Kockičicin iBlob

Alkoholičari, narkomani, kockari i pušači možda jesu najugroženiji zavisnici, ali sličnu vezanost za svoj izvor zadovoljstva pokazuju i ljudi opsednuti računarima, sportom, seksom ili kupovinom. I jednih i drugih je sve više. Da li je reč o istom problemu i kad instant sreća koju nam ove stvari donose postaje – lagano kajanje?

Rebeka je moderna, duhovita, maštovita i privlačna Britanka koja ima samo jedan problem: ne može a da ne kupi sve što joj se dopadne u izlozima, buticima i tržnim centrima Londona, Njujorka ili ma gde. Ona neumorno vadi svoju platnu karticu kad god je uhvati frka, nervoza ili to radi iz čiste zabave, a prispele račune i opomene iz banke baca neotvorene, skriva od sebe i od drugih (pogotovo od muža s kojim deli račun).

Kad je obuzme panika zbog minusa, za utehu – ponovo kreće u šoping uz obećanje samoj sebi da će od sutra postati štedljiva. Svi oni koji su čitali popularnu seriju romana Sofi Kinsele o jednoj šopoholičarki prepoznali su glavnu junakinju Beki, a svakako ima i onih koji su prepoznali sebe ili neku blisku osobu.

Mnogi psihoterapeuti smatraju da je reč o bolesti zavisnosti od kupovine, koja je novijeg datuma, a koja je nedavno i zvanično svrstana u američku klasifikaciju bolesti, u istom paketu sa zavisnošću od seksa, Interneta, mobilnih telefona…

Svetska zdravstvena organizacija ove potonje još nije uvrstila u svoj spisak, ali se masovno „robovanje“ Internetu, igricama ili SMS-u već odavno primećuje i prepoznaje kao problem. „Sve što nam pričinjava veliko zadovoljstvo kada je prisutno i što nam nedostaje kada nam nije na raspolaganju, drugo je ime za – zavisnost“, tvrdi Majkl Gibins, psihijatar sa Floride.

Sledeći tu misao možemo govoriti o zavisnicima od fitnesa, hrane ili pića, igrica, informacija, TV programa, mode, seksa, pornografije, tehnologije, da i ne pominjemo kladionice, kocku, igre na sreću. Da li je reč samo o „trendu“ da sve što zaokuplja našu pažnju (takvih je izazova na tržištu sve više) nazivamo zavisnošću, ili je zaista reč o poremećaju ponašanja ličnosti?

- Zavisnost je preterana reč, tvrdi psihijatar dr Zoran Stanković iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu i saradnik ANE. – Šta znači šopingholija? Pa žene su oduvek, kad su nezadovoljne, volele da sebe obraduju novim cipelama. Sada ljudi jednostavno imaju veći izbor da se zabave ili razonode. Pre je reč o hedonizmu nego o poremećaju ponašanja.

U vreme kad sam bio mlad, ako sam želeo da se zabavim, morao sam da izađem do prvog ćoška i potražim svoje društvo. Danas deca imaju računar, pa im prisustvo vršnjaka nije u svakom trenu neophodno. Tamo gde nema biološke zavisnosti, ne može da se govori ni o pravoj bolesti. Trčanje ili vežbanje može da stvori i tu vrstu fizičke reakcije tela, ali mi nije poznato da se to javlja i prilikom preterane upotrebe Interneta.

Kimberli Jang, psiholog u Centru za onlajn zavisnost, tvrdi, međutim, da sve zavisnosti imaju iste fiziološke temelje, odnosno povezane su sa većim lučenjem dopamina u mozgu, što nam stvara osećaj zadovoljstva ili blaženstva. Tome su podjednako skloni i muškarci i žene, s tim što se polne razlike uočavaju jedino u izboru predmeta želje: žene se češće odaju kupovini, muškarci kocki.

Oko sedam odsto pripadnika oba pola zavisno je od seksa, a razlikuju se od ostalih po tome što svu svoju energiju troše tražeći partnera i priliku da vode ljubav. U stvari, oni seks i doživljavaju kao zamenu za ljubav i bliskost.

Otuđenje je očigledno još jedna ključna reč koja doprinosi da se moderan čovek sve više, često bezrezervno, predaje tehnologiji, hemiji, ili nekom drugom izvoru zadovoljstva. Sa socijalnog aspekta, uprkos svojim prednostima, Internet je poguban, posebno za mlade koji mu se često nekontrolisano prepuštaju. Slično kao i narkomani, i onlajn zavisnici koriste mali broj reči, od čega je većina razumljiva samo njima i potpuno su u virtuelnom svetu, daleko od stvarnog života.

U stvari, računar može da razvije više vrsta zavisnika: od igrica, od mejlova, od informacija, od neta a ponekad je on uzrok radoholičarstva. Sve u svemu, reč je o ozbiljnom fenomenu, a prema nekim izvorima, u Srbiji je trenutno 1,5 odsto kompjuterskih zavisnika.

Trčim, dakle postojim

I dok ovi zavisnici pate od bolova u rukama i deformiteta kičme zbog nekretanja, postoje i zavisnici koji u želji da održe kondiciju preterano trče, vežbaju, bilduju. Posle izvesnog vremena, ova aktivnost podstiče pojačano lučenje serotonina, tako da svako „preskakanje“ vežbe stvara nelagodnost.

„Fitnes je moja droga“, izjavila je nedavno za ANU voditeljka Gordana Juzbašić i objasnila da joj je fizička aktivnost neophodna jer se bavi stresnim poslom. Možda je upotrebila preteranu reč opisujući svoju potrebu da vežba, ali mnoge devojke će zaista radije propustiti dobru žurku nego svoj termin u teretani. Muškarci su još češće opsednuti bildovanjem, a ako uz to uzimaju i steroide, onda to dobija simptome tipične za sve ostale vidove zavisnosti.

Forsiranje zdravog načina života može lako da ode u drugu krajnost. Naravno, narkomanija i alkoholizam po svojim posledicama neuporedivo su teži i za samog zavisnika i za okolinu, ali često je, tvrde pojedini stručnjaci, reč o istom psihološkom mehanizmu.

- Obrazac poremećaja je, bez obzira na vrstu zavisnosti, identičan: ljudi počinju da rade samo ono što im prija, pokazuju neodgovornost, sebičnost, egocentrizam, kaže Milan Radovanović, specijalni pedagog i direktor Defektološkog savetovališta „Entera“ koje se, između ostalog, bavi lečenjem zavisnosti. – To je takozvani princip prijatnosti karakterističan za malu decu i zavisnike.

Nasuprot njemu, postoji princip realnosti koji nas navodi da se ponašamo odgovorno, da brinemo o porodici i drugim ljudima, da idemo na posao i obavljamo sve one prijatne i manje prijatne stvari koje su deo stvarnog života. Faktor koji doprinosi da se kod nekoga razvije zavisnost može biti manjak samopouzdanja, uticaj porodice i okoline, stresni način života…

Dostupno i jeftino

Ako ovim uzrocima dodamo i činjenicu da su u Srbiji psihoaktivne supstance i drugi „poroci“ lako dostupni adolescentima (kako po ceni, tako i po nedostatku zakonskih ograničenja), jasno je zbog čega imamo najviše pušača među mladima u Evropi, kao i zbog čega je polovina lečenih alkoholičara mlađa od 30 godina.

U stvari, rezultati Svetske zdravstvene organizacije iz 2006. pokazuju da naši mladi piju daleko najviše alkohola od svih vršnjaka u Evropi, svaki treći akademac probao je marihuanu, a svaki peti učenik od 11 do 15 godina svakodnevno puši. Jedno drugo istraživanje, opet, rađeno na uzorku većem od 10.000 stanovnika Srbije, otkriva da je prosečan uzrast prvog eksperimentisanja narkoticima 16 godina, kao i da drogu tri puta češće koriste muškarci nego žene. Ali zato svaka peta žena uzima sedative, a momci mlađi od 20 godina sve češće koriste steroide.

Alkoholu su više sklone osobe nižeg socijalnog statusa, dok oni s vrha društvene lestvice biraju psihoaktivne supstance. Naš prosečni građanin svaki peti dinar potroši na alkohol ili piće, a o novcu koji se obrće u kladionicama, kockarnicama, automatima – nema relevantnih podataka.

Od zadovoljstva do bolesti

U odnosu na ove klasične i „tradicionalne“ poroke, zavisnici od koka-kole ili Interneta zvuče prilično naivno i „benigno“. Međutim, Milan Radovanović smatra:

- Kad igranje na Internetu, korišćenje mobilnog telefona, kocka, klađenje ili ma šta drugo postane dominantna životna aktivnost, kad za osobu gotovo da ne postoji više ništa drugo – onda je reč o ozbiljnom poremećaju ponašanja. Ima mladih ljudi koji zbog kompjutera prestanu da idu u školu. Imao sam pacijente koji godinama nisu seli za sto da jedu sa svojim ukućanima, već im se život svodi na igranje igrica i spavanje, a roditelji im serviraju hranu na poslužavniku, pored kompjutera. Obrazac svih zavisnosti se odvija u četiri tačke: zadovoljstvo – strast – navika – zavisnost.

Između ovih pojmova je ponekad tako tanka nit razdvajanja, pa osoba neosetno sklizne iz zadovoljstva u bolest. „Počelo je tako što sam posle radnog vremena sa kolegama išla na po jedno piće u obližnji kafić. Valjda smo sami sebi tako više ličili na američke japije, i to me je, posle napornog dana, opuštalo. Sada, međutim, više ne mogu da preguram dan bez nekoliko čaša viskija, kaže mlada menadžerka koja već ima ozbiljnih problema sa alkoholom. Ona posećuje privatnu psihološku ordinaciju jednom nedeljno, a svesna je da i među njenim koleginicama ima onih sa sličnim simptomima.

Uspešne, ambiciozne menadžerke sve su češći prototip alkoholičarki, za razliku od pre nekoliko decenija kad su se alkoholu uglavnom odavale usamljene domaćice. Govoreći o bolestima zavisnosti, beogradski psihijatar Aleksandar Ramah kaže da ima čak i pacijenta koji ne može bez koka-kole i koji je pre početka terapije ispijao po 17 litara ovog napitka dnevno. Budući da se ne zna tačan sastav pića, kao i da „skidanje“ sa nje donosi tipične apstinencijalne tegobe, otvoreno je pitanje da li je ovde reč samo o psihičkoj ili i fizičkoj „navlaci“.

Mera zavisnosti

Posle višegodišnjeg iskustva i rada sa alkoholičarima, narkomanima i ostalim pacijentima, dr Zoran Stanković smatra da se rangiranje zavisnosti može napraviti isključivo na osnovu težine apstinencijalne krize.

- Kad pokušavaju da ostave duvan, pušači osećaju blagu ili jaku nervozu, alkoholičari imaju izraženije tegobe (glavobolju, bolove, tresu im se ruke i slično), a narkomani na heroinu su mi svoju krizu opisivali ovim rečima: doktore, osećam se kao da mi neko lomi kosti i razapinje telo na sve četiri strane. Očigledno da je reč o različitim teškim stanjima, pa samim tim je različit i intenzitet zavisnosti.

I mada je ponekad teško odrediti kad nastaje zavisnosti , kako kaže dr Stanković, najpreciznije je reći da problem nastaje onda kad te aktivnosti kojima se čovek predaje iz zadovoljstva počinju da utiču negativno na sve ostale aspekte života: kad se napije pa zaboravi da ode po dete u vrtić, kad zbog igrica odloži druženje sa prijateljima ili žena odbija sastanak u vreme kad se emituje njena omiljena serija.

Što nas je dovelo do još jedne moguće zavisnosti – od TV programa, mada se još vode polemike da li ta vrsta predanosti „maloj crnoj kutiji“ ima sve odlike ostalih poroka. Bilo kako bilo, mi smo i tu na neki način šampioni, jer smo svrstani u sam vrh nacija koje provode mnogo sati gledajući televiziju.
U stvari, kad dođete kući i posegnete za daljinskim upravljačem, upitajte se zašto to činite: zato što vas nešto zbilja zanima ili je to postao izvor jeftinog, lakog i bezbolnog zadovoljstva. Još ako pred sebe stavite činiju smokija, čašu piva i mobilni telefon – i ako to svakoga dana činite, pa vam taj ritual nedostaje na odmoru ili putovanju – onda ste već na dobrom zavisničkom putu. Da li se to isplati?
Sanja Lazarevi