Kockičicin iBlob

“Šoping je moja strast i svakodnevna zanimacija. Kada god sam u prilici, odem u obilazak šoping molova, kupujem krpice, parfeme, nakit, cipele… Čak i kada nemam razlog da idem u kupovinu, ja ga smislim. I ako mi se desi da nisam u mogućnosti da obilazim prodavnice, tri do četiri dana za redom, uhvati me strašna nervoza. Čini mi se da nikad nisam posvećivala više pažnje sebi kao sada. Raduje me kad kupujem, razgledam, tražim, baš mi prija taj osećaj, ispunjava me u potpunosti….ponekad ne mogu da zaspim od uzbuđenja, radosti….što sam nešto kupila, čak osećam i leptiriće u stomaku, baš sam srećna. Ali pomalo me je i strah od svega toga…”

Na interenetu na raznim forumima sve više žena otvoreno priča o svojoj zavisnosti od kupovine. Sve je veći broj i onih koje priznaju da im se gotovo svaki dan završava u šopingu. Problem je u tome što mnogima kupovina nije nešto nužno, već to rade zbog osećaja euforije koji im, verovatno, služi kao satisfakcija za sve nesupehe u poslu, ljubavi, životu. Ali, taj osećaj euforije vrlo brzo splasne i zameni ga praznina, kada shvate da ih sve ono što su kupili nije učinilo srećnijima, da materijalno ne može da zameni one prave životne vrednosti, zbog kojih se iskreno radujemo, smejemo, plačemo.

Nešto više o kupoholičarkama i kupoholizmu, kao jednoj vrsti zavisnosti koja je i kod nas vrlo aktuelna, saznali smo od psihijatra psihoterapeuta dr Zorana Milivojevića.

Šta znači izraz kupoholizam i kupoholičarka, da li je to oblik zavisnosti kao i svaki drugi?

- Neke žene preteruju u kupovini nepotrebnih stvari samo zbog kratkotrajnog osećanja zadovoljstva. Kada se ovo ponašanje prepoznalo kao preterivanje, dobilo je etiketu koja samo liči na dijagnozu, a da bi se naglasila zavisnost kakva postoji u alkoholizmu, skovan je izraz kupoholičar, kao što je ranije za one koji preterano rade nastao izraz radoholičar. Drugi izraz koji se koristi je kompulzivna kupovina. Reč je, dakle, o onome što se zovemo “psihopatologija svakodnevnog života”, o preterivanju koje je negativno, ali nije prava mentalna bolest. Naravno, i ovde ima pojedinaca koji su toliko fanatični da to postaje patološko, ali na njima je da sami potraže pomoć.

Zbog čega uglavnom žene upadaju u šoping krize?

- Verujem da je to zbog toga što je kupovina uglavnom povezana sa ženskom polnom ulogom. Devojčice su videle od svojih majki da treba da gledaju izloge, da traže nešto što je potrebno, lepo i povoljno. Dok se muškarci pitaju samo onda kada je potrebno kupiti nešto veliko, ili nešto u šta se žena ne razume.

Da li ima i muškaraca koji preteruju sa kupovinom i koji su njihovi razlozi za takvo ponašanje?

- Naravno da ima, i njihovi razlozi su slični ženskim. Muškaraca je manji broj među kupoholičarima, jer se oni često osećaju neprijatno u prodavnicama, pa zbog toga i prebrzo kupuju stvari. Neka istraživanja pokazuju da pripadnici jačeg pola najviše troše novac na razne alate, koje kasnije uglavnom ne koriste.

Šta je to u šopingu što ispunjava kupoholičare i nadoknađuje ono što im nedostaje?

- Kada vam se ispuni neka želja, osetićete zadovoljstvo i sreću. Dakle, kada osoba kupi nešto što želi, ona u sebi izaziva prijatna osećanja. Zato je kupovina pokušaj da se izazovu lepe emocije, sreća, odnosno to je način da se kompenzuju razne stvari u emocionalnom životu. Zamka je u tome što ljudi misle da kupuju ono što žele, a u stvari kupuju ono što im se samo sviđa, što je površno osećanje i ne traje dugo. Pa otud kod njih i nastaje potreba za novim krstarenjem šoping molovima.

Koji su najčešći uzroci nekontrolisane kupovine?

- Za jedne je to bežanje od neprijatnosti i stresa, a za druge je to jedini način da postignu prijatnost. Kada se teško živi, odnosno kada smo u zoni preživljavanja, tada malo ko i pomišlja na kupovinu nepotrebnih stvari. Ali, kada se ljudi ili zajednica obogati, kada se pređe u zonu kvalitetnog života, odnosno u zonu uživanja, tada se pojave neočekivani problemi. Jedan od takvih je i zabava koja se nudi na svakom koraku. A šoping je postao upravo jedna vrsta zabave. Uzroci se mogu najlakše klasifikovati u odnosu na neprijatna osećanja. Usamljenost je razlog zbog kojeg žene sebi kupuju poklone. Nevoljenost je nešto blisko tome, jer je poklon znak ljubavi, a dati ga sebi je neka vrsta samoljubavi. Dosada je problem žena bez karijere i bez obaveza, koje ispunjavaju vreme krstareći po šoping zonama. Nekontrolisana kupovina je i osveta zapostavljenih žena, čiji muževi robuju poslu i zaradama. Dok zavist i ljubomora motivišu one koje imaju potrebu da se takmiče sa drugim ženama i dokazuju sa novim krpicama.

U kojoj meri ovaj problem može da bude ozbiljan i da li, usled nedostatka kontrole i preterane zanesenosti, može prerasti u ozbiljniju bolest?

- Ne može se reći da je to bolest u pravom smislu reči. Preterivanje postoji, neke osobe treba da potraže pomoć, ali pokušaj da se od toga napravi nova bolest nema realnog osnova.
Koliko je jaka zavisnost od kupovine?

- Hemijske zavisnosti su daleko više opasne za pojedinca i zajednicu, nego preterivanje u kupovanju. Kupoholičari podstiču ekonomiju i kao takvi su korisni. Po jednoj teoriji oni su posledica marketinške hipnoze koja nas kroz sve medije neprestano bombarduje.

Zbog čega je ova pojava izraženija kod populacije zemalja u tranziciji?

- Neki smatraju da je to zbog toga što su u prethodnom periodu ljudi u ovim zemljama bili “gladni” različite robe, koja im je bila nedostupna, jer nisu imali novca ili su je mogli kupiti samo u inostranstvu. E, kada je ta roba postala dostupna i kada su počeli više da zarađuju, pojavio se fenomen. Ipak, najveći problem u ovim zemljama je to što ljudi u socijalizmu nisu naučili da upravljaju svojim ličnim finansijama. Mnogi misle da novac postoji samo da bi se trošio.

Da li je svako trošenje novca koje prevazilazi osnovne potrebe kupoholizam?

- Nikako, jer svako ima pravo da radi sa svojim novcem šta želi. Ljudi koji dobro zarađuju samo sa jednim delom svoje zarade pokrivaju osnovne potrebe. Ono što im preostane mogu potrošiti na nešto što je nepotrebno i prijatno, ali bi deo tog novca trebalo i pametno da iskoriste. Tu se javlja problem upravljanja novcem i finansijske pismenosti koja je kod nas nerazvijena.

Da li reklame i oglasi kojima nas zasipaju svaki dan daju svoj doprinos prekomernoj kupovini?

- Sve to veoma moćno doprinosi našem oblikovanju slike o svetu, o drugim ljudima, pa i o sebi, i to od najranijeg uzrasta. Na primer, reklamiranje hrane doprinosi da ljudi više jedu, da postanu gojazniji. Dok ponuđeni ideali lepote čine da se mladi izgladnjuju kako bi se uklopili u njih. Mi imamo novac, a zadatak marektinga je da nas namami da ono što vidimo u reklami poželimo da kupimo. I tu se koriste svi mogući psihološki i drugi trikovi. Zato je važno da naučimo kako da se zaštitimo od toga, kako da razmišljamo o onome što nam se nudi, da racionalnije sagledamo da li nam nešto zaista treba. Kao što postoje treninzi za prodavce, tako treba uvesti i treninge za kupce, da bolje upravljaju sobom.

Pojedine javne ličnosti sve češće izjavljuju kako je šoping bolji od seksa. Osim toga u intervjuima stalno ističu potrebu da kupuju firmiranu garderobu, što se isto može protumačiti kao oblik zavisnosti… Kakvu poruku ove osobe šalju u javnost, i koliko ona može, s jedne strane, da iritira ljude (zbog krize u kojoj se svi nalazimo), a, s druge, i negativno da utiče na sve, posebno na omladinu?
- Politička korektnost umrtvljuje javni život i čini ga dosadnim i praznim. Svaka javna ličnost ima svoju određenu publiku kojoj šalje poruke. Javni nastup je za nju posao, ona ne daje iskrene izjave već gradi ili održava svoj imidž. Ne zanima je populacija koja joj donosi novac, i ne tiče je se što tim izjavama iritira druge. To su nova pravila igre. Zato je demokratija povezana sa tolerantnošću, ili, tačnije, trpeljivošću.