Kockičicin iBlob
- Arthiva
- Mapa
- O ovome
- Zalepljeno
- Biografija
- Istorija
- Charles Darwin i teorija evolucije
- Crveni barun
- Dioklecian
- Džingis Kan
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Fani Okič, odlomak, Crveni bogovi Anda
- H.Cortes i F.Pisaro
- Istorija Snikersa
- Nastanak antičkog grčkog teatra iz Dionizijskog kulta
- Oswald Boelcke – otac zračne borbe
- Poslednji časovi Atlantide
- Španska inkvizicija
- Sparta
- SRBI, DREVNI RATNICI SUNCA
- Templari
- Vavilon
- Vuk Branković
- Lethal weapons
- Ostalo
- Ajnštajnov san
- Arheologija i psihoaktivne supstance
- Arkaim grad drevnih Arijevaca na Južnom Uralu
- CV – pisanje evropskog formata
- Dejvid Ajk (David Icke)
- Evolucija emotivnog razvoja – T.Budak
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Indijanski horoskop
- Kabala za početnike
- Korporacija – rođenje nakaze
- Kratak esej o mudrosti sadržanoj u rečenici: „Pazi gde gaziš“
- Kristali, opširno
- Krvna osveta i vražda
- Lapot
- Mitologija srednje Amerike 1
- Rečnik parafilije (patološka seksualna sklonost)
- Sihra – islamska magija 1. deo
- Sihra – islamska magija 2. deo
- Sihra – islamska magija 3. deo
- Sihra – islamska magija 4. deo
- Sihra – islamska magija 5. deo
- Sihra – islamska magija 6. deo
- Sihra – islamska magija 7. deo
- Sihra – knjiga na temu, kratak prikaz
- Simbolika životinja Starih Slovena
- Sun Tzu – Umeće ratovanja
- Tako je govorio Mahatma Gandi
- VELIKA TAJNA VODE
- Vlasi – život, običaji, magija
- What the bleep are they saying
- Zabranjena istorija
- Јуџин Роуз (Отац Серафим Платински) – НИХИЛИЗАМ
Arhiva za kategoriju Deep Space
Opa, dvojica
Postavio Knutt u Deep Space, Čudna šuma na 3 septembar, 2010
Dinosaurusi su istrebljeni pre oko 65 miliona godina usred najmanje dva udara meteora, a ne jednog, pokazalo je novo istraživanje koje prenosi BBC. Prethodno su naučnici tvrdili da je pad meteora u Meksičkom zalivu, od koga je ostao ogromni krater, zapečatio sudbinu džinova na Zemlji. U Ukrajini je sada otkriven dokaz drugog udara. Ovo ukazuje na mogućnost da je Zemlja možda bila bombardovana meteorima.
Kada je 1980. godine prvi put izložena teorija da je udar meteora istrebio dinosauruse, ova ideja se pokazala kao veoma kontroverzna. Kasnije je otkriće kratera Čiksulub u Meksičkom zalivu u SAD predstavljeno kao potvrda te ideje.
Paprat ima zadivljujuću osobinu da se oporavi nakon katastrofe. Slojevi puni njihovih spora smatraju se dobrim pokazateljima udara u prošlosti. Krater Boltiš u Ukrajini prvi put je registrovan 2002. Međutim, sve do sada bilo je nepoznato kako je tačno ovaj događaj povezan sa kraterom u Meksičkom zalivu.
Blagi nagoveštaj mogućnosti
Postavio Knutt u Deep Space, Čudna šuma na 3 septembar, 2010
Rezultati najnovijih istraživanja nagoveštavaju mogućnost da se Mesec smanjuje, prenosi britanski radio Bi-Bi-Si. Dokazi za te tvrdnje, navedeni u specijalizovanom naučnom časopisu „Sajens“ (Science), tiču se pre svega pukotina uočenih na Mesečevoj površini.
Naučnici kažu da pukotine ukazuju da je hlađenje jezgra Meseca dovelo do smanjivanja Zemljinog satelita.
Smanjivanje Meseca nije vidljivo golim okom, a naučnici tvrde da promene, koje su nastale tek nedavno i koje će se po svemu sudeći nastaviti, neće imati bilo kakvog uticaja na planetu Zemlju.
Baš nam je dobrodošla
Postavio Knutt u Deep Space na 31 avgust, 2010
Za razliku od Sunca koje će umrijeti relativno tiho, masivne zvijezde koje stižu na kraj svog života eksplodirat će kao supernove, izbacujući ogromne količine materijala. U ovoj klasi, Supernova 1987A (SN 1987A) u susjednom Velikom Magellanovom oblaku zauzima iznimno posebno mjesto.
Uočena 1987. godine, bila je prva supernova uočena prostim okom u 383 godine (eso8704) te je zbog svoje relativne blizine omogućila astronomima proučavanje eksplozije masivne zvijezde i njezinih posljedica detaljnije nego ikad prije. Stoga nije iznenađujuće da je samo nekoliko događaja u modernoj astronomiji dočekano s takvim znanstvenim entuzijazmom.
SN 1987A je astrofizičarski Eldorado (eso8711 i eso0708). Zbog nje je dobiveno nekoliko promatračkih „prvijenaca“ poput detekcije neutrina iz kolapsirajuće unutarnje zvjezdane jezgre koji pokreću eksploziju, dokaza asimetrične eksplozije, izravnog promatranja radioaktivnih elemenata koji su proizvedeni tijekom eksplozije, opservacije nastanka prašine u supernovoj, kao i detekcije zvjezdanog i međuzvjezdanog materijala (eso0708).
Hladna preciznost
Postavio Knutt u Cvikerisanje, Deep Space, Čudna šuma na 28 avgust, 2010
Živi svet je u proteklih pola milijarde godina izumirao u maltene pravilnim vremenskim razmacima, za šta je okrivljena udaljena tajanstvena pratilja našeg Sunca, zvezda Nemeza. Da li se vinovnik, možda, skriva negde bliže?
Koliko je čovečanstvu preostalo do sledećeg pomora?
Nanovo su oživela nagađanja da je nekada davno na velikom rastojanju oko Sunca kružila tajanstvena pratilja. U minulih približno pola milijarde godina živi svet na Zemlji više puta je bio na ivici opstanka, što potkrepljuju raznoliki ostaci na sve strane razbacani posle velikih uništenja.
U svemu tome je najčudnije (i najčudovišnije) što su se takvi događaji javljali sa uznemiravajućom pravilnošću. Kakva je to razorna sila svakih 26 do 27 miliona godina istrebljivala maltene sve živo na našoj planeti?
Paleobiolozi se spore u vezi s doslednim ponavljanjem, iako pretpostavka da je nekakva ogromna rušilačka sila iskaljivala svoj bes svakih 26 do 27 miliona godina stiče sve više pristalica. Krajem 1983. su Dejv Rop i Džek Sepkovski prvi obznanili da su se masovna stradanja javljala u ravnomernim razmacima – svakih 26 miliona godina.
Šta LHC nije
Postavio Knutt u Cvikerisanje, Deep Space na 20 avgust, 2010
Fizika koja se dešava u Velikom sudaraču hadrona (LHC) u Švicarskoj i Francuskoj prosečnom je konzumentu medija uglavnom neshvatljiva. Upravo je to razlog koji je doveo do stvaranja mnoštva mitova, zabluda i očitih laži, kojima pokušava da se uzbuni javnost i senzacionalističkim naslovima poveća broj klikova po portalima.
Većina takvih članaka namerno zanemaruje osnovne činjenice vezane uz rad LHC-a, njegove ciljeve i potencijalne opasnosti, dovodeći javnost u zabludu i izazivajući nepotreban strah od jednog od najvećih naučnih eksperimenata ikada sprovedenih. Zato u ovom tekstu pokušavamo da objasnimo i opovrgnuemo neke od najčešćih mitova vezanih za eksperimente u LHC-u.
LHC ne može da ponovi Veliki prasak
Nesrećne li su planete koje bi mi kolonizovali
Postavio Knutt u Bulažnjenje, Cvikerisanje, Deep Space, Čudna šuma na 17 avgust, 2010
Čuveni naučnik Stiven Hoking je upozorio da će ljudi, ukoliko ne započnu kolonizaciju drugih planeta u naredna dva veka, zauvek nestati. Slavni astrofizičar smatra da je naseljavanje drugih planeta jedina nada da će čovečanstvo postojati još vekovima.
U intervjuu za sajt „Big Think“, Hoking je rekao da veruje u bolju budućnost, ali da su naredna dva veka kritična za opstanak sveta.
„Vidim ogromnu opasnost za ljudsku vrstu. U prošlosti je previše puta naš opstanak dovođen u pitanje. Jedan takav događaj je bila i Kubanska raketna kriza iz 1962. godine. Učestalost takvih slučajeva će se u budućnosti verovatno povećati. Biće nam potrebno mnogo dobrog rasuđivanja da bi ih uspešno rešili. Ali ja sam optimista. Ukoliko izbegnemo neku katastrofu u naredna dva veka, naša vrsta će biti sigurna i moći će slobodno da se širi svemirom“, izjavio je Hoking.
Alma matters
Postavio Knutt u Cvikerisanje, Deep Space na 14 avgust, 2010
Kako je nastao svemir? Kako će se razvijati u budućnosti? Astrofizičari su svakim danom sve bliže ovim odgovorima. Pomoću novih teleskopa, koji pružaju dublji uvid u nastanak svemira. Predstavljamo Vam sistem ALMA.
Najveći radio teleskop sveta bi trebalo da bude postavljen u čileanskoj pustinji Atakama. To je jedno od najsušnijih područja na svetu, a nalazi se na 5.000 metara nadmorske visine. Razlike u temperaturi od 50 stepeni i jaki vetrovi predstavljaju veliki problem za tehničke uređaje.
Ipak, upravo u ovoj pustinji bi trebalo da bude postavljena ALMA tzv. tehnološka šuma sa 66 antena. ALMA-antene su trenutno na najmodernijem stupnju tehnološkog razvoja. Najveće dostignuće tog mehanizma od 66 antena jeste što se mogu spojiti u jedno „oko“, koje može dostići širinu od 16 kilometara.
„Spajanje više antena u odnosu na pogon od samo dve antene podrazumeva ogromno povećanje učinka,“ objašnjava Volfgang Vild, menadžer projekta ALMA u Evropi. Uz pomoću slika koje je tako moguće napraviti, astronomi žele da otkriju jednu od najvećih tajni sveta: nastanak svemira.
Večeras kiša, pa ko voli…
Postavio Knutt u Deep Space na 11 avgust, 2010
Meteorska kiša „Perseidi“, jedan od najbrojnijih meteorskih „rojeva“, biće vidljiva i iz Beograda. Najbolje je da se posmatra izvan grada, na Avali na primer, ali videće se i sa Kalemegdana. Najjasniji pogled na ovaj meteorski pljusak biće u noći između srede i četvrtka i sutra uveče.
„Perseidi“ su meteorska kiša koja se ponavlja svake godine. Moguće ju je videti od sredine jula, ali je najvidljivija u prvoj polovini avgusta. Oni su delovi komete Svift Tatl i s obzirom na to da su jedan od najbrojnijih rojeva, čine pravi meteorski pljusak.
- Ti meteori su naziv „Perseidi“ dobili zbog toga što kometa Svift Tatl prolazi kroz sazvežđe Persej. Oni su karakteristični zato što se ukrštaju sa Zemljinom orbitom, ima ih puno i izgledaju kao da se pojavljuju iz jedne tačke – kaže za „24 sata“ Nenad Trajković iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.
Embedovana
Postavio Knutt u Cvikerisanje, Deep Space, Čudna šuma na 11 avgust, 2010
Dragocena tečnost postoji još od najranijih Zemljinih dana, a odgonetka se dugo skrivala u jednom od najdragocenijih metala i nije dospela – kako se pretpostavljalo – iz kosmosa s kometama koje su je pogađale. Kako su naučnici to dokučili?
Nećete poverovati: tajanstvenu priču ispričalo im je srebro kada su uočili mala odstupanja u sastavu dragocenog metala koji se pojavljuje još u izvornim sastojcima. U „gradivnim ciglicama” od kojih je sazdana.
Neznatne promene u izotopu srebra u meteoritima i stenama utrle su put utvrđivanju redosleda stvaranja Zemlje koje je, prema pouzdanim proračunima, započelo pre 4,568 milijardi godina. Podaci iz skorašnjeg proučavanja, obelodanjeni u časopisu „Sajens”, ukazuju da se voda i druge bitne nepostojane tvari pojavljuju u osnovnim sastojcima od kojih je sastavljena naša planeta. Drugim rečima, nije se izlila u udarima kometa koje su je u ranom razdoblju kudikamo češće zasipale.
Komentari