovaj period je, dakle, za investitore na berzi veoma težak. Sada, naime, nema profita, ali se stvaraju preduslovi da se on ostvari u budućnosti.