lep prolećni dan, neobična tišina,sve je stalo u išćekivanju bumbara.
u strahu se nadamo da je saveznik i da nam neće probiti paukovu mrežu.
bilo bi šteta, godinama je pletemo, na uslugu, našim korisnicima.
lepa mreža, nategnuta baš tamo gde treba, na prometnom mestu. a bumbar može da bira da li da je probije a još gore usvoji je ili ako je pravi saveznik, da lakim manevrisanjem krila ostavi je nama netaknutu.
problem nije ni da pravimo drugu ako bas reši da je probije ili još gore usvoji je, ima i gde da je nategnemo.
ali dok se korisnici, naviknu na promenu položaja, pa i to što su oni, po prirodi sumnjivi na novine, ma dodje nam da dignemo ruke.
kud ga i pozvao kukac predvodnik.
a bumbar doleće u naponu snage sav sazdan od snage i rešenosti, punih naramaka meda i polena.
na svu našu novonastalu bedu, ovi našli za shodno i da mu se raduju, i to ovi naši nazovi nezadovoljni korisnici.
zlurado se nadaju da će nam mrežu probiti ili još gore usvojiti je. a da ih pitamo zašto se raduju, ne bi ni sami znali, zašto je bolje da im bumbar nategne mrežu a ne mi njihovi saborci.
a sve je počelo kada smo zajedno probili mrežu onoga što mu se ime ne pominje.
kao da je juče bilo, isto tako lep dan, jesen u svoj svojoj raskoši, u znoju smo probijali mrežu sve do podne, zaletali se sve iznova i rekosmo tad, ajd sad jednom zauvek, i probismo je.
vreme kao da je stalo, iznenada sve je poprimilo drugačiji ukus, svi jednaki, bez njega i njegove mreže.
e sad nasta tu slavlje do tada nevidjeno, iz probijene mreže uze ko je šta stigao, neke preživele i oslobodismo a bilo je i more onih kojima ne bi spasa, već gotovih.
posle slavlja nastala je grobna tišina, neverica, muk, trenutci bez straha i bez radosti, nije bilo mreže da nas plaši ali ni sreće što nas mreža ne neumreži
čudan osećaj, sve nekako bezveze, kao jelo bez začina, kao pun mesec na oblačnom nebu i nemajuci kud nas nekolicina rešismo da nategnemo novu mrezu na istom mestu gde je bila i njegova, jer saborci, u nastavku korisnici, navikli bili na nju, baš tu.
od tog dana samo muke sa korisnicima, osporavaju nam dobre namere i stalno pozivaju ne nekakve kontrole, da kojim slučajem ne bude zloupotrebe mreže.
i još tvrde da mreža pripada svima nama a ne samo nama što smo je natezali.
poznavajući korisnike, odranije, kao saborce i mi smo mrežu nazivali našom zajedničkom, iz dobre namera, samo da ih ne bi dodatno ljutili.
no ni to nije bilo dovoljno, kontrolu dajte govorili su u glas.
a sve to smo već bili sami uveli, kontrolu mreže, mrežne procedure i mrežne tendere i opet negodovanje.
oko tih zahteva za kontrolom uvek puno glasnih nezadovoljnih korisnika, a najglasniji u pregovorima predstavljeni kao predstavnici nezadovoljnih korisnika, uvek su se sa nama lepo dogovarali u zamenu za mrežne propusnice, istini za volju uvek skromnih zahteva nikad više od dve mrežne propusnice godišnje.
ali čim se dogovorimo i rastanemo oni opet u glas, pa sad ko je tu bio dosledan lepo se vidi.
ti isti predstavnici su nam tvrdili da galame u nameri da smire one nezadovoljne korisnike koje zastupaju, ali džaba oni su bili sve nezadovoljniji i glasniji.
vremenom bilo je sve više nezadovoljnih ali i njihovih zastupnika.
i onda deli mrežne propusnice različitog propusnog spektra ali kako se nastavilo da se dele iz dana u dan ,doveli smo u pitanje i sam smisao mreže, te smo i tome, doduše prekasno, stali na put.
do tad smo imali umrežene nezadovoljne i ove neumrežene sa mrežnim propusnicama još nezadovoljnije korisnike.
umreženi nezadovoljni korisnici su ustvrdili da je njihovo pravo na nezadovoljstvo legitimno, dok da je pravo, neumreženih korisnika sa mrežnim propusnicama, akt naknadne pameti i neostvarene želje da se dokopaju mrežne propusnice višeg stepena propusne moći, eto nečega sa čime smo se u potpunosti slagali sa umreženim nezadovoljnim korisnicima.
tako smo na kraju odlučili, da svima koji su javno izražavali svoje nezadovoljstvo, mrežne propusnice oduzmemo i lepo ih umrežimo kao što im i dolikuje.
i šta kažu, mreža je naša, a pri tome da se neko zapita, ej pa oni su je natezali pa zar da im niko ne kaže hvala.
pored toga, danonoćna rekonstrukcija mreže, dodavanje novih polja interesovanja gde umrežavamo nove buduće nezadovoljne korisnike, to je kao lak posao, to valjda isto tako nije vredno pohvale.
ne oni opet bez jasnog razloga kukaju u glas, ej mi smo ovde zarobljeni, isisavate iz nas sve od čega smo sačinjeni i sve to kao, samo zato što mi nismo izdali probijanje njegove mreže, a vi preletači, to se kao na nas odnosi, nategli ste vašu mrežu sa njegovim kukcima.
tako to otprilike kod nas i biva, da onaj ko gradi za opšti interes, bude uvek izložen poruzi i preziru.
a kod bumbara druga priča, on em što probija tudje i nateže svoje mreže gde god mu padne na pamet, njega njegovi korisnici vole, cene i ne negoduju mu po bilo kom osnovu.
a nama samo muke žive, korisnici nezadovoljni, ne saradjuju i još i sabotiraju ubiranje prihoda, a evo ga i bumbar, ko zna šta mu je na pameti.
jeste da našu mrežu koristi kao svoju ali nikad se ne zna možda iz hira uprkos pozivu i veličanstvenom dočeku poželi da je probije ili još gore usvoji je.
da, da, kud ga kukac predvodnik i pozvao, kaže došao bi on i sam i to bez poziva, a još kaže, da nepozvan bumbar ne manevriše krilima on pravo pa u mrežu.
tvrdi da ima jakih paukovih mreža ali svaku, krasan bumbar u punom letu probije, ovaj što ga čekamo je baš taj, nezaustavljiv.
mada nešto se mislim da ga nije pozvao možda bi ga neki drugi isto tako pametan kukac ugostio a naša mreža ostala, samo, svih nas, naša.
e baš me iznervirao taj kukac predvodnik, a i ovi pauci gastarbajteri, vidim im iz očiju da jedva čekaju bumbara u punom letu , raduju se bumbaru i novom ugovoru a nismo im isplatili ni ovu tek nategnutu mrežu.
kad samo pomislim šta nam se sprema dodje mi da se sam zaletim u spostvenu našu neotplaćenu mrežu i da sa bivšim umreženim saborcima u mreži ponudim sebe za našu opštu stvar.
a pauk čeka, kaže nudi kvalitet i garanciju na izvršene radove.
proviziju ne pominje, čudan neki svet.
Komentari