Snažniji blesak od ma koje svetlosnog izvora ostvarili su nedavno na Univerzitetu Teksas u Ostinu (SAD). Dostignuta snaga iznosila je jedan petavat (million milijardu vati)!
Petavatni može se koristiti sa zelenim laserom
Najjači blesak, snažniji od ma kojeg svetlosnog izvora u kosmosu, ostvarili su nedavno na Univerzitetu Teksas u Ostinu (SAD). Zaprepašćijuća temperatura i zadivljujući pritisak nastaju kada infracrveni mlaz iz namoćnijeg lasera na svetu pogodi metu, što će astrofizičarima omogućiti da prouče zbivanja u unutrašnjosti rasprskavajućih zvezda i kori ogromnih planeta.
Svaki titraj (impuls) dostiže snagu veću od jednog petavata, a to je milion milijardi vati ili kudikamo više od učinka svih svetskih elektrana u ovom času (ukupno isporučuju jedan teravat ili bilion vati).
Devedesetih godina laser u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor, u sastavu postrojenja nazvanog „Nova”, dostigao je jedan petavat, ali nije više u upotrebi. Direktor poduhvata Tod Ditmajer najavljuje da će za nekoliko sedmica teksaški izbacivati 1,4 petavata, čime će prevazići prethodnika.
Energija u svakom svetlosnom izlivu (puls) iznosi oko 200 džula, više nego što sijalica utroši za nekoliko sekundi. Ali skromna količina je sabijena (upakovana) u veoma kratke titraje, samo trilioniti delić sekunde duge (0,000000000001 sekundi), zbog čega nezamislivo nadmašuje svaku sijalicu. Strahoviti zrak može da se usredsredi u tačku široku desetinku ljudske vlasi, odašiljući svetlost jaču nego išta što se u svemiru zbilo posle „Velikog praska”.
Najizobilniji prirodni izvori svetla su izlivi gama-zraka koji nastaju kada se orijaška zvezda uruši u „crnu rupu“ ili neutronsku posestrimu, posle strahotnog rasprsnuća (eksplozije).
Istraživači su polagano podizali snagu, otuda očekivanje da će na kraju domašiti 1,4 petavata.
„Prijatelji astrofizičari rekli su mi da se u iznenadnom isijavanju gama-zraka oslobođa svetlost jačine 1020 vati po kvadratnom santimetru”, objašnjava Tod Ditmajer. „A ona iz Teksaškog lasera može da bude oko 100 puta snažnija. Za kratko vreme i u vrlo maloj zapremini imali smo najsjajnije svetlo u svemiru”.
Istraživači su kadri da stvore najzahtevnije uslove za ispaljivanje laserskog impulsa u oblačiće gasa u vakuumskoj komori, takvi ogledi trebalo bi da im olakšaju razumevanje nekih od najčudovišnijih kosmičkih pojava. Kad snop pogodi oblak gasa, oslobađa se udarni talas sličan onima kada zvezda umire u eksploziji supernove. Udarni valovi supernove deluju na okolni svemirski gas naterujući ga da se u sebe urušava i oblikuje nove zvezde.
Isti opiti mogu da pomognu da se zaviri u unutrašnjost gasovitih divovskih planeta nalik Jupiteru i nebeskih tela nazvanih „smeđi patuljci“, gasnih kugli masivnijih od planeta, ali veoma lakih da bi podržale spajanje atoma (fuzija) nalik zvezdama.
Laserski zark ispaljen na komadić materijala kao što je aluminijum za kratko vreme zagreje ga na milione Celzijusovih sterpeni i poveća mu pritisak oko milijardu puta više od onog koji vlada na površini mora, što podseća na veoma surove uslove unutar gasovitih divova i „smeđih patuljaka”. U takvim okolnostima naučnici će posmatrati kako neki egzotični materijal provodi struju (elektricitet), a to će doprineti podrobnom razjašnjenju unutrašnjih magnetskih zbivanja.
Pojedini naučnici se nadaju da će veoma visoke temperature u izlivima gama-zraka potpomoći da nastane antimaterija, koje je nakratko posle „Velikog praska“ bilo u izobilju, a da će teksaški petavatni laser – po svemu sudeći – izlučiti male količine materije-antimaterije. U malenom ispitivaće se itekako veliki (i moćni) astronomski događaji.
Stanko Stojiljković
Komentari