Kockičicin iBlob
- Arthiva
- Mapa
- O ovome
- Zalepljeno
- Biografija
- Istorija
- Charles Darwin i teorija evolucije
- Crveni barun
- Dioklecian
- Džingis Kan
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Fani Okič, odlomak, Crveni bogovi Anda
- H.Cortes i F.Pisaro
- Istorija Snikersa
- Nastanak antičkog grčkog teatra iz Dionizijskog kulta
- Oswald Boelcke – otac zračne borbe
- Poslednji časovi Atlantide
- Španska inkvizicija
- Sparta
- SRBI, DREVNI RATNICI SUNCA
- Templari
- Vavilon
- Vuk Branković
- Lethal weapons
- Ostalo
- Ajnštajnov san
- Arheologija i psihoaktivne supstance
- Arkaim grad drevnih Arijevaca na Južnom Uralu
- CV – pisanje evropskog formata
- Dejvid Ajk (David Icke)
- Evolucija emotivnog razvoja – T.Budak
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Indijanski horoskop
- Kabala za početnike
- Korporacija – rođenje nakaze
- Kratak esej o mudrosti sadržanoj u rečenici: „Pazi gde gaziš“
- Kristali, opširno
- Krvna osveta i vražda
- Lapot
- Mitologija srednje Amerike 1
- Rečnik parafilije (patološka seksualna sklonost)
- Sihra – islamska magija 1. deo
- Sihra – islamska magija 2. deo
- Sihra – islamska magija 3. deo
- Sihra – islamska magija 4. deo
- Sihra – islamska magija 5. deo
- Sihra – islamska magija 6. deo
- Sihra – islamska magija 7. deo
- Sihra – knjiga na temu, kratak prikaz
- Simbolika životinja Starih Slovena
- Sun Tzu – Umeće ratovanja
- Tako je govorio Mahatma Gandi
- VELIKA TAJNA VODE
- Vlasi – život, običaji, magija
- What the bleep are they saying
- Zabranjena istorija
- Јуџин Роуз (Отац Серафим Платински) – НИХИЛИЗАМ
Arhiva za kategoriju Economix
Minuli rad
Bivši britanski premijer Toni Bler osnovao je sopstveni „finansijski butik“ u ekskluzivnoj londonskoj četvrti Mejfer, gde nudi investicione usluge međunarodnim fondovima i super bogatima, objavio je danas „Sandej tajms“.
List je, u tekstu na naslovnoj strani, naveo da je Bler angažovao više istaknutih finansijera koji nude „strateške savete“ o ekonomskim, političkim i komercijalnim trendovima u svetu. Njegova firma je već pružila usluge kuvajtskoj vladi i jednom investicionom fondu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, preneo je BBC.
„Sandej tajms“ ukazuje da se Bler, otkad je otišao s položaja premijera, posvetio nizu unosnih savetodavnih aktivnosti, stekavši bogatstvo od 20 miliona funti.
Šta ćemo sad, svetog mu sveca Adolfa?
Čak 88 odsto Nemaca ne veruje više u kapitalizam i priželjkuje „novi ekonomski poredak“, pokazalo je istraživanje instituta Emnid, urađeno po narudžini Fondacije Bertelsman. Nakon ekonomske krize građani Nemačke smatraju da kapitalizam „ne obezbeđuje socijalnu ravnotežu u društvu“, kao ni „zaštitu okoline“ niti „odgovoran odnos prema prirodnim resursima“, pokazuje ovo istraživanje.
Skoro 40 godina posle objavljivanja studije Rimskog kluba „Granice rasta“, samo još trećina Nemaca veruje da se privredni rast povoljno odražava na životni kvalitet pojedinca. Za ogromnu većinu Nemaca su društveni odnosi, zdravlje i čista životna okolina važniji od „umnožavanja novca i poseda“
Pri tome, kako naglašavaju autori studije, nikako „ne preti revolucija“ u Nemačkoj, jer građani za nezadovoljavajuće stanje kapitalizma odgovornima ne smatraju samo političke i ekonomske vođe, već i same sebe. Skoro četiri petine Nemaca smatra da svaki pojedinac treba da preispita svoj način života i razmisli „da li je privredni rast zaista najvažniji“.
Fali samo Zyklon B
Privredni zvaničnici pozivaju medije da izveste o „motivacionim mitinzima“ koji se danas održavaju širom Kine u okviru prevencije samoubistava industrijskih radnika.
Organizator je vodeća svetska firma za elektronske komponente „Fokskon tehnolodži“. Na njenim fabrikama se ubrzano postavljaju mreže za hvatanje zaposlenih koji skoče sa krova, očajni zbog opresivnog načina rukovodjenja i slabih plata, na šta se stalno žale.
U toj firmi se ove godine ubilo 12 zaposlenih, a poslednji slučaj je bio 4. avgusta kada je jedna 22-godišnja žena skočila sa krova spavaonice za zaposlene.
Sindikalni aktivisti kažu da kruta uprava „Fokskona“ grubo postupa sa zaposlenima, da se proizvodne trake kreću isuviše brzo i da se od zaposlenih zahteva da preterano mnogo rade posle radnog vremena. Firma „Fokskon“ koji ima više od 800.000 zaposlenih, odbacuje primedbe i ističe da je udvostručila najniže plate na 2.000 juana (229 evra) mesečno.
Da bi dobili više od toga, zaposleni moraju dobiti dobru ocenu posle rigoroznog tromesečnog nadzora njihovog rada.
Cvikeraši kolo vode
Trenutno je na svijetu najmoćnija tehnološka industrija, a među prvih deset čak je sedam hi-tech brendova. Uljezi među top 10 su Coca-Cola, McDonald’s i Marlboro.
Google, IBM, Apple i Microsoft zauzimaju prva četiri mjesta na Millward Brownovoj listi Top 100 brendova na svijetu, što potvrđuje da je tehnološka industrija najmoćnija na svijetu, a zbog globalizacije i sklonosti potrošača da ih zanimaju brendovi koji s njima komuniciraju odmah iza tehnoloških giganata svrstala je Coca-Colu i McDonald’s.
Coca-Cola i McDonald’s su naime jedni od rijetkih brendova koji su prisutni na svim društvenim mrežama što njihovim kupcima omogućuje da kada god požele mogu nešto predložiti, sugerirati, kritizirati ili pohvaliti. Komentari klijenata na društvenim mrežama vrlo su bitni ako neki brend želi biti upravo onakav kakvim ga kupci žele, a ne postoji bolja platforma za tako nešto od društvenih mreža, ponajprije Facebooka i Twittera.
Toyota uspjela opstati
Banke ne vole pornografiju. Samo keš.
Neimenovani bankar iz jedne velike britanske investicione banke dobio je otkaz jer je edukaciju na Blumbergovom terminalu iskoristio da se raspita gde u Londonu ima dobar striptiz-klub.
Blumbergov terminal za onlajn trgovinu vrednosnim papirima ima i opciju „help (pomoć), a radoznali bankar ju je iskoristio da dozna gde je dobar striptiz i „gde se u blizini Kanari varfa može nabaviti pornografija“.
Činjenica da je bankar postavio nekoliko pitanja pokazuje da je u Blumbergovom korisničkom centru neko bio dovoljno uslužan da odgovori na upite koji baš i nisu usko vezani uz trgovinu vrednosnim papirima. Na žalost bankara, Blumberg je njegov interes za striptizete i pornografiju prijavio banci koja mu je platila edukaciju, što je završilo otkazom.
Izgleda da ne možemo, barem za sada
Američki predsednik Barak Obama ocenio je da će biti potrebno nekoliko godina da Sjedinjene Američke Države izađu iz recesije, upozorivši birače pred jesenje izbore za Kongres da bilo koji kandidat koji obećava skoriji oporavak, „samo želi njihov glas“.
„Istina je da će nam biti potrebno nekoliko godina da se potpuno iščupamo iz recesije. Biće potrebno vreme da vratimo osam miliona ljudi na posao. Svako ko tvrdi drugačije, želi samo vaš glas“, rekao je Obama u Sijetlu, na promociji demokratske kandidatkinje za Kongres, senatorke Peti Marej. Marej je članica rukovodstva Demokratske stranke u Senatu. Ona i republikanac Dino Rosi postali su juče zvanično kandidati svojih stranaka za izbore u novembru.
Obamina ekonomska procena odslikava „mučnu političku realnost“ u kojoj su i on, i SAD, ali i pokušaj da pomalo razočarane birače ubedi da ponovo glasaju za kandidate Demokratske stranke na predstojećim izborima, ocenjuju analitičari.
Da niko ne primeti, ako je moguće
Postavio Knutt u Economix, Klimakterično na 29 avgust, 2010
Britanska naftna kompanija „Britiš petroleum“ planira da započne podmorsku eksploataciju nafte u Libiji najkasnije do oktobra, izjavio je danas predsednik libijske Nacionalne naftne korporacije Šokri Ganem.
„Početak se odlaže iz tehničkih razloga“, rekao je Ganem za bliskoistočni servis vesti Dau Džonsa, objasnivši da u BP-u žele da se uvere da svi instrumenti rade kako treba, jer ne žele da im se „ponovi Makondo“.
Makondo je nalazište nafte ispred obala Luizijane, u Meksičkom zalivu, iz koga je, posle požara na platformi za podmorsko bušenje Dipvoter horajzon, 20. aprila ove godine, u more iscurelo 92 do 182 miliona galona nafte, što je taj incident pretovrilo u najveću ekološku katastrofu u istoriji SAD.
BP planira da napravi najmanje pet bušotina u zalivu Sirt, ispred obala Libije, na dubinama većim od onih na kojima je bio Makondo, što kod nekih stučnjaka izaziva zabinutost da bi moglo doći do slične ekološke katastrofe.
Državna privreda
Kompanija GM je 12. avgusta saopštila da je u tri meseca zaključno sa junom ostvarila neto profit od 1,3 milijarde dolara, što je drugi kvartalni profit zaredom i najveći od 2004. godine, preneo je londonski list „Ekonomist”.
GM je takođe objavio da je obezbedio revolving kreditnu liniju od pet milijardi dolara i da će izvršni direktor kompanije Ed Vitaker uskoro otići sa te pozicije, koju je preuzeo ne tako davno, u decembru 2009. Bankari koji rade na inicijalnoj javnoj ponudi GM-a su strahovali da 68-godišnji Vitaker neće moći da ostane na čelnoj poziciji duže vreme. Zameniće ga još jedan nekadašnji rukovodilac iz sektora telekomunikacija, Den Akerson.
Javna popnuda akcija će, kako navode analitičari, rešiti neke probleme. Prvo, očekuje se da će njome biti prikupljeno 12 do 16 milijardi dolara, što će omogućiti kompaniji da vrati deo pomoći od 50 milijardi dolara dobijenih od američke i kanadske države.
Prodaja akcija će, osim toga, smanjiti udeo države u vlasništvu GM-a, koji trenutno iznosi 61 odsto. U toj firmi su nestrpljivi da se reše nadimka „Gavernment motors” (vladina fabrika), za kojeg veruju da im smanjuje prodaju vozila.
Sudac kešu
Postavio Knutt u Economix, Politricks na 26 avgust, 2010
Knjiga ‘Zlatko Sudac – razgovori’ prodana je u više od 20 tisuća primjeraka po cijenii od 150 kuna za komad, a još tri knjige, ‘Monografija’, ‘Sluga Božji’ i ‘Meditation and examination’ nisu objavljene u izdanju Sudčeve tvrtke Joshua d.o.o., čije je sjedište u strogom središtu Zagreba
Joshua d.o.o., tvrtka u vlasništvu našega najpoznatijeg karizmatika i navodnog stigmatika, svećenika Zlatka Sudca, ostvarila je prošle godine prihod od gotovo tri milijuna kuna. Nakon svih rashoda i oporezivanja tvrtki je u recesijskoj godini ostala čista dobit od oko 1,4 milijuna kuna!
Duhovni materijal
Potvrdio nam je to direktor Sudčeve tvrtke, njegov šogor Franjo Toljanić, ujedno i vlasnik poznate vrbničke vinarije Gospoja.
Priča o kešu
Film „Priča o igračkama 3″ postao je crtani film sa najvećom zaradom svih vremena, saopštila je kompanija „Dizni“. Priča o kauboju Vudiju, svemirskom rendžeru Bazu i vlasniku igračaka Endiju u svetu je zaradila više od 920 miliona dolara od početka prikazivanja 18. jula. „Priča o igračkama 3″ je kod „Diznija“ četvrti na listi filmova sa najvećom zaradom.
Prvi su „Pirati sa Kariba: tajna škrinje“ (2006) sa zaradom od 1,07 milijardi dolara, druga je „Alisa u zemlji čuda“ (2010) sa 1,02 milijarde a treći „Pirati sa Kariba: na kraju sveta“ (2007) sa zaradom od 961 miliona dolara.
Komentari