Kockičicin iBlob

Zemlje regiona neće izaći iz krize pre 2011. godine, a možda će se čekati i duže, izjavio je danas guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

On je, na tribini o uticaju globalne krize na zemlje Balkana na Univerzitetu Donja Gorica u Podgorici, ocenio da region neće moći da se izvuče iz krize dok ne dođe makar do minimalnog oporavka ekonomije država centralne i zapadne Evrope. Naveo je da je za Srbiju dobro što ima sopstvenu valutu i plivajući kurs, koji bolje amortizuje vanjske šokove od fiksnog.

Pošto Crna Gora koristi evro, kazao je, jedini mehanizam otpora krizi je fiskalna politika, koja mora biti aktivnija, kako bi se dovoljno brzo prilagođavala okolnostima.

„U uslovima krize prvo pada uvoz, potom izvoz. Smanjenjem uvoza padaju prihodi od carina, što zaposlene i penzionere ne interesuje, tako da se onda potrebe građana moraju servisirati povlačenjem novca iz budžetskih rezervi“, kazao je Jelašić.

Zbog toga, naveo je, trpe kapitalne investicije, poput izgradnje autoputa, čija je realizacija svake godine manja od plana.

„Ne mogu se čekati bolja vremena da se investira u autoput, na primer, jer niko ne zna koliko će globalna kriza trajati“, upozorio je Jelašić i naglasio da na duži rok nije opravdano da država kreditom pokriva aktivnosti.

Guverner NBS je podsetio da je period tranzicije u Srbiji „počeo lepo“ i da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) lane bio 5,5 odsto, ali da je za ovu godinu projektovan na 1,8 procenata.

„U proteklom periodu su prosečne zarade porasle sa 90 na 402 evra, a strane direktne investicije sa 200 miliona skočile na 12 milijardi evra“, rekao je Jelašić.

Učešće kredita u BDP-u je, prema njegovoj oceni, povećano sa 17 na 40 odsto, dok je privatni dug porastao sa 2,35 na 15,4 milijarde evra, dok se javni dug smanjuje.

„Za 2,5 meseca prošle godine povučeno je milijardu evra depozita iz banaka u Srbiji, iako se na prihod od devizne kamate ne naplaćuje porez, što je izazvalo dodatni pritisak na bankarski sektor i smanjenje kreditnog potencijala“, kazao je Jelašić.

Guverner NBS je naveo da se prethodno danas sreo sa predsednikom Saveta Centralne banke Crne Gore Ljubišom Krgovićem i da su se „bez prisustva javnosti požalili jedan drugom, jer centralnog bankara može razumeti samo centralni bankar“.

________________________________________________________________________________

Nepuna dva meseca posle usvajanja budžeta i dva dana po dobijanju packi od MMF-a zbog smanjenja prihoda u kasi i većem manjku zbog nerealno planiranog rasta ekonomije, iz Vlade su stigle najave o mogućem rebalansu državnog proračuna. Rebalansom budžeta, koji ne treba očekivati pre marta, restrikcije, pa čak i otpuštanja najpre bi mogle pogoditi državne činovnike.

MMF je predložio novu fiskalnu politiku koja primenjena na srpske uslove može da znači samo jedno – smanjenje rashoda, ali i konačno priznanje o nerealno planiranim prihodima. U ovom trenutku Srbiji nedostaje između četiri i pet milijardi evra kako bi se pokrio spoljnotrgovinski deficit i deficit platnog bilansa, ali i manjak u državnoj kasi. Uporedo sa preispitivanjem troškova javne administracije koju izdržavaju građani Srbije, ponovo će se promisliti o visini privatizacionih prihoda koje je Vlada očekivala u 2009. godini.

- Moje je mišljenje da što pre treba napraviti rebalans budžeta kako bi se izvršila redukcija i prihoda i rashoda, jer zbog ekonomske krize koja se preliva na Srbiju, oni koji su projektovani više nisu ostvarivi – kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

On ističe da „postoji prostor da se preispita da li državnih sekretara, pomoćnika ministara, ali i prvih ljudi u ovim institucijama ima previše”.

Rebalans budžeta ići će uporedo sa novim aranžmanom koji će vlasti najverovatnije praviti sa MMF-om, koji je ovakve mere srpskoj vladi i „preporučio”. Ilić objašnjava da vlasti najverovatnije neće tražiti novu finansijsku injekciju već će sa MMF-om ići na promenu postojećeg stendbaj aranžmana u novi kreditni paket, čime će se isposlovati više novca. Ekonomisti ističu da je rebalans budžeta bio srpska realnost još od momenta kad je na mišiće usvojen budžet za 2009. a da bi novac za pokriće deficita trebalo tražiti sa svih strana.

- Imamo preveliku državu i mi to ne možemo da podnesemo. Tolika Amerika ima svega 15 ministarstava, a mi imamo skoro duplo više. Kriza je postala deo i naše stvarnosti što se oseća kroz usporavanje rasta, pad izvoza i smanjenu kreditnu aktivnost banaka, pa je došlo i do smanjenih prihoda države. To znači veći deficit nego što je dogovoreno sa MMF-om koji je Vladi, u stvari, poručio da mora da uskladi potrošnju sa primanjima. Poznato je da Srbija od zarađenih 100 dinara potroši 120, i to se više nema odakle finansirati – ističe Nebojša Savić, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Vladimir Gligorov: Istina na kašičicu
Na preporuku MMF-a da bi Srbija trebalo da počne da primenjuje nove fiskalne mere kako bi se zatvorio sve veći jaz između prihoda i rashoda koji postoji u budžetu, ekonomista Vladimir Gligorov kratko i jasno kaže da ovih mera jednostavno nema.

- Svako prilagođavanje će biti na rashodnoj strani jer je budžet od početka bio nerealan. Vlada i vladajuće partije gledaju da nađu način da naviknu javnost na ideju da sva velika predizborna obećanja o socijalnoj pravdi i o velikim javnim ulaganjima neće moći ni približno da se ispune, tako da se realnost dozira na kašičicu.