NJUJORK – Izvesna Mimi Alford, koja tvrdi da je bivša ljubavnica Džona Kenedija iznela je šokantne detalje u svojoj knjizi u kojoj govori o vezi sa predsednikom SAD. Za vreme njegovog mandata Mimi je imala 19 godina i bila je, poput Monike Levinski, na praksi u Beloj kući.

Najpikantnije detalje iz knjige objavio je Njujork post. Iako je Kenedi bio poznat kao ženskaroš, Mimi je sve začinila pišući da se u Beloj kući koristila droga. Iako priznaje da je bila ljubavnica predsednika Amerike, navodi da ju je Kenedi nagovarao da oralno zadovolji njegovog kolegu!

Bili smo na noćnom kupanju sa članovima kabineta.
„Dejv Pauers je seo na ivicu bazena. Predsednik je doplivao do mene. Rekao mi je da mu Pauers izgleda napeto i da bih mogla nešto da učinim. To sam i uradila i sada me je sramota. Oralno sam zadovoljila Pauersa. Kenedi je mirno sve to gledao…

Pre toga pokušali su da joj daju žute tablete, za koje misli da je droga.
„Sedela sam sa Kenedijem u sobi. Prišao je jedan od gostiju i ponudio mu šaku žutih tableta. Predsednik ih je ponudio meni, a ja sam odbila. Rekli su mi da tablete stimulišu srce i povećavaju želju za seksom. Iako sam odbila navaljivao je da uzmem tabletu. Uplašila sam se i istrčala plačući iz sobe, priča Mimi Alford.

Ako analiziramo ovaj proces, razumjeti ćemo grešku koju čine redovnici: oni se zavjetuju na celibat, na zadržavanje svoje sperme, ali budući ne znaju za učenje o transmutaciji, dožive užasnu degeneraciju jer postanu ispunjeni vrlo zloćudnim poisonioonoskiran vibracijama. Kada sjeme ne doživi potrebnu transmutaciju, ono vrlo snažno degenerira, stvarajući odvratan organ kundartiguador.

Ovdje smo suočeni sa pitanjem od najveće važnosti: ako čovjek ne koristi sjeme za stvaranje potomstva, niti ga trasmutira, nego samo prakticira apstinenciju, živi u celibatu i ništa više, tada će njegovo sjeme degenerirati. Ovo što sam ovdje rekao odnosi se također i na žene; kod žena će degenerirati izlučevine ženskih spolnih organa.

Degeneracijom spolnih izlučevina stvaraju se određene zloćudne vibracije, poznate u ezoterijskoj nauci kao poisonioonoskiran vibracije.

Otrovana štetnim poisonioonoskiran vibracijama, osoba u celibatu doživljava užasavajuću katastrofu na biološkom, fiziološkom i psihološkom polju. Neke osobe se jako udebljaju nakupljajući salo, dok kod drugih ove vibracije imaju drugačiji učinak pa one postanu vrlo mršave, poput skeleta, prekrivene prištevima, sa pjegama na koži itd. Na psihološkom planu, degenerirano sjeme uzrokuje promjene u karakteru: s jedne strane, osoba postaje ekstremno fanatična, s druge strane, postaje iznimno cinična.

Osmotrimo ljude srednjeg vijeka, velike inkvizitore: apstinente u celibatu, gojazne ljude prekrivene salom, i one druge, ružne, mršave aveti sa kožom punom pjega. Nakon što bi spalili žrtvu na lomači, ili je izmrcvarili, mogli bismo primijetiti njihov cinizam, njihove oči koje sjaje fanatizmom.

U takvim ljudima naći ćemo, s jedne strane, krajnju fanatičnost, a s druge strane, ogromnu ciničnost. Nakon što bi spalili nedužnu žrtvu, slegli bi ramenima i opravdavali se na brutalno ciničan način.

Devolucija sjemena, odnosno spolnih izlučevina, je zaista nešto vrlo tragično i nikako se ne preporuča. Sve u prirodi ima svoj tok i sjeme treba slijediti svoj tok za životinjsko razmnožavanje ili se transmutacijom treba pretvoriti u energiju.

Ljudi koji ne transmutiraju svetu spermu i dopuštaju da ona degenerira kroz apsurdnu praksu celibata ili seksualnog uzdržavanja, neizbježno postaju ispunjeni tim užasno zloćudnim poisonioonoskiran vibracijama koje, nakon duljeg vremena, aktiviraju odvratan organ kundartiguador, „Sotonin rep“.

Rezultat takve apsurdne apstinencije je uvijek nesreća. Svijest tih ljudi je uspavana. Kada bi ona bila budna, ti ljudi bi se mogli sami uvjeriti, iskusiti, silnu aktivnost zloćudnih poisonioonoskiran vibracija u njihovim lunarnim tijelima i mogli bi vidjeti, sa neopisivom stravom, užasavajući razvoj organa kundartiguador u svojim nižim, životinjskim razinama.

Ljudi koji su čisti ali zavedeni, ne žele razumjeti da tko god se želi uzdići, prethodno se treba spustiti.

U paklenim svjetovima žive mnogi zavedeni askete, apstinenti koji su se odrekli seksa ali prije toga nisu kreirali svoja solarna tijela u devetoj sferi: ljudi koji nisu dostigli svoje drugo rođenje, rođenje o kojem je Isus govorio Nikodemu.

Put koji vodi u bezdan pakla popločen je dobrim namjerama. Pakao je prepun čestitih ali zavedenih ljudi.

U ovom tužnom svijetu u kojem živimo postoje mnogi uspavani pseudo-ezoterici i pseudo-okultisti koji sanjaju da su se probudili, ne shvaćajući da ih san njihove svijesti i dalje drži u svojim raljama.

Ti jadni ljudi misle da su prosvijetljeni i odbacuju seks, a da prije toga nisu radili u devetoj sferi, niti su dostigli drugo rođenje i kreirali solarna tijela.

Mističan ponos je karakterističan za ljude slične farizejima, za one koji misle da su posvećenici, sveti i mudri, koji nisu naprije stvorili solarna tijela, niti su ikada radili u devetoj sferi, već su se odrekli seksa i razvili organ kundartiguador.

Te naivno zavedene ljude vrlo je teško uvjeriti da su u krivu; oni se osjećaju kao da su već sve prevazišli, misle da su bogovi, a zapravo još nisu stavili stopalo ni na prvu prečku „Svetih ljestava“…

Ljudi starosti između 55 i 59 godina su u najvećem riziku. Seksualna aktivnost je jedan od najsnažnijih faktora rizika, naročito oralni seks. Oralni HPV je mnogo manje rasprostranjen, nego genitalni, pa se pretpostavlja da su usta iz nekog razloga mnogo otpornija na infekcije. Simptomi koji upućuju na rak usta su bolovi u grlu, otežano gutanje, bolovi u uvu i otečeni limfni čvorovi u vratu.

- Sad sam u 20. nedelji trudnoće i sve analize su zasad bile dobre – rekla je Renata.

Renata je nedavno objavila knjigu o tome šta je sve prošla jer se zaljubila u dečaka. U knjizi “41 i 14 – moja nemoguća ljubav s tinejdžerom” opisala je početak veze, koju će uskoro zaokružiti prinova.

- Ervin je bio presrećan kad sam mu rekla da sam trudna. U glavi nema 16 nego 30 godina i mislim da će biti sjajan otac – kaže Renata. Nakon skandala, iz svoga kluba Renata je dobila otkaz. Formalno se razvela i od supruga, s kojim nije godinama živela, te je počela da trenira žensku rukometnu ekipu.

Učenica koja ih je videla to je posvedočila pred upravom škole, a kako je to bio još jedan u nizu takvih „incidenata“, rukovodstvo je rešilo da – skine vrata sa ve-cea.

Toaleti, kažu u upravi škole, dozvoljavaju privatnost jer se iz hodnika ne vidi unutrašnjost prostorije. Inače, Teksas je država u kojoj konstantno raste broj tinejdžerskih trudnoća, pošto od 1.000 trudnih žena čak 88 čine one od 15 do 19 godina.

Tekst zakona za koga je u prvom krugu glasanja od ukupno 12 poslanika glasalo njih 11, biće definitivno usvojen ako se za njega i u drugom krugu većina bude pozitivno izjasnila.

Los Anđeles je prvi grad u SAD koji je na putu da donese takvu odluku, pošto je jedna od najvećih organizacija za borbu protiv side (AIDS Healthcare Foundation – AHF) krajem prošle godine objavila da je skupila dovoljno potpisa da se u junu 2011. organizuje referendum na kome će se građani izjasniti o tekstu zakona koji porno industriju obavezuje da koristi prezervative.

Organizacija takvog referenduma koštala bi četiri miliona dolara.

Pornografska industrija koje je posebno razvijena u dolini San Fernando, u severnom delu Holivuda, u više navrata je bila optuživana da izbegava da svoje glumce obaveže da koriste prezervative.

Tokom 2004, 2010. i 2011. godine snimanje porno filmova tamo je nekoliko puta bilo prekinuto, pošto je utvrđeno da su neki od glumaca bili seropozitivni.

Poslanici koji su juče izglasali tekst zakona su naveli da zakon koji je trenutno na snazi u Kaliforniji podrazumeva da je obavezna „zaštita od bolesti prenosivih seksualnim putem“, ali da se on u dovoljnoj meri ne poštuje.

Majkl Vajnštajn iz AHF-a je pozdravio jučerašnje pozitivno glasanje o tekstu zakona.

Bolničarka i bivša porno glumica Nina Hartlej je međutim izjavila da je protiv takve odluke, i ocenila da će zakon negativno uticati na zdravlje porno glumaca.

Ona je kazala da snimanje nekih scena u porno filmovima traje od 30 do 60 minuta, i da upotreba prezervativa može da uzrokuje otvorene rane.

Drugi protivnici donošenja takvog zakona naglašavaju da će on samo povećati broj ilegalno snimljenih porno filmova. U Los Anđelesu se svake godine odobri 45.500 sati za snimanje filmova, od čega pornografskoj industriji pripada pet odsto.

Na primer, kada je nacionalna ekonomija stabilna, prodaja muškog rublja održava se na stabilnom i zadovoljavajućem nivou. Ali, već na prve znakove krize muškarci će početi da štede na onome gde se to najmanje primeti – na donjem rublju.

Slično je i sa ženama. Efekat crvenog ruža poznata je pojava iz 30-ih godina prošlog veka kada je Ameriku zahvatila velika ekonomska kriza i recesija. Žene koje tada, ali i za vreme svih ostalih kriza, nisu mogle da priušte obnavljanje garderobe i ostale skuplje užitke, od crvenog ruža ipak nisu odustale. Nekako im je još samo crveni ruž ostao kao simbol ženstvenosti i luksuza. I inače je poznato da raste prodaja dekorativne kozmetike za vreme recesije.

Jedan od najistaknutijih živih naučnika, koji je godinama prikovan za invalidska kolica, razgovarao je povodom 70. rođendana o svojoj najvećoj naučnoj zabludi i nadama za modernu nauku.

Doskora profesor Univerziteta u Kembridžu na katedri koju je svojevremeno držao Isak Njutn, Hoking će 70. rođendan proslaviti u nedelju javnim simpozijumom pod naslovom „Stanje univerzuma“ (The State of the Universe). Kako prenosi agencija Rojters, na tom skupu, koji će biti održan u Centru za teorijsku kosmologiju u Kembridžu, pored Hokinga govoriće britanski astronom Martin Ris, nobelovac Sol Perlmuter i Kip Torn jedan od vodećih teorijskih fizičara.

Fenomen, “ fatalne žene“i „neodoljivog“muškarca je, u stvari, posledica nekoliko činjenica, u koje spadaju izraz lica, ponašanje, govor i držanje tela. Ali, za postizanje pravog utiska važno je da u tim trenucima žena ili muškarac nemaju nikakvu vidijivu nameru. Naravno, za muškarca je interesantnija ženska fatalnost od analize sopstvene neodoljivosti.

Žena izgleda fatalno kada iz nje nešto zrači, a da pri tome nije sasvim jasno šta je to. To što muškom posmatraču nije jasno, nije ni ženi baš nadohvat ruke, i ona to stanje ne može da kontroliše.

„Fatalnost“ je, u stvari, mnogo fatalnija nego što se i muškarcima i ženama čini, jer ona odražava stanje retke sposobnosti da se emocionalna memorija drži mirnijom nego kod „nefatalnih“ ljudi. Najpre, žena nije fatalna dok je sama, već sarno kada je okružena muškarcima. Retka aktivacija emocionalnih zapisa prošlosti daje taj poželjan atribut.

Samo kad je okružena

To se dešava samo u momentima kada joj se na licu ocrtavaju neodređene, često nesvesne memorije koje nisu u vezi s muškarcem s kojim ona razgovara ili je u nekom drugom odnosu. Važno je, takođe, da njene misli u tom času nisu nikome upućene, da nema fiksiranu emocionalnu nameru.

Žena je, isto tako, fatalna kada izgleda da je ničija, a najfatalnija je kada je u društvu muškarca koji je umislio da je njegova, a ona to nije.

S druge strane, ženska neodoljivost dolazi i od lažnih utisaka koje muškarci u okolini stiču i neosnovano im se čini da njihove šanse potiču bukvalno od ženske blizine, izgleda i ponašanja. Realno gledajući, u tim momentima žena je emocionalno daleko od „razuzdane gomile“ i zainteresovanog muškog pojedinca. Ako se dogodi da se približi posmatračima u bilo kom smislu, njena fatalnost se smanjuje, a neodoljivost kao posledični teret prebacuje se na izabranog partnera – da bi se uskoro otela i od njega, ukoliko on ne zna kako da zadrži fatalnu ženu.

Muškarce i žene uvek privlači nenamešten, spontan izraz lica partnera, što se lako postiže razmišjlanjem i učestvovanjem u sadašnjosti, bez prizivanja prošlih memorija i bez ikakvog planiranja budućnosti u tom trenu. Žena je u stanju da odmah oseti muški plan koji mu i pada na pamet; zbog toga on mora da se suzdrži od bilo kakve pomisli da planira kad je sa njom. Naime, kod većine muškaraca to se jasno vidi na licu.

Namere se vide na licu

Planiranje mora majstorski da se prikrije ili odloži, jer se na licu muškarca lako uočavaju emotivne tendencije. Žena je odličan tumač emocionalno obojenih muških namera, a svaki muškarac koji to isto može da uoči na ženi u ubedljivoj je prednosti nad takmacima.

Ako hoćete da vidite pravo ženino lice, to se najbolje postiže u prilikama kada je izolovana iz stalne sredine i kada je na određeno vreme odvojena od konkurentkinja (odmori, mirovanja, askeza). Izraz lica i emocije koje se očitavaju na licu izolovane žene najsličnije su njenom iskonskom izgledu.

Prave „veštice“ među ženama odlikuju se upotrebom znanja koje druge kod sebe ne prepoznaju, iako ga imaju. Ta vrsta znanja je u biti primitivna i elementarna, ali utoliko je efikasnija kod drugih žena, a naročito kod prijemčivih muškaraca. S muškog stanovišta, ,“veštica“ je jednostavnija za rukovanje, iako je bije glas da je posebna, što dolazi od mišljenja većine žena da je ona opasnija.

Da bi žena došla do nepoznatog znanja o sebi (znanje koje potencijalno može da je privremeno napravi „vešticom“), potrebno je da prođu, najmanje, dan i noć.

Ženski retrovizor

Otkad je žena shvatila čaroliju ogledanja, počeo je biološki proces bitnih promena.

Ogledalo je jedno od stubova ženske moći. Pre nego što se anonimni pronalazač dosetio da površinu stakla premaže srebrnim rastvorom, pra-ženama je bila dovoljna i ravna površina u nekom sudu ili prirodnoj vodi. Otkada je shvatila čaroliju ogledanja, počeo je biološki proces bitnih promena, jer u tom momentu mozak pra-žene nije bio spreman da shvati ozbiljnost posledica koje će stalno proveravanje izgleda doneti.

Dakle, ogledalo je preko noći pretvorilo ženu u drugo biće, jer su postojali svi sistemi u mozgu, osim onog koji bi joj neprestano ulivao neophodno samopoštovanje. Odjednom je stvoren neodoljiv čarobni štapić koji joj je stalno dolivao snagu, vešto skrivajući drugu stranu ogledanja – iluziju. Iluzija je, inače, za našu vrstu vrlo korisno moždano postignuće. Žena je pojavom ogledala iskoračila napred, posredno zadavši nove zadatke muškarcu.

Privržene kameri

Pre pronalaska ogledala, muškarac je znao kako žena izgleda zato što je mogao da je vidi, ali ona nije znala šta on to vidi i zbog čega mu se sviđa ili ne sviđa. Kada je taj uzrok bio otklonjen, došao je prelomni trenutak kada je iluzija, njen važan pokretač, dobila večiti značaj. Iluzija je počela da produkuje razna uverenja. Najpre je žena, zavisno od svojeg stasa, mogla da uobrazi da je lepa ili da, i pored nesumnjive lepote, misli da nije dovoljno lepa.

Ostale žene videle su kako izgleda suparnica, ali nisu mogle da je uporede sa svojim izgledom, pa su bile nesigurne. To je pogodovalo ranom muškarcu koji je, u opštem metežu zbog ženskog izgleda, imao dobru priliku za muško delovanje. Današnji muškarac treba da poznaje uzroke neodoljive ženske privrženosti ogledalu, a to može da razjasni ženske postupke koji su mu važni.

Da vidimo šta se još dogodilo sa ustoličavanjem jednostavnog optičkog pomagala – ogledala, čiji su potonji naslednici, kamere svih vrsta, tako omiljeni kod žena. Žensku privrženost kameri najbolje potkrepljuje činjenica da je devet desetina televizijskih voditelja – ženskog pola.

Kako mozak, jednostavno, nije predvideo mehanizam da gleda samog sebe ili da gleda izraz i izgled lica koji on kontroliše, namera prirode, u tom smislu, ostaje nam nepoznata. Da je priroda htela da sebe stalno gledamo i da je za to bilo preke potrebe, ona bi nam sama ugradila nekakva ogledala, a budućnost će pokazati da li će televizijske kamere izmeniti svet do presudnih granica, kada će rezultat ukupnog dejstva na ljudsku materiju postati biološki opasan.

Žena se ogleda kada god to može

Najpre, svako kupatilo ima ogledalo u kojem se ona zagleda od ranog jutra. Međutim, potvrdu za svoj izgled ona traži celog dana. Da li je to izlog pored kojeg prolazi ili stakiena fasada neke zgrade, svejedno je. Ako negde mora da sedne ili nešto da sačeka, tu je džepna kopija omiljenog ogledala.

Vrhunac vizuelne kontrole svog lica, uz neprestano ponavijano potvrđivanja iluzije da je lepša od drugih, vidi se kod žena u vožnji. Kada je neko drugi vozi, ona, naravno, ima ogledalo skriveno iza suncobrana u kabini automobila; ako sama upravija, stalno pogleđuje u unutranšji retrovizor, što čini tri četvrtine žena – vozača.

Ne razumem proizvodače automobila i njihovo slabo poznavanje žena. Morali bi serijski da ugrađuju dva unutrašnja retrovizora, od kojih bi jedan (po mogućstvu veći) bio ženski, a drugi, bi, eto, služio da ona povremeno baci pogled koji joj dolazi otpozadi.

Ali, pazite: nasuprot spoljnjem izgledu, ženu nikada ne interesuju otvori i prirodne šupljine na telu

Većinu savršeno ne zanima naročito onaj glavni i one ga često neće videti – ne zato što ne mogu, već zato što neće. Takve naprave (endoskopi) koje zaviruju u prirodne otvore na telu, a savremena medicina ih je dočekala kao božji dar, nisu predmet interesovanja žene. Unutrašnjost njenog tela je ne zanima. lako je muškarac zainteresovan baš za unutrašnje delove određenog ženskog područja, ženi na pamet ne pada da to proverava.

To potvrduje da je žena, iako fizički opipijiva i stvarna, programirana tako da za muškarca ostane imaginarna i duboka tajna, pokazujući mu se kao lepa površinska predstava dostupna za njegova čula.

Autor: Prof. dr Jovo Toševski Postavljeno: 13.12.2008

Kako piše „Bild“, Grit i njen parter iz Nigerije bili su zapanjeni kada su videli da su im ćerke različite boje kože, ali kažu da su zadovoljni. „Kada sam videla bebe nisam mogla da verujem, a podjednako je iznenađena bila i babica“, rekla je Funke, koja sa sadašnjim partnerom već ima sina, a još dva sina ima iz prvog braka.

Lekari su saopštili da su obe bebe u savršenom zdravstvenom stanju.
„Jedva čekam da vidim kako će se ljudi čuditi kada budemo šetali sa decom“, rekla je Funke. U poslednjih šest godina ovo je u Nemačkoj treći slučaj da se rađaju blizanci različite boje kože. U Lajpcigu se to desilo i 2005. godine, a u Berlinu 2008.

U vezi sa onim što je rečeno u poslednjem odeljku ovog poglavlja, može biti zanimljiv kratak osvrt na orgijastičke događaje u kojima, uzetim zajedno, čudno figuriraju raznovrsni faktori erotske transcendentnosti, što smo odvojeno ispitali baveći se pojedinim graničnim oblicima profane seksualne ljubavi. Reč je o ritualima koji su se praktikovali u ruskoj sekti klistija, čuvanim u najstrožoj tajni. Propisi i ideje sekte nisu smeli da se otkriju nijednoj profanoj osobi, ni sopstvenom ocu ni sopstvenoj majci; spolja, propisivalo se neudaljavanje od pravoslavlja, ali ono se smatralo »lažnom verom«.

Prethodno treba napomenuti da događaji, na koje aludiramo, figuriraju u jednoj posebno veštačkoj i hibridnoj celini. U degradiranim, neotesanim i popularnim oblicima, u ritualima klistija sačuvali su se ostaci prehrišćanskih orgijastičkih ceremonija koji su izgubili svoju prvobitnu i duhom srodnu
podlogu da bi, međutim, paradoksalno pripojili neke motive nove vere.

Dogmatska pretpostavka sekte jeste da je čovek potencijalno Bog. On može da
postane toga svestan, i da to zapravo i bude, ostvarivši, ako je muškarac,
Hristovu prirodu (otud naziv sekte), a ako je žena, prirodu Device, kada,
posredstvom tajnog rituala, izaziva preobražavajući silazak Svetog Duha.

Učesnici, muškarci i mlade žene, nose samo belu košulju, na potpuno golom telu
(ritualna golotinja). Izgovaranjem dozivajućih fòrmula započinje kružni ples,
muškarci oblikuju krug u središtu koji se brzo okreće u smeru Sunca, a žene,
međutini, prave krug izvan prvog, koji se kreće u pravcu suprotnom od kretanja
Sunca (ritualno pozivanje na kosmičku polarnost koju održavaju polovi). Pokret
postaje sve vrtoglaviji i silovitiji, sve dok se neki čianovi ne izdvoje iz kruga i
počnu odvojeno da plešu, kao drevni vertiginatores i arapski derviši, takvom
brzinom — kaže se — da se ponekad ne razlikuje više lik, padajući i ostvarujući
se (ples kao tehnika ekstaze). Primer deluje zarazno, pandemijski. Kao poslednji
faktor egzaltacije, uključuje se bičevanje, uzajamno bičevanje učesnika,
muškaraca i žena (bol kao erotsko-ekstatički faktor). Na vrhuncu takve
egzaltacije počinje da se predoseća unutrašnji preobražaj, skorašnji, dozivani,
silazak Svetoga Duha. U tom momentu muškarci i žene se skidaju cepajući sa
sebe bele ritualne košulje i promiskuirano se sparuju; uključivanje seksualnog
iskustva i traume snošaja vode, naime, ritual do svog graničnog intenziteta.
103
Hibridnost ovih rituala javlja se u činjenici da je u njihovom središtu
mlada žena, koja se svaki put iznova bira, u kojoj se vidi »personifikacija
božanstva i, isto tako, simbol rađajuće snage«; ona postaje obožavana bilo kao
Majka Zemlja ili Sveta Devica hrišćana. Pojavljuje se potpuno gola, na kraju
tajnog rituala, da bi vernicima podelila zrna suvog grožđa, u smislu
sakramenta.
104
Ovaj detalj omogućava lako prepoznavanje u tajnim cere-
103 Up. N. Tsakni, »La Russie sectaire«, Paris, 1888, IV, str. 63—73; K. Grass, »Die russischen
Sekten«, Leipzig, 1907—1909. Analogijom, mogu se navesti rituali grupa derviškog pravca
međ mavlavima i icavima, gde pesme, koje obično opevaju ljubavnu opijenost, i vino nagone na
ples; medutim, treba se, koliko god je to moguće, suzdržati od svakog pokreta; samo kada
impuls postane neodoljiv, učesnici, koji već sede u krugu, dižu se i počinju da plešu okrećući se
oko sebe ili učestvujući u krugu. Tada, neprimetno, ili pak na znak šejha prelazi se na prizivanje,
na osnovu odredenih formula (dhikr) (Y. Millet, »De l’usage technique de l’audition musicale«,
u »Études Traditionnelles«, br. decembar 1955, str. 353—354).
104 Tsakni, nav. delo, str. 72—73.monijama klistija produženja drevnih orgijastičkih rituala koji su se slavili u
znaku misterije Velike htonične Boginje i »gole Boginje«.
Zanimljivo je istaći da je u sekti seks bio strogo ograničen na ovu ritualnu
i ekstatičnu upotrebu; naime, sekta u svakom drugom pogledu propoveda strogi
asketizam, osuđuje svaku telesnu ljubav, čak toliko da žigoše sam brak. Zapravo,
po svemu ostalom ona predstavlja upadljivu analogiju sa još jednom
slovenskom sektom, sektom skopaca, kod kojih asketizam ide dotle da propisuje
kastriranje muškaraca i žena, mada zadržavajući prvobitnu podlogu, utoliko što
u ritualima skopaca isto tako figurira, kao središte, mlada gola žena. To je
verovatno odjek kulta svojstvenog jednom drugom obliku misterija Velike
Boginje, frigijske Kibele, kulta koji se često spajao sa analognim sakaćenjima
izvršenim u ekstatičkoj pomami.
Starec Gregorij Jefimovič, zvani Raspućin, pripadao je sekti klistija. U
ovom liku, o kojem se toliko govorilo, sačuvale su se raznovrsne crte mističkog
orgijazma. Već je značajno to što je titula stareca, sveti starac, dopuštala
vezivanje za nadimak Raspućin, koji potiče od rasputnik = razuzdan, i koji je on
zauvek zadržao. Kod Raspućina nije lako odvojiti ono što je stvarnost od legendi
koje su stvarali bilo njegovi obožavaoci ili njegovi neprijatelji. Prisustvo izvesnih
natprirodnih moći u sirovom liku ovog sibirskog seljaka, ipak je neosporno; ako
ništa drugo, to pokazuje njegov kraj: velika doza snažnog otrova, kao što je
cijankalij, nije uopšte delovala na njega i on se podigao uprkos hicima iz pištolja
koji su u njega ispaljeni iz blizine, tako da je na kraju morao da bude
masakriran. »Raspućinova religija« bila je u stvari prožeta gore navedenim
motivom. Njegove su reči: »Došao sam da vam donesem glas naše svete Majke
Zemlje i da vas naučim blaženoj tajni koju mi je ona prenela, o posvećenju kroz
greh«105
— u čemu zapravo vidimo vraćanje teme Velike Majke (Majke Zemlje) u
hibridizaciji sa hrišćanskom koncepeijom grešnosti tela. U suštini, razuzdano
iskustvo seksa — »okršaj greha« i takozvani svalnji greh — koncipirano je kao
sredstvo »mučenja« čiji je pozitivni efekat »mistična smrt«, tako da se sa svakog
snošaja skida nečisto obeležje i u pojedincu proizvodi »čudesni preobražaj«.
106
Na ovoj ravni, snošaj je postajao neka vrsta preobražavajućeg sakramenta i put
učestvovanja. U objektivnim terminima, to jest van moralnih referenci,
»posvećenje posredstvom greha«, koje najavljuje Raspućin, poziva se na ovo
značenje. Što se njegove moralne i hrišćanske interpretacije tiče, treba se, pak,
manje ili više vratiti onom luteranskom pecca fortier i zamisli, koju je
propovedao sam Avgustin, po kojoj vrlina može da postane greh ako je prožeta
ponosom palog stvorenja, koje iz nje izvlači diku.
107
U tom kontekstu, popustiti
105 R. Fülöp-Miller,»Le diable sacré«, Paris, 1929, str 45, delo iz kojeg vidimo i podatke koji
slede.
106 Ibid., str. 202; up. i str. 31—33.
107 Aludiramo na traktat »Contra advers, legis« (I, 26–28), gde se Avgustin pita kako to da Bog
dozvoljava da devojke budu silovane u vreme ratova i nereda. Na stranu nedokučivost
božanskih puteva i nagoveštaj o eventualnim nadoknadama za zemaljske patnje u onostranosti
(ako se pretpostavi da se kod silovane devojke sve svodi na patnju), Avgustin postavlja pitanje
da li su se možda te device ogrešile ohološću, iznoseći na videlo svoju vrlinu. Zna se da bi za
Avgustina vrline stečene samo ljudskim snagama, bez učešća božanske milosti, kao što je slučaj
kod »pagana«, bile »veličanstvene mane«. Luteransko pecca fortier propisuje da se ne pruža
otpor grehu, da mu se prepusti do dna, i da se u sopstvenom preziru i ispovedanju o sopstvenoj
nemoći nada spasonosnoj božanskoj milosti.telu bio bi način poniženja, uništenja ponosa Ja — »mračnog despota» — čak i u
njegovim poslednjim ostacima, sazdanim upravo od ponosa zbog sopstvene
vrline. U egzistencijalnim, a ne moralnim, terminima, ponižavanje ponosa
slobodnim prepuštanjem seksu i ne pružanjem otpora, »ogrešenjem«, ima,
međutim, srodnosti sa ograničenjem pojedinca kao određenog bića koje se
razbija posredstvom posebnog, paroksističkog iskustva erosa.
Raspućin, kao ličnost i po ponašanju, bio je pre odbojan nego privlačan;
uticaji različitog reda, makar delimično genetički vezani za iskustva klistija i
verovatno zasnovani i na njegovim izuzetnim predispozicijama, predstavljali su
osnov njegove moći i njegovog čara, vršeći te uticaje čak i u krugovima visoke
ruske aristokratije, inače nepristupačne jednom prljavom i primitivnom seljaku.
Bez obzira na to, kod Raspućina se nalazi izvesna privrženost tehnikama klistija,
s obzirom da se on često koristio plesom koji je smatrao delom celine koja
kulminira u snošaju: dajući prednost ciganskoj muzici, koja, kada je autentična,
spada u retke koje čuvaju i frenetičnu i elementarnu dimenziju. Postoje izveštaji
o tome da su žene sa kojima je, ukoliko ih je smatrao dostojnim da s njim
obavljaju ritual, Raspućin plesao »zaista imale osećaj da su pod mističnim
uticajem, o čemu je starec često govorio«. Kako bi ritam postajao frenetičniji,
primećivalo se kako »lice plesačice počinje da gori, kako joj se pogled malo-
pomalo zastire koprenom, kako joj kapci postaju sve teži i, na kraju se
sklapaju«. Tada bi starec odvodio sa sobom ženu, gotovo bez svesti, da bi se s
njom sjedinio. Najviše čega bi se žene, sećale posle onoga što bi tada usledilo
bila bi jedna gotovo mistična ekstaza. Bilo je, ipak, i onih na koje je to ostavljalo
utisak dubokog užasa, a tu se ubraja čak i jedan slučaj poluludila do kojeg je
došlo na kraju.
108
Na osnovu onoga što je već rečeno, mogućnost ovog
dvostrukog efekta čini se, ipak, prirodnom.

Običaj poznat pod imenom „čaupadi“ već vekovima je na snazi u zapadnim delovima Nepala. Prema tom običaju, žene koje imaju menstruaciju ili su se nedavno porodile ne smeju da imaju bilo kakav kontakt sa muškarcima niti da učestvuju u uobičajenim porodičnim aktivnostima. Prisustvovanje verskim obredima takođe je zabranjeno.

Iako mnogi smatraju da izolacija vodi u depresiju pa čak i navodi žene na samoubistvo, „čaupadi“ se i dalje primenjuje bez izuzetka. Tako je trinaestogodišnja Sarashvati Bisvokarma zbog menstruacije bila primorana na nedelju dana u šupi.

„Ovde moram da provedem još jednu noć. Nije mi prijatno. Prve večeri sam bila veoma usamljena i uplašena“, rekla je devojčica, sedeći na slamnatoj prostirci u svom mračnom skrovištu. Ovo je prvi put da je Sarashvati bila proterana u šupu koja je jedva dovoljno velika da se u njoj legne.

„Nije mi dozvoljeno da ulazim u kuću. Ne smem da se kupam niti da jedem meso i mlečne proizvode. Kada sam gladna, majka me pozove na vrata šupe i doda mi hranu“, objasnila je devojčica.

Sud je 2005. godine doneo zakon kojim se zabranjuje „čaupadi“, ali uprkos tome njega i dalje praktikuje većina stanovništva. Muškarci smatraju da bi žene koje imaju menstruaciju mogle da donesu nesreću u njihov dom i uprljaju sve što dotaknu.

Čandrakala Nepali
Sedamnaestogodišnja Čandrakala Nepali deli sudbinu svoje mlađe sunarodnice. Iako je kao najstarije dete zadužena za brigu o mlađoj braći i sestrama, ona svakog meseca po sedam dana uopšte ne sme da ih viđa. „Iz šupe smem da izađem samo kada skupljam drva za ogrev. Plašim se kada sam unutra. Ima insekata a plašim se da bi mogla da uđe i neka zmija“, kaže Čandrakala.

Ništa drugačije se ne ponaša ni tridesetogodišnja Pašupati Kuvar, koja tvrdi da će običaj preneti i na svoje ćerke. „Neki misle da je to pogrešno, ali ako to ne učinim, moj bog će biti ljut“, rekla je ona.

U januaru prošle godine dve žene su nađene mrtve u šupi, nakon što je temperatura pala ispod nule. Zabeležen je i slučaj petnaestogodišnje devojčice koja je umrla od dijareje za vreme izolacije.

Ministarstvo obrazovanja Nepala nada se da će podići svest o higijeni u toj zemlji. Zahvaljujući kampanjama humanitarnih organizacija kao što je UNICEF, situacija se polako popravlja, pa sada pojedine žene umesto u šupi borave u posebnoj prostoriji koja se nalazi u sklopu kuće.

Sudeći prema dokazima da su događaji još iz vremena pre nego što progovore deci duboko urezani u podsvest, naučnici su zaključili da su oni vezaniji za majke u kasnijim godinama bolji u rešavanju sukoba u vezi i u uživanju u stablinoj povezanosti sa partnerom.

U istraživanje su bili uključeni podaci 75 dece rođene 1976. i 1977. kao deo studije rizika adaptacije. Deca su kasnije učestvovala u intervjuima, upitnicima, ocenjivanjima od strane roditelja i učitelja, kao i u drugim posmatranjima i procenama, uz kulminaciju odnosa u vezama kada su imali 20 ili 21 godinu.

Oni su sa 12 i 18 meseci snimani u laboratoriji u takozvanoj proceduri “Nepoznata situacija”. Bili su odvajani od svojih majki. Bebe koje nisu bile previše vezane, odnosno nisu pokazale određen nivo stresa tokom eksperimenta, kasnije su iskazivali više negativnih emocija i problema u ljubavnim vezama.

Odraslima ljudima koji se sećaju lošeg odnosa sa majkom tokom detinjstva možda je potrebna pomoć tarapeuta kako bi uvećali svoje šanse za srećniju i uspešniju vezu.

“Ipak, veoma je važno da ne krive roditelje. U slučajevima u kojima su zabeleženi negativni obrasci ponašanja, majke su uglavnom bile pod emocionalnim ili finansijskim stresom. Pod takvim uslovima, ipak su davale sve od sebe kada je odnos sa detetom u pitanju“, rekao je Džefri Simson profesor psihologije sa Univerziteta u Minesoti.

Demonstracije su nastavak masovnih protesta održanih u februaru, kada su žene rekle „dosta“ ponašanju tadašnjeg premijera Silvija Berluskonija, poznatog po „plejboj“ stilu, kome se sada sudi zbog plaćanja za seks 17-godišnjoj devojci.

„Promenila se vlada, ali ne i država. Žene se neće povući. One i dalje žele da rade, imaju decu i budu u centru plana ekonomskog rasta“, rekla je Kristina Komerčini, jedan od vođa pokreta „Kada, ako ne sad?“ (Se non ora quando?“). Ona je na protestu, održanom na centralnom rimskom trgu Pjaca del Popolo, rekla da žene poručuju vladi da ulaganje u njih „nije trošak već investicija“.

Prema organizatorima, na demonstracijama u Rimu i drugim italijanskom gradovima, uključujući Torino i Veneciju, učestvovalo je najmanje 20.000 ljudi, preneo je AFP.

Protesti imaju za cilj da zaštite prava žena, uključujući pravo na rad, pomoć mladim majkama i borbu protiv diskriminacije.

Guverner italijanskog regiona Pulja Nikola Vendola ocenio je da su ekonomska i politička kriza u zemlji takođe posledica „vulgarne mačo kulture“.

Jedna od sestara, nezadovoljna zbog toga što je u grupnom seksu bila zapostavljena, započela je tuču. Zanemarena devojka optužila je ostale da svu pažnju poklanjaju njenoj sestri, nakon čega je nasrnula na nju i pesnicama počela da je udara. Ubrzo se u borbu uključila i treća devojka, koja je takođe pokazala koliko su joj jake pesnice.

Mladić koji je učestvovao u grupnom seksu u početku je zapanjeno posmatrao šta se oko njega dešava, a zatim je uskočio da razdvoji razjarene devojke. Posle nekog vremena i dobijenih batina uspeo je da smiri strasti i odvoji devojke.

Međutim, u ranim jutarnjim satima sve tri devojke su prevezene u bolnicu zbog povreda glave. Najteže povrede zadobila je sestra koja je započela tuču. Ona je čak zadržana u bolnici zbog ozbiljnih povreda. Druge dve devojke puštene su na kućno lečenje, uz savet da strogo miruju nekoliko dana.

Nakon što su primljene u bolnicu policija je pokrenula zvaničnu istragu da li se u stanu u Štipu, gde se odigrao neuspešni grupni seks, često održavaju orgije. Nadležni sumnjaju da je u pitanju prostitucija, pa proveravaju da li neko stoji iza svega toga.

Danas je ova galerija poznatija kao “mala topla soba kardinala Bibiena”, koji je naručio delo. To je, naravno, bilo drugo vreme kada je kardinal Bibien, kao i većina papskih zvaničnika, bio pokrovitelj umetnosti u službi Boga. Zajedno sa kolegama Bibien je bio oduševljen paganskim slikama koje su otkrivene u ruševinama rimskog carstva i želeo je sličan prizor u svojim odajama.

Danas je većina erotskih fresaka ove tajne sobe oštećena, a kupatilo uklonjeno. Oni koji su kročili unutra, kažu da su zidovi iscrtani golim božanstvima. Rafael je dizajnirao svojevrstan panel fresaka nalik na grafički roman, prikazujući avanturu Venere, boginje ljubavi, i Kupidona, boga erotske želje.

Jedna ploča na nivou kolena, tako da je Bibien mogao videti dok leži u kadi, pokazuje koračanje golih boginja, dok se na drugoj može videti boginja koja leži između nogu boga Adonisa i divi se tom prizoru u ogledalu.

Nekoliko ramova, još izazovnijih, su uništeni, ali je počinilac ostao nepoznat. Službenici Vatikana tvrde da u ovu odaju ulaze retko, “skoro nikad”, i da ih ne zanimaju erotske freske kojima je kardinal Bibien toliko bio opčinjen.

Po svemu sudeći, ovo nije jedina tajna Vatikana. U javnost je procerula informacija o rezervoaru dokumenata pod nazivom “Tajna Arhiva”! “Tajna reč je pogrešna”, rekli su u Vatikanu. “Tajna arhiva zapravo znači privatna”, objasnili su. Ubrzo se međutim otkrilo da među dokumentima postoje detalji o proterivanju Martina Lutera iz crkve i drugim unutrašnjim sukobima.

Zatim, tajni grad Vatikana, nalik bogatom kvartu velikih gradova. Posetioci mogu ući uz posebne karte i procedure i videti Papin luksuzni supermarket, poštu koja samo spolja deluje skromno, a iznutra otkriva čitavu mašineriju koja ispručuje više slova po glavi stanovnika nego bilo koja pošta na zemlji ili apoteke sa skupocenim parfemima i kozmetikom, poput renomiranih prodavnica u svetskim tržnim centrima.

Vatikan palata je jedna od velikih turističkih atrakcija Rima od 18. veka, kada su pape otvorile svoje privatne umetničke kolekcije posetiocima. Čak ni Markiz de Sada nije mogao da odoli. Sade, čiji su suludi pornografski romani „rodili“ termin sadizam, dobio je kartu za VIP posetu od njegovog prijatelja kardinala de Bernis, raskalašnog francuskog sveštenika koji je bio poznat po podvođenju rimskih dama u podrumima Vatikana.

Mnogo godina kasnije, on je materijal iz posete iskoristio za svoj skandalozni roman „Džulijet“, gde junakinja otkriva erotične sobe pune blaga sakrivene u Vatikanskoj palati, i tamo tera papu da je telesno povređuje nad oltarom Svetog Petra.

„Odrasla sam, imam sve zube, i ne diraj mog klijenta“, uzviknuo je na početku demonstracija jedan transeksualac. On je rekao da političari u Francuskoj koriste prostituciju kako bi „preko leđa“ onih koji se njom bave napravili karijere.

„Kažu da žele da nas zaštite, a zapravo hoće da nam ukinu izvor zarade“, rekao je taj transeksualac, dok su ostali učesnici demonstracija uzvikivali „Spavate sa nama, a onda glasate protiv nas“.

Prema predlogu zakona koji je vlada predala francuskom parlamentu 6. decembra, kazne za primanje usluga od prostituki bi mogle da budu dva meseca zatvora, ili 3.750 evra.

Protestna šetnja koju su organizovali Sindikat seksualnih radnika, (Stras) i asocijacije za borbu protv side počela je na pariskom trgu Pigal.

„Učinićemo sve da taj zakon ne bude donesen“, rekao je jedan od učesnika protesta koji kaže da je počeo da se prostitucijom bavi iz finansijskih razloga.

Predloženi zakon inspirisan je onim koji je u Švedskoj na snazi od 1999. godine, a mogao bi biti izglasan u proleće sledeće godine.

- Zatvorenici sedam zatvora odbili su da uzmu hranu- istakao je Džoldošbek Buzurmankulov, portparol agencije zadužene za zatvorske ustanove u zemlji, navodeći da je protest započet zbog novih restrikcija koje se tiču poseta zatvorenicima. – Zatvorenici su dosad imali pravo na posete članova porodice i drugih osoba. Termin ‘druge osobe’ koristili su uglavnom kako bi se u zatvoru viđali sa prostitutkama- objasnio je on.

Ubuduće, zatvorenici će imati pravo samo na posete rodbine od koje će se prilikom ulaska zahtevati da pokaže neki lični dokument kao dokaz o srodstvu.

Radmila Kus iz Mrkopolja bavi se neobičnim poslom zbog kojeg je druge žene u mestu osuđuju, a njoj biznis raste iz dana u dan. Naime, ova žena od filcane vune pravi- nakurnjake.

- Puno radim za Italijane, u bojama njihove zastave. Neki na njoj žele grožđe, drugi trešnjice- kaže Radmila (55) iz Mrkoplja, kojoj je posao propadao dok je radila neke druge predmete od filcane vune, sve dok nije počela da izrađuje nakurnjake. Ova žena ima toliko posla i narudžbina da mora da radi i noću.

- Svi traže XXL, a većini bi M bio dovoljan. Muški ego je takav da nije dobro priznati da je normalan, nego veliki. Sećam se, došao je muškarac stariji od 70 godina, dala sam mu mali nakurnjak i tada me je pitao “je l’ vi mene podcenjujete? i naručio XXL – kaže Radmila, koju neki zovu i Gospođa od Nakurnjaka.

Pojedine žene u mestu gde živi Radmila su bile toliko zgranute njenim poslom da su je prijavile svešteniku.

Divovski nakurnjaci za grupu „Let 3″
Pre desetak godina Radmila je htela da odustane od posla s vunom, ali su je iz grupe „Let 3″ zamolili da im osmisli stajling. Setila se bake koja je radila nakurnjake i rekla im: „Može nakurnjak i pregačica?”. Dobili su prvu nagradu za stajling u Sloveniji, a narudžbe su počele da stižu.

- Sveštenik mi je rekao da će me javno prozvati, a ja njemu: „Monsinjor, jedina sreća u radu s tim nakurnjacima je da sam u ovim godinama saznala da svi muškarci imaju različite. Da sam znala, i ranije bih radila nakurnjake, a ne papuče.” Sveštenik se nasmejao i povukao – kaže Radmila.

Ona ženama savetuje, da ako žele mir u kući, svojim muškarcima poklanjaju najveće. Nekima sama uzima meru, a veličinu procenjuje po njihovim dlanovima, odnosno meri od vrha srednjeg prsta do tačke na dlanu do koje taj prst dođe kad su ostali uspravni.

Za izradu nakurnjaka potrebno joj je sat i po. Svaki nakurnjak je unikatan, a prodaje ih za 50 kuna. Vunu sama obrađuje i boji, a oblikuje je vodom i sapunom.

Pokazaće ih i Mišel Obami
Radmila će iduće godine otputovati u SAD na Kongres tekstila, na poziv tamošnjih vunarica. Učesnice tog skupa pozvane su i na večeru kod Mišel Obame.

- Promiskuitet je površnost. To je način izlaza na kraj sa problemima.

Bojana Maljević (glumica):

- Tanka je linija između promiskuiteta i prostitucije, iako ih ne treba poistovećivati.
- Nikada nisam imala seks bez obaveza.
- Ne mislim da je moguće da čovek voli više osoba u isto vreme.
- Nisam verovala da „Seks i Grad“ varijanta postoji, osim u istoimenoj seriji. To me je iz ženskog ugla iznenadilo. Do tada sam bila upoznata samo sa muškim promiskuitetom.
- Čudno mi je kada žena počne da vodi takav način života, a sve pod parolom emancipacije.
- Ne kažem da promiskuitet kod žena ne postoji. Jedino mi je iznenađujuće u kojoj meri on postoji.
- Muškarci i žene jesu ravnopravni ali nisu isti, imaju različite potrebe. Promiskuitet u ženskom smislu nosi neke sasvim druge konotacije.
- Poznajem ljude koji u jednom danu budu sa više različitih osoba. Za mene to jeste promiskuitet.
- Ne osuđujem promiskuitet, ali mislim da je on posledica nekih određenih nedostataka.
- Nije isto nemati samo jednog partnera za ceo život i imati stotine partnera.
- Promiskuitetne osobe imaju potrebu za dokazivanjem kroz seksualni akt.

- Mediji su dosta odgovorni za mnoge stvari u društvu, pa i za promiskuitet.
- Kada govorimo o promiskuitetu, važno je naglasiti da li govorimo o promiskuitetu dvadesetogodišnjaka ili četrdesetogodišnjaka. To su različite stvari.
- I šta, popiju Red bul energetsko pice pa su zato promiskuitetni? Slažem se da alkohol može da utiče na opuštanje, ali uzroke ne možemo tražiti u piću nego u porodici, ličnosti.

Ključna reč: Ne bi trebalo brkati promiskuitet sa preljubom i prostitucijom.

Vesna Radusinović (pisac):

- Ne morate nekog voleti da biste bili sa njim.
- Ne mislim da je nepristojno pitati ženu koliko je partnera imala u životu.
- Bila bih promiskuitetna, ali ne stižem, nemam vremena.
- Ljubav za ceo život nije zanimljiva za litearaturu, a kamoli za život.
- Cifre nista ne govore. Niko ne može da zna ženine motive, da zna zašto žena ulazi iz jedne u drugu vezu.
- Promiskuitet je stvar nagona. Ljudi su svesna bića koja nagonski reaguju.
- Nikada nisam čula da se za nekog muškarca kaže da je promiskuitetan.
- Bitno je kako se u kojoj kulturi gleda na promiskuitet.
- Promiskuitetni su oni koji su bogati.
- Čitaoce sam osvojila zato što sam ironična, zato što su mi likovi promiskuitetni.
Ključna reč: Nastaviću da živim sa svojim promiskuitetnim likovima, jer mogu svašta da im radim.

Jovan Ćirilov (teatrolog):

- Moje životno iskustvo govori o tome da čovek nije monogamno biće.
- Između muškarca i žene nepravedna razlika je u tome što žena rađa. Kulturno istorijski, zato je muškarcima više dozvoljen promiskuitet.
- Ako ja nisam moralista, a nisam u nekom impulsu, ipak moram da priznam da neka ograničenja moraju da postoje, u svakom smislu.
- Samo po impresiji mogu da odredim kada je neko promiskuitetan.
- Promiskuitet jeste emotivno pitanje iz individualnog plana.
- Ljudi često promiskuitet pravdaju životinjskom prirodom, a sve životinje zapravo nisu promiskuitetne.
- Promiskuitet nikada ne može biti poželjan model ponašanja. Pogotovo danas, u vreme savremene kuge – AIDS-a.
Ključna reč: Kir Janja: „sve sos mera“.

Nebojša Jovanović (psiholog):

- Živeti promiskuitetno, neka je vrsta štete koju čovek čini sebi.
- Osoba ne može biti svačija.
- Čovek razvija svoju sposobnost za intimu i ljubav, a promiskuitet ga u tome sprečava, nakon čega dolazi do ometenosti u razvoju.
- Monogamija je prirodno stanje stvari. Ako ne dođemo do te razvojne faze, onda je nama prirodno da budemo promiskuitetni.
- Bilo bi mi žao kada bi moj osamnaestogodišnji sin bio promiskuitetan.
- U seksualnosti se vezujemo za nekog. Promiskuitet nas sprečava da se u tome razvijemo.
- Radio sam sa velikim brojem promiskuitetnih osoba i retko kada je promiskuitet bio problem nagona. To nema veze sa seksualnošću, problem je u potrebi da se bude sa nekim.
- Promiskuitet je potraga za nekim. To može da bude i potraga za onom pravom osobom, ali je sam promiskuitet način koji neće dovesti do toga.
- Promiskuitet je površnost. To je način izlaza na kraj sa problemima.
- Ukoliko bude sve više promiskuitetnih ljudi, to će značiti da je ova civilizacija počela da uništava ljudski identitet i da se ljudi zaustavljaju na određenoj stepenici razvoja.

Ključna reč: Promiskuitet je odraz nedostatka čvrstog indentiteta. Za čoveka je najbolje da razvija ono što je u njega ugrađeno – da voli. Ko to ne uradi, čeka ga kazna od samog sebe.

Dušica Marković Žigić (seksolog):

- Promiskuitetna je ona osoba koja je i svačija i ničija.
- Ne verujem da je moguće voleti dve osobe u isto vreme.
- Jedna ili nekoliko bračnih prevara ne znači odmah i promiskuitet.
- Klinički promiskuitetne osobe imaju želju da vole, ali za to isto nisu dovoljno sposobne.
- Promiskuitet u stručnom smislu jeste česta i neselektivna promena partnera. On je posledica, ne uzrok.
- Neki stručnjaci smatraju da promiskuitetne osobe imaju moždanu disfunkciju koja im ne omogućava da dožive osećanje zadovoljstva.
- To su osobe koje potiskuju jako neprijatne emocije – emocije besa, krivice, nemoći,…
- Promiskuitet je u suštini destruktivan, jer tada nagon vlada čovekom.
- Skladna osoba vlada svojim nagonima, promiskuitetnim osobama vladaju nagoni.
- To su osobe koje nisu ni bezbrižne ni osećajne. One se muče, na neki način su osećajno bolesne.
- Promiskuitetnoj osobi je potrebno telesno vezivanje zato što postoji stalno telesno uzbuđenje.
- Kod žene, seksualnost je mnogo vezanija za emocije nego kod muškarca, kod kojih seksulani nagon ne mora da budem vezan za određenu osobu.
- Promiskuitet je pre seksualno-erotsko pražnjenje nego seksualno zadovoljstvo.
- U radu sa promiskuitetnim osobama često se nailazi na podatke o seksualnom zlostavljanju u ranom detinjstvu od strane osoba u koje bi trebalo da imaju najviše poverenja.
- Promiskuitet može da bude neka vrsta prolazne pojave.
Ključna reč: Kvalitet je mnogo važniji od kvantiteta – i u ljubavi, i u seksualnosti, kao i u ostalim stvarima.

Žena koja je, pak, bila primerenije obučena nije izazvala nikakvu osudu i gotovo da nije ni bila primećena. Vođa studije Trejsi Vajankur sa Univerziteta u Otavi kaže da se napadno obučene žene ne utapaju u masu i na neki način izazivaju društvena pravila grupe. Žene koje pripadaju grupi se automatski osećaju ugroženim. One takvu ženu ne žele u svom društvu, niti da upoznaju sa svojim partnerom, a još manje da je puste da s njim provede neko vreme sama.

Akcija je, međutim, naišla na kritike određenog broja roditelja kao i organizacija za zaštitu ženskih i građanskih prava koje smatraju da se time „krše ljudska prava devojaka“ i da to „nije pravi način da se skrene pažnja na problem tinejdžerske trudnoće“. Gradski oci ističu da njihova ponuda ima dvostruku prednost – „ne samo da će ovom metodom biti iskorenjen problem maloletničke trudnoće već će povećati broj obrazovanih žena u zemlji“.

Oni su uvereni da će, ukoliko se akcija pokaže uspešnom, njihov primer slediti i drugi gradovi. Do ove odluke uprava grada Bo došla je nakon izveštaja o zabrinjavajućem porastu broja tinejdžerskih trudnoća i abortusa. U ministarstvu za socijalno staranje navode da je od januara do septembra ove godine zabeleženo 500 slučajeva trudnoće među maloletnicama samo u jednoj oblasti.

Taj virus, iz tzv. „grupe N“, je prvi put utvrđen u Kamerunu 1998, a otada je u ovoj zemlji registrovano 12.000 slučajeva zaraze njime. Pretpostavlja se da je virus dospeo u čoveka kroz konzumiranje mesa zaraženog šimpanze, izveštava AFP.

Januara ove godine, u pomenutu parisku bolnicu je primljen pacijent koji je patio od groznice, osipa, natečenih limfnih žlezda i genitalnih čireva. Kod njega je utvrđen visok nivo HIV virusa, ali u početku nije mogla da se odredi njihova vrsta.

Tek mesec dana kasnije, pošto se kod pacijenta javila i facijalna paraliza, preduzete su dodatne analize, kojima je utvrđeno da je zaražen virusom iz grupe N.

Analizom seksualne istorije ovog pacijenta, pariski lekari su zaključili da ga je verovatno zarazio seksualni partner u Togou, u kojem je boravio neposredno pre nego što je oboleo.

Francuski lekari upozoravaju da iz ovoga proizilazi da se retki oblik HIV virusa verovatno proširio van Kameruna i da je zbog toga nužan još organizovaniji epidemiološki nadzor nego dosad.

Pacijenti zaraženi dotičnim oblikom HIV viurusa, ne samo da imaju izražene simptome, nego im i ubrzano slabi imunološki sistem, što se vidi iz broja CD4 belih krvnih zrnaca.

Pomenuti pacijent je, inače, dobio moćnu kombinaciju pet antiretroviralnih lekova na koje njegov organizam zasad pozitivno reaguje.

I jedno i drugo, jer ih je sve manje. Za koju godinu će se muškarci u pojedinim azijskim zemljama upuštati u ratove za sticanje životnih saputnica. I u Srbiji, brale.

Ko (pre) pobedi, tome devojka! Da li nas to zagonetka i zavodljiva istorija još jednom podseća na svoje nedokučeno ponavljanje?

U Indiji je manjak najveći: 160 miliona ženske čeljadi! Hoće li drugi najmnogoljudniji narod na planeti krenuti u osvajanjee drugih zemalja i dovođenje izabranica za svoje muške podanike?

Zvuči poznato, zar ne? Tit Livije i Plutarh pominju otmicu Sibinjanki iz najranije rimske istorije. Nakon utemeljenja Rima jedan od dvojice osnivača, Romul, pružio je utočište beguncima da bi povećao broj stanovnika. Ali nije bilo dovoljno žena, pa je on neveste potražio u susednom plemenu Sibinjana.

Kada su ga odbili, poslužio se lukavstvom: pozvao ih je na godišnju svetkovinu u slavu boga Neptuna, a na dati znak Rimljani su oteli pridošle devojke. Ljutiti muškarci su utekli, a Sibinjanke su dragovoljno prihvatile svoje muževe.

Pošast pobačaja

Kristof Gijmoto koji prati zbivanja u vezi sa stanovništvom nedavno je iznova upozorio na pretnju „zabrinjavajuće maskulinizacije” zemalja poput Indije i Kine, osobito zbog uplitanja roditelja i rodbine u pol budućeg novorođenčeta. Kako? Čim saznaju da će se roditi devojčica, pribegnu abortusu.

Pojedini demografi su uvereni da će pomanjkanje odraslih žena u sledećih pet decenija izazvati sveprožimajuće posledice kao što ih danas imaju klimatska kolebanja. Postojeći podaci su zastrašujući.

Priroda je uspostavila svojevrsnu „polnu klackalicu”, na kojoj muškarci malčice pretežu: na svakih 100 novorođenih beba ženskog pola svake godine se rodi 104–106 muškog pola. Svako uočljivo odstupanje od takve ravnoteže jedino se može tumačiti neprirodnim uzrocima.

U Kini je nesrazmera najizrazitija: 120 muškaraca naspram 100 žena, a u pojedinim područjima je prvih za deset više. Ista pojava se ubrzano širi i na druge delove sveta, kao što su Azerbejdžan, Gruzija, Jermenija, Bosna i Hercegovina, pa i Srbija – 115 prema 100. U Vijetnamu je nešto blaže – 112 na 100.

Na novu pošast čovečanstva još 1990. ukazao je indijski nobelovac za ekonomiju Amartja Sen u danas čuvenoj knjizi „Više od 100 miliona žena nedostaje”. U međuvremenu se zaostatak uvećao na 160 miliona u Indiji. Toliko je, naime, nerođene ženske čeljadi isključeno iz života. Zašto?

Preovlađuju tri činioca: viševekovna naklonost ka sinovima, opadanje plodnosti i, možda najbitniji, uplitanje u biranje pola zahvaljujući savremenim tehnološkim postupcima i pomagalima. Samo u Indiji, prema pisanju cenjenog naučnog časopisa „Lanset”, pobaci se svake godine oko pola miliona ženskih zametaka!

Život s više muževa

Čak i ako bi se u predstojećih deset godina srazmera polova vratila u prirodnu kolotečinu, muškarci bi bili suočeni s nedostatkom žena za brak. Neće samo kasnije stupati pred matičara, nego će se namnožiti bratstvo neženja.

Jedni predviđaju porast broja žena s više muževa (poliandrija) i turistička putovanja radi zadovoljenja seksualnih nagona, drugi nagovešćuju kudikamo mračnije predskazanje da će zajednice s viškom muškinja zapodenuti svojevrsne seksualne ratove. Čije će se obistiniti?

Naročito je uzbunjujuće zazvučalo upozorenje dvoje politikologa, Valeri Hadson i Andreje den Bera, koji su pre nekoliko godina napisali da azijske države s viškom muških glava predstavljaju pretnju Zapadu. U zaključuju piše da se takvim društvima jedino može upravljati na autoritaran način, potiskujući nasilje unutar i prenoseći ga izvan svojih granica.

Mara Hvistendal u knjizi „Neprirodno odabiranje” zastupa drukčije gledište, ističući da je prethodno neosnovano. Indija je, naime, pustila duboke demokratske korene, uprkos polnoj neravnoteži. U svakom slučaju, poručuje ona, društva u kojima su muškarci brojčano nadmoćniji nisu „ugodno mesto za život”. Često su nepostojana, ponekad nasilna.

Iako je nameran pobačaj zabranjen u Kini i Indiji, neverovatno je teško primeniti zakon.

Ne postoji „srebrni metak”, zaključuje Kristof Gijmoto, koji veruje da je najpreče uveriti se da je pojava valjano predstavljena, posebno u zemljama u razvoju.

Ukoliko se odabiranje budućeg pola može poistovetiti s rakom, predrasuda u vezi sa ženama je cigareta, a ultrazvuk i abortus šibica. U današnje vreme se, svakako, ne smeju zanemariti ni ženska prava, uključujući slobodnu volju svake ponaosob da prekine neželjenu trudnoću.

Može li priroda (evolucija) sama da ponudi izlaz?
Stanko Stojiljković

Zašto neki ljudi uvijek kasne? – pitanje je koje je Ana postavila samoj sebi.

Neki kasne i nisu svjesni koliki je problem njihovo takvo ponašanje. Neki su izvrsni u svom poslu i za to dobiju pohvalu i priznanje i to što kasne ne doživljavaju kao poteškoću, a upravo to možda jest poteškoća kolegama s kojima rade.

Neki kasne kako bi održali sliku o sebi koju su stvorili i koju okolina podržava. Ako ste ikad nekoj osobi rekli kako će zakasniti i na svoj vlastiti sprovod, zapravo ste time osobi učvrstili sliku o sebi kao o nekome tko uvijek kasni. I kad osoba tako misli o sebi, onda uvijek i kasni.

Neki kasne kako bi pokazali svoju premoć u situaciji (može biti i hijerarhijsku). Nešto slično obrascu „ja sam važniji, pa me ti možeš čekati“. Suprotno mišljenju većine onih koji dolaze na vrijeme, ovo je vrlo rijedak razlog kašnjenja. Često je upravo suprotno, oni koji kasne osjećaju se jako neugodno i nimalo dominantno kad kasne.
Neki kasne jer im je nedostajala nagrada za to kad su stigli na vrijeme. Nagrada je temelj bihevioralne psihologije i govori o tome kako se nagrađeno ponašanje ima tendenciju ponavljati.

Neki kasne jer ne znaju reći „ne“. To su osobe koje prihvate posao ili obvezu iako nisu u mogućnosti odraditi je (iz raznih razloga) i onda to ne naprave na vrijeme. K tome kad još ne kažu ništa da to neće biti napravljeno (stoje česta kombinacija), nastaje prava noćna mora kad nakon isteka roka shvatite da posao nije i neće biti tako skoro okončan.

Neki kasne jer su na neki način ovisni o adrenalinu koji se luči u situacijama koje su im donekle neugodne i puno više truda ulažu u osmišljavanje isprike nego u to da dođu na vrijeme.

ŠTO UČINITI – PREPORUKE

Ako ste se slučajno prepoznali ili ste prepoznali nekog iz svoje okoline evo nekih preporuka:

Budite iskreni. Recite osobi koja kasni koje efekte to kašnjenje ima na posao, na vaš učinak i na vaš odnos. Koristite samo takozvane JA rečenice kojima govorite o sebi, a ne o toj osobi. Na primjer: Ne osjećam se dobro s tim da muljam i petljam kod šefa kako bih prikrila tvoje kašnjenje i onda sam ljuta i na sebe, ali i na tebe stoje loše i za naše prijateljstvo. Sutra dođi na vrijeme. Pri tome, naravno, nadajte se najboljem, a pripremite se na najgore.

Ne etiketirajte nekoga kao onog tko uvijek kasni jer to postaje dio slike te osobe o samoj sebi i zapravo podržava njeno daljnje kašnjenje. Radije isprobajte potpuno drugi pristup i recite osobi Ne liči mi na tebe da kasniš.

Ovakva inverzija, iako zvuči jako banalno, ima odlične rezultate kod onih koji kasne jer su uvjereni da jedino to i mogu.

Ako vas je netko ostavio da čekate, nemojte. Nakon što ste, tko zna koliko puta, čekali 20 minuta ispred zgrade da vas pokupi vaš šef (koji kasni i svima drugima) kako biste zajedno otišli na ručak, naprosto se dogovorite da ćete se naći u restoranu. Tamo ćete čekati čitajući uz kavu, a ne na ulici. Razmislite, ako postoji znatna vjerojatnost da ćete nekog čekati birajte barem mjesta koja su ugodna za čekanje (ispred zgrade na ulici sigurno nije takvo mjesto).

Ako je onaj tko kasni takozvani vremenski optimist, ispravite tu računicu koja ne drži vodu jer od jedne do druge strane grada ne treba 15 minuta (osim ako je tri sata u noći i poklope se sva zelena svijetla na semaforima). Vremenski optimisti nikad ne računaju vrijeme za traženje parkinga ili ne uzmu u obzir prometnu špicu.

U slučaju da se radi o ljubitelju kaosa i onome koji kasni kako bi još više potaknuo kaos, imate zahtjevniju situaciju. Naime u redu je da te osobe vole adrenalin koji u takvim situacijama nastaje, no isto tako je u redu da vi ne volite sudjelovati u tome. Drugim riječima, nije vaša stvar što ta osoba kasni u svemu u životu, vi samo želite da ne kasni VAMA. Dosada je zadnja stvar koju takvi adrenalino-ljubitelji žele pa ako iskažete svoju dosadu s tim kaosom, to bi mogao biti početak njihove promjene.

Nagradite ponašanje za koje želite da se ponovi. I onda kad ne znate sofisticirane metode mijenjanja ljudskog ponašanja, većini je poznato kako se trenira pas – nagrada za ono stoje bilo dobro… Ma kako to ružno zvučalo to je metoda i za ljude. Nagradite onog koji kasni. Na dogovoreni sastanak donesite zamotani poklon i ako osoba dođe na vrijeme dajte joj poklon i recite daje to zato jer je došla na vrijeme. Ako zakasni pokažite poklon, recite što ste namjeravali i da ćete poklon zadržati te možda ga dati drugi put ako dođe na vrijeme.

Ako živite s nekim tko kasni, usmjerite se više na svoje ponašanje nego na ponašanje te osobe. Kad se dogovorite za odlazak u kino i trebate krenuti u 7:00 da biste stigli u 7:30, najavite to osobi: ja ću krenuti u 7:00 i otiđite u 7:00 radije nego da požurujete tu osobu i posvađate se u zadnji tren prije ionako već prekasnog izlaska. Vi u toj situaciji trebate zaštiti sebe od viška adrenalina. Možda nije loša ideja da svatko ide svojim autom, ako je to moguće.

KAKO DOĆI NA VRIJEME

Ako ste vi osoba koja kasni imajte na umu daje to navika. Mi ljudi ne volimo mijenjati svoje navike. Važno je da to možemo kad želimo. No osim želje potrebne su i neke organizacijske predradnje.

Napravite svoju strategiju dolazaka na vrijeme: Isplanirajte što ćete i kako poduzeti da dođete na vrijeme za period od barem 30 dana.Ponovo naučite promišljati o potrebnom vremenu. Oni koji kasne često podcijene potrebno vrijeme za neke aktivnosti tako da za ono što mislite da traje 5 ili 15 minuta dodajte barem 30% vremena, jer ništa ne traje samo pet minuta (ako želite faksirati dopis sa svog računala, a to ne možete napraviti direktno, trebate pronaći dopis na računalu, isprintati ga, otići do faks mašine i poslati ga, ako netko već ne šalje faks).
Prigrlite čekanje: Dajte si zadatak da čekate. Dođite za početak puno ranije i npr. čitajte dok ne dođe vrijeme za koje je sastanak zakazan. Planirajte da nešto počinje u 7:00 iako zapravo počinje u 7:30 i dajte si zadatak da tamo stvarno i dođete u 7:00.

Za projektne rokove, planirajte isporuku i po trećinu vremena ranije nego li je zapravo planirano. Pronađite u okolini nekoga tko će vam pomoći u svemu ovome, u planiranju vremena, u određivanju prioriteta i u nagrađivanju uspjeha.

Na kraju najvažnije, vjerujete da možete doći na vrijeme i doći ćete.

Pripadaju li oni koji imaju naviku kašnjenja nekom zasebnom tipu ličnosti?
Istraživanja pokazuju da se svi koji kasne mogu podijeliti u dvije kategorije. Oni koji vole adrenalin koji nastaje u posljednjoj dionici trke pred cilj kako bi ipak možda stigli na vrijeme i oni koji hrane svoju sliku o sebi time da su jako puno toga ipak uspjeli napraviti u jako malo vremena. Mnogi ljudi koji kasne su često i optimistični i nerealistični, što znatno utječe na njihovu percepciju vremena. Oni zaista vjeruju da mogu stići i u nerealno malo vremena. Sjećaju se tog jednog jedinog dana kad nikog nije bilo na cesti do posla i svi su semafori bili zeleni i uzimaju to vrijeme u kalkulaciju potrebnog vremena do posla, pri tome zaboravljajući drugih nebrojeno puta kad je bilo potrebno puno duže vremena.

Kako kronično kašnjenje može utjecati na posao?

U poslovima koji su podložni unaprijed definiranom rasporedu, kašnjenje može potresti samu svrhu postojanja kompanije. Nitko ne odgovara na pozive, ne vozi avione, ne preuzima našu djecu u vrtiću. Na drugim poslovima efekti su teško uhvatljivi no mogu utjecati i na produktivnost i na moral. Ako ništa drugo, kašnjenje je zapravo neželjeni prekid sastanka koji je već počeo ili je nepotrebna tema razgovora suradnika.

Može li neprekidno kašnjenje utjecati na karijeru?

Točan i iskren odgovor je DA. Na poslovima gdje je to neophodno može biti i jest najčešći razlog otkaza, a i u drugim poslovima stvara lošu sliku o vama kao radnici/radniku. Istraživanja pokazuju da menadžeri puno rjeđe promoviraju one koji kasne.

Piše Katarina Pavliša, tajnica.hr

Uprkos tome, 55% žena priznaje da se maze sa partnerom svako veče – ali samo na kratko, pre nego što utonu u san. Skoro polovina žena priznaje da ne voli da se mazi jer su jednostavno preumorne i samo žele da spavaju.

Trećina dama se mazi dva puta nedeljno ili manje, a 1 od 20 priznaje da jedva ikada priušte to zadovoljstvo partneru. 22% muškaraca, bi se prema istraživanju, mazili celu noć sa partnerkom, u poređenju sa 18% žena koje bi učinile isto.

Oba pola priznaju da se sa godinama sve manje maze. Jedan od pet muškaraca se mazi jednom u toku noći, a 41% samo tokom zimskih meseci.

“Vlada mišljenje da žene više vole da se maze od muškaraca, ali prema našem istraživanju, to očigledno nije tačno,” rekao je PR kompanije Silentnight, koja je sprovela studiju.

„Istorija muškosti u Evropi (1450-2000)” naziv je knjige Volfganga Šmalea, koja je predstavljena u subotu uveče u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Šmale je profesor savremene istorije na univerzitetu u Beču i bavi se istraživanjem ljudskih prava i studijama kulture. Autor je više knjiga, a ovo je drugo njegovo delo koje je izdavač „Klio” objavio i kod nas (prva je „Istorija evropske ideje” objavljena 2003).

Šmale je i predsednik Društva „Feliks Kanic”, koje razvija kulturnu, prosvetnu i naučnu saradnju između Srbije, balkanskih i zemalja nemačkog govornog područja, na tragu onih principa koje je u svom etnografskom radu primenjivao Feliks Kanic. Boravak u Srbiji iskoristio je ne samo da predstavi knjigu nego i da poseti izložbu „Sa Kanicom po Srbiji” koja je otvorena u Galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu.

U knjizi „Istorija muškosti u Evropi” Šmale prati rađanje modela „novog muškarca” tokom evropske renesanse kada je izmenjeno shvatanje biblijskog Adama i u središte interesovanja postavljen koncept „novog Adama”, odnosno „novog muškarca” koji označava početak opsežnih, novih socijalno-kulturoloških konstrukcija pojma muškosti.

Da počnemo od gorućeg pitanja: koliko je muškost danas u krizi?

Odgovor zavisi od toga na koju muškost mislite, jer danas postoji više opcija i nije svaka u krizi. Ako govorimo o tradicionalnom modelu muškosti, koji nazivamo hegemonim, a koji je počivao na neravnopravnosti polova, ta vrsta muškosti danas jeste u krizi. Površno gledano, često se čini da se ništa nije promenilo. Susrećemo se s tipom heroja, ratnika, mačoa, avanturiste, sportiste, maga, brižnog oca i partnera, radnika, zvezde, intelektualca… ali nijedan od ovih tipova nije obavezujući, niti reprezentuje većinu. Postmoderno „hibridno” društvo stavlja na raspolaganje neophodne ponude za ostvarenje, kao što su potrošačko društvo, zabavljačko, dokoličarsko. To je u istorijskom smislu novo i ne označava nikakvu preteću krizu muškosti, već pre istorijsku šansu.

U knjizi kažete da je „šezdesetosmaški pokret” bio preloman za napuštanje hegemonih koncepata muškosti?

Pod tim pokretom podrazumevam dvadesetak godina, od sredine pedesetih do sredine sedamdesetih prošlog veka, kada je postavljen temelj za razvoj demokratije koji je uzdrmao asimetrične odnose među polovima, pa samim tim i tradicionalni koncept muškosti. Telesna metaforika tog modela bila je razorena, seksualne norme koje su s njim bile povezane izgubile su značaj, njegova militantna srž je bila napadnuta i razgolićena. Najvažniji element pokreta 1968. u svetskim razmerama predstavljali su protesti protiv rata u Vijetnamu koji se mogu tumačiti kao deo demilitarizovanja poimanja muškosti koje takođe do danas nije dovršeno i nadalje traje.

Koliko je feminizam doprineo krizi tog modela muškosti?

Paradoksalno, feminizam je doneo slobodu ženama, ali je oslobodio i muškarce od tradicionalnog koncepta muškosti. Ali, dok su u ženskim pokretima formulisane pozitivno različite mogućnosti ženskosti, ponude orijentacije za muškarce su mnogobrojne, ali maglovite. Nove muške ponude orijentacije najpre su pripremljene u homoseksualnom pokretu. Novi mehanizam seksualnosti posle 1968. doveo je do povećanja prisutnosti ženskog tela u masovnim medijima. Reakcija na to je odgovarajuća prisutnost muškog tela. Delimično ili sasvim razodenuto, muško telo je u javnosti vizuelno prisutnije više nego ikada ranije. Mišićavo telo daje signal da onaj ko ga poseduje odgovara zahtevima muškosti. Ovaj fenomen bi trebalo posmatrati kao sociokulturnu reakciju na krizu muškosti.

Prvi ste predsednik Društva „Feliks Kanic” koje je, posle opsežnih priprema, osnovano prošle godine?

Zahvaljujući Kanicu, koji je u svoje vreme bio jedan od najboljih poznavalaca jugoistočne Evrope, znamo mnogo o Srbiji 19. veka. Naše društvo želi da pomogne mladim ljudima da otkrivaju Srbiju onako kako je to on činio, da pomognemo zatim mladim ljudima iz Srbije da putuju, istražuju i da ostave sve to u vidu umetničkog rada.

Kada mladi iz Srbije mogu da očekuju prve stipendije?Sledeća godina će biti prva u kojoj ćemo dati stipendije za putopisce i za naučna istraživanja. Imali smo dva konkursa, jedan za putopis, drugi za studijske boravke i stručna usavršavanja u oblasti istorije, istorije umetnosti, arheologije i muzeologije, i to je bio prvi korak. Sledeći korak je da sakupimo novac za stipendije, koje su, inače, namenjene za državljane Srbije, Austrije, Nemačke, Švajcarske i Bugarske, i da realizujemo te programe.

Gordana Popović

Naime, dok je Nan masturbirala naučnici su snimali njen mozak magnetnom rezonancom pa sastavili film koji prikazuje niz delovanja impulsa u ženskom mozgu koji objašnjava nastanak orgazma. Film su sastavili od snimaka 80 delova mozga i videli kako od stimulacije genitalija kreću reakcije u mozgu, što im je i bio cilj istraživanja.

Zanimljivo je da se tokom stimulacije povećava aktivnost mozga u delu koji je povezan s emocijama i dugotrajnom memorijom. Tokom orgazma aktivan je i hipotalamus koji tada oslobađa oksitocin, popularno nazvan hormon sreće jer je zaslužan za osećaj zadovoljstva, a bitan je i za emotivno vezivanje ljudi pa ga žene luče i tokom poroda i dojenja.

„Ako naučimo kako možemo aktivirati delove mozga koji su zaslužni za osećaj zadovoljstva onda bi ta saznanja mogli široko primeniti pa tako i da rešimo problem žena koje ne mogu doživeti orgazam“, komentarisao je jedan od naučnika.

Naime, ono što naučnici žele da saznaju jeste zašto žene doživljavaju orgazam jer se evolucijski kod muškaraca stvorio kao podsticaj za širenje vrste, a istraživanja su pokazala kako kod žena nema nikakvog dokaza da orgazam utiče na plodnost ili broj rođene dece.

„Svi iskusni doktori i ostali ljudi tvrde osnovno da su vrlo probitačna niže označena upustva, kao predupredna sredstva od zaraze kankova – tripera i šankira, za sve one, koji za novce kupuju i prodaju polnu ljubav.

1. Ne treba nipošto pristati činu polne ljubavi kad si: umoran, ljutit, pijan, uzrujan i inače razdražen. Takav može u ovome veku razvrata da nagrabusi čak i u familiji, a još pre u naručju onih jadnica što ljubav za novce prodaju.

2. Pre čina dobro je namazati glavić s lojem ili zejtinom, jer zejtin ne propušta pristup pogane materije unutar pod kožu. U to ime Muhamed je uzakonio „sunećenje“, jer ono zavrati kožicu gornju, pa donja kožica glavića onako gola očvrsta i ojača protivu spoljnog napora, trljanja.

I odista, sunećenje Muhamedovo uputno je sve donde dok u svetu bude savremenog razvrata, zbog koga se najviše razvijaju bolesti veneriske.
3. Kupanje polnog uda u odvaru od hrastove kore, takođe je vrlo dobro sredstvo da se šankir ne dobije; jer ono ojačava i očvršćava kožicu uda, a i inače je dobro takvo kupanje i pranje.

4. U času „soitija“ treba biti spokojan i vrlo umeren. Naglost takođe kao i strahovanje može škoditi.

5. Nipošto ne valja dva puta ujedared vršiti, jer to je iz više razloga vrlo opasno. Dobijati neku slavu u tome duboka je glupost, nedostojna pametna čoveka i poštena radnika.

6. Ud treba vaditi čim je materija izašla.

Čim se soitije svrši odmah treba ud oprati prvo vodom pa onda svojom mokraćom, koju treba tad pustiti; jer mokrenjem ud se očisti iznutra a spolja se opere zaražljiva maja. Istog dana docnije nije zgoreg iznova oprati sapunom i opet završiti pranjem sa mokraćom.
7. Doktor Raspail preporučuje kao sigurno predupredno sredstvo ovo: Ko sumnja da je imao „soitije“ sa zaraženom ženskom neka opere rečenim načinom ud, i pospe sav, a naročito glavić, sa sitnim komforom, i neka u isto doba rastopi podosta šećera u vodi, pa neka prvo uzme u usta komadić kamfora koliko veliko pšenično zrno, i odmah za njim tu šećernu vodu popije. Tim se otkloni opasnost, koja bi mogla nastupiti.
Kome je to neprijatno, neka opere ud nekim ljutim pićem.

Napominjemo da bi bilo vrlo ludo u tome videti neku morsku stidljivost, tugaljivost, neprijatnost ili sramotu. Sve što čuva zdravlje i život nije sramota i neprijatno, niti je sramota spominjati gde treba detorodne, polne udove, bez kojih ne bi bilo ni ljudstva, ni polne ljubavi, niti ovi udovi stoje niže pred sudom nauke od ostalih udova telesnih. Ako je sramota govoriti o nosu i ustima, to je i o njima.
Pred sudom nauka: fiziologije i anatomije nijedan deo čovekovog tela nije sraman niti častan; nego su svi ravni između sebe. Polni udovi nisu nikakva sramota, nego je grozna i ubilačka sramota za sve one, koji neće da nauče omladinu još u ranoj mladosti njenoj da bude svuda i svagda posve umerena i razumna pri vršenju polne ljubavi, u one dane, kad ona punoljetna bude.

U otvorenoj pouci leži moral, a ne u lažnom izvijanju i laganju, kao što misle i govore sadanji glupavi primetači i nadri „moraliste“.

Mnoge od njih imaju stalne partnere ali ne vole mnogo da se oslanjaju na njih. Nastoje da budu nezavisne, svoje i nesputane. Uvek teže ka ravnoteži, novim iskustvima ali zasnovanim na starim vrednostima. Brzina, snaga i komfor su stvari koje one najviše cene. Klub je stvar identiteta, širenje vidika, proces samospoznaje, kao i svojevrsna identifikacija.

Uprkos svim principima i neizmernoj volji da budu samodovoljne, one pre svega ne žele da budu usamljene. Zato ako prepoznajete nešto što Vam je na poseban način blisko, ili Vas pokreće, oslobađa i uzbuđuje, napravite svoj pravi korak i zakoračite…. U Klub slobodnih žena koji je uvek otvoren, i ima svoje stalno sedište – Tiguan.

- Ja sam jako posvećena obrazovanju. Shvatam da ljudi imaju svoje mišljenje o tome ko sam i šta sam ja. Ja sam glumica, umetnica, ćerka, sestra i partnerka. Imam prošlost sa kojom se neki ljudi ne slažu, ali to ne definiše ko sam ja. Verujem u budućnost dece, i nastaviću da podržavam obrazovne programe – izjavila je Saša a preneo „Hafington Post“.

U školi u Kaliforniji opovrgavaju navode da je porno glumica bila tamo, iako postoje fotografije na kojoj se vidi kako Saša čita knjigu i obraća se učenicima. Glumica koju nazivaju „Porno legendom“ je izašla iz porno industrije i sada objavljuje knjige i aktivista je mnogih udruženja.

Tijekom snimanja prihvatila je ponudu farmaceutske kompanije Vivus da bude montažerka erotskih filmova koji bi bili korišteni u svrhu testiranja djelovanja kreme za ženski orgazam.

S vremenom je posumnjala u motive svojih poslodavaca, te je počela otkrivati mnoštvo detalja o tome kako farmaceutska industrija, motivirana prije svega profitom, ne samo da vara žene pokušavajući ih uvjeriti da imaju zdravstveni problem ako ne mogu postići orgazam prilikom svakog spolnog odnosa, već i ozbiljno ugrožava njihovo zdravlje. Njen dokumentarac neočekivano je krenuo u drugom smjeru i tako je nastao “Orgasm Inc.”, film koji će večeras u kinu Grič otvoriti ovogodišnji Vox Feminae festival.

Ženska seksualna disfunkcija jedna je od najunosnijih bolesti što ih je farmaceutska industrija izmislila posljednjih godina, a Liz Canner otkriva nam što se sve krije iza te naoko dramatične medicinske dijagnoze. Ključna teza koju pritom postavlja jest pitanje je li ženska seksualna disfunkcija zaista poremećaj, ili tek genijalan marketinški potez kojim farmaceutske kompanije zgrću milijarde dolara profita?

- U medijima se stalno spominje brojka od 43 posto žena koje pate od ženske seksualne disfunkcije, a prvi put sam za taj izraz čula u ranim dvijetisućitima. Zapravo, nisam čula za tu “bolest” sve dok nisam počela raditi za farmaceutsku tvrtku – objašnjava Canner, opovrgavajući time tezu da ženska seksualna disfunkcija postoji oduvijek.

Tako je jedna od bizarnijih scena u filmu ona u kojoj nam Carol Queen, kustosica Muzeja antičkih vibratora u San Franciscu, objašnjava kako su krajem 19. stoljeća doktori vibratorima liječili histeriju kod žena, pri čemu je cilj bio vibracijama proizvesti tzv. histerični peroksizam. Kada je otkrivena viagra, farmaceutske kompanije vidjele su svoju priliku u proąirenju tržišta i na žene. Jedini problem bio je taj da američka FDA agencija, koja odobrava lijekove, zahtijeva da bolest bude precizno definirana, što je u slučaju ženske seksualne disfunkcije vrlo teško jer ne postoje objektivni parametri prema kojima bi se žensko uzbuđenje i orgazam mogli mjeriti.
Samo placebo

- Naravno da fiziološki razlozi, kao što su histerektomija ili dijabetes, mogu izazvati određene seksualne probleme, no za većinu žena oni su uzrokovani sociokulturnim razlozima, kao što su seksualno iskoriątavanje u ranoj dobi, problemi u partnerskim odnosima, nedostatak seksualne edukacije i stres – smatra Canner, dodajući da su žene izmanipulirane nametnutim očekivanjima okoline, jer ako žena od 60 godina očekuje da ima isti libido kao ona od 20, naravno da će mnogo njih pomisliti kako imaju seksualnu disfunkciju.

To je, kaže, usporedivo s dobom naših baka, kada su žene sa smanjenom seksualnom željom bile smatrane frigidnima.

Canner u filmu razotkriva i kako mnogi proizvodi nisu ništa osim placeba, a s njom se slažu i neke od sugovornica koje su bile testirane ne samo lijekovima već i opasnim instrumentima poput tzv. orgazmatrona – izum doktora Stuarta Meloya, koji u leđnu moždinu žene uvodi žice i elektrode malenog aparata koji bi trebao potaknuti seksualno uzbuđenje.

Jedna od njih je i Charletta, sretno udana žena srednjih godina, koja je odlučila isprobati ovaj vrlo dvojben način “liječenja”, te se podvrgnuti operaciji, unatoč rizicima kao ąto su epiduralna hemoragija ili paraliza, a sve kako bi “napokon bila normalna”. No, spravica kojom se upravlja putem daljinskog upravljača potakla je tek refleks u njenom lijevom koljenu, što je nogu natjeralo na nekontrolirano poskakivanje, a Charlettu na smijeh pred kamerama:

- Svejedno, ovo je vrlo korisno ako želim nekoga udariti nogom u guzicu – ironično primjećuje.
Tablete za sve

- Mi kao društvo navikli smo da za sve postoji tableta, ljudi više ne očekuju od liječnika da im da savjet, već da im preopiše recept – kaže jedan od sugovornika u filmu, a potom u jednoj sceni vidimo karikaturu bračnog para u krevetu, uzbuđene žene i nezainteresiranog muškarca, ispod koje piše “Šteta što ne postoji tableta koja bi stimulirala konverzaciju”.

Festival otvoren za sve: i žene i muškarci razmišljaju o misteriju ženskog orgazma

- Festival je kroz pet godina rastao i osjetili smo da je vrijeme da iz Medike odemo u prostor javnog kina i tako pitanje roda stavimo pod povećalo šire javnosti, a nadamo se da ćemo za sljedeću godinu trebati i veću kinodvoranu. Film “Orgasm Inc.” značajan je zato što je to tema koja je zanimljiva ąiroj populaciji, a ne samo specifičnim skupinama – njome se bave teoretičari, sociolozi, seksolozi, feministkinje, queer aktivisti… ali sigurno smo da je svatko, i žene i muškarci, barem jednom u životu razmišljao o misteriji ženskog orgazma. Na taj način želimo pokazati da je festival otvoren za sve, a ne samo za žene ili određene interesne skupine – objašnjava Vedrana Sunko, jedna od organizatorica Vox Feminae festivala.

- Ona je pozvala policiju kako bi prijavila svog nevečanog supruga zbog navodnih pretnji. Rekla je da joj muž lupa na vrata i preti. Patrola je pošla na adresu koju je dala. Kada su stigli, zatekli su muža ispred vrata, a zatim su pozvonili ženi na vrata – kaže sagovornik iz policije.

Sa dvojicom policajaca u stan ove Novosađanke je ušao i njen suprug, za kojeg je insistirala da ga uhapse.

- S obzirom na to da nije bilo elemenata za privođenje, policajci su je uputili na građansku parnicu. Ona je tada eksplodirala, počela da viče, a zatim je zaključala vrata i bacila ključ kroz prozor – kaže sagovornik „Blica“.

On navodi da je drama i ubeđivanje policajaca sa njom trajala skoro sat vremena.

- Nakon što je odbijala da da rezervni ključ, kolege su pozvale pojačanje, ali i vatrogasce kako bi razvalili bravi na vratima. Nakon što su vatrogasci počeli da obijaju bravu, žena se predomislila i na kraju ipak sama otključala vrata rezervnim ključem koji je sve vreme imala uza sebe – kaže naš sagovornik.

Nakon što su oslobođeni, policajci su protiv nje podneli krivičnu prijavu zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti.

Ruska je policija privela 45-godišnjeg Anatolija Moskvina nakon što je otkriveno da je u svome stanu skrivao 20 odjevenih ženskih leševa. Vlasti pretpostavljaju da je Moskvin, inače povjesničar i novinar, tijekom noći upadao na groblja te iskapao leševe nakon čega bi ih odnio doma i obukao.

- Tijekom istrage o oskvrnuću nekolicine grobova istražitelji su priveli i muškog stanovnika grada Nizhny Novogrod pri čemu su otkrili više od dvadeset leševa koji je navodno sam otkopao te donio doma – izjavila je glasnogovornica ruske policije za novinsku agenciju RIA.

Fotografije objavljene na portalu lifenews.ru zorno prikazuju kako je Moskvin odjevao leševe žena između 15 i 25 godina – zbog čega su posmrtni ostaci vrlo često izgledali poput lutaka. Pojedini izvori javljaju kako je policija otkrila čak 26 tijela.

Moskvin, koji priča 13 stranih jezika i smatran je genijem, u lokalnoj je sredini poznat po svojoj opsjednutosti grobljima, a posjetio ih je više od 750. Rekao kako piše knjigu o grobljima.

Policija je upala u Moskvinom stan nakon što je dobila dojavu Moskvinih roditelja. Oni su, naime, žive s njime i kada su se vratili s boravka u ljetnoj rezidenciji otkrili su leševe po stanu. Protiv Moskvina trenutačno nije podignuta nikakva optužnica i čeka se da prođe psihološku analizu

Interesuje me zasto bas celibat? Zasto svestenici nemogu biti ljudi kao i ostali, legalno se zeniti , a ne stalno imati neke afere sa djecom ili casnim (bez uvrede)

Takodje, nasao sam jednu pozamasnu listu papa koji su bili ozenjeni, ili djeca drugog pape, ili koji su imali vanbracnu djecu:

Sv. Petar apostol (30-65)
Sv. Feliks III (483-492; 2 djece)
Sv. Hormizda (514-523; 1 sin)
Hadrijan II (867-872; 1 kci)
Sv. Silver (536-537)
Klement IV (1265-1268; 2 kceri)
Feliks V (1439-1449; 1 sin)

Pape djeca drugog pape ili svecenika
Sv.Damaz I- sin Sv. Lovre;
Sv. Inocent I-sin Anastazija I;
Bonifacije- sin svecenika ;
Sv. Feliks- sin svecenika;
Anastazije II- sin svecenika;
Sv. Agapit I- sin svecenika;
Sv. Silverije- sin Sv. Homizde pape;
Diodat- sin svecenika;
Bonifacije VI-sin biskupa Hadrijana;
Ivan XI- sin pape Sergija II;
Ivan XV- sin svecenika

Pape koji su imali izvanbracnu djecu

Inocent VIII- nekoliko;
Aleksandar VI- četvero
Julije II- tri kceri ;
Pavao III- tri sina i kci
Pio IV- tri sina
Grgur XIII- sin

Da na ovo i dodam izjavu velecasnog Vinka Pilica, diplomiranog teologa.
“ Opce je poznato da skladan i zdrav zivot podrazumjeva urednu ljubavnu i seksualnu aktivnost. Zar je, dakle, samo nama svecenicima uskracena harmonija duse i tijela? Zasto mi ne smijemo nikada nista imati s osobom suprotnog spola u pogledu ljubavi pa se cak ne smijemo ni sexualno zadovoljiti. Jer ako smo seksualna bica, kako covjek to moze izbjeci“.

Lightning

Jeca

***
Ali onda gledam ovaj komentar – 23 godine, 20 partnera… Ja sam shokirana, to je neko usvojeno ponasanje, nametnuto, trend, to prosto NIJE u zenskoj prirodi, zena se, narocito tako mlada, daje kada joj se neko SVIDJA, kako moze toliko njih da joj se dopadne? Zena tad nije ni sexualno potpuno zrela, kako god dobra delovala u krevetu, to je usvojeno ponasanje, koje namece kultura u kojoj se stasava. Cenim neistomisljenike, cenim tudju iskrenost, ali ja sam sablaznuta.

Julia

***

„Ključ koji otvara više brava je dobar ključ.
Brava koju otvara više ključeva je loša brava.“

Siki

Trebao je to biti normalan obiteljski odmor. No, on se poslije, kad je policija pronašla Mary, 43-godišnju majku četvero djece, kako se seksa u muškom WC-u u klubu Roxy u Orlandu na Floridi s jednim neimenovanim muškarcem dok ih njen suprug Chris (44) gleda, pretvorio u noćnu moru. Tim više što se odjednom u cijeloj priči pojavio i kokain, a i par se, tvrdi policija, opirao uhićenju.

- Jedan od zaposlenika kluba prijavio je da bjelac, crnac i bjelkinja, koja je poslije identificirana kao Mary, možda spolno opće u muškom WC-u – ispričao je policajac Noah Pruitt. Kad je otišao provjeriti što se događa, raspušteni je trojac uhvatio na djelu. Mary tada nije željela izaći iz WC-a, nego se pokušala fizički obračunati s predstavnikom zakona. Situaciju je dodatno pogoršao njen suprug koji je pokušao spriječiti policajca da uhiti njegovu ženu, a na kraju su u torbici bogate poduzetnice pronađena dva papirića u kojima je navodno bila spremljena mala količina kokaina.

Mary je na kraju optužena za posjedovanje droge i napad na policajca, a njen suprug, s kojim je već 19 godina u braku, za pokušaj ometanja uhićenja. Ona bi se na sudu trebala pojaviti 23. studenoga i prijeti joj pet godina zatvora, dok je Chrisu ročište odgođeno. Nepoznati muškarac koji je sudjelovao u seksualnoj igrici pušten je bez optužbi.

Chris i Mary negiraju optužbe. – Iako je došlo do uhićenja, čvrsto vjerujemo da nismo učinili ništa zbog čega bismo zaslužili optužbe ili tretman koji smo dobili – tvrde Mary i Chris koji su, unatoč prilično skromnom podrijetlu, bogatstvo stekli vlastitim trudom te ih danas ubrajaju među najuspješnije poslovne ljude u Škotskoj.

Trenutačno žive na relaciji između svoje kuće u Španjolskoj i vile u Britaniji, u kojoj imaju čak 33 televizora, bazen, kino, bar i diskoklub.

West je jedan od svjetski najpoznatijih i najuglednijih poznavatelja “teologije tijela”, teološko-filozofosko-antropološkog sustava koji je krajem sedamdesetih godina razvio tadašnji papa, Ivan Pavao II., i kojeg su mnogi već proglasili “katoličkim odgovorom na seksualnu revoluciju”. Teološko pojašnjenje ljudske spolnosti i njezine uloge u Božjem planu spasenja koje je u svojim radovima ponudio papa Karol Wojtyla pojedini crkveni autoriteti opisali su kao “najodvažniju rekonfiguraciju katoličke teologije u nekoliko posljednjih stoljeća”.

Jedno je sigurno – “teologija tijela” Ivana Pavla II. i njezini recentni popularizatori poput Westa, poljskog franjevca Ksaweryja Knotza ili našeg salezijanca Damira Stojića žele reafirmirati seksualnost u katoličkoj teologiji, ponovno otkriti pozitivan odnos prema spolnosti koji je u njoj već postojao, ali je zbog ubacivanja u crkvenu pastoralnu praksu stranog elementa maniheizma, koji omalovažava tjelesnost i spolnost, tijekom nekoliko posljednjih stoljeća bačen u drugi plan.
Google oglasi

InformAsYouWish
Digital Signage Solution Upravljanje digitalnim oglašavanjem
asyouwish.com.hr/index.php?o

Praktična pitanja

- Bog nije seksualan, ali u ljudskoj seksualnosti otkriva se nešto veličanstveno, sam misterij Boga – izjavio je Jutarnjem listu prošle godine Christopher West, laik i otac petoro djece, u vrijeme kada je Verbum objavio njegovu “Teologiju tijela za početnike”. Novoobjavljena Westova knjiga nudi odgovore na praktična pitanja, pa i dvojbe koje se mogu javiti kod onih koji žele živjeti spolnost u skladu s naukom Katoličke crkve. Nudimo izbor nekoliko zanimljivih pitanja i odgovora uz napomenu da smo zbog ograničenosti prostora odgovore morali sažimati.

1. Zašto postoji rašireno mišljenje da je Crkva protiv spolnosti?

To je sasvim sigurno povezano s pogrešnim tumačenjem nauka Crkve. No, moramo priznati da je to uvelike povezano i s prezrivim odnosom prema spolnosti, kakav se prečesto tijekom povijesti ponavljao u djelima različitih kršćanskih autora. Unatoč mnogim napadima, službeno je učenje Crkve uvijek podupiralo urođenu dobrotu spolnosti, a svi suprotni sustavi razmišljanja su ništa manje nego heretični.

2. Crkva se treba držati vjere i ne zabadati svoj nos u moju spavaću sobu.

Kad Crkva govori o spolnosti, ona se “drži vjere”. Spolni je čin vjerski događaj, a spolnost je sveta. Ako mislimo da je spolni odnos “bolji” bez Boga, potpuno ga izvrćemo!

3. Što ostarjeli muškarci u celibatu znaju o spolnosti?

Oni koji tako misle nikada nisu pročitali što je o spolnosti napisao Ivan Pavao II. Moja mi supruga neće zamjeriti ako kažem da sam više naučio od toga “starca u celibatu” o naravi, ljepoti i značenju spolnosti od ikoga drugog na ovom planetu.

4. Mi smo zaručeni, znamo da smo se doživotno predali jedno drugomu. Zašto to predanje ne bismo smjeli izraziti spolnim činom?

Spolni čin je vidljivi izraz nevidljive duhovne bračne veze. Koliko god sam se osjećao predanim svojoj Wendy dok smo bili zaručeni, ona nije bila moja žena sve dok Duh Sveti nije ustanovio ženidbenu vezu između nas. To je radost sakramentalne spolnosti. Sačuvajte se za pravu stvar.

5. Je li istina da je oralni seks neprimjeren čak i za oženjene parove?

U pogledu Crkve na ljudsko tijelo ne postoji ništa što izdvaja genitalije kao nešto što se “ne ljubi” tijekom muževljeve i ženine predigre za spolni čin i tu samo po sebi nema ništa loše. Međutim, u onim slučajevima kada je riječ o oralnom seksu kao radnjama kojima se orgazam traži i postiže odvojeno od spolnog čina, dakle kada se radi o oralnoj kopulaciji koja uključuje ejakulaciju, to nije prihvatljivo.

6. A što je sa ženskim orgazmom?

Zajednički orgazam ideal je kojem se teži, ali objektivno nije pogrešno ako žena postigne vrhunac putem oralnog podraživanja, sve dok je to u okviru spolnoga čina. Ivan Pavao II. je u svojim razmišljanjima još dok je bio nadbiskup poticao muževe da nauče kontrolirati orgazme kako bi doveli žene do zajedničkog vrhunca.

7. Što je s analnim seksom?

Je li istinska ljubav izložiti svoju ženu zdravstvenom riziku, da ne spominjemo i neugodnosti ili čak bol koje su povezane s takvim ponašanjem? Vrlo je teško opravdati analnu penetraciju kao čin ljubavi, pa čak i tijekom predigre bračnog zagrljaja.

8. Je li za katolike ‘misionarski položaj’ jedini prihvatljiv oblik spolnog čina?

Iako se ni za koji položaj ne može reći da je po sebi neispravan, znakovito je, na primjer, što ljudi spolni odnos s leđa opisuju kao “pseći stil”. Takvi opisi obezvređuju ljudski pristup spolnosti. To ne znači da je taj položaj inherentno pogrešan, ali sjedinjenje licem u lice, umjesto s leđa može samo pomoći u poticanju osobnog karaktera supružničkog sjedinjenja.

9. Što je pogrešno u nastojanju da svoj spolni život začinite malom promjenom?

Svjetlost svijeća, krasno ozračje, nošenje privlačne spavaćice, promjena mjesta i položaja svakako mogu pridonijeti sveukupnom doživljaju. No, istinski “dobar” seks nema nikakve bitne veze s tim stvarima. Spolni odnos pruža najveće ispunjenje onda kada se muž i žena bezuvjetno predaju jedan drugome u potpunoj objavi svojih osoba. Ako muž svoju ženu mora odjenuti poput pornografske zvijezde da bi se “napalio” i ako par mora stalno tragati za novim i sve iskrivljenijim položajima tijela da bi izbjegao dosadu, onda je nešto jezovito krivo.

10. Gdje Biblija kaže da je kontracepcija pogrešna?

Gdje Biblija kaže da je pogrešno uzeti susjedovu ruku i staviti je u stroj za mljevenje mesa? Pisma nas pozivaju na prihvaćanje Božje ljubavi, na odabiranje života. Spolni odnos uz kontracepciju govori: “Mi ne želimo primiti Božju ljubav. Mi ne želimo ljubiti kao što Bog ljubi.”

11. Crkva je toliko za djecu i obitelj. Ima smisla u tome što je protiv tehnologija koje sprečavaju prokreaciju, ali kako može biti protiv tehnologija koje su namijenjene donošenju života na svijet?

To se isprva doima proturječno. Međutim, nakon daljnjih istraživanja postaje očito da bi Crkva protuslovila sebi ako ne bi ukazivala na nemoralnost nekih tehnika pomoću kojih se stvara život. Njezino učenje o reprodukcijskim tehnologijama nastavak je njezina učenja o kontroli rađanja. Naime, kontracepcija razdvaja spolnost od djece, a mnoge reprodukcijske tehnologije razdvajaju djecu od spolnosti.

Posle prijave upućene direktoru srednje škole u Kovingtonu, u kojoj je Kliftonova predavala i bila veoma omiljena, protiv nje je u avgustu pokrenuta istraga, nakon čega je optužena po 53 tačke, između ostalog za protivprirodni blud zloupotrebom položaja, silovanje, opijanje maloletnika i podsticanje maloletnika na delinkventno ponašanje. Za najteže krivično delo u ovom slučaju, silovanje, zaprećena je kazna od šest godina, pa bi Kliftonova mogla biti osuđena na više od 60 godina.

Njen advokat je odbacio optužbe, tvrdeći da je njegova klijentkinja “odana supruga, vredan nastavni radnik i odana vernica”. Oslobođena je uz kauciju od 40.000 dolara, ali danas treba da se pojavi na sudu gde će odgovarati po 53 tačke optužnice.

Prošle nedelje je profesorka iz Ohaja Stajsi Šuler (33) osuđena na četvorogodišnju kaznu zatvora zbog seksualnih odnosa sa pet svojih učenika.