Kockičicin iBlob
- Arthiva
- Mapa
- O ovome
- Zalepljeno
- Biografija
- Istorija
- Charles Darwin i teorija evolucije
- Crveni barun
- Dioklecian
- Džingis Kan
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Fani Okič, odlomak, Crveni bogovi Anda
- H.Cortes i F.Pisaro
- Istorija Snikersa
- Nastanak antičkog grčkog teatra iz Dionizijskog kulta
- Oswald Boelcke – otac zračne borbe
- Poslednji časovi Atlantide
- Španska inkvizicija
- Sparta
- SRBI, DREVNI RATNICI SUNCA
- Templari
- Vavilon
- Vuk Branković
- Lethal weapons
- Ostalo
- Ajnštajnov san
- Arheologija i psihoaktivne supstance
- Arkaim grad drevnih Arijevaca na Južnom Uralu
- CV – pisanje evropskog formata
- Dejvid Ajk (David Icke)
- Evolucija emotivnog razvoja – T.Budak
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Indijanski horoskop
- Kabala za početnike
- Korporacija – rođenje nakaze
- Kratak esej o mudrosti sadržanoj u rečenici: „Pazi gde gaziš“
- Kristali, opširno
- Krvna osveta i vražda
- Lapot
- Mitologija srednje Amerike 1
- Rečnik parafilije (patološka seksualna sklonost)
- Sihra – islamska magija 1. deo
- Sihra – islamska magija 2. deo
- Sihra – islamska magija 3. deo
- Sihra – islamska magija 4. deo
- Sihra – islamska magija 5. deo
- Sihra – islamska magija 6. deo
- Sihra – islamska magija 7. deo
- Sihra – knjiga na temu, kratak prikaz
- Simbolika životinja Starih Slovena
- Sun Tzu – Umeće ratovanja
- Tako je govorio Mahatma Gandi
- VELIKA TAJNA VODE
- Vlasi – život, običaji, magija
- What the bleep are they saying
- Zabranjena istorija
- Јуџин Роуз (Отац Серафим Платински) – НИХИЛИЗАМ
Arhiva za kategoriju Filmovi
Top lista, još jedna, moderna…
Kako film postaje klasik? Zbog priče, atmosfere, dojma, glumaca… Kada govorimo o današnjim klasicima, nitko neće posumnjati je li to ‘Prohujalo s vihorom’, ‘ET’, ‘Lovac na jelene’ i još tisuće filmova kojima se i danas divimo i rado ih pogledamo.
No, što je s modernim filmovima, koji su snimljeni u posljednjih dvadeset godina?
Za mnoge ćemo moći ponosno reći da smo baš mi bili ti koji smo ga pogledali prvog dana prikazivanja u kinima, a uskoro će biti u društvu najvećih klasika kinematografije. Struka i “obični” gledatelji ne slažu se uvijek oko toga koji je film dobar, koji zaslužuje Oscar, a za koji je najbolje da nije ni snimljen, pa je tako i u ovom izboru.
Jelda?
Postavio Knutt u Filmovi, Neutrino in space na 27 avgust, 2010
Superheroji iz današnjih filmova loši su uzori za dečake pošto „promovišu nasilje i osvetu kao način života“, objavio je „Dejli telegraf“.
Prenoseći rezultate jednog američkog istraživanja, list navodi da su, za razliku od „superheroja“ u stripovima iz prošlosti koji su verovali u „socijalnu pravdu, imali slabosti i običan posao“, novi holivudski superheroji „agresivni, sebični i sarkastični“.
Primer te nove vrste negativnog uzora je lik iz crtanog filma Ajronmen koji, kada nije u svom gvozdenom oklopu na tragu kriminalaca, „eksploatiše žene, razmeće se parama i projektuje svoju muškost posedovanjem moćnog oružja“, preneo je BBC.
Priča o kešu
Film „Priča o igračkama 3″ postao je crtani film sa najvećom zaradom svih vremena, saopštila je kompanija „Dizni“. Priča o kauboju Vudiju, svemirskom rendžeru Bazu i vlasniku igračaka Endiju u svetu je zaradila više od 920 miliona dolara od početka prikazivanja 18. jula. „Priča o igračkama 3″ je kod „Diznija“ četvrti na listi filmova sa najvećom zaradom.
Prvi su „Pirati sa Kariba: tajna škrinje“ (2006) sa zaradom od 1,07 milijardi dolara, druga je „Alisa u zemlji čuda“ (2010) sa 1,02 milijarde a treći „Pirati sa Kariba: na kraju sveta“ (2007) sa zaradom od 961 miliona dolara.
I šta sad?
Postavio Knutt u Bulažnjenje, Filmovi na 25 avgust, 2010
Nimalo čudno što je ovakav film nastao u zemlji u kojoj mlađi filmaši nemaju šanse dobiti novac od državnih fondova (ukus ljudi koji određuju što treba financirati vrlo je sličan onome porno producenta Caneta, samo se igra po drukčijim pravilima), u kojoj se kino mreža urušava (bez obzira kako provokativno, Đorđevićevo djelce u Srbiji nije imalo ni tri tisuće gledatelja), a društvo je bez ikakva morala.
…deo teksta iz jutarnjeg o srpskom filmu „Život i smrt porno bande“ a tako karakterističan za pojedine hrvatske novinare koji nastoje nahraniti sujetu Hrvata.
Slede komentari koji su kudikamo realniji…
Pop porn
Porno industrija ne samo da nije stigmatizovana kao što je nekada bila, već je i partner kojeg industrija zabave itekako želi kraj sebe.
Tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka ideja da se neka porno glumica otisne na televiziju ili pojavi u nekom mejnstrim filmu činila se nepojmljivom.
Dolaskom video rekordera 80-ih godina prošlog veka označio je izlazak porno industrije iz zavučenih bioskopa pravo u naše dnevne i spavaće sobe. Svako malo studijski producenti bi pokušali da obogate repertoar snimanjem filmova koji su se bavili kontroveznim životom pojedinih porno diva, tako im dajući priliku da se oprobaju i u mejnstrim vodama.
Danas je više nego očigledno da globalna rasprostranjenost porno industrije može itekako pomoći zvezdama u usponu da svoju slavu, ali i finansije, dodatno uvećaju, iako se nekada smatralo da seks snimci poznatih koji se nađu u javnosti mogu naneti samo štetu karijeri.
Danas je uvijek najbolje doba
Rijetko se susreće žena koja se o svojoj požudi ili seksualnom ekshibicionizmu usudi pisati s takvim veseljem i lakoćom. U intervjuu za Jutarnji list 62-godišnja Pamela Des Barres potvrđuje da je životna radost još ne napušta.
Knjiga “Ja sam s bendom” Pamele Des Barres nije ono što očekujete od ispovijesti ostarjele groupie djevojke. Ona jest slastan literarni junk food – voajersko trashy štivo o vremenu slobodne ljubavi i masovnom odvaljivanju svim mogućim supstancama. Ima tu hvalisanja, sočnih tračeva i seksualno eksplicitnih prizora s bogovima rock’n’rolla, ali glavna junakinja, autorica i groupie pionirka, nije očekivano isprazan lik.
Ako ste zamislili tragikomičnu vulgarnu ženu koja viškom šminke pokušava sakriti da je njezino vrijeme prošlo, niste upoznali Miss Pamelu. Ona je hrabra, zabavna, neobična žena koja je napi-sala nevjerojatno otvorenu
knjigu o svim svojim vezama s velikim rock zvijezdama, a nije ih bilo malo. Da, ona je brijala s Jimmyjem Pageom, Mickom Jaggerom, Keithom Moonom i Jimom Morrisonom, i o tome govori bez isprika i žaljenja, uz neodoljiv osmijeh.
What the bleep are they saying
Postavio Knutt u Cvikerisanje, Filmovi, Neutrino in space, Čudna šuma na 2 avgust, 2010
Dijalozi, nešto redukovani u odnosu na original iz filma, pa koga zanima…
Film part 2/12
Mozak ne poznaje razliku između onoga što vidi u svojoj okolini i onoga što pamti. Mi puštamo virtuelnu stvarnost. Kako možete nastaviti da gledate svet kao stvaran ako je sopstvo, koje utvrđuje da je stvaran, neopipljivo?
Da li sve stvarnosti postoje istovremeno? Da li postoji mogućnost da svi potencijali postoje uporedo? Da li ste ikad videli sebe očima nekog drugog kad ste postali taj drugi i videli sebe očima krajnjeg posmatrača? Ko smo mi? Odakle potičemo? Šta treba da činimo? Kuda idemo? Zašto smo ovde? E, to je konačno pitanje, zar ne?
Šta je stvarnost?
Fantazija neotkrivene zemlje
Film „Život i smrt porno bande“ Mladena Đorđevića, koji učestvuje u programu „Subverzivna Srbija“ na festivalu „Fantazija“ u Montrealu, dobiće DVD izdanje u SevernojAmerici, verovatno u paru sa njegovim dokumentarcem „Made In Serbia“.
Severnoamerički distributer filma je „Sinaps films“, i moguće je da se na istom DVD izdanju nađe i „Made In Serbia“, navodi se na uglednom sajtu „Tvič film“, koji donosi vrlo pozitivan prikaz „Porno bande“ nakon kanadske premijere 10. i 12. jula.
„Bez obzira na nasilne i šokantne prizore, na veliki broj mrtvih i na krvoproliće, film se svim srcem bavi univerzalnom temom: pogrešnim stvarima koje činimo iz pravih razloga i efektima (kajanjem) koje te stvari imaju na nas, za buduće generacije. To ovaj film istovremeno čini ličnim i političkim“, navodi se u prikazu na „Tviču“.
Program „Subverzivna Srbija“, sa sedam srpskih filmova najnovije i starije produkcije, našao se na naslovnoj strani magazina „Montreal Mirror“, koji se deli po kafićima, restoranim i klubovima.
Posao je posao
Postavio Knutt u Bulažnjenje, Doktrina, Filmovi na 18 jul, 2010
Jedna bolnica u centru Londona pribavila je „znatnu materijalnu korist“ od iznajmljivanja dela svojih prostorija za snimanje jednog pornografskog filma, otkrila je jedna poslanica konzevativne partije u britanskom Parlamentu.
Peni Mordont je ispričala da je u vreme dok je bila predsednica opštine Kensington i Čelsi otkrila da je jedna od bolnica u njenom delokrugu „iznajmila napušteno ali potpuno opremljeno odeljenje producentskoj kući koja je tu snimala pornografski film“.
Poslanica je precizirala da je to bio „visokobudžetni film koji je doneo znatnu dobit bolnici“.
Lokalne zdravstvene vlasti Kensingtona i Čelsija potvrdile su tačnost informacije ali su precizirale da incident datira od pre 2002, kada su oni došli na vlast.
Flaširani keš
Postavio Knutt u Filmovi, Klimakterično na 8 jul, 2010
Flaširanu vodu nam reklamiraju kao zdravu, prirodnu, izvorsku i iznad svega, bolju od vode iz slavine, iako je ponekad upravo flaširana voda ista ona koju možemo natočiti u svojoj kuhinji ili čak i lošija.
Pa ipak, i dalje kupujemo flaširanu vodu, a zašto je to tako i na koji način ovaj ogroman biznis pokušava zadržati svoj uticaj saznajte u kratkom filmu „Priča o flaširanoj vodi“ (engl. The Story of Bottled Water), koji od sada ima i hrvatske i srpske titlove.
Film je snimila skupina aktivista za zaštitu prirode. Pored ostalog navodi se i to da je industrija navela Amerikance da kupuju oko pola milijarde flaša vode nedeljno i na taj nacin je plаćaju 2000 puta skuplje od vode iz slavine. Na ovaj način gradovi troše 70 miliona dolara godišnje samo na rešavanje problema otpadnih flaša. Ipak ima jedna dobra vest – ljudi polako shvataju poruku, te je 2009. godine po prvi put u deceniji prodaja flaširane vode u SAD opala.
izvor: zeitgaist
(ocena +1, 1 glas(a))
Komentari