NJUJORK – Teoretičari zavere prevazišli sami sebe.
Katastrofa u japanskoj nuklearki „Fukušima“ nije izazvana zemljotresom i cunamijem, kao što se do sada verovalo, već je elektranu uništio Izrael, i to nuklearnim bombama, najnovija je teorija zavere koja kruži internetom. Prema toj teoriji, Japan je trebalo da obogati uranijum za Iran, koji pravi nuklearnu bombu, a Izrael je to želeo da spreči.

Sporni snimci
Kreator ove najneverovatnije teorije zavere u istoriji je Džim Stoun, samoproklamovani agent američke tajne službe Nacionalne bezbednosne agencije (NSA). On tvrdi da Japan uopšte nije pogodio zemljotres jačine devet stepeni Rihterove skale i da on nije bio uzrok razornog cunamija od 15 metara, koji su ostavili 16.000 mrtvih i pola miliona ljudi bez kuća. Stoun na osnovu video-snimaka i fotografija razaranja nakon zemljotresa, a pre cunamija, tvrdi da je Japan pretrpeo nekoliko manjih potresa, od kojih je najjači bio oko 6,8 stepeni Rihtera, što je podnošljivo. Snimci kojih se on dokopao ne pokazuju nimalo strukturalnih uništenja povezanih s jakim potresima. Čelični mostovi, betonski soliteri i drvene kuće i dalje su bili na mestu dok nije udario cunami i uništio sve pred sobom. Stoun, takođe, kaže da se zemljotres dogodio na kopnu, a ne u moru, tako da on nije mogao da izazove cunami.

Poseta bezbednjaka
Prema Stounovoj teoriji, desilo se sledeće. Izraelska bezbednosna firma bila je angažovana da u „Fukušimi“ postavi sigurnosne kamere, tri meseca pre nego što se dogodila katastrofa. Stoun tvrdi da su Izraelci tada u nuklearki u velikim kamerama postavili i male nuklearne bombe. Znajući da je Japan trusno područje, čekali su pogodnu priliku da ih aktiviraju. To se dogodilo kad je tu ostrvsku zemlju pogodio zemljotres od 6,8 stepeni Rihtera. Nakon toga, Izraelci su u blizini obala Japana aktivirali bombu, čija je ogromna eksplozija izazvala razoran cunami, koji je bio pokriće za detonaciju nuklearnih naprava koje su postavili u „Fukušimi“.

Kompletna budalaština

Stručnjaci koji su pročitali teoriju Džima Stouna kažu da je ona kompletno netačna. Eksperti kažu da čak i da je Japan hteo da obogaćuje uranijum za Iran, što je potpuno suludo, on to ne bi mogao jer su posmatrači malo pre nesreće utvrdili da za tako nešto nema kapaciteta. Takođe, navode da cunami od 15 metara ne može da izazove nikakva eksplozija, već isključivo snažan zemljotres. Naposletku, stručnjaci navode da još ne postoji tako mala atomska bomba koja može da se sakrije u bezbednosnu kameru, čak ni najveću.

Fakti po Džimu Stounu

- Japan je preživeo seriju manjih zemljotresa, od kojih je najjači bio 6,8 stepeni Rihtera
- Zemljotres se dogodio na kopnu
- Izrael je na obalama Japana detonirao veliku bombu, čija je eksplozija izazvala cunami
- Izrael je postavio nuklearne bombe u velike sigurnosne kamere u „Fukušimi“ i detonirao ih

Fakti o nesreći u „Fukušimi“

- Japan je pogodio zemljotres jačine devet stepeni po Rihterovoj skali
- Zemljotres se dogodio ispod površine mora, što je izazvalo razorni cunami od 15 metara
- Cunami je teško oštetio nuklearku, već načetu zemljotresom
- Eksplozije vodonika u reaktorima izazvale su havariju ogromnih razmera i oslobađanje radijacije

Ovo otkriće bi moglo da ima velikih posledica po neše razumevanje klime na planeti, a moglo bi, kako njegov autor smatra, da bude ključno i za ”predviđanje dugotrajnih promena klime u budućnosti”. U načinu obrtanja Zemljine osovine postoje dva “ciklusa” – od kojih jedan traje 10.000 godina, a drugi 40.000 godina, a kada se oni na odgovarajući način poklope dolazi do glacijacije i deglacijacije, odnosno do nastanka i prestanka ledenih doba.

Sada, kako Hjubers tvrdi, “u najmanju ruku sa pouzdanošću od 99% znamo da pomeranja Zemljine ose spadaju u faktore koji doprinose deglacijaciji (topljenju lednika i velikih ledenih površina, faza u kojoj se planeta trenutno nalazi).

Ako se oba ciklusa poklope, led se povlači velikom brzinom. Ako je to poklapanje prisutno, Sunčevo zračenje koje severna hemisfera tokom leta prima povećava se za više desetina vati po metru kvadratnom, a velike ledene mase na tim prostriama, ukoliko su prisutne , tope se i nestaju…

- Ovi statistički nalazi tačno se poklapajku sa onim što je poščetkom veka predložio srpski naučnik Milutin Milanković – zaključuje Hjubers, uz napomenu da povećanje količine CO2 u atmosferi, koje je svakako prisutno, ovaj proces može samo još više da ubrza.

Na istoku Nemačke izmerena je minimalna temperatura od minus 20 stepeni Celzijusovih, a u zapadnoj, centralnoj i istočnoij Evropi od minus 10 do minus 20 stepeni. Istovremeno, vazduh umerene temperature prešao je sa severnog dela Atlantika na Arktik preko Islanda. U mestu Svalbard, na dalekom arktičkom severu, u poslednjih nekoliko dana temperatura je dostizala pet stepeni Celzijusovih, što je više nego u nekim mediteranskim gradovima.

U većem delu Severne Amerike trenutno je neuobičajeno toplo. Slični hladni talasi već su se dešavali nekoliko puta u poslednjim decenijama, navodi se u izveštaju SMO.

„Postoje određeni faktori koji utiču na to da Zemlja vremenom gubi, ali i dobija, na masi“, smatra makrobiolog dr Kris Smit.

Koristeći se ne tako uobičajenim kalkulacijame, Smit je, uz pomoć kolega sa Kembridža, došao do računice koja pokazuje koliko Zemlja gubi, a koliko dobija na masi. Po njihovoj tvrdnji, u pitanju su ipak samo grube procene za sada. Najveći doprinos Zemljinoj težini daje 40.000 tona prašine koja pada iz svemira i pokriva površinu planete.

„U pitanju su tragovi solarnog sistema koji nas je iznedrio, ali i asteroidi koji su se raspali kao i stvari koje nikada nisu uspele da stvore planetu. Sve to pluta oko Zemlje koja se ponaša kao veliki usisivač koji pogoni gravitacija“, izjavio je dr Smit.

Drugi faktor koji doprinosi povećanju težine Zemlje jeste globalno zagrevanje.

„NASA je izračunala da Zemlja godišnje oteža 160 tona zbog povećanih temperatura. Kada nekom sistemu dodajemo energiju, mora mora porasti“, nastavlja dr Smit.

Ovo sve znači da plaenta godišnje dobije oko 40.000 tona na svojoj težini.

Rast populacije i izgradnja ne utiču na ovu brojku pošto su sve ove stvari već sačinjene od postojeće materije na planeti.

Na primer, Zemljino jezgro je poput velikog nuklearnog reaktora koji postepeno gubi energiju, a upravo se taj gubitak energije pretvara u gubitak mase.

Globalno gledajući, Zemlja ipak gubi svoju masu, uključujući mora i atmosferu – iako su cifre značajno manje. Na godišnjem nivou gubitak težine iznosi 16 tona.

Na gubitak težine u velikoj meri utiču i gasovi poput vodonika koji su izuzetno laki pa tako beže iz atmosfere.

„Fizičari su pokazali da Zemlja gubi oko 3 kilograma gasa svake sekunde. To je otprilike 95.000 tona vodonika koje Zemlja izgubi svake godine. Drugi gas koji nam izmiče je helijum – 1.600 tona svake godine.

Kada se sve cifre uzmu u obzir dr Smit smatra da Zemlja godišnje izgubi 50.000 tona.

Prošle nedelje je ova britanska meteorološka služba objavila poslednje podatke o globalnoj temperaturi, koji pokazuju da se Zemlja nije zagrevala poslednjih 15 godina! Zagrevanje je prestalo nakon velikog prirodnog fenomena El Ninjo 1998. godine.

Čak naprotiv, podaci ukazuju da možda idemo prema mini ledenom dobu. Te informacije, preuzete sa više od 30.000 mernih stanica, objavio je prošle nedelje britanski Met, bez dizanja prašine. Podaci potvrđuju da je trend dizanja globalne temperature okončan još 1997.

U međuvremenu, vodeći klimatski stručnjaci juče su izjavili za “Dejli mejl” da Sunce, nakon emitovanja neobično visokog nivoa energije tokom 20. veka, sada ide ka “velikom minimumu” zračenja toplote, što znači da nam prete hladna leta, oštre zime i kraći vremenski periodi pogodni za uzgoj hrane.

Solarna aktivnost obavlja se tokom 11-godišnjeg ciklusa, a na vrhuncu je povećan broj sunčevih pega. Mi smo sada na vrhuncu onoga što naučnici zovu “ciklus 24” – što je razlog zašto je poslednja solarna oluja rezultovala viđenjem aurore borealis dalje na jugu nego uobičajeno. Broj sunčevih pega je, međutim, manji od pola od onog viđenog tokom vrhunca ciklusa u 20. veku.

„Ciklus 25″

Analize stručnjaka NASA-e i Univerziteta u Arizoni, zasnovane na merenjima magnetnog polja oko 193.000 kilometara ispod površine Sunca, ukazuju da će “ciklus 25”, čiji je vrhunac “zakazan” za 2022. godinu, biti daleko slabiji.

Prema podacima koje je objavio Met, postoji 92 odsto šanse da će i “ciklus 25” i oni koji nastupe u sledećim decenijama biti slabi kao, ili slabiji od, “Daltonovog minimuma” od 1790. do 1830. U ovom periodu, nazvanom po meteorologu Džonu Daltonu, prosečne temperature u nekim delovima Evrope pale su za dva stepena Celzijusovih.

Međutim, takođe je moguće da će novi pad solarne energije biti dubok kao “Monderov minimum” (prema astronomu Edvardu Monderu), veoma hladan period između 1645. i 1715, kada su se zamrzle londonska reka Temza i svi kanali u Holandiji.

Met, međutim, tvrdi da će posledice sada biti „zanemarljive“, jer je uticaj Sunca na klimu daleko manji od ugljen-dioksida. Iako će se sunčevo zračenje verovatno smanjiti do 2100. godine, “ovo će uzrokovati samo smanjenje globalne temperature od 0,08 Celzijusa”.

“Naše otkriće ukazuje da smanjenje solarne aktivnosti, na nivoe kakvi nisu viđeni stotinama godina, neće biti dovoljno da parira dominantnom uticaju štetnih gasova”, rekao je Piter Skot, jedan od autora studije.

Stručnjaci protiv Meta

Drugi solarni stručnjaci osporavaju podatke do kojih je došao Met.

“Svetske temperature mogu na kraju biti znatno niže nego sada u sledećih 50 ili više godina. Trebaće dugo vremena da se neki klimatski stručnjaci uvere da je Sunce važno. Možda će im samo Sunce to demonstrirati”, kaže Henrik Svensmark, direktor Centra za istraživanje sunčeve klime danskog Nacionalnog svemirskog instituta.

On ukazuje da se Met, tvrdeći da će efekat solarnog minimuma biti mali, oslanjao na kompjuterske modele, koje “potkopava” trenutna pauza u globalnom zagrevanju.

Nivoi CO2 su rasli bez prekida, a 2007. je Met tvrdio da će se globalno zagrevanje vratiti. Tada su naveli da će između 2004. i 2014. biti generalnog povećanja temperature od 0,3 Celzijusa. Met je 2009. predvideo da će najmanje tri godine u periodu od 2009. do 2014. “potući” prethodni rekord u temperaturi postavljen 1998.

Za sada nema znakova da se išta od ovoga događa, ali je juče portparol Meta insistirao da njihov model važi i dalje.

Klimatski modeli

Dr Nikola Skafeta sa Univerziteta Djuk, u američkoj državi Severna Karolina, autor je nekoliko studija o globalnim klimatskim modelima.

“Ukoliko temperature nastave da se održavaju ili dođe do ponovnog hlađenja, neslaganje između modela i podataka će vremenom postati tako veliko da će čitava naučna zajednica osporiti trenutne teorije”, rekao je on, dodajući da Metov model pridaje više značaja CO2 nego Suncu, pa je njihov zaključak i logičan.

Profesorka Džudit Kuri, vodeći klimatski stručnjak u SAD, kaže da je postalo očigledno da drugi faktori, a ne samo CO2, igraju važnu ulogu u povećanju ili padu zagrevanja, poput 60-godišnjeg ciklusa temperatura vode u Pacifičkom i Atlantskom okeanu.

“Kada su oba okeana bila hladna u prošlosti, kao na primer od 1940. do 1970, i klima je bila hladnija. Pacifički ciklus je sa toplog spao na hladni 2008, a smatra se da će se isto dogoditi i Atlantskom”, istakla je Kurijeva.

Od kraja prošle godine, svetske temperature su pale za više od pola stepena, zbog hladnog uticaja La ninje u Južnom Pacifiku.

“Ukoliko ne vidimo dokaze globalnog zagrevanja do 2015, postaće očito da su neki klimatski modeli koještarija. Ako je tako, posledice za neke naučnike mogle bi da budu veoma ozbiljne”, istakao je Beni Pejzer, direktor Fondacije za globalno zagrevanje.

Japanska vlada je saopštila da su šanse da se nešto slično desi 70 odsto u narednih 30 godina. Novo upozorenje pojavilo se nakon manje od godinu dana pošto su razorni zemljotres i cunami kojeg je izazvao zahvatili severoistočnu obalu Japana. Poslednji put Tokio je pogodio veliki zemljotres 1923. godine, kada je potresu jačine 7,9 steopeni Rihterove skale poginulo više od 100.000 ljudi.

Istraživači pretpostavku zasnivaju na podacima o sve većem broju potresa zabelježenih u Tokiju od velikog potresa, koji je Japan zahvatio 11. marta prošle godine. Oni su svoje kalkulacije bazirali na podacima dobijenim od japanske Meteorološke agencije. U saopštenju se navodi da rezultati istraživanja ukazuju na porast seizmičke aktivnosti u oblasti oko Tokija, što izaziva porast mogućnosti za potres jačeg intenziteta.

Pod dugogodišnjim prosekom podrazumeva se prosečna globalna temperatura između 1961. i 1990. godine, koja je iznosila 14 stepeni Celzijusa. Prosečna temperatura tokom 2011. bila je za 0,36 stepeni Celzijusa iznad proseka, dok se za ovu godinu predviđa da će biti toplija za 0,48 stepeni.

Sve u svemu, 2012. će širom sveta biti neznatno toplija od prošle godine, ali ne tako topla kao 2010, koja se smatra najtoplijom otkad se vodi statistika.

Присутно код већине усева, полно размножавање повлачи са собом широко и ризично мешање гена, где су, као на лутрији, губитници увек многобројнији од добитника. На крају, пожњевеног семена је мање и обично је слабијег квалитета од онога које је брижљиво одабирано (селекционисано) и посејано.

Да би се осигурали од добијања неуједначених жетви, имућнији произвођачи сваке године купују ново семе, док они сиромашнији, хтели не хтели, морају да се задовоље семеном чији је принос слабији. Шта је решење? Протерати „секс” са обрадивих поља, њива! Тачније, створити такве биљке које ће, из године у годину, производити истоветно семе – без полног размножавања које умањује квалитет током наредних генерација.
Француски истраживач Рафаел Мерсије бере клонирано семе добијено укрштањем две генетски измењене линије биљке уротњак.

Међутим, већ деценијама агрономи не успевају да произведу такво – „клонирано” семе. И док су стручњаци из већине лабораторија у свету дигли руке од њега, истраживачи из Француске (Inra у Версају), Индије (Центар за ћелијску и молекуларну биологију из Хајдерабата) и Америке (са универзитета Дејвис у Калифорнији) направили су значајан корак. Једна биљка с полним начином размножавања доведена је до стања када је могла да произведе семе које одражава њен целокупан геном, прво клонирано семе. И тако се, после прве зелене револуције – која је вештачким одабирањем биљака и употребом ђубрива омогућила знатно повећање пољопривредне производње, после напора који су уложени у „генетски модификоване организме” (ГМО), али који су наишли на снажан отпор јавности, на видику појављује нова револуција – заснована на клонирању семена.

Несавршени хибриди

Да би се добиле њиве са уједначеним и добрим приносом, најбоље постојеће решење подразумева куповину и сејање хибридног семена. И то је управо оно што земљорадници у развијенијим деловима света раде – сеју семе које је добијено укрштањем две чисте линије, које су одабране (селекционисане) по њиховим посебним, пожељним особинама. Хибриди не само да збрајају предности својих родитеља (један хибридни кукуруз, на пример, даваће више зрна, као његов отац, а биће отпоран на одређени вирус, као његова мајка), већ је и просечан принос хибрида већи за око 20 одсто.

Ова појава, названа „хибридна снага” (бујност), није сасвим научно објашњена иако је допринела знатном повећању пољопривредне производње. И све би било у реду да хибриди немају две озбиљне мане које ограничавају њихову употребу. Најпре, хибриди се тешко добијају код биљака као што су пшеница, пиринач или грашак, за које је својствено да се самооплођују, то јест, да се међусобно укрштају током полног размножавања. Такође, код биљака које имају мноштво хибрида, као што су кукуруз или парадајз, уочава се још једна њихова мана – ако се хибридна зрна поново користе за сетву, већ наредна, друга генерација даће знатно мањи принос у поређењу с првом.
Не ради се о прикривеној намери произвођача семена да сваке године измаме нове своте новца од земљорадника. На делу је испољавање основних законитости генетике, које је још крајем 19. века открио Грегор Мендел. Све особине биљке, подаци неопходни за њен развој и живот, забележени су у генима, деловима ДНК која се налази у хромозомима.
Током полног размножавања хромозоми сваког родитеља се удвостручавају, затим се двапут деле, тако да се потомству на крају пренесе само половина генетских података родитеља. Односно, од једне диплоидне ћелије (са две гарнитуре хромозома, једном од мајке и другом од оца) двоструком поделом настају четири хаплоидне ћелије (са по једном гарнитуром хромозома). У поређењу с мајком ћелијом, број хромозома у ћелијама кћеркама смањује се на пола. Зато се овакав начин деобе назива редукциона деоба или „мејоза”, која је својствена за полне ћелије. Управо такав поступак ћелијске деобе, којим се мешају гени родитеља, разлог је што хибриди не преносе сав свој (драгоцени) генетски материјал на потомство! Да не говоримо да „хибридна снага” нестаје као да је однета неком чаролијом.
Суочени са оваквим манама хибрида, ратари су приморани да користе само прву генерацију семена „F1”, која се сваке године производи спорим и брижљивим поступком укрштања оригиналних, чистих родитељских линија. (У 2009. години вредност светске трговине семеном нарасла је на 42 милијарде долара.) Ипак, многи појединачни произвођачи у свету, нарочито у неразвијеним земљама, нису у могућности да сваке године купују ново хибридно семе. Уместо њега користе обично, најчешће семе које су убрали са сопствених њива, па добијају мање и лошије приносе.
Међутим, у природи постоји и бесполно размножавање названо „апомиксија” (на грчком – „без мешања”), појава која је отворила наду да би поменуте мане хибрида могле да се превазиђу. Више од 400 дивљих врста биљака размножава се на овај начин, без самооплодње, проласка кроз мијозу и њено генетско мешање. Уместо тога користе „митозу”, начин при коме се хромозоми диплоидне ћелије такође удвостручавају, али се потом само једном деле. Тако се потомству преноси целокупан, диплоидан геном. На тај начин размножавају се маслачак, глог, дивља купина, љутић… А семе биљке кћерке генетски је исто као семе мајке – оно је њен клон. Ако је мајка добро прилагођена одређеној околини (станишту) или сврси, то ће бити и њено потомство.

Mediji navode da bi komisija mogla da razmatra geodetski izveštaj u kojem bi se mogla nalaziti preporuka za poslanike da se isele radi popravki, čiji bi troškovi mogli dostići i milijardu funti. „Dejli telegraf“ ističe da postoji predlog o mogućoj prodaji ruskim ili kineskim firmama za oko 500 miliona funti.

Međutim, zvaničnik komisije rekao je da ne postoji sličan izveštaj i da se članovi sastaju radi uspostavljanja grupe radi opšte dugoročne obnove zgrade. Kula sa satom visoka 96 metara, u koju je smešteno zvono po imenu „Big Ben“ nagnula se oko 46 centimetara na levu stranu.

Građevinski stručnjak, koji je radio na krivom tornju u Pizi u Italiji i višespratnoj podzemnoj garaži ispod parlamenta u centralnom delu Londona, profesor Džon Barlend sa londonskog kraljevskog koledža, smatra da nema razloga za brigu i da će trebati da prođe 10.000 godina da „Big Ben“ svojim naginjanjem dosegne „zabrinjavajuću tačku“.

Profesor Barlend, takođe smatra da podzemni radovi na metrou „Džubili“ 90-tih godina prošlog veka nisu izazvalo dramatično pomeranje, dok zvaničnik komisije ističe da je nagib „Big Bena“ možda postojao od same izgradnje 1859. godine.

„Nagib, koji je primetan golom oku, postoji već godinama. Kada sam započeo rad na parkingu bilo je očigledno da je ‘Big Ben’ nagnut. Verovarno se to dogodilo u ranim fazama, jer nema primetnih pukotina. Izgrađen je pre mnogo godina i svaka zgrada se vremenom pomalo nagne“, rekao je profesor Barlend.

On je, takođe odbacio i zabrinutost, koja je izneta u medijima, da parlament tone u Temzu, dok je zvaničnik komisije negirao da su se zidovi oko palate slegli što je uzrokovalo naginjanje „Big Bena“.

Solarna oluja pojavila se u nedelju oko 4.00 časova ujutro, njena radijacija stigla je na Zemlju oko sat kasnije, a pogodiće nas sa tri različita efekta u tri različita vremena. Vrhunac će biti danas, 25. januara, a nastaviće se verovatno i tokom srede, čitavog dana. Najveća posledica je radijacija, navode iz Centra za predviđanje svemirskog vremena pri Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj kancelariji (NOAA) u Koloradu.

Radijacija izaziva najveću zabrinutost zbog mogućeg ometanja rada satelita i astronauta u svemiru. Oluja, klase M3.2, može da uzrokuje probleme u komunikaciji aviona koji putuju preko polova, istakli su naučnici.

Radijacija je u obliku protona došla od Sunca brzinom od 150 miliona kilometara na sat. Smatra se da je njen nivo jak. Prema skali NOAA-e, postoje dva visoka nivoa radijacije – jaka i ekstremna. Iako su su zabeležene jače sunčeve oluje, ovo je najjača radijacija od maja 2005.

Solarna oluja klase M3.2 stigla je na Zemlju

“Čitav prostor između nas i Jupitera je prosto ispunjen protonima i ne možete ih se samo tako rešiti. Zato će se efekti zadržati nekoliko dana”, objasnio je fizičar iz NOAA Dag Biseker.

Solarni i stručnjaci američke svemirske agencije NASA ispitali su očekivane efekte ove oluje i zaključili da šestoro astronauta na Međunarodnoj kosmičkoj stanici ne treba da brinu, niti da urade bilo šta da se zaštite od radijacije. Stručnjaci tvrde da astronauti nisu ni u kakvoj opasnosti.

Solarna erupcija praćena je sa jednim do tri udarca.
“Prvo dolazi elektromagnetna radijacija, praćena radijacijom u obliku protona. Onda, nas, konačno, pogađa izbačena koronalna masa (CME) – plazma samog Sunca. Ona obično putuje oko 1,6 do 3,2 miliona kilometara na čas, ali je ova oluja posebno brza i kreće se 6,4 miliona km/h”, naveo je Biseker, dodajući da eksplozija nije bila ništa posebno spektakularna, ali da je izbacila veoma brzu koronalnu masu.

Sunčeve pege 1402(R-TOP) i 1402(R). Rano jutros, u 03.59 GMT, pega 1402 je „izbacila“ dugotrajnu oluju klase M

Danas, kada će oluja biti na vrhuncu, Zemlju će pogoditi brzi oblak plazme, kriveći magnetno polje naše planete. Upravo je sunčeva plazma ta koja uzrokuje većinu primetnih problema na Zemlji, poput prekida rada električne mreže.

Takođe može da “povuče” auroru borealis prema jugu. Naučnici smatraju da će aurora biti vidljiva iz gornjeg dela Severne Amerike sutra uveče.

Izgleda da je izbacivanje koronalne mase, ovaj put, umereno, sa mogućnošću da postane jako. Najgore efekte oluje osetiće, verovatno, severni deo Zemlje.

Naučnici su najviše zabrinuti zbog zdravlja astronauta na MKS i rada satelita

Poslednjih nekoliko godina Sunce je bilo “tiho”, što bi se reklo kao zatišje pred buru. To je normalni, “mirni” deo sunčevog 11-godišnjeg ciklusa aktivnosti. Naučnici su prošle godine spekulisali da će naša zvezda ući u neuobičajeno “tihi” ciklus, koji se događa otprilike jednom u stoleću.
“Sada, međutim, izgleda da ipak nije reč o neobično mirnom ciklusu”, istakao je Biseker.

Naučnici su ranije istakli da je moguće da će se ljudi osećati “čudno” tokom solarne oluje, ali su istakli da osim malo verovatnog prekida rada satelita ili strujne mreže, te pojačane aurora borealis, neće biti drugih efekata.
“Ljudi kojima GPS treba da pokaže preciznost u santimetar treba da brinu, a ne oni koji hoće samo da pomere automobil 30 metra napred”, istakao je Biseker.

Studije su ranije pokazale povezanost vremena i klime na Zemlji sa sunčevim olujama, pa je moguće da su varijacije u temperaturi (U Srbiji, na primer, iznenadni talas toplog vremena – a za juče uveče je bilo najavljeno zahlađenje) upravo posledica sve jačeg naleta koronalne mase.

Istorijat
Velika solarna oluja 1972. uzrokovala je prekid telefonskih komunikacija u Ilinoisu, saveznoj američkoj državi, a Kanađani i danas pamte 1989, kada je šest miliona ljudi u Kvebeku ostalo bez struje, u hladnoj zimskoj noći, nakon što je solarna oluja prekinula električnu mrežu. Astronauti na MKS morali su da se sakriju duboku u stanicu kada je velika sunčeva oluja pogodila senzore velikog broja satelita u orbiti 2003.

Plazma
Plazma je kvazi-neutralni skup čestica, koje izvode zajedničko ponašanje. Njen sastav je isti kao i sunčeva unutrašnjost. Sastoji se, dakle, uglavnom od potpuno jonizovanog vodonika, pa ima protona i elektrona, sa malim udelom drugih atoma, sa istim procentom kao u fotosferi, prividnoj površini Sunca.

Gasovi koji su glavni krivci globalnog zagrevanja i čija je koncentracija dostigla vrhunac 2010. godine, ostaće u atmosferi još decenijama, čak i u slučaju da se koliko danas u potpunosti zaustavi njihovo ispuštanje, ističe se u studiji Svetske meteorološke organizacije (SMO).

Ledeno doba je geološki period sa značajnim smanjenjem površinske i atmosferske temperature na Zemlji, što za posledicu ima povećanje ledenog pokrivača na planeti.

Smatra se da je bilo najmanje pet ledenih doba na Zemlji. Tokom tih perioda, postoje ciklusi glacijacije kada se ledeni pokrivač smanjuje i povećava.

Zvanično, planeta se u poslednjih 10.000 do 15.000 godina nalazi u interglacijalnom razdoblju, čije je trajanje predmet različitih procena.

„Analitičari predviđaju da će se aktuelni interglacijalni period završiti za 1.500 godina ukoliko koncentracija CO2 ne pređe 240 delova po milionu obima (ppmv)“, ističe se studiji.

Trenutna koncentracija ugljen-dioksida, međutim, iznosi 390 ppmv, a na tom nivou povećanje obima ledenog pokrivača je nemoguća.

Studiju, koja se temelji na varijacijama Zemljine orbite i uzorcima stena, sproveli su istraživači sa Univerziteta u Kembridžu, Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerziteta na Floridi i Univerziteta u Bergenu, u Norveškoj.

Naučnici ne umeju u potpunosti da objasne razloge koji dovode do ledenog doba, ali smatraju da na taj fenomen utiču promene u zemljinoj orbiti oko Sunca, koncentracije metana i ugljen-dioksida u atmosferi kao i pomeranje tektonskih ploča.

Oni predviđaju porast temperatura na Zemlji kao posledicu sve viših nivoa gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi što može da izazove porast nivoa mora i ekstremne vremenske nepogode.

Naučnici već duže vreme upozoravaju da globalna temperatura ne bi smela da poraste više od dva stepena Celzijusa kako bi se izbegle najgore posledice klimatskih promena koje bi planetu mogle da dovedu u opasnost.

Broj registrovanih automobila u Kini u 2011. je premašio 100 miliona i prvi put bio veći od broja bicikala, objavilo je danas ministarstvo javne bezbednosti.

Sa 4,7 miliona registrovanih putničkih vozila Peking je prvi na listi 14 kineskih gradova koji imaju više od milion automobila. Među vlasnicima četvorotočkaša 61 milion, odnosno 58 odsto su privatna lica koja uglavnom voze manje modele.

Ukupna brojka motornih vozila koja uključuje i motore i automobile, premašila je 225 miliona. U minulih pet godina broj novih vozila godišnje se povećavao za 19,86 miliona, a statistike pokazuju da je među 230 miliona vozača – manje od 19 odsto žena.

REŠENJA ZA ENERGETSKU DILEMU!

Jedan od sledećih trendova nazvan je „Zemlja je ravna… kao i tvoja tehnologija“. Poenta je u tome da će, kako se brzina, bogatstvo i domet komunikacije uvećavaju, i ljudi moći da evoluiraju i napreduju brže. Kao „snagu snage“ Evans je definisao trend ogromnih gradova – usled rasta populacije i urbanizacije, svakog meseca u toku sledeće dve dekade gradiće se grad sa milion stanovnika!

- Potražnja koju kreiraju ovi i mnogi drugi trendovi stvara neviđeni pritisak na ograničene izvore fosilnih goriva. Dobra vest je da postoje rešenja za energetsku dilemu. Samo solarna energija može zadovoljiti naše potrebe za energijom. Zapravo, kao odgovor na današnju globalnu potražnju za energijom može se postaviti 25 solarnih superstanica, od kojih svaka obuhvata površinu od oko 93 kvadratna kilometra. Uporedite ovo sa 170.000 kvadratnih kilometara šumskih površina koje svake godine bivaju uništene. Izgradnja solarne farme može se završiti za samo tri godine.
Skorašnji tehnološki napredak koji čini solarnu energiju izvodljivijim rešenjem jeste „štampanje“ na solarnim ćelijama. U junu 2011. istraživači sa Državnog univerziteta u Oregonu izjavili su da su razvili novu metodu proizvodnje solarnih ćelija uz pomoć inkdžet štampača!

„O tebi se radi“ – sledeći je na listi trendova koji će obeležiti deceniju pred nama. Oduvek smo se prilagođavali tehnologiji. U budućnosti, tehnologija će se prilagođavati nama.

- Krajnju integraciju mogu predstavljati interfejsi sa mašinskim mozgovima koji će omogućiti ljudima sa povredama kičmenog stuba da žive normalnim životima – pojasnio je Evans.

ORGANI NA 3D PRINTERU

Sledeća dimenzija? 3D štampanje ili „aditivna proizvodnja“ je proces spajanja materijala koji će sačinjavati predmete od 3D podataka, obično sloj po sloj. U ne tako dalekoj budućnosti moći ćemo da štampamo ljudske organe. U martu 2011. dr Entoni Atala iz Vejk Forest instituta za regenerativnu medicinu na TED konferenciji ištampao je – kalup za bubreg. I dok je ovo samo „potvrda principa“, mnogi veruju da je samo pitanje vremena kada će biti moguće štampanje živog tkiva. Veštački krvni sudovi proizvedeni, ili bolje rečeno „odštampani“ na 3D printeru, uskoro će moći da se koriste prilikom presađivanja organa. Dosad je glavnu prepreku u razvoju tkivnog inženjeringa predstavljalo snabdevanje veštačkog tkiva nutrijentima putem kapilarnih sudova. Tim naučnika sa Fraunhofer Instituta u Nemačkoj rešio je taj problem uz pomoć 3D printera i tehnike koja se zove „multifoton polimerizacija“.

Nova tehnologija trodimenzionalnog elektronskog štampanja donosi sa sobom, očigledno, još neslućene mogućnosti. Ukratko, budući da će se odštampati moći gotovo sve onda, barem načelno, svaki željeni predmet – bio to rezervni deo za automobil, novi čajnik ili komplet tanjira za večeru s prijateljima, do veštačkih ljudskih organa i zglobova – može biti napravljen tačno po želji budućeg korisnika. U nastojanju da se što većem broju pacijenata omogući presađivanje neophodnog organa, istraživači širom sveta koji se bave tkivnim inženjeringom rade na proizvodnji veštačkog tkiva, pa čak i celih organa u laboratorijskim uslovima.

Najveći problem danas je veličina novih mašina (ne možete baš odštampati bicikl na pisaćem stolu) i njihova cena koja ih još čini ozbiljnom poslovnom investicijom. Ali setite se koliko je trebalo dati za običan laserski štampač pre dvadesetak godina i – budućnost se odjednom čini drugačijom.

KREIRANJE VEŠTAČKIH BIĆA

Tehnološki napredak omogućava kreiranje veštačkih bića. Animirani karakteri već mogu da prepoznaju govor, pretvore tekst u govor i imaju znanje o prethodnim susretima. Do 2020. roboti će biti fizički superiorniji od ljudi. Do 2025. populacija robota će prevazići broj ljudi u razvijenom svetu. Do 2032. roboti će biti mentalno superiorniji od ljudi. I do 2035. roboti će potpuno zameniti ljude na radnom mestu.
Poenta? Možda je sagledava upravo deseti trend, nazvan „Ti… ali, bolji ti“.

- Prešli smo prag otkrića, i postali smo gospodari sopstvene sudbine. Mi smo, suštinski, zbir naših atoma, i ubrzano dobijamo kontrolu nad njima. Prema Stivenu Hokingu, „ljudi ulaze u fazu sopstveno dizajnirane evolucije“.

U prilog verodostojnosti ove izjave, Evans podseća na neke skorašnje događaje: španski naučnici su pronašli supstancu za fotografsko pamćenje, italijanski i švedski naučnici razvili su prvu veštačku šaku koja može da oseća, implanti retine vraćaju vid slepim pacijentima, naučnici sa Univerzitetskog medicinskog centra Ruš u Čikagu pronalaze moguć lek protiv raka kože, Kardio institut iz Teksasa razvija „okrećuće“ srce koje nema puls, sa kojim nema začepljenja arterija i nema otkazivanja istog.
Epilog priče?

- Ovi trendovi nas podsećaju da je svet jedno fantastično mesto. Uvek moramo da postavljamo pitanje – da li smo spremni?

Bez obzira na odgovor svakog od nas ponaosob, budućnost je već tu. Sa svim svojim dobrim, i – da se ne lažemo – lošim stranama…

BORBA ZA PREVLAST

- Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka fizičari su napravili atomsku bombu, odveli nas na Mesec, izumeli mikroprocesor i dali nam revoluciju u oblasti informacija. Sada prelazimo na biologiju i budućnost će pripadati ljudima koji proučavaju žive sisteme i pokušavaju da stvore nove, uz pomoć nanotehnologije. A to će nam omogućiti neverovatne stvari. Neće to biti samo invazija inteligentnih naprava, već ćemo se mi sjediniti s tom tehnologijom. U zubnim pastama nalaziće se nanoboti koji će odstranjivati zubni plankt. Ubacivaćemo inteligentne sprave u svoje telo i mozak kako bismo živeli duže i zdravije, baš kao i što ćemo štampati ljudska tkiva i organe – uveren je futurolog Pol Safo, profesor na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji, koji već više od dve decenije prati tehnološke promene.

Činjenica je, međutim, i da mnogi naučnici upozoravaju da će vrtoglavi razvoj nauke i nove, snažne tehnologije, sve više uticati na društvo, ekonomiju, politiku, pa i ljudski identitet.

- Ljudi, recimo, potcenjuju dugoročni uticaj robotike na društvo – upozorava Rod Bruks, osnivač kompanije „Aj robot“ i direktor MIT-ove Laboratorije za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju. – Roboti su sve bliži ljudima. Postaju sve pametniji i sposobniji i sve više liče na ljude. Mi moramo da saznamo kakvu interakciju oni imaju. Društvo mora odlučiti da li je spremo da prihvati veze između ljudi i robota pre nego što postanu toliko sofisticirani da počnu da traže svoja prava, a onda verovatno i prevlast.

I Pol Safo kaže kako je interesantno pitanje šta će se desiti kada napravimo zaista potpuno inteligentne robote.

- Ako budemo imali sreće, ponašaće se prema nama kao prema kućnim ljubimcima. Ako ne budemo, gledaće nas kao na hranu – tvrdi Safo.

Piše Slavoljub Marković

Najveći ekonomski gubici nastali su zbog potresa u Japanu. U katastrofama je u prvih devet meseci ove godne živote izgubilo više od 30.000 ljudi.

Ukupni gubici za svetske osiguravajuće kuće, proistekli iz katastrofa, dostići će ove godine 108 milijardi evra, pokazuju preliminarni podaci švajcarske kompanije. To je više nego dvostruko u odnosu na prošlu godinu kada je ta brojka bila 48 milijardi dolara.

„Da je Japan bio u potpunosti osiguran, ova godina bi bila najskuplja do sada za osiguravajući sektor“, ukazao je Svis Re.

Potres u Japanu osiguravajuće kompanije koštao je 35 milijardi dolara, a ukupna šteta je procenjena blizu 210 milijardi dolara.

Osim potresa u Japanu i na Novom Zelandu, velike poplave na Tajlandu i u Australiji koštale su ove godine osiguravajuće kompanije više od 10 milijardi dolara.

Osiguravajući sektor platio je gotovo 14 milijardi dolara za nadoknadu štete koju su nanela dva tornada u Sjedinjenim Američkim Državama i blizu pet milijardi dolara za nadoknadu gubitaka posle uragana Irena.

„Trenutno izgleda kao da svi putevi vode na groblje“, kazao je za AFP Abdul Manan Gajen koji je izgubio dva sina, dok mu se treći u bolnici bori za život, zajedno sa više od 100 seljana u kritičnom stanju.

- Potpuno smo uništeni – kazala je jedna žena čiji je suprug umro nakon ispijanja rakije u kući rođaka koji je proslavljao rođenje sina.

Njena 30-godišnja komšinica ostala je sama sa četvoro dece koje ne zna kako će prehraniti, dok je 23-godišnja Anvara ostala udovica samo nekoliko dana od udaje.

Žrtve toksične rakije umrle su u strašnim bolovima, uz povraćanje i dijareju, ostavljajući za sobom žene i decu čija je budućnost sumorna. U bolnicama, lekari kažu da je rakija tako toksična da ne postoji nikakav lek.

- Kada dođu do nas, već su napola mrtvi. Ne reaguju ni na kakav lek – kaže obeshrabreno jedan lekar.

Indijske vlasti su saopštile da je talas smrtonosnih trovanja izazvan visokim nivoom metanola, veoma toksičnog sredstva koje se koristi i kao antifriz i pogonsko gorivo, a koje se često dodaje ilegalno proizvedenom alkoholu.

Kad kažete da je nešto integralno, organsko, sto posto prirodno i zdravo, šta u stvari hoćete da kažete? Koliko neintegralnog, neorganskog, neprirodnog i nezdravog prodajete ili preporučujete?

Ovo je lekare, nutricioniste i proizvođače upitao svako ko je dobio savet da pod hitno promeni način ishrane, ali je u radnji sa zdravom hranom naišao na integralni keks pun belog brašna, šećera i masti. Čak i ako se zakleo da nikada neće okusiti svinjsko meso i čokoladnu tortu i rešio da živi na brokoliju i šargarepi, da li može biti siguran da više neće unositi štetne sastojke?

Današnji ljudi koji žive u eri nutricionista, svakodnevnih naučnih istraživanja i alternativnih načina ishrane, pa i objave rata nezdravoj ishrani, znaju isuviše malo o tome protiv koga se bore. Istraživanja su protivrečna. Jedne godine naučnici tvrde da banane treba jesti, druge da ih izbacimo iz ishrane.

Prestižni Univerzitet Berkli priznaje da dobar deo istraživanja finansiraju različite kompanije zbog čega studije u nebesa dižu određene, odnosno njihove, proizvode. Proizvođač keksa, grickalica i pahuljica „Kelogs” bio je glavni sponzor oktobarske konferencije na kojoj su stručnjaci Evropskog saveza udruženja dijetetičara razmatrali najnovije preporuke za pravilnu ishranu.

Industrija zdravog života je u punom zamahu. Pre deset godina tržište organske hrane vredelo je 18, a ove 60 milijardi dolara.

Ipak, čini se da se vraćamo na isto saznanje koje je postojalo i pre nego što smo počeli „da vodimo računa o sebi” i obraćamo pažnju na ono šta jedemo: ništa nije ni sasvim dobro ni sasvim loše.

Sve namirnice imaju svoje dobre i loše komponente, objašnjava dijetetičar-nutricionista Antiejdžing dijagnostičkog centra „Dr Gifing“ Jovo Knežević. On kaže da je jedna od najvećih zabluda da treba favorizovati određene namirnice.

Riba jeste bogata omega-3 masnim kiselinama i fosforom, ali sadrži i teške metale i kancerogene radionuklide. Svinjsko meso, puno hormona, antibiotika i nitrata, ima i potreban karnozin i dosta selena. Suncokretovo ulje u toku termičke obrade oslobađa kancerogeno jedinjenje, ali ne sadrži holesterol. S druge strane, jeftinija svinjska mast daje bolji ukus hrani, ali sadrži mnoštvo otrova.

– Druga zabluda je da treba jesti što više voća – kaže Knežević.

– Mnogo puta smo čuli da voće podmiruje potrebe za vitaminima, mineralima, biljnim vlaknima i antioksidansima, a istina je da voće prirodni koncentrat šećera i da često dovodi do poremećaja holesterola i glukoze u krvi kao i do povećanja masnih naslaga.

Čovek može da se hrani samo namirnicama životinjskog porekla, kaže Knežević, i kao primer navodi Eskime koji zbog toga ne trpe štetne posledice.

– Sve namirnice treba rotirati u dnevnom obroku jer nijedna namirnica ne sadrži sve neophodne nutrijente. Time izbegavamo i akumulaciju određene grupe otrova u telu.

On ne isključuje dobrobit vegetarijanstva ili makrobiotike za ljude koji su bolesni ili ne podnese neku vrstu namirnica (intolerancija), ali kaže da opšta populacija ne treba ovako da se hrani.

– Naučnici umeju da promovišu ili anatemišu namirnice ili proizvode uz saglasnost sa proizvođačem.

U najboljoj nameri da sačuva zdravlje, čovek može sebi i da naudi i kako – objašnjava Knežević – opsesivno traga za zdravom hranom što je psihički poremećaj poznat kao ortoreksija.
Gotova jela, pomfrit i bombone imaju različite zamene: vegetarijanstvo, makrobiotika i u poslednje vreme posebno organska hrana.

Kako su nam kazali u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede organska proizvodnja isključuje upotrebu genetički modifikovanih organizama kao i upotrebu jonizujućeg zračenja, dok se postupak prerade u organskoj proizvodnji odvija u kontinuitetu bez mešanja proizvoda iz organske proizvodnje sa sastojcima, supstancama i proizvodima iz konvencionalne proizvodnje.

Pitanje je, međutim, da li išta može biti zdravo čak iako je tretirano bez pesticida ako su zatrovani voda, vazduh i zemljište.

– Reći da nema zdrave hrane, znači isto što i tvrditi da na svetu nema nijednog dobrog čoveka, samo zato što ne postoji nijedno savršeno, anđeosko biće u ljudskom obliku – kaže predsednik Fonda organska Srbija Branko Čičić.

– Jedna je stvar kada se jabuka prska 27 puta, kao što je to bilo ove godine, a druga kada se godinama ne prska.

Čičić kaže da je organska hrana zdrava i da se za njen uzgoj koriste prirodna đubriva, ona životinjskog porekla, pojedini minerali, čajevi, uvarci od koprive, belog i crnog luka, rastavića i ljute papričice. Zagovornici organske hrane ističu da sumnju širi industrija genetski modifikovane hrane i konvencionalnih zaštitnih sredstava čije se tržište iz danja u dan smanjuje.

Ali bojazan da su oznake „bez holesterola”, „bez masnoća”, „bez šećera”, „integralno” i „potpuno prirodno” pre marketinški trik nego opis proizvoda je uglavnom opravdana. Integralni keks ili hleb sadrži i belo brašno baš kao što i proizvod bez šećera sadrži pregršt zaslađivača.

– Iako se smatra da su neke namirnice zdrave, istina je često drugačija – ističe predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida.

– Važno je da čitamo deklaracije kada kupujemo u prodavnicama i pre konzumiranja hrane saznamo šta je u stvari njen pravi sastav. Industrija hrane mora da nađe način da proda svoje proizvode. Ali vi imate moć da odlučite šta ćete kupiti i jesti.

U potrazi za boljom hranom, čovek često završi s gorom. Vida kaže da najjeftiniji hleb ima najmanje ili nimalo emulgatora i raznih drugih dodataka koji produžavaju vek trajanja a koje sadrže svi navodno zdravi hlebovi.

– Takođe, neinformisani potrošači su u zabludi kada im se kaže da nema šećera u proizvodu, a misli se samo na beli konzumni šećer.

Svi već znaju da u Srbiji nema crnog već samo obojenog hleba, a Vida otkriva i da se integralno brašno T1100 više ne proizvodi u velikim mlinovima. Još se melje u mlinovima na kamen, ali oni nemaju čistionice što znači da u brašno ulaze nečistoće.

Čini se da je posle svega svest o onome što prija telu zatamnjena različitim interesima, dvosmislenim studijama i efektnim marketinškim kampanjama. Onaj ko želi da ostane u dobroj formi može lako da se izgubi i digne ruke, mada može jednostavno i da prihvati da zdrava hrana nije ništa drugo nego zdrav razum.

Jelena Stevanović

„Bil Gejts protiv dečje paralize“, „Bil Gejts daje deset milijardi dolara za vakcine“, „Vakcine i za siromašne“ – samo su neki od naslova ispod kojih se „kriju“ tekstovi o velikom filantropu Bilu Gejtsu, osnivaču „Majkrosofta“ i, po „Forbsu“, drugom najbogatijem čoveku planete (sa 56 milijardi dolara imovine).

Lepo… Stvarno zanimljiv neki lik, koji je odlučio da svoje bogatstvo dobrim delom utroši na zdravlje planete, a posebno dece u najsiromašnijim zemljama. Za poštovanje!


REŠENJE FORMULE…

Ali – uvek postoji neko „ali“ (što devojci sreću kvari…), pa i kod gospodina Gejtsa. Naime, još u februaru prošle godine, ovaj milijarder je na konferenciji 1000 svetskih stručnjaka TED (Technology Entertainment and Design) održanoj u Kanadi, izneo neke svoje stavove koji su izazvali poneku kritiku i prozivku, a snimak njegovog izlaganja postao je hit na Youtubeu. Šta je to gospodin Gejts izjavio?

Pozivajući se na tezu o globalnom zagrevanju koje je navodno izazvao čovek (više o diskutabilnosti ove teze možete pročitati na drugoj strani ovog broja Trećeg oka), on izvodi formulu za smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) – redukcijom broja stanovnika planete. Sve u svemu – Gejts navodi jednostavnu formulu CO2=P*S*E*C, gde je P – broj stanovnika, S prosečan broj usluga po osobi, E – prosečan iznos energetskih jedinica po usluzi, i C prosečna „proizvodnja“ CO2 emitovanog po jedinici servisa za godinu dana. Rezultat je CO2 – ukupna količina ugljen-dioksida koju godišnje emituje čovečanstvo. E, pa, da bi krajnji rezultat neke formule bio što manji, a s obzirom da je jedina matematička operacija množenje – logično bi bilo smanjiti neki od „činilaca“ – u ovom slučaju – broj ljudi: „Današnji svet ima 6,8 milijardi stanovnika. Tendencija je ka 9 milijardi. Ako budemo dobro radili na novim vakcinama, uslugama u reproduktivnoj medicini i zdravstvenom staranju, možda bismo mogli da smanjimo taj broj za 15 odsto“. Sve u svemu, govornik je izjavio da smatra da bi vakcine mogle da doprinesu da se projektovani rast populacije sa 2,2 milijarde smanji na 1,3 milijarde. Dakle, negde bi „nestalo“ skoro milijardu ljudi… Govornik je još uzgred pomenuo da „posebno voli vakcine“.

Sve u svemu – posredno (ako je to uopšte posredno?) Gejts je priznao da vakcinacija vodi smanjenju broja stanovnika. Kako? Pisali smo o potencijalnim opasnostima vakcinacije, a nismo jedini koji smo se doticali te teme tokom proteklih godina. Među „nuspojavama“ novode se autoimune bolesti, ali i – sterilitet.

Kada su, nešto kasnije, članovi organizacije „We Are Change“ zamolili Vilijama Gejtsa o da objasni svoje stavove, koji, po njima, zadiru u povrede ljudskih prava, kratko je izjavio: „Ne postoji lak način da se priča na tu temu“.

NOVI KORAK

A sada sledi još jedan korak na putu – Fondacija Bila i Melinde Gejts, na putu je da odobri pomoć od milion dolara za razvoj „nanovakcina“. Nemački Helmholc centar za istaživanje infekcija (Helmholtz Centre for Infection Research – HCI) jedan je od kandidata za dobijanje ove sume od “Grand Challenges Explorations” u okviru Gejtsove fondacije, a za razvijanje vakcina od nanočestica koje deluju u kontaktu sa ljudskim znojem.
„Fondacija Bila i Melinde Gejts možda će biti finansijer programa koji podržava globalni zdravstveni projekat“ razvija nanočestica koje će oslobađati vakcinu u kontaktu sa ljudskim znojem“ – piše u saopštenju Helmholc Centra, po sajtu www.examiner.com. Dalje se navodi: „Gejtsova fondacija će uvesti program u drugu fazu sa milion američkih dolara“ – navodi se u saopštenju koje su dali naučnici Karlos Alberto Gusman, Klaus Mihal Ler, Stefi Hansen i Ulrih Šejfer. Piše i ovo: „Ono što je novo u našem metodu jeste način na koji vakcina ulazi u telo. Nanočestice pritiskaju kožu kroz folikule dlaka, rasprskavanju se u kontaktu sa ljudskim znojem i oslobađaju vakcine – kao kod polenske senzitizacije. Ovaj metod vakcinacije otklanja bolne injekcije iglom i ima potencijal da pokrene imuni odgovor u sluzokoži”. Istraživački projekat HCI o vakcinama sa nanočesticama je među 78 projekata koje Gejts trenutno promoviše kroz “Grand Challenges Explorations“.

Zvanično, ova inicijataiva podržava istraživače širom sveta da razviju strategije za dijagnostiku i prevenciju infektivnih bolesti i unapređenje zdravlja porodice. Selekcija je napravljena od razmotrenih 2.700 predloga, a Fondacija (za sada) podržava istraživačke projekte u 18 zemalja na šest kontinenata. „Grand Challenges Explorations pruža stalnu podršku originalnim i kreativnim idejama koje mogu pomoći ovu kompanju protiv zdravstvenih problema“ – kaže Tači Jamada, predsednik Svetskog zdravstvenog programa Fondacije i dodaje: „Uvereni smo da će neke od ovih ideja dovesti do novih inovacija i na kraju do rešenja koje će spasti živote“.

No, da se vratimo na temu… Šta je (potencijalni) problem u vezi sa (nano)vakcinama? S obzirom da je vakcinacija uglavnom (ipak – još uvek…) dobrovoljna stvar, desi se da poneko i odbije da ga „bockaju“. Tako je, po nekim statistikama, jedva 200 miliona ljudi primilo vakcinu protiv svinjskog gripa, bez obzira na grandiozne planove i dobro razrađenu marketinšku kampanju farmaceutske industrije. Stoga je (možda) pravo rešenje u razvoju nanovakcina koje se aktiviraju u dodiru sa ljudskim znojem – ništa ne bocka, ne boli i, uostalom – ne morate ni znati da ste primili vakcinu – dovoljno je da se oznojite. Dovitljivo, zar ne?

OTROV NA DAR

Na sajtu kanadskog Centra za istraživanje globalizacije (Centre for Research on Globalization) autor Majk Ludvig podseća na još jedan vid dobročinstava Fondacije Bila i Melinde Gejts – poklanjanje genetski modifikovanog semena afričkim zemljama. Naime, kada zavirite u poljoprivrednu „sekciju“ sajta Fondacije prvo ćete uočiti sliku nasmejanu tamnopute majke sa bebom u naručju i tekst koji objašnjava kako „nutricionistički poboljšane žitarice“ mogu unaprediti zdravlje. Zvanično – Fondacija se bori protiv siromaštva i gladi, međutim, aktivisti za biološku bezbednost iz Južnoafričke Republike ovaj program Gejtsove fondacije nazivaju „trojanskim konjem“ koji otvara vrata privatnom agrobiznisu i genetski izmenjenom semenu, među kojima je ono kukuruza otpornog na sušu.

Program WEMA, koji bi trebalo da omogući stvaranje kukuruza otpornog na sušu – za Afriku – pokrenut je 2008, sa 47 miliona dolara koje su donirali filantropi Voren Bafet (treći na Forbsovoj listi, sa 47 milijardi dolara) i, naravno, Bil Gejts. Međutim, u letošnjem saopštenju Afričkog centra za biobezbednost (African Centre for Biosafety) navodi se da je to, zapravo, korak ka ukidanju suvereniteta Afrike i otvaranju novih tržišta za gigante poput Monsanta (svetski „prvak“ u proizvodnji i patentiranju genetski modifikovanog semena).

Oni tvrde da se postavlja pitanje prave motivacije, s obzirom da je Gejtsova fondacija, kako navode, od aprila do juna 2010. navodno potrošila 27,6 milona dolara – na kupovinu 500.000 akcija Monsanta.
Da podsetimo – genetski modifikovano seme obezbeđeno je patentima i ne može se sejati ako se se svake godine ne plate ogromne sume vlasniku patenta (Monsantu…). Postoji i ono posle kojeg – ništa drugo na toj zemlji ne možete saditi.

A o njegovom „dobrom“ učinku po zdravlje – verovatno i vrapci (bar srpski) znaju. I ovde je jedna od stavki – sterilitet i genetske mutacije. Navodno će ovaj superkukuruz biti poklonjen Africi (za sada se radi o Južnoafričkoj Republici, Ugandi, Tanzaniji, Keniji i Mozambiku), a šta će se dogoditi za koju godinu – pojma nemamo. Nije teško naslutiti… Podsetimo da su nas mame opominjale da pazimo da nam „ne ubace drogu u sok“. Dobro, ne ide to baš tako lako, ali poznato je da dileri droge, recimo, često prvi put „časte“ svoje buduće mušterije…

Piše Spomenka Milić

Rezultat je vrlo jasan – porast broja recepata za antidepresive. Žene isto tako imaju duplo veće šanse od muškaraca da im lekar prepiše antidepresiv. Zato se sve češće postavlja pitanje šta se zaista krije iza svega toga?

Nemački naučnici krive moderan život. prof. Hans Urlih Vithen smatra da je pritisak borbe za svoju porodicu istovremeno sa razvojem karijere ono što ženu izlaže većem stresu.

Međutim i moderan muškarac se isto tako susreće sa problemima – strahuje od iznenadnog gubitka posla, njegova uloga glave porodice je donekle izgubila svoj smisao, ali ne pati od depresije.

Zato se i pretpostavlja da je osnovni razlog koji se krije iza ovog povećanja broja slučajeva ženske depresije upravo upotreba potencijalno opasnih lekova koji im se prepisuju.

Na spisku od 2.000 žena formiranom u okviru jedne kampanje, jedna od 3 je koristila antiderpesive. Većini njih čak nije bila ni ponuđena alternativa i to uprkos činjenici da se sve češće napominje da je „terapija razgovorom“, kao što je kognitivna terapija ponašanja (CBT) najbolji način lečenja srednje depresije.

Međutim, lekari ističu da su u većini situacija primorani da prepisuju lekove, s obzirom na teškoće u organizovanju psihoterapija.

Dr Piter Kandela kaže da zakazivanje ovakvih seansi može da traje i po 3 meseca, a to za neke pacijente može biti kasno.

Lekovi sa sobom nose rizik i od potencijalnih nuspojava – anksioznosti, gubitka apetita i libida, pa do napada i manija. Zato se ne preporučuje da se koriste duže od nekoliko meseci.

Postoji još jedan faktor koji lekari ističu: emocionalne probleme je mnogo lakše otkriti kod žena nego što je to slučaj kod muškaraca.

Rezultati studije sprovedene nad 1.000 žena i isto toliko muškaraca pokazali su da žene umeju da opišu klasične simptome kao što su nesraspoloženje, plačljivost ili uznemirenost. Muškarci razlog za svoje neraspoloženje uvek pronalaze u nečemu drugom ili se simptomi javljaju u fizičkom obliku, kao mučnina i glavobolja.

To opet pokreće pitanje da li su žene zaista depresivnije nego ikad?

Prof. Dejvid Hili, direktor psihološke medicine na Kardif univerzitetu ne smatra da je to slučaj. Kao autor knjige „Dajte im da jedu prozak“ ističe da su farmaceutske kompanije jedini krivci za ovakvo stanje.

„Kada su lekovi na bazi valijuma osporeni zbog zavisnosti koju izazivaju, razvili su drugu vrstu – antidepresive. U cilju njihove promocije morali su da ubede ljude da pate od depresije“, rekao je prof. Hili.

„Ljudi su podjednako pod stresom kao i ranije. Razlog zbog kog sada problem imenuju depresijom jeste samo stvar marketinga“, dodao je.

U svemu tome se otišlo još dalje, pa se sada antidepresivi prepisiju i za druge probleme. Na primer, smatra se da lek escitalopram ublažava valunge. Antidepresivi se često prepisuju i ženama sa izraženim menstrualnim problemima.

U međuvremenu se sprovode brojna istraživanja u cilju pronalaženja alternativnih oblika lečenja žena koje pate od emocionalnih problema. Neki od njih bi mogli da budu i akupunktura ili svetlosna terapija

Trinaest najtoplijih godina na planeti od kada su počela merenja zabeleženo je u poslednjih 15 godina, navela je Svetska meteorološka organizacija, prenose svetske agencije. „Nauka je čvrsta i dokazuje bez sumnje da se svet zagreva”, rekao je u saopštenju generalni sekretar SMO Mišel Žaro, i dodao da ljudska aktivnost tome znatno doprinosi. „Klimatske promene su realnost i mi već vidimo kako se to odražava na strukturu klime i vremena širom sveta”, rekao je Žaro.

Svetska meteorološka organizacija podnela je u Durbanu i u Ženevi, gde joj je sedište, preliminarni izveštaj, zasnovan na prvih 10 meseci ove godine. Konačna verzija izveštaja očekuje se početkom 2012.

Godina 2011. bila je godina ekstremnih vremenskih prilika, navela je ta organizacija. U istočnoj Africi je zbog jake suše umrlo desetine hiljada ljudi, Azija je bila pogođena velikim poplavama koje su odnele brojne živote, a 14 odvojenih vremenskih katastrofa u SAD izazvalo je štetu koja je procenjena na po milijardu dolara za svaku od njih.

Visoke temperature zabeležene su na planeti i pored fenomena „la ninja” kada niske temperature na površini u ekvatorijalnom delu Pacifika, imaju efekat hlađenja na celoj planeti, navodi SMO.

Svetska meteorološka organizacija je navela da je površina leda u Arktičkom moru 2011. bila druga najmanja od kada se sprovode merenja, a da je zapremina leda bila najniža ikad zabeležena. Naučnici vide Arktik kao najosetljiviji region na planeti i barometar za budućnost.

R. S.

———————————————————–

Kurs borbe protiv globalnog zagrevanja

Na konferenciji UN o klimatskim promenama u Durbanu, na kojoj učestvuju predstavnici 183 zemlje, Svetska meteorološka organizacija će, zajedno sa učesnicima, pokušati da odredi kurs borbe protiv globalnog zagrevanja, a trebalo bi da se utvrdi da li će industrijski najjače zemlje sveta obnoviti i proširiti obavezu preuzetu Protokolom iz Kjota iz 1997. godine koji ističe 2012. godine. Takođe pokušaće da ubede industrijski najjače zemlje da smanje proizvodnju štetnih gasova, a zemlje u razvoju da prihvate nova ograničenja za emisiju tih gasova.

Prosječna temperatura u studenom je čak sedam stupnjeva iznad prosjeka za ovo doba godine, pokazuju podaci Švedskog hidrometeorološkog zavoda.

Iako je nedostatak snijega donio zaista nevjerojatne prizore u Švedskoj, također se loše odrazio na zimske sportove, pa su gotovo sva natjecanja morala biti otkazana. Kako tvrde meteorolozi ova jesen će vjerojatno biti jedna od najtoplijih na sjeveru Europe.

Taj virus, iz tzv. „grupe N“, je prvi put utvrđen u Kamerunu 1998, a otada je u ovoj zemlji registrovano 12.000 slučajeva zaraze njime. Pretpostavlja se da je virus dospeo u čoveka kroz konzumiranje mesa zaraženog šimpanze, izveštava AFP.

Januara ove godine, u pomenutu parisku bolnicu je primljen pacijent koji je patio od groznice, osipa, natečenih limfnih žlezda i genitalnih čireva. Kod njega je utvrđen visok nivo HIV virusa, ali u početku nije mogla da se odredi njihova vrsta.

Tek mesec dana kasnije, pošto se kod pacijenta javila i facijalna paraliza, preduzete su dodatne analize, kojima je utvrđeno da je zaražen virusom iz grupe N.

Analizom seksualne istorije ovog pacijenta, pariski lekari su zaključili da ga je verovatno zarazio seksualni partner u Togou, u kojem je boravio neposredno pre nego što je oboleo.

Francuski lekari upozoravaju da iz ovoga proizilazi da se retki oblik HIV virusa verovatno proširio van Kameruna i da je zbog toga nužan još organizovaniji epidemiološki nadzor nego dosad.

Pacijenti zaraženi dotičnim oblikom HIV viurusa, ne samo da imaju izražene simptome, nego im i ubrzano slabi imunološki sistem, što se vidi iz broja CD4 belih krvnih zrnaca.

Pomenuti pacijent je, inače, dobio moćnu kombinaciju pet antiretroviralnih lekova na koje njegov organizam zasad pozitivno reaguje.

Tu odluku Savet je doneo pošto se kompanija Monsanto, čije je sedište u SAD, žalila na odluku ministarstva poljoprivrede Francuske iz 2008. godine da joj se zabrani gajenje genetski modifikovanog kukuruza. Odluku je ranije doveo u pitanje i Evropski sud pravde.

U obrazloženju današnje odluke Saveta se kaže da predočeni dokazi nisu dovoljni da bi zaključilo da je neophodno zabraniti proizvodnju modifkiovanog kukuruza, niti da on predstavlja opasnost za ljude, životinje i okolinu. Nevladine organizacije koje se protive upotrebi genetski modifikivane hrane, među kojima je i Grinpis, izrazile su zabrinutost zbog odluke Državnog saveta Francuske.

Post-idejni svijet?

Sjetila sam se danas ovog članka, pa mislim da ne bi bilo loše malo čuti vaša mišljenja o nekima od stvari koje su u njemu iznesene. Neću prevoditi cijeli članak (vjerujem da ga možete pročitati), nego samo prepričati nekoliko dijelova s kojima želim započeti raspravu.

Kaže se u članku da nam više nije stalo do ideja kao nekada. Da zapravo živimo u post-idejnom svijetu – svijetu u kojem velike, ideje koje potiču na razmišljanje, ali koje ne mogu biti instantno monetizirane, imaju jako malu intrinzičnu vrijednost te ih samo rijetki generiraju i diseminiraju.

Kaže se da živimo u post-prosvjetiteljskoj eri u kojoj su racionalnost, znanost, dokaz, logički argument i debata izgubili bitku u mnogim sektorima, a možda čak i u društvu općenito, naspram praznovjerja, vjere, mišljenja i ortodoksije. I dok ljudski rod uspijeva ostvariti značajan tehnološki napredak, čini se da smo generacija koja je pokrenula epohalni sat unatrag – i vratila se unazad intelektualno – od naprednih metoda razmišljanja u stare načine vjerovanja.

Post-prosvjetiteljstvo se odnosi na stil razmišljanja koji više ne razvija tehnike racionalnog promišljanja, dok se post-ideja odnosi na to da se više uopće ne promišlja, bez obzira na stil.

Navode se neki mogući razlozi te izdvaja kao poseban i moguće glavni razlog – informacija. Dakle, u vrijeme kad znamo više no ikada, sve manje razmišljamo. Današnje doba je doba informacija. Internet ih je učinio lako dostupnima, najinformiranija smo generacija u povijesti, barem kvantitativno.

U prošlosti smo informacije skupljali ne samo da bismo znali određene stvari, već kako bismo ih pretvorili u nešto veće od običnih fakata i u nešto korisnije – u ideje koje su im davale smisao. Ideje koje su nam objašnjavale svijet i nas jedne drugima.

No, danas nam je dostupno toliko informacija da nemamo vremena sve procesuirati, sve da i želimo i većina nas to niti ne želi.
Preferiramo znati naspram promišljati jer znanje ima trenutačnu vrijednost. Ideje su nepraktične, zahtijevaju puno posla, za malu nagradu. Malo ljudi priča o idejama, većina priča o informacijama – kud ideš, što radiš, s kime si itd. – to su današnja velika pitanja.

Neki će reći da su velike ideje migrirale na tržište, ali razlika je između izuma koji donose profit i intelektualno izazovnih ideja. Ti izumi tj. ideje iza njih mogu promijeniti način našeg života, ali rijetko mijenjaju naša razmišljanja.

Članak završava s konstatacijom:

Quote:
What the future portends is more and more information — Everests of it. There won’t be anything we won’t know. But there will be no one thinking about it.

Think about that.
Pa, što vi mislite o tome?
Je li pred nama budućnost bez ideja?

Velia
The status quo sucks

Oni su napravili novi model koji je po prvi puta uzeo u obzir eliptičnost Zemlje, kao i njenu neravnu površinu. Pri dosadašnjim simulacijama Zemlja je bila prikazivana kao savršena sfera, a udar asteroida bi se, kao po površini vode, prenosio cijelom površinom planete.

Doradom tog modela, a time i realnijim prikazom zemljine površine, došlo se do zaključka kako bi dobar dio energije udarca velikog asteroida ipak ostao zarobljen na manjoj površini. Udarac bi i dalje nanio veliku štetu, ali čini se kako bi oblik Zemlje i krajolik odigrali veliku ulogu u obuzdavanju štetnog utjecaja.

Koristeći ova saznanja tim znanstvenika je simulirao udar meteora koji je prije 65 milijuna godina stvorio veliki krater Chicxulub . Asteroid koji je tada udario Zemlju bio je velik kao Mt. Everest, a nastala eksplozija je bila ekvivalent dva milijuna hidrogenskih bombi. Model munchenskih znanstvenika, uvjereni su, objašnjava kako je udar tog meteora stvorio tsunamije i zemljotrese koji su doveli do izumiranja dinosaura, ali ne i do potpunog nestanka života na Zemlji.

Oni su počeli da se povlače pred činjenicom da je određene vrste, poput pande, polarnog medveda ili tigra, preteško sačuvati od izumiranja. Većina naučnika, uključujući i glavnog istraživača sa Univerziteta Jork, veruje da je došlo vreme da se razmisli o preusmeravanju napora i sredstava za očuvanje pojedinih ugroženih životinja na one koje imaju veće šanse da opstanu u divljinama prirode.

Ovo pitanje se nametnulo još pre nekoliko godina od kada se sve glasnije raspravlja o tome da li je novac upotrebljen za spasavanje, na primer pandi, mogao da bude efikasnije potrošen. Kanadska vlada ulaže milione dolara pokušavajući da očuva atlantskog lososa, koji živi u vodama oko Grenlanda, dok se u Kini mnogo novca troši na spasavanje pande.

Oba pokušaja, međutim, imaju malo uspeha. U naučnim krugovima ozbiljno se sumnja u to da li vredi trošiti veliki novac za pokušaje veštačkog održavanja broja primeraka (što je slučaj sa pandama i tigrovima), posebno kada je nestanak staništa neizbežan. Ovo preispitivanje je dodatno aktuelizovano prošlogodišnjom, velikodušnom, ali kritikovanom, najavom Svetske banke da će u toku ove godine izdvojiti oko sto miliona dolara isključivo za spasavanje divljeg tigra.

Izazov sa kojim se naučnici suočavaju jeste da znaju šta sledi posle pomoći, a šta ne, kaže vodeći stručnjak ovog istraživanja i dodaje da se u nekim slučajevima ne zna kolika će biti cena spasavanja pojedinih vrsta.

Protivnici ove ideje smatraju da je nemoguće i nemoralno odlučivati o jednoj vrsti na račun druge kada se zna koliko su složeni odnosi u svetu prirode.

Prema procenama Međunarodne unije za očuvanje prirode, ugrožene vrste čine 40 odsto svih živih organizama.

———————————————-

Džinovska panda

Panda je globalni simbol svih izumirućih životinjskih vrsta. Trenutno u prirodi živi samo 2.500 odraslih jedinki. Kina je potrošila mnogo novca na njeno očuvanje što je donekle usporilo izumiranje, ali je uspeh programa uzgajanja mladih u rezervatima privremen, jer se broj staništa toliko smanjio da ni ti uzgajani primerci ne mogu da opstanu u prirodi. Osim toga, ugrožava je i mala stopa razmnožavanja, ne samo u prirodi nego i u zoo-vrtovima.

Tigar

Procenjuje se da trenutna populacija tigrova broji samo od tri do pet hiljada primeraka od kojih najviše živi u Indiji, oko 1.700. Poređenja radi, 1900. samo u toj državi bilo ih je oko 100.000. Glavni razlozi nestanka jesu uništavanje i razuđenost staništa kao i nedozvoljeni lov. Tigrovi su na meti lovokradica kako zbog krzna, tako i zbog verovanja kineskih travara da se proizvodima od ovih životinja mogu tretirati različite bolesti.

Polarni medved

Kako se zbog globalnog otopljavanja topi led na Severnom polu, broj polarnih medveda mogao bi za 40 godina da se smanji sa sadašnjih 20.000 do 25.000 na najviše 18.000 primeraka. Po veličini treća najveća kopnena životinja na svetu, čeka na debelom ledu omiljenu hranu – foke, a kako se zbog zagrevanja svetskog mora njihov broj smanjuje, medvedi ostaju gladni i umiru. Od 2006. nalaze se na crvenoj listi ugroženih vrsta.

Atlantski losos

Decenije preteranog lova ove vrste ribe (poznatije kao crni ili srebrni losos) dovele su do strmoglavog pada broja primeraka pogotovo kod istočne obale Kanade. Ta država je već početkom devedesetih godina prošlog veka zabranila prodaju ove ribe u ribarnicama u oblasti Njufaundlend, a od tada je potrošila milione dolara da bi povratila brojnost populacije, ali sa malo uspeha u tome.
A. Marinković

Ali stručnjaci kao što je Džejms Oberg, kosnultant za svemirska istraživanja, misli da bi gorivo moglo da se stigne i da na zemlji izazove prirodnu katastrofu kada bude udarilo u njenu površinu. Kaže da bi sonda mogla da postane najtoksičniji satelit koji je ikada pao na zemlju.

Rusija, koja je nekada vodila trku u istraživanju svemira i inovacijama, nadala se da će je ova letelica vratiti na stare staze istraživanja svemira, nakon skoro dve decenije bezuspešnih pokušaja. Sada se međutim čini da će se promašaji nastaviti.

Nekoliko vrsti nosoroga krivolovom su dovedene do ivice egzistencije a neke su čak i nestale

Oko trećina od 61.900 vrsta koje se nalaze u katalogu IUCN-a klasifikovane su kao „ranjive“, „ugrožene“, „kritično ugrožene“ ili izumrle a neke grupe, naročito amfibije i reptili beleže rapidan pad.

Nosorozi su proteklih godina naročito teško pogođeni. Njihovi rogovi – koji se koriste za pravljenje drški noževa na Bliskom istoku i u tradicionalnoj medicini kao afrodizijaci u istočnoj Aziji – mogu da dostignu i stotine hiljada dolara na crnom tržištu.

Nove procene pokazale su da je crni nosorog (Diceros bicornis longipes) koji živi u zapadnoj Africi sada istrebljen, pridruživši se tako dugoj listi drugih životinja od tasmanijskog tigra do arapske gazele koje više ne hodaju ovom planetom.

Beli nosorog centralne Afrike (Ceratotherium simum cottoni) klasifikovan je kao „verovatno istrebljen u divljini“ dok je javanski nosorog (Rhinoceros sondiacus) zauzeo poslednje uporište nakon što je prošle godine ubijen poslednji primerak njegovog vijetnamskog rođaka.

„Ljudi su vladari zemlje i mi smo odgovorni za zaštitu vrsta koje dele sa nama naše okruženje“, navodi se u saopštenju IUCN-a. „U slučaju zapadnog crnog i severnog belog nosoroga situacija bi bila drugačija da su primenjene mere očuvanja“.

IUCN je naveo i nekoliko dobrih vesti poput one da se južna podvrsta belog nosoroga (Ceratotherium simum simum) „vratila iz mrtvih“ budući da je broj od 100 primeraka sa kraja 19. veka porastao na današnjih 20.000.

Przevalski konj iz centralne Azije (Equus ferus) promenio je status sa „kritično ugroženog“ na „ugroženog“.

Bez obzira na ove dobre vesti, trend u svetu je sve brže nestajanje flore i faune, upozoravaju stručnjaci i mnogi naučnici veruju da je zemlja na ivici takozvanog događaja velikog istrebljenja, šestog u poslednjih pola milijarde godina.

ICUN navodi i da su na Madagaskaru alarmantnih 40 procenata reptila ugroženo.

Nestaju i biljke. Kineski ljiljan (Glyptostrobus pensilis) nekada uobičajen u Kini sada je nestao u divljini zbog gubitka staništa.

Novom klasifikacijom priznato je i nekoliko novih vrsta uključujući i 26 nedavno otkrivenih amfibija ali su sve one ugrožene gubitkom staništa i krivolovom.

„Svet je pun predivnih vrsta koje se brzo kreću ka tome da postanu mitovi i legende“, upozorava IUCN.

Neposredno pre opadanja i truljenja na zemlji, listovi mnogih biljaka u umerenom klimatskom pojasu počinju da se razmeću pravim vatrometom boja. Boje jeseni su najtoplije i najnežnije koje se pojavljuju u prirodi, protežući se preko celog sunčevog sprektra boja, pri čemu im je zajedničko to što su zagasite, prigušene, sa izuzetkom žute i crvene, koje krase suvo lišće.

PRIRODA POD STRESOM

Ali, naučnici zabrinuto konstatuju kako jesen počinje da gubi boje! Globalno zagrevanje već menja jesenje nijanse, pa je i sjaj predivnih šuma počeo lagano da bledi. Blistavo žute, crvene, narandžaste, zelene – postaće smeđe, blede i dosadne.

Uostalom, možda ste i vi primetili kako „jesen nije više kao što je bila“?
Dan Patilo, biolog sa univerziteta Zapadna Karolina, objasnio je da je tokom četrdesetogodišnjeg proučavanja otkrio jasan „stres efekat na drveću“.

- U odnosu na prethodnu, svaka sledeća sezona listanja je sve bleđa i prosečnija.
Koliko god ova konstatacija zvučala pesimistično, njoj se pridružuju grupe zelenih, koji uz mnoge posledice globalnog zagrevanja obavezno navode i – bleđe nijanse jeseni.

Studija američke grupe „Klin er kul planet“ tvrdi da će neke vrste šarolikih šuma tokom sledećih sto godina – potpuno nestati. Predviđanje se temelji na pretpostavci o daljem rastu temperature koja je danas najviša u poslednjih hiljadu godina.

Visoke temperature uskratiće im potrebnu vlažnost, što bi moglo da dovede do bujanja šikare i šumskih štetočina i proređivanja fine crvene šume javora.

- Postoji naučna srazmera: na svakih sedam stepeni više dolazi do dupliranja mikropopulacije. Znači, doći će do bujanja insekata i mikroorganizama – kažu u „Vorld vajdlajf fundu“.

Prognoza je da bi globalno zagrevanje moglo da uzrokuje kratkotrajnu eksploziju boja, ali dugoročne posledice ne bi bile sjajne – boje će sa godinama da blede i šume će postati dosadne za oko.

PLANETA KAO ŽIVI ORGANIZAM

Da to nije dobro, moguće je sagledati iz nekoliko uglova, svakako ne samo iz onih estetskih. Naučnici se slažu da je Zemlja veliki organizam koji se hrani hemijskom i sunčevom energijom, diše preko šuma i algi u okeanima, gde energija kruži u lancima. Boje, pri tome, predstavljaju jedan od svojevrsnih instrumenata dijagnoze zdravlja tog organizma, odnosno naše planete. Kao i drugi, i simptom sve bezbojnijih jeseni upozorava na narušeno zdravlje planete. I to, mnogo ozbiljnije nego što čovek želi da sagleda. Tim pre, ako prihvatimo verovanje mnogih fiziologa da jesenje boje prirode služe njenim fiziološkim procesima, ali i nekih teoretičara evolucije koji pretpostavljaju da takvo jesenje izobilje boja mora da služi prevashodno signalnoj funkciji.

Obezbojena priroda na svoj način odražava i sve veću depresiju koja je obuzela i same stanovnike planete, koji u euforičnom zanosu pred tehnologijom zaboravljaju svoju suštinsku pripadnost prirodi i zavisnost od nje. Treba imati u vidu da boje nisu prosta fizička svojstva stvari, već da su generisane u mozgovima živih bića i da zavise od čulnog aparata kojim je evolucija opremila potencijalnog posmatrača. Receptori za boje insekata i ljudi fundamentalno se razlikuju, pa nešto što nama izgleda tmurno, njima može izgledati živahno, a ono što je nama zastrašujuće, za njih bi moglo da bude veoma privlačno.
- Čovek sve upornije zagovara teoriju da je sam sebi dovoljan, a ono što je za njega predstavljalo zdravo životno okruženje on danas fetišizuje kroz tehnologiju. Njene boje su sive, hladne, kakav postaje i život lišen simbioze sa prirodom, u kojoj se nekada živelo – upozorava filozof Enriko d’Arđenio.

Završićemo rečima Vilijema Hamiltona: „Stabla će biti iskrena zbog toga što naprosto nisu u stanju da lažu. Ona postupaju na isti način kao i paun ili mladić koji nosi zlatni lančić u diskoteci: ukoliko šaljete skupocene signale, morate da imate dobar razlog zbog koga ih stvarate, što osigurava da signali budu pouzdan pokazatelj realnog stanja stvari, odnosno da će preneti pouzdanu informaciju potencijalnom primaocu.“

I ove, najnovije signale, čovek bi morao ozbiljno da protumači…

MAGIJSKO DOBA

U povratnom ciklusu godišnjih doba, jesen je predočena plodovima voća, grožđem i opalim lišćem; njena životinja je zec, a zodijački znaci Libra, Skorpio, Sigitarijus. Između sumraka 31. oktobra i sumraka 2. novembra počinje period Samhaina (sou-in – zagledaj se unutra), vreme kada treba poželeti dobrodošlicu mraku i pokloniti se senima preminulih (Svi sveti, Dan mrtvih, Zadušnice). Smatralo se da noć pre Samhaina duhovi hodaju Zemljom dok putuju na onu stranu života, jer je to vreme kada se otvaraju kapije između sveta smrtnika i sveta magičnih bića.

Tih dana ljudi su se intenzivno bavili magijom, gatanjima i proricanjem. Ovaj period simbolizuje i bundeva, za koju se još u srednjem veku verovalo da je jedan od najmoćnijih magijskih rekvizita (dve srasle bundeve predstavljaju, poput peščanika, gornji i donji svet).

U većini tradicija bundeva označava definitivni kraj leta i verovalo se da poslednju treba ostaviti na njivi, kako bi se uoči predstojeće duge i hladne zime nahranila (i odobrovoljila) i bića iz drugih svetova. I danas je neizostavni deo ikonografije Noći veštica (31. oktobar). Ljudi su, obučeni kao duhovi, išli od kuće do kuće i izvodili razne trikove kako bi dobili hranu i piće – ova praksa, verovatno inspirisana još ranijim običajem ostavljanja jela i pića natprirodnim bićima, preteča je današnjeg obilska kuća i darivanja slatkiša kostimiranoj deci na ovaj praznik.

Piše Slavoljub Marković

Tajna Džnsonovog opstanka je daleko od “magične”. Sudeći prema izveštajima, on uzima iste lekove kao i svi ostali HIV pacijenti u razvijenom svetu. Mnogi ljudi žive sa HIV-om i duže od njega.

“Nema ničeg čudnog u tome, dosta ljudi se veoma dobro drži i 20 i 30 godina nakon infekcije”, rekao je epidemiolog Spenser Lib.

Prema podacima Centra za kontrolu bolesti i prevenciju, oko 1,2 miliona Amerikanaca ima HIV, dok je svega 20 odsto njih svesno toga. Oko 50.000 ljudi se inficira svake godine, a više od 18.000 umre.

Kada dođe do infekcije HIV-om, njegove ćelije progresivno rastu. Oko 10 godina kasnije dostižu kritičnu tačku kada počinju da ubijaju vitalne ćelije imuniteta koje štite organizam od infekcija. Tada se smatra da je pacijent oboleo od side. Imuni sistem je uništen i pitanje je vremena kada će neka infekcija ili rak dovršiti posao.

Džonson je bio na eksperimentalnom koktelu lekova 1994. pre nego što je on ušao u široku upotrebu 2 godine kasnije.

Lekovi protiv HIV-a su uglavnom veoma skupi, ali uz pomoć osiguranja i raznih programa pomoći, svim pacijentima je omogućeno lečenje.

“Nije istina da je Džonsom još uvek živ samo zato što je bogat pa je sebi mogao da priušti neke specijalne terapije”, tvrdi dr Lib.

Uz pravilnu terapiju većina HIV pacijenata količinu virusa u svojoj krvi drži pod kontrolom. Ovako nizak nivo virusa ujedno umanjuje i rizik od mogućnosti prenošenja na drugu osobu.

Istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od 1.141 devojčica starih između 11 i 17 godina, pokazuje takođe, da one koje verno prate rijaliti emisije više vremena posvećuju i svom izgledu. Njih 47 odsto ispitanih devojaka je reklo da „redovno“ prati takve programe. Od tog broja njih 68 odsto je izjavilo da su bezobrazluk, sitne pakosti i rivalstvo u „ženskoj prirodi“.

Čak 78 odsto devojčica smatra da je spletkarenje normalno u odnosima među ženama, dok 63 odsto tvrdi da je teško uspostaviti poverenje u svoje drugarice.

Ista anketa pokazuje i da 72 odsto devojčica koje ne propuštaju rijaliti programe, mnogo više vremena, kako same tvrde, posvećuju svom izgledu. Autori istraživanja ukazuju da anketirane adolescentkinje smatraju da su sitne pakosti i laži „glavna sredstva za postizanje cilja“.

Trideset sedam odsto njih smatra da je laž potrebna da bi dobile ono što žele, isti broj njih tvrdi da drskost i bezobrazluk obezbeđuju veće poštovanje među drugaricama nego dobrota.

Reality je novi pokret koji je nastao kao posledica zasicenosti od holivudskih izreziranih prica.Reality je komercijala svega onog sto je bilo u suprotnosti sa holivudom,umetnost,autorski filmovi…Ko je retard i ne zna selektivno da „upija“ stvari reality show je podjednako „opasan“ kao i milion drugih stvari koje moze da vidi na tv-u.Kod nas se pod reality obicno smatra 10bisera u zatvorenom prostoru,ali u svetu je reality kao sto sam vec rekao veliki pokret.Kompletan discovery je reality,80% mtv-a je reality,“shake“ kamera u filmovima je reality,kuvari..poslasticari..pecarosi…milion drugih su reality…Reality je tvz „americki san“ tj sansa da svaka budala moze da bude poznata,ali ne mora budala da bude.
(Nikola

Prirodno se na svakih 104 do 106 muškaraca rodi 100 žena, a svako bitno odstupanje od tih brojki se pripisuje nekim drugim neprirodnim faktorima. U Indiji i Vijetnamu ta je statistika takva da se na 112 dečaka rodi 100 djevojčica. U Kini je odnos gotovo 120 prema 100 u korist dečaka, a u pojedinim mestima je odstupanje i veće.

Stručnjaci upozoravaju i da se taj trend širi i na južni Kavkaz gde Azerbejdžan, Gruzija i Armenija imaju odnos 115 naprema 100 i dalje do Srbije i BiH. Demografi tvrde kako u ovom trenutku u svetu „nedostaje“ čak 160 miliona žena kao rezultat tradicionalnog preferisanja sinova, smanjene plodnosti i dostupnosti pilula za prenatalnu kontracepciju. Procenjuje se kako u Indiji svake godine oko pola miliona žena ode na abortus zbog činjenice da nose žensku decu.

Procvat poliandrije i seksualnog turizma

„Ranije su ljudi sa sela morali da idu u grad kako bi obavili ultrazvuk“, kazao je Ponam Mutreja iz neprofitne organizacije “Population Foundation of India” i dodao kako danas ultrazvučni uređaji dolaze u sela i govore roditeljima kojeg je pola dete. Guilmoto upozorava da čak i da sada u Indiji i Kini broj rođene muške i ženske dece dođe u normalno stanje, manjka žena za udaju bi bilo još decenijama.

„Ne samo da će se ti muškarci ženiti stariji, već će biti i mnogo više neženja. To će biti vrlo bitna promena u državama gde svako želi da se venča „, kazao je Guilmoto.

Mnogi smatraju kako će takav trend dovesti do poliandrije, kada žena može imati više muškaraca, i procvata seksualnog turizma. Pesimisti tvrde da će to dovesti do strašnog scenarija u kojem će u takvim državama porasti broj „seksualnih predatora“.

Previše muškaraca može „zauzdati“ samo autoritarni režim i rat

Pre par godina su politologinje Valeri Hadson i Andrea den Boer napisale da će azijske države sa previše muškaraca predstavljati sigurnosnu pretnju za zapadne države.

„Države sa nesrazmerom između polova mogu biti vođene samo autoritarno uz suzbijanje nasilja ‘kod kuće’ i izvoza u inostranstvo kroz kolonizaciju i rat“, napisale su autorke.

Pobačaji dece neželjenog pola su zabranjeni i u Kini i u Indiji, međutim, vlade tvrde kako ih je teško implementirati u stvaran život.

Svjetska populacija raste dok se naša sposobnost za održivi život na Zemlji sužava, to se moramo promijeniti prije nego što to priroda učini za nas.

Povećavamo se brzinom od 10 hiljada na sat. Srednjoročna prognoza UN je 9,3 milijarde ljudi do 2050., ali raspon varira od 2,5 milijarde – ukupne svjetske populacije od 1950 – i to zavisi od toga kako ćemo funkcionisati.

Svaka nova osoba treba hranu, vodu i energiju, a proizvodi dodatno smeće i zagađenje i tako okreće točak našeg ukupnog uticaja na planetu i usporava taj točak za sve koji ga dijele, za bogate mnogo više nego za siromašne.

Po definiciji, ukupan uticaj i potrošnja je utvrđena mjerenjem prosjeka po osobi pomnoženo s brojem ljudi. Sve probleme zaštite životne sredine (i mnoge ekonomske i socijalne) je lakše riješiti s manje ljudi, a na kraju je i nemoguće sa sve više njih.

Od kada smo prošli jednu milijardu 1800., naš priraštaj i potrošnja su već uzrokovali klimatske promjene, rast nivoa mora, proširenje pustinje i „šesto izumiranje“ životinjskih vrsta.

Naš rast je u velikoj mjeri finansiran od rapidnog iskorištavanja prirodnih bogatstava (fosilna goriva, minerali, podzemne vode, plodnost tla, šume, ribarstvo i biološka raznolikost), a ne održivim upravljanjem prirodnim resursima.

Naše globalno snabdijevanje hranom veoma zavisi od jeftine nafte i vode. Ipak, naftni vrh diže cijene, dok se uništavnje vitalih izvora vode sprovodi u mnogim zemljama.

Ruke na zemlji, ilustrativna fotografija
​​
Tako naša populacija raste u isto vrijeme kao i broj ljudi na Zemlji koji može da dijeli održivi razvoj, dok će širenje industrijalizacije i zapadne potrošnje samo ubrzati taj proces.

Siromašni bi trebali biti bogatiji, ali uz visoke stope nataliteta, kombinovano sa osiromašenim resursima i degradacijom prirode aktivno će ometati taj razvoj.

Prijelomna tačka je da se neograničeni rast populacije fizički onemogući i u konačnici to će se sigurno u nekom trenutku i dogoditi.

Ili ranije kroz manje rođenih uz korištenje kontracepcije i (ne -prisilne) politike populacije, na „human“ način, – ili kasnije kroz više smrtnih slučajeva od gladi, bolesti, rata, takozvanom „prirodnim“ načinom.

Kao što je Maurice Strong, generalni sekretar 1992. na Samitu o planeti Zemlji, rekla: „Ili ćemo sami smanjiti broj dobrovoljno, ili će priroda to učiniti za nas brutalno“.

Neki ljudi, posebno George Monbiot, tvrde da je prekomjerna potrošnja zapada jedini krivac.

Naravno, on je u pravu kada kaže da da je naš samopopustljivi stil života strašno nepravedan, i da se mora postati mnogo skromniji – svaki novi Britanac ima emisiju ugljenog dioksida od 22 puta više od onog na Malaviju, pa bi tako 10 miliona više ljudi u Velikoj Britaniji u ONS projekatu za 2033. iznosio koliko i 220 miliona Malavijaca.

Performans aktivista za zaštitu planete tokom dana zemlje, Sarajevo, 25. april 2011.
​​

Ali svi siromašni ljudi žele da postanu bogatiji, ako uspiju, njihov broj će se računati kao neizmjerljiv.

Zato je Kampanja za pitanje popucije, važana za stabilizaciju britanske, kao i globalne populacije i utiče na kulturni pomak u korist manjih porodica ovdje, dok značajano povećava prioritet i sredstva za planiranje porodice i osnaživanje ženskih programa u zemljama u razvoju, što omogućava da se 215 miliona žena suoči sa kontracepcijom za kontrolu vlastite plodnosti.

Možda možemo nahraniti 9,3 milijardi ljudi u periodu od 39 godina, ne znam. Jedva uspijevamo naharniti sedam milijardi sada.

No, Norman Borlaug, je primajući Nobelovu nagradu za mir 1970. za svoju „zelenu revoluciju“, rekao: „Ja sam vam samo kupio 40-godišnji prostor za disanje da stabilizujete svoju populaciju.“

U konačnici planete, optimalna populacija pruža najbolji kvalitet života za sve, jasno je mnogo manji od maksimuma, dopušta goli opstanak.

Što nas je više, manje je za svakoga, manje ljudi znači bolji život.

Roger Martin je predsjednik društva Pitanje populacije.

Piše: Roger Martin ( The Guardian) , prevela: Biljana Jovićević

U četrnaest od ovih stanica, koje su locirane na nadmorskoj visini od preko 4.000 metara, u rečenom periodu utvrđeno je povećanje prosečne temperature vazduha za 1,73 stepena Celzijusa, što je otprilike dvostruko veći rast od globalnog proseka otopljavanja tokom poslednjih sto godina.

Tim predvođen Li Džungsingom iz Kineske akademije nauka, je utvrdio tri promene vezane za lednike koje su posledica takvog rasta temperature. Površina mnogih lednika je drastično smanjena ili je došlo do znatnog gubitka njihove mase, dok se površina ledničkih jezera povećala.

Navodi se da je u basenu Pengću, koji ima 999 lednika, između 1980. i 2001. došlo do smanjenja njihove površine za ukupno 131 kvadratni kilometar.

Promene u kišnim i snežnim padavinama u istom periodu nisu bile tako izražene, ali se uklapaju u modele klimatskih promena, napominju kineski stručnjaci.

U jugozapadnim oblastima Kine ima 23.488 lednika, ukupne površine 29.523 kvadratna kilometra.

Do 20 milijuna tona smeća, nakon potresa u ožujku, plovi oceanom brže nego li se očekivalo, te bi prema novim procjenama do američke zapadne obale moglo doći za tri godine. Posada ruskog broda STS Pallada zapazila je gomilu ostataka prošlog mjeseca nakon što su prošli otočje Midway u Tihom oceanu, oko 2000 milja od Japana. Među ostacima uočena je i 7-metarska ribarska brodica iz Fukushime

„Procjenjujemo da iz smjera Japana stiže između 5 i 20 milijuna tona ruševnih ostataka“, rekao je Jan Hafner, znanstvenik s Havajskog sveučilišta. Prema novim procjenama ostaci će otočje Midway doseći ove zime, a Havaje za dvije godine.

Podsjetimo, Japan je pogodio razorni potres magnitude 9 stupnjeva, i njime uzrokovani tsunami, 11. ožujka ove godine. U prirodnoj katastrofi poginulo je, ili nestalo, oko 20 tisuća ljudi.

Potres je oštetio sustave hlađenja na nuklearnoj elektrani u Fukushimi, što je rezultiralo najvećom nuklearnom katastrofom od Černobila 1986.

A juče je u polju bežičnih komunikacija bio potpuni kolaps. Veliki broj korisnika mobilnih telefona i interneta širom planete, a pre svega u Evropi, nije mogao da šalje i prima poruke. Posebne poteškoće imali su korisnici telefona „blekberi“, koji nisu imali pristup društvenim mrežama Fejsbuk, Tviter i Mesindžer. I SMS poruke korisnika u Srbiji odlazile su sa zakašnjenjem, isto tako sa zakašnjenjem su ih korisnici „blekberija“ primali.

Odmah se oglasila kompanija RIM, koja proizvodi „blekberi“, rekavši da je došlo do problema u primanju i slanju mejlova na njihovim mobilnim telefonima. Ona se izvinila korisnicima, ali nije precizirala uzrok ovog kolapsa.

Samo bežični

Stručnjaci za informatiku i elektronske komunikacije potvrdili su da je kolaps bežičnih komunikacija direktna posledica pojačane radijacije izazvane erupcijama na Suncu.

Đuro Vojinović, direktor Centra za informatiku i elektronsko poslovanje u Privrednoj komori Srbije, kaže da povećano Sunčevo radioaktivno zračenje može da škodi bežičnim uređajima za komunikaciju, ali da neće izazvati nikakvu veliku pometnju jer najosetljiviji sektori, poput avio-saobraćaja, imaju adekvatnu zaštitu.

- Pojačano zračenje može da ometa radio i TV signale, mobilnu telefoniju, bežični internet i ostale bežične uređaje za komunikaciju. Te smetnje se mogu javiti u vidu šuštanja, većeg magnetisanja, ali ne očekujemo da bi pojačana aktivnost Sunca mogla da dovede do uništenja tih sistema – kaže Vojinović i dodaje da svi ti sistemi koji su osetljivi u bezbednosnom smislu imaju rezervne žičane uređaje u vidu žičanih vodova, pa ne postoji opasnost od velikih havarija.

Šta li će tek biti?!

Jučerašnja solarna oluja poslednja je za 2011. godinu, ako je verovati Majama. One u svom kalendaru za 2012. godinu predviđaju još jakih zračenja sa Sunca, a poslednja će biti toliko jako da će izazvati – kraj sveta! Šta to po Majama tačno znači, ostaje nam da vidimo.

Solarne oluje za 2012. godinu (po Majama):

- 6. januar
- 3. april
- 29. jun
- 26. septembra

Maje kao NASA!

Zanimljivo je da se proročanstvo Maja skoro poklapa s proračunima NASA da će 2013. godine završiti period mirovanja Sunca. Stručnjaci NASA izračunali su da će povećana radijacija izazvati nezapamćen haos na planeti. Na udaru će biti svi telekomunikacioni uređaji, sva elektronika, saobraćaj, ali i industrija, pa i vojska. Udar sa Sunca će biti toliko jak da bi se moglo desiti da cela planeta ostane bez struje, tvrde u NASA.

Milan Jeličić, sekretar Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, kaže da Sunce u toku eksplozije izbacuje sunčev etar, koji sadrži veliku količinu alfa čestica, koje mogu da ometaju rad elektronskih uređaja na zemlji.

- Alfa čestice su jezgra kalijuma, protona i elektrona koje zemljino elektromagnetno polje zarobi, i to može da ugrozi tok elektrona i dovede do pojačanog intenziteta struje i paljenja transformatora. To se dešavalo u Kanadi i u područjima visoke geografske širine na Severnom i Južnom polu. Pojačana aktivnost Sunca koja će se dogoditi tokom 2012. i 2013. godine može dovesti do takvih problema, ali ne u našoj zemlji – kaže Jeličić.

Sistem poljoprivredne politike bogatih dosad je bio usmeren na to da se cene hrane na domaćem tržištu održe iznad nivoa svetskih cena, kako bi se zaštitili prihodi domaćih proizvodjača, prenosi Rojters.

Sada podrška domaćim cenama hrane postaje manje bitna za očuvanje farmerskih prihoda, a ne ostvaruje ni drugu svoju funkciju – dodatni podsticaj povećanju proizvodnje, naveo je OECD u godišnjem izveštaju o poljoprivrednoj politici. Tokom 2010. farmeri u 34 zemlje članice OECD su u proseku ostvarivali 10 odsto više cene svojih proizvoda na domaćem tržištu od preovladjujućih u svetu, dok je krajem osamdesetih ta razlika iznosila oko 50 odsto.

Narednih godina razlika izmedju domaćih cena poljoprivrednih proizvoda u bogatim zemljama članicama OECD i svetskih cena bi mogla dodatno da se smanji jer se na srednji rok prognoziraju visoke i kolebljive globalne cene hrane.
Predvidja se da će poljoprivredni usevi i stočarski proizvodi u deceniji do 2019. biti skuplji nego u deceniji pre svetske krize hrane iz 2007. i 2008.

OECD se zato zalaže za reforme koje bi snizile opterećenje budžeta potrošača, izmedju ostalog i za izmene politike na sektoru biogoriva, koja je dodatno uticala na rast cena kako useva za ljudsku ishranu, tako i onih koji se koriste za stočnu hranu.

Vlade država članica OECD bi trebalo da pružaju pomoć svojim farmerima samo u slučaju prirodnih katastrofa, dok bi ovi inače uživali svu slobodu da reaguju na tržišne signale, postajući inovativniji i konkurentniji.

Prošle godine je podrška farmerima u zemljama članicama OECD (kako direktna, tako i ona izražena kroz zaštitne uvozne carine) rekordno opala – na samo 18 odsto njihovih primanja. Ta podrška je u poslednjih 15 godina opala za trećinu, a u poslednjih 25 godina se prepolovila.

Ukupan iznos podrške farmerima u zemljama članicama OECD je prošle godine bio 227,3 milijarde dolara, što je smanjenje od 5,8 odsto u odnosu na 2009.

U SAD je ta podrška smanjena za 18,7 odsto – na 25,6 milijardi dolara, a u EU za 11 odsto – na 101,4 milijarde dolara.

Poredjenja radi, u Kini je 2010. državna podrška farmerima povećana za 40 odsto – na 147 milijardi dolara. Ipak, njen udeo u primanjima kineskih poljoprivrednika je još niži nego u zemljama članicama OECD.

U poslednje tri decenije članice OECD su nešto smanjile negativan uticaj svojih poljoprivrednih subvencija na svetsko tržište time što se ta podrška u sve manjoj meri bazirala na produkciji.

Sve su češća davanja farmerima u zamenu za koju se ne očekuje nikakva proizvodnja. Takav trend je najuočljiviji u SAD, EU, Meksiku i Čileu, konstatuje se u izveštaju OECD.

Kada je svojoj pacijentici, prostitutki iz Kyota dijagnosticirao gonoreju i prepisao tretman cefalosporinima, japanski je liječnik bio uvjeren da će uspješno izliječiti tu čestu spolnu bolest. Uzalud, bakterija Neisseria gonorrhoeae, uzročnik gonoreje, nije se predavala. Onda se pokazalo da je riječ o novom soju H041, superbakteriji gonereje koja je otporna na sve antibiotike. Slučajevi H041, zabilježeni i kod dvojice muškaraca u Norveškoj, zabrinuli su znanstvenike koji strahuju da bi se novi soj gonoreje, otporan na sve antibiotike, ubrzo mogao proširiti diljem svijeta.

- To je velika prijetnja jer još ne znamo gdje se sve H041 proširio. Novi soj mogao bi biti istinska superbakterija koja će označiti buduću eru neliječene gonoreje – upozorio je nedavno švedski znanstvenik Magnus Unemo, koji je zajedno s japanskim kolegama, izolirao novi soj gonorejske bakterije. Od četrdestih godina prošlog stoljeća, kada su antibiotici postali standardni tretman u liječenju gonoreje, bakterija Neisseria gonorrhoeae pokazivala je izvanrednu sposobnost u razvijanju otpornosti na antibiotike. Kao jedina linija obrane protiv gonoreje preostali su još jedino cefalsporini, no sada su i oni upitni. Kakav bi problem mogla ponovno postati ta spolna bolest, najbolje govori podatak da se godišnje diljem svijeta gonorejom zarazi oko 65 milijuna ljudi, od čega mahom mladi muškarci, što je oko jedan posto svjetskog stanovništva.
Niz ubojitih mutanata

No, superbakterija gonoreje samo je jedan u nizu ubojitih mutanata koji se nezaustavljivo šire diljem svijeta. Najpoznatija superbakterija svakako je MRSA (zlatni stafilokok), bakterija koja se normalno nalazi na koži i u nosu zdravih osoba. No, infekcija nastupa kad bakterija prodre u krvotok ili tkivo, što ponekad završava fatalnim ishodom. Ono što MRSA-u čini potencijalno smrtonosnom jest činjenica da je otporna na većinu antibiotika, uključujući meticilin. Najčešći putovi širenja MRSA-a su medicinski instrumenti ili otvorene rane pacijenata, a sve invazivniji dijagnostički i terapijski donose i veći rizik od zadobivanja bolničkih infekcija.

Studija objavljena u uglednom medicinskom časopisu Journal o the American Medical Association (JAMA) 2007. godine pokazala je da je MRSA odgovorna za smrt gotovo 19.000 Amerikanaca godišnje, što je u SAD-u stopa smrtnosti viša čak i od AIDS-a. U Europi, pak, MRSA godišnje usmrti 25.000 ljudi. U Hrvatskoj od bolničkih infekcija godišnje oboli oko 50.000 osoba, a njih oko jedan posto, nažalost, završi sa smrtnim ishodom, čime smo u europskom prosjeku. Najviše bolničkih infekcija pogađa urološke bolesnike (40 posto) i pacijente koji imaju operaciju na debelom crijevu (25 posto).
Otporni uzročnici bolesti

Kada je škotski znanstvenik Alexandar Fleming 1928. godine iz plijesni izolirao penicilin, za što je kasnije nagrađen Nobelovom nagradom za medicinu, bilo je to jedno od najvećih postignuća u medicini. Antibiotici su desetljećima bili čovjekovo moćno oružje u borbi s bakterijskim infekcijama. Iako su tijekom vremena bakterije razvijale otpornost na njih, dugo se smatralo da neće biti problem, jer će farmaceutska industrija stalno proizvoditi nove antibiotike. No, danas znamo da to nije tako. Naime, istraživanja pokazuju kako je sve veći broj bakterija otporan na antibiotike. Istodobno, na tržištu je sve manje novih i učinkovitih antibiotika.

Magazin Discover navodi kako je u proteklih 50 godina gotovo svaka poznata vrsta bakterije koja uzrokuje bolesti kod ljudi stekla gene otporne na mnoge ili sve dotad učinkovite tretmane. Otpornost na antibiotike u javnosti širi se alarmantnom brzinom. Tako je jedno istraživanje zdrave dječice u američkim vrtićima pokazalo kako 97 posto njih u ustima ima bakterije čiji su geni otporni na četiri od šest testiranih antibiotika. Otporni mikrobi činili su 15 posto svih oralnih bakterija kod djece, iako nijedan od mališana prethodna tri mjeseca nije uzimao antibiotike. Uspoređujući to s uzorcima tkiva uzetih prije 60 godina, kada je počela era antibiotika, znanstvenici su zaključili kako su bakterije otporne na antibiotike tada bile prava rijetkost.

Čini se stoga da moderna medicina sada plaća cijenu za svoj golemi uspjeh. – Antibiotici bi mogli postati jedna od najmoćnijih evolucijskih snaga tijekom nekoliko milijardi godina razvoja života na Zemlji. Naime, antibiotici pospješuju rast svakog soja koji uspije izbjeći njihovo djelovanje tako što eliminiraju njihovu konkurenciju u bakterijskom svijetu – ustvrdio je Stuart Levy, mikrobiolog sa Sveučilišta Tufts i autor knjige “The Antibiotic Paradox: How the Misuse id Abtibiotics Destroys Their Curative Powers”.

No, Levy smatra da ubrzano širenje bakterijskih gena za otpornost na antibiotike, koji pokazuju kompleksnost što se stječe milijunima godina evolucije, nije samo rezultat sretne mutacije. – Umjesto da se razvijaju iznova u svakoj vrsti, geni se šire putem koji bismo mogli nazvati bakterijskim ekvivalentom promiskuitetu kod ljudi. Bakterije razmjenjuju gene, ne samo unutar svoga soja, nego i među vrlo različitim vrstama – rekao je Levy.

Na visini od 20 kilometara iznad Arktika oštećeno je čak 80 odsto ozonskog omotača

Hemikalije koje uništvaju ozon potiču iz supstanci poput hlorofluorokarbonata. Njihov štetan uticaj najpre je registrovan na Antarktiku, u kojem svake zime dolazi do ozbiljnijeg oštećenja ozonskog omotača. Veličina i položaj „ozonske rupe“ menja se s vremena na vreme, zavisno od kretanja hladnih talasa prema jugu ili severu.

Hlor opstaje u gornjim slojevima atmosfere decenijama, pa će verovatno biti potrebno da prođe najmanje pola veka da se ozonski omotač iznad Arktika vrati u nekadašnje stanje. Ozon štiti od ultraljubičastog zračenja Sunca, koje može da izazove rak kože i druge zdravstvene probleme.

Konzorcijum koji gradi branu na reci Šingu saopštio je da nije obavešten o odluci suda, na koju će se verovatno žaliti. Belo Monte bi trebalo da postane treća po veličini hidroelektrana na svetu.

Vlada Brazila tvrdi da će tako biti obezbeđena struja iz čistih i obnovljivih izvora, ali borci za zaštitu životne sredine strahuju da će taj projekat dovesti do gradnje novih brana u basenu Amazona i ubrzati nestajanje prašume.

Fond UN za stanovništvo procenjuje da u svetu sada živi oko 6.993.050.000 ljudi, dok američka demografska služba procenjuje da ih ima oko 6.964.918.000.

I „svetski sat“ koji odbrojava stanovništvo približava se cifri od sedam milijardi. Na tom satu broj stanovnika sveta svakoga dana veći je u proseku za više od 200.000.

Najviše ljudi, slažu se sve procene, živi u Kini koja broji oko milijardu i 330 miliona stanovnika.

Druga najmnogoljudnija zemlja sveta je Indija sa više od milijardu i 150 miliona žitelja. U zemljama Evropske unije živi gotovo pola milijarde ljudi, a u SAD oko 310 miliona.

Prema podacima svetskog sata stanovništva, na svetu ima 0,502 odsto više muškaraca nego žena, što znači da na 200 žena u proseku dolazi 201 muškarac.

Nešenal džiografik (National Geogrpahic) pokušao je da „sastavi“ reprezentativi primerak stanovnika sveta. Ukrštanjem statističkih podataka došlo se do zaključka da bi reprezentativni Zemljanin bio Kinez (19 odsto svetske populacije) koji govori mandarinski jezik (13 odsto).

On bi, kako navodi Nešenel džiografik, bio hrišćanin (33 odsto svetskog stanovništva), bio bi pismen (82 odsto), živeo bi u gradskom okruženju (51 odsto) i radio u uslužnim delatnostima (40 odsto).

Na svetskom satu stanovništva prikazani su i statistički podaci o domaćim životinjama na osnovu kojih se procenjuje da na svetu ima pet puta više kokošaka nego ljudi (38.208.074.000).

Od domaćih životinja po brojnosti su na drugom mestu patke kojih ima oko 1.954.169.000, treće su svinje kojih je nešto manje od milijardu – 990.857.000, dok zečeva koji su poznati po brzom razmnožavanju ima 851.702.000.

Na svetu, tvrde statističari, živi i oko 469.362.000 ćurki, 383.605.000 ovaca, 294.605.000 koza i 217.075.000 krava.

Kada je reč o ljudima, brojke pokazuju da broj stanovika sveta poraste za jednu milijardu za otprilike 12 godina. Cifra od šest milijardi dostignuta je 12. oktobra 1999. godine, dok je pet milijardi ljudi bilo 11. jula 1987. godine.

Na svetu se do sada rodilo više od 106 milijardi i 790 miliona ljudi, a 20. vek je počeo sa 1,6 milijardi stanovnika.

Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja UN saopštilo je početkom maja da bi do kraja veka svet mogao da ima 10,1 milijardi stanovnika, a 9,3 milijardi do sredine veka.

Veći deo ovog prirasta, procenjuje se, daće zemlje s visokom stopom rađanja od koji se 39 nalazi u Africi, devet u Aziji, šest u Okeaniji i četiri u Latinskoj Americi.

Ova projekcija se zasniva na sadašnjim pokazateljima. Ako bi se prosečan broj dece po jednoj ženi uvećao za pola, svet bi do 2050. imao 10,6 milijardi ljudi, a 2100. skoro 16 milijardi ljudi.

S druge strane, ako bi se rađalo u proseku pola deteta manje svet bi 2015. imao 8,1 milijardu ljudi, ali bi do kraja veka stanovništvo bilo smanjeno na 6,2 milijarde ljudi.

Prema američkoj demografskoj službi, godišnja stopa prirasta stanovništva u 2011. je 1,113 odsto, što je znatno ispod proseka u prethodnih 60 godina od 1,64306 odsto.

Stopa prirasta stanovništva je najveća bila 1960-ih kada je premašila dva odsto, ali od tada postojano pada, pa se računa da će do pete decenije ovog veka pasti ispod 0,6 odsto.