Kockičicin iBlob
- Arthiva
- Mapa
- O ovome
- Zalepljeno
- Biografija
- Istorija
- Charles Darwin i teorija evolucije
- Crveni barun
- Dioklecian
- Džingis Kan
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Fani Okič, odlomak, Crveni bogovi Anda
- H.Cortes i F.Pisaro
- Istorija Snikersa
- Nastanak antičkog grčkog teatra iz Dionizijskog kulta
- Oswald Boelcke – otac zračne borbe
- Poslednji časovi Atlantide
- Španska inkvizicija
- Sparta
- SRBI, DREVNI RATNICI SUNCA
- Templari
- Vavilon
- Vuk Branković
- Lethal weapons
- Ostalo
- Ajnštajnov san
- Arheologija i psihoaktivne supstance
- Arkaim grad drevnih Arijevaca na Južnom Uralu
- CV – pisanje evropskog formata
- Dejvid Ajk (David Icke)
- Evolucija emotivnog razvoja – T.Budak
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Indijanski horoskop
- Kabala za početnike
- Korporacija – rođenje nakaze
- Kratak esej o mudrosti sadržanoj u rečenici: „Pazi gde gaziš“
- Kristali, opširno
- Krvna osveta i vražda
- Lapot
- Mitologija srednje Amerike 1
- Rečnik parafilije (patološka seksualna sklonost)
- Sihra – islamska magija 1. deo
- Sihra – islamska magija 2. deo
- Sihra – islamska magija 3. deo
- Sihra – islamska magija 4. deo
- Sihra – islamska magija 5. deo
- Sihra – islamska magija 6. deo
- Sihra – islamska magija 7. deo
- Sihra – knjiga na temu, kratak prikaz
- Simbolika životinja Starih Slovena
- Sun Tzu – Umeće ratovanja
- Tako je govorio Mahatma Gandi
- VELIKA TAJNA VODE
- Vlasi – život, običaji, magija
- What the bleep are they saying
- Zabranjena istorija
- Јуџин Роуз (Отац Серафим Платински) – НИХИЛИЗАМ
Arhiva za kategoriju Čudna šuma
Opa, dvojica
Postavio Knutt u Deep Space, Čudna šuma na 3 septembar, 2010
Dinosaurusi su istrebljeni pre oko 65 miliona godina usred najmanje dva udara meteora, a ne jednog, pokazalo je novo istraživanje koje prenosi BBC. Prethodno su naučnici tvrdili da je pad meteora u Meksičkom zalivu, od koga je ostao ogromni krater, zapečatio sudbinu džinova na Zemlji. U Ukrajini je sada otkriven dokaz drugog udara. Ovo ukazuje na mogućnost da je Zemlja možda bila bombardovana meteorima.
Kada je 1980. godine prvi put izložena teorija da je udar meteora istrebio dinosauruse, ova ideja se pokazala kao veoma kontroverzna. Kasnije je otkriće kratera Čiksulub u Meksičkom zalivu u SAD predstavljeno kao potvrda te ideje.
Paprat ima zadivljujuću osobinu da se oporavi nakon katastrofe. Slojevi puni njihovih spora smatraju se dobrim pokazateljima udara u prošlosti. Krater Boltiš u Ukrajini prvi put je registrovan 2002. Međutim, sve do sada bilo je nepoznato kako je tačno ovaj događaj povezan sa kraterom u Meksičkom zalivu.
Blagi nagoveštaj mogućnosti
Postavio Knutt u Deep Space, Čudna šuma na 3 septembar, 2010
Rezultati najnovijih istraživanja nagoveštavaju mogućnost da se Mesec smanjuje, prenosi britanski radio Bi-Bi-Si. Dokazi za te tvrdnje, navedeni u specijalizovanom naučnom časopisu „Sajens“ (Science), tiču se pre svega pukotina uočenih na Mesečevoj površini.
Naučnici kažu da pukotine ukazuju da je hlađenje jezgra Meseca dovelo do smanjivanja Zemljinog satelita.
Smanjivanje Meseca nije vidljivo golim okom, a naučnici tvrde da promene, koje su nastale tek nedavno i koje će se po svemu sudeći nastaviti, neće imati bilo kakvog uticaja na planetu Zemlju.
Pobiše ih pečurke
Postavio Knutt u Bulažnjenje, Čudna šuma na 3 septembar, 2010
Najmanje 18 osoba poginulo je u poslednjih devet dana u nesrećnim slučajevima koji su se dogodili dok su tragale za pečurkama u planinama i šumama severne Italije, piše danas italijanski dnevnik „Republika“.
U članku pod naslovom „Masakr lovaca na pečurke“, list navodi da je 17 osoba stradalo za devet dana, od kojih šest za samo 48 sati, uglavnom zbog pada sa strmih i klizavih litica, a da se jedno lice nestalo više od nedelju dana.
Pripadnici spasilačkih timova rekli su da ljubitelji pečuraka često ne poštuju bezbednosne propise.
„Previše je nesmotrenosti. Mnogi nimalo ne mare za pravila i, nažalost, ovo je rezultat toga“, rekao je šef spasilačke službe u Alpima Đino Komeli, prenela je agencija Rojters. Italijanska novinska agencija Ansa je javila da je danas pronađeno telo čoveka koji je brao pečurke u alpskom regionu Valtelina.
Ako je pojeO, onda je mužjak, a ako je pojeLA…
Postavio Knutt u Neutrino in space, Čudna šuma na 3 septembar, 2010
Tumačenje brojeva jedno je od najstarijih i najzabavnijih načina predviđanja. Za vas smo ovog puta pripremili svojevrstan profil ličnosti urađen na osnovu vašeg dana rođenja.
Može, ali prvo dremka…
Postavio Knutt u Čudna šuma na 2 septembar, 2010
Ljudi koji mnogo sanjaju su znatno bolji u pamćenju informacija i dovođenja činjenica u vezu u budnom stanju, otkrili su naučnici, prenosi britanski list „Dejli telegraf“. Ljudi koji ne spavaju po sedam-osam sati ugrožavaju svoju sposobnost pamćenja
Ta studija dr Sare Mednik sa Univerziteta Kalifornije, u San Dijegu, sugeriše da živopisni snovi poboljšavaju pamćenje i doprinose boljem rešavanju problema. Rezultati studije daju dodatne osnove mišljenju da je dubok san – REM faza, od ključne važnosti za memorisanje i konsolidovanje pamćenja.
Dubok san je duži krajem noći, što znači da ljudi koji ne spavaju po sedam-osam sati, kao što se preporučuje, nemaju dovoljno dugu REM fazu i ugrožavaju svoju sposobnost pamćenja, odnosno obradu informacija prikupljenih tokom dana i njihovog preobraćanja u konsolidovano pamćenje.
Sanovnik, lajt – ljudska glupost kraja nema
Postavio Knutt u Bulažnjenje, Čudna šuma na 2 septembar, 2010
Bežite. Srce vam lupa kao da će da iskoči iz grudi. Juri vas užasno čudovište. Ne uspevate da mu umaknete. O kakvom je monstrumu reč? Odakle se pojavilo? Zašto vas progoni? Budite se u goloj vodi. Ruke vam još uvek stežu ćebe. Ubrzo shvatate da ste sve samo sanjali i kažete sebi: „To je samo košmar!“ Ali više ne možete tako lako da zaspite.
Bez obzira na apsurdnost sadržaja i strašne okolnosti, takvi snovi su uvek dinamični i zastrašujući. Uprkos tome, retko su praćeni ozbiljnijim fiziološkim reakcijama u vidu pojačanog znojenja, ubrzanog pulsa ili disanja.
„Noćni košmari su znaci upozorenja”, kaže Tes Kaslman, psiholog sa Univerziteta u Dalasu.
(ocena -1, 1 glas(a))Vatreni đavao
Postavio Knutt u Klimakterično, Čudna šuma na 2 septembar, 2010
Vatreni tornado, redak fenomen, snimljen je kamerom u brazilskoj opštini Arakatuba u Sao Paulu, a uzrokovan je jakim, suvim vetrovima koji su uzrokovali požar, piše BBC. Plameni stub dug nekoliko metara prešao je preko polja i zaustavio saobraćaj na obližnjim putevima pre nego što je nestao. Vatreni tornado zapalio je više od 3.000 hektara zemlje, navodi KSM.
Fenomen se dogodio nakon nekoliko nedelja suše, koja je zapalila nisko rastinje širom zemlje. Izveštaji navode da je vlažnost u Sao Paulu slična onoj u pustinji Sahara. U Arakatubi je poslednji put pala kiša pre tri meseca. Takođe poznata i kao “vatreni đavo”, ova pojava se događa kada je stub vrelog vazduha obavijen plamenom, navodi “Dejli mejl”. Dok se vazduh vreo od vatre diže, jake vazdušne struje uzrokuju okretanje plamenova, oblikujući ga u tornado.
Neki vatreni tornadi mogu da budu visoki stotinama metara i prouzrokovati veliku štetu. Tako je 1923. godine vatreni tornado, uzrokovan Velikim Kanto zemljotresom na ostrvu Honšu, koji je uništio Tokio, narastao do obima velikog grada i usmrtio 38.000 ljudi za 15 minuta.
Slatki delfini i smrdljive svinje
Postavio Knutt u Bulažnjenje, Čudna šuma na 1 septembar, 2010
More u maloj uvali japanskog gradića Taidži za desetak dana promeniće boju i postaće potpuno crveno, jer počinje tradicionalni surovi godišnji lov i masakriranje na stotine delfina.
Japanski ribolovci koriste takozvanu tehniku „oikomi“ – izlaze u brodovima i kada jata delfina naiđu bacaju u vodu dugačke metalne cevi i udaraju u njih da bi stvorili “zvučni zid“, koji ometa sposobnost delfina da se orjentišu.
Kada delfini počnu da beže od izvora zvuka, ribolovci ih sateruju u uvalu, razvlače mreže da bi ih sprečili da pobegnu i potom ubijaju čitave porodice i jata harpunima, a ponekog ostave u životu da bi ga iskoristili za šou programe.
Drevno malo mesto Taidži, sa oko 3.500 stanovnika, predstavljeno je u dokumentarcu „Zaliv“, nagrađenim „Oskarom“, u kome su tajno snimljene scene lova na delfine i prikazana sva okrutnost i besmisao ubijanja.
Dugo su nam i trajali
Postavio Knutt u Čudna šuma na 31 avgust, 2010
„Janomamo: okrutni narod“
Janomamo, jedno od najprimitivnijih plemena koje danas postoji u svetu, antropologija je počela da upoznaje šesdesetih godina prošlog veka u istraživačkim radovima Napoleona A. Šanjona, proslavljenog američkog antrolopoga s Univerziteta Mičigen.
U svojoj knjizi, „Janomamo: okrutni narod“, Šanjon nas upoznaje sa istorijom Janomama, njihovom kulturom, običajima, mitovima, političkom i socijalnom modelu života. Šanjonova knjiga jedna je od najznačajnijih radova iz oblasti kulturne antrolopogije, jer na direktan i veoma upečatljiv način vodi kroz jedan novi svet, potpuno nepoznat modernoj civilizaciji.
Šanjona knjiga razbila je i ispravila određene pogreške kada su u pitanju primitivna plemena. Smatralo se, naime, da su Janomamo lovačko-skupljačka plemena, ali umesto toga, dobili smo novu sliku o narodu koji sam kultiviše svoja poljoprivredna dobra. Dotad o narodu iz amazonskih šuma s juga Venecuele i severa Brazila znalo se veoma malo i to od 1929. godine kada su ih katolički misionari prvi put kontaktirali. Ipak, za antropologiju ti kontakti nisu imali naučnu vrednost.
Komentari