U toku je proces decentralizacije, a snaga i uticaj se bespovratno sele sa Zapada na Istok, navodi on i naglašava da Zapad više ne dominira svetom.

„Amerika je dozvolila povećanje socijalne nejednakosti. Ako je 1990. direktorska plata u kompaniji bila 70 puta veća od prosečne američke, sad je veća 325 puta“, kaže on.

Bžežinski smatra da je „omalovažena pravednost u društvu, što je temelj stabilnosti države. A Amerika vodi ratove koje ne plaća iz budžeta, već pravi beskonačne zajmove, što je pretvara u nesposobnog dužnika. Mi smo u poslednje dve decenije izgubili osećaj mere i skromnosti“.

On dalje naglašava da danas prosečni Evropljanin ima veće šanse da uspe u životu i karijeri nego Amerikanac. Posebno ga brine obrazovanje jer, kako kaže, prosečan Amerikanac nema predstavu o svetu. U državnim školama ne postoji predmet: svetska istorija.

NJUJORK – Izvesna Mimi Alford, koja tvrdi da je bivša ljubavnica Džona Kenedija iznela je šokantne detalje u svojoj knjizi u kojoj govori o vezi sa predsednikom SAD. Za vreme njegovog mandata Mimi je imala 19 godina i bila je, poput Monike Levinski, na praksi u Beloj kući.

Najpikantnije detalje iz knjige objavio je Njujork post. Iako je Kenedi bio poznat kao ženskaroš, Mimi je sve začinila pišući da se u Beloj kući koristila droga. Iako priznaje da je bila ljubavnica predsednika Amerike, navodi da ju je Kenedi nagovarao da oralno zadovolji njegovog kolegu!

Bili smo na noćnom kupanju sa članovima kabineta.
„Dejv Pauers je seo na ivicu bazena. Predsednik je doplivao do mene. Rekao mi je da mu Pauers izgleda napeto i da bih mogla nešto da učinim. To sam i uradila i sada me je sramota. Oralno sam zadovoljila Pauersa. Kenedi je mirno sve to gledao…

Pre toga pokušali su da joj daju žute tablete, za koje misli da je droga.
„Sedela sam sa Kenedijem u sobi. Prišao je jedan od gostiju i ponudio mu šaku žutih tableta. Predsednik ih je ponudio meni, a ja sam odbila. Rekli su mi da tablete stimulišu srce i povećavaju želju za seksom. Iako sam odbila navaljivao je da uzmem tabletu. Uplašila sam se i istrčala plačući iz sobe, priča Mimi Alford.

Kina i Iran su 2010. god. proizvele svaka identicnu kolicinu od po 203 miliona tona nafte. Kina je 2008. potrosila 368 miliona tona nafte. Kina SAMA moze da otkupi godisnju proizvodnju nafte Irana. Zbog cega bi Iran zatvorio Hormuski moreuz ako i dalje moze da prodaje naftu??? Jedino ako Zapad uvede Iranu kompletnu blokadu prodaje nafte – tada bi se stvar gadno zakuvala.

Amerika je pocetkom II Svetskog rata bila uvela Japanu i embargo i blokadu. To je imalo za posledicu prvo Perl Habor pa onda Hirosimu i Nagasaki. Verovatno ni ovo ne bi bitno drugacije proslo…

Kenedi je imao običaj da snima sastanke u Ovalnoj sobi bez znanja sagovornika ili osoblja. Tek objavljeni snimak dug 45 sati, kojeg je objavila Biblioteka Dž.F. Kenedi u Bostonu, odnosi se na poslednjih nekoliko meseci njegovog života, uključujući odnose između 35. predsednika i njegove dece i završava se dva dana pre kobnog atentata u Dalasu, 22. novembra 1963.

U ovom poslednjem od 40 snimaka koje je biblioteka objavila od 1993, Kenedi diskutuje o ratu u Vijetnamu, želji da poboljša ekonomsku situaciju mladih glasača, odnosima sa Sovjetima i svemirsku trku.

On je takođe pokazao zanimanje za korišćenje tada poslednje reči tehnologije, film u boji.
“Boja je tako prokleto dobra. Ako se dobro odradi”, rekao je Kenedi.

Na snimku su i intimni, porodični momenti, uključujući delove kada predsednik zvuči kao da se dosađuje, nervira i, čak, psuje.
Jedna od fotografija atentata u Dalasu

U delu snimljenom 19. novembra 1963. Kenedi je na sastanku sa pomoćnikom, razmatrajući da li je slobodan da se sastanae sa indonezijskim generalom sledeće nedelje.

“Videću ga… Kad on dolazi, u ponedeljak? Pa, to će biti težak dan”, rekao je Kenedi.

“To će biti pakleni dan gospodine predsedniče”, odgovorio mu je pomoćnik.

Kenedi je sahranjen šest dana kasnije, u ponedeljak, 25. novembra, na groblju Arlington u Virdžiniji.

Ne zna se zašto je Kenedi snimio stotine časova razgovora i čuvao ih u tajnosti čak i od pouzdanih članova svog osoblja. Iz biblioteke ukazuju da je možda hteo da u budućnosti napiše memoare. Možda je hteo da ima lične zapise sastanaka, nakon incidenta kada je mislio da su vojni zvaničnici pogrešno protumačili izveštaj o zajedničkoj diskusiji o Zalivu svinja.

Postojanje Kenedijevih zapisa otkriveno je tokom afere Votergejt, kada je na saslušanju bio tadašnji, 37. američki predsednik Ričard Nikson.

Amy Goodman: Da li vidite reprizu onog što se desilo kao uvod u ratu sa Irakom..?

Wesley Clark: Pa, na neki način.… bio sam u Pentagonu odmah posle 11 Septembra. Desetak dana nakon 11 Septembra, išao sam kroz Pentagon i …jedan od generala me pozvao unutra.

„Gospodine, morate da uđete da nakratko porazgovaramo… doneli smo odluku da idemo u rat sa Irakom“. Ovo je bilo oko dvadesetog Septembra. Rekao sam mu „Idemo u rat sa Irakom? Zašto?“

On je odgovorio „Ne znam,… predpostavljam da ne znaju šta drugo da rade“ Ja sam mu na to „Pa, da li su našli neku informaciju koja povezuje Sadama sa Al Kaidom?“ On reče „Ne, ne. Nema ništa novo u vezi toga. Oni su samo doneli odluku da idu u rat sa Irakom“

Rekao je „Predpostavljam kao da ne znamo šta da radimo sa teroristima, ali zato imamo dobru vojsku i možemo da rušimo Vlade.“ I reče „Predpostavljam, kao kad imaš čekić kao jedino oruđe, i svaki problem vidiš kao ekser“

II Deo

Tako da sam svratio opet da ga vidim nekoliko nedelja kasnije, i u to vreme mi smo bombardovali Afganistan.

Rekao sam mu „Da li ostaje onaj rat sa Irakom?“ Odgorio je „O, ovo je sad gore nego to“. Pružio se do stola i uzeo je parče papira. Rekao je: „Ovo sam danas dobio odozgo“ u prevodu iz Kancelarije Sekretara odbrane. I on reče „Ovo je dokument koji govori o tome kako ćemo zauzeti sedam zemalja za pet godina, počevši sa Irakom, pa Sirijom, Libanom, Libijom, Somalijom, Sudanom i završićemo sa Iranom“.

Pitao sam ga „Jel to poverljivo?“ Odgovorio je „Da gospodine“ Rekao sam mu „Pa nemoj mi ga pokazivati“

Amy Goodman: Izvite, kako ste rekli da se zove?
Wesley Clark: Ja vam neću reći njegovo ime.
Amy Goodman: Pa molim vas ponovite zemlje.
Wesley Clark: Pa počećemo sa Irakom, pa Sirijom, Libanom, onda Libijom, Somalijom, Sudanom i završićemo sa Iranom. Pa,..kad pogledate Iran on reče..

Kompanija osnovana 1880, da bi komercijalizovala fotografsku ploču – izum svog osnivača, Istmana Kodaka – svetu je zatim donela prvu praktičnu fotografsku kameru i fotografski film, da bi potom čitav jedan vek bila sinonim za američko preduzetništvo i inovatorstvo.

Njenom kamerom napravljeni su i istorijski snimci prvih ljudi na Mesecu 1969, na „Kodakovim” celuloidnim trakama je i glavnina istorije Holivuda…


Nevolje „Kodaka” počele su kada su se pojavili prvi ozbiljni konkurenti. Japanski „Fudži film” počeo je da isti program nudi jeftinije. Onda je došla digitalna fotografija koju je firma iz Ročestera (država Njujork) neko vreme ignorisala. Ono što je glavni paradoks, to je da je prvu digitalnu kameru napravio baš „Kodak”, ali da ju je sklonio u stranu da ne bi naškodila tada profitabilnom biznisu prodaje fotografskih filmova, papira i hemikalija. Kodak je, drugim rečima, postao zarobljenik i žrtva sopstvene istorije. Kad se probudio, u već uveliko promenjenim vremenima – bilo je kasno, drugi su mu već bili prilično odmakli.

Proglašavajući bankrot, „Kodak” je naveo da ima 5,1 milijardu aktive (imovine) i 6,75 milijardi dolara pasive – dugova poveriocima i dobavljačima.

Pre 15 godina berzanska vrednost kompanije bila je 31 milijarda dolara, a juče ispod 150 miliona. Na svom vrhuncu, zapošljavala je 145.000 ljudi širom sveta, a danas je na platnom spisku njih 19.000.

Od 2004. „Kodak” je samo jednu godinu završio u plusu, sve druge su donele gubitke.

„Kodak” je u stečaj ulazio po članu 11 ovdašnjeg stečajnog zakona, koji mu obezbeđuje zaštitu od poverilaca dok prolazi kroz reorganizaciju, koja u najgorem slučaju može da se završi i likvidacijom.

Poverioci će ovo verovatno prihvatiti pošto stečaj povećava izgleda da „Kodak” proda oko 1.100 svojih digitalnih patenata i tim novcem potom finansira svoje prestrojavanje na proizvodnju modernih digitalnih štampača, koji, za razliku od konkurentskih, troše manje skupog mastila, pa bi, teoretski, mogli da imaju bolju prođu.

Činjenica je, međutim, da je ovo tržište uveliko zasićeno, i da je naglasak na štampačima bio strategija koja je primenjivana u poslednje četiri godine, bez očekivanih rezultata.

M. Mišić

Učenica koja ih je videla to je posvedočila pred upravom škole, a kako je to bio još jedan u nizu takvih „incidenata“, rukovodstvo je rešilo da – skine vrata sa ve-cea.

Toaleti, kažu u upravi škole, dozvoljavaju privatnost jer se iz hodnika ne vidi unutrašnjost prostorije. Inače, Teksas je država u kojoj konstantno raste broj tinejdžerskih trudnoća, pošto od 1.000 trudnih žena čak 88 čine one od 15 do 19 godina.

- Nije li očigledno da je najgora stvar nedostatak robota u Beloj kući koji bi bio sposoban da upravlja SAD i spreči rat koji bi okončao našu vrstu – upitao je Fidel Kastro (85), u jednom od „Razmišljanja“, koje redovno objavljuju kubanske državne novine.

Pod naslovom „Najbolji predsednik za SAD“, Fidel Kastro tvrdi da bi „oko 90 odsto Amerikanaca, pretežno Hispanoamerikanaca, crnaca i pripadnika narastajuće populacije osiromašene srednje klase, glasalo za robota“. Kastro je ocenio da je američki predsednik Barak Obama „beznadežno utonuo u borbu za novi mandat“, dok je, kako je naveo, „najgore od svega to što bilo koji republikanski kandidat nosi sa sobom više nuklearnog naoružanja nego ideja o miru“.

S druge strane, industrijski kapitalistički svet ima zalihe nafte za punu potrošnju za oko tri meseca, a oko 100 miliona barela nafte nalazi se na tankerima koje je Saudijska Arabija, osim uobičajenih brodskih kapaciteta, iznajmila i koji se kao strateška rezerva stalno nalaze u raznim svetskim lukama. Američke naftne strateške rezerve iznose oko 450 miliona barela i one bi bile stavljene na raspolaganje u slučaju većih poremećaja u Hormuzu.

Evropa danas mnogo manje zavisi od iranske nafte nego pre dvadesetak godina, kada je kroz Hormuz prolazilo oko 60 odsto svetske nafte. Danas, samo 30 odsto nafte za Zapad prolazi kroz Hormuz, zapravo, najviše nafte iz Zaliva kupuju, osim Kine, Japan, Australija i Novi Zeland. SAD su se gotovo potpuno oslobodile zavisnosti od nafte iz Zaliva i samo oko tri odsto nafte koju troše dolazi iz tog pravca. Zapadni svet je posle prve velike naftne krize počeo sistemski da se sprema za drugu krizu i u tom kontekstu razvijeni su drugi, alternativni izvori energije. Prag bola bila bi, naravno, cena od 250 dolara po barelu nafte, ali i do sada su visoke cene nafte malo uzbuđivale političare. Bum doživljava proizvodnja malolitražnih i elektro automobila, solarnih uređaja i generatora struje na vetar.

Hoće li Iranci, u slučaju da im EU uvede sankcije na izvoz nafte, pokušati da blokiraju prolaz Hormuz kako su to i najavili? Tehnički, prolaz se ne može potpuno blokirati, jer ako potope i nekoliko supertankera ostaje dovoljno mesta za prolazak drugih. Drugo je pitanje ko bi posle toga plovio tim prolazom, tu je i pitanje brodarskog osiguranja. Hormuz je širok oko 65 km, prosečna dubina mora tu je oko 80 metara. Teheran može minirati to područje, ali američka Peta flota ima sofisticirane kapacitete da ukloni te mine: od minolovaca do helikoptera i podvodnih plovila-robota. Iranska ratna mornarica i ratno vazduhoplovstvo u sudaru sa američkom flotom i avijacijom nemaju baš nikakve šanse, jer je reč o mogućem sukobu vojne tehnologije druge generacija s tehnologijom četvrte i pete generacije. Iranci mogu da pošalju u akcije i avione-kamikaze iz sastava avijacije revolucionarnih gardista, ali ti avioni mogli bi da priđu samo tankerima, ne i američkim brodovima. Iranske rakete more-more i obala-more lako se obaraju američkim protivraketnim sistemima na brodovima.

Prvenstveni cilj Teherana jeste da što pre dođe do svoje atomske bombe, nafta i Hormuz mogu zbog toga i da sačekaju. Iran bije bitku za vreme i Teheranu sada ne treba nikakav rat oko Hormuza i nafte, jer kada bude imao atomsku bombu Zapad će sa Iranom morati da razgovara na drugi način. No, Zapad ide logikom ekonomskog iscrpljivanja Irana računajući i sa iranskom opozicijom prema ajatolasima. Za sada ta strategija ne daje rezultate, a nepomirljivost spojena s nemoći osetno povećava rizik od rata.

———————————————————–

Hormuz i četiri ostrva

Problem Hormuza je političko i strateško pitanje dominacije u svetski najvažnijem morskom naftnom prolazu. Tu su i četiri ostrva: Abu Musa, Veliki i Mali Tumb, te Kozje ostrvo. Specifičnost područja pojačava i oblik državnog teritorija Omana koji se sastoji od dva međusobno odvojena sektora. Eksklava koja čini zaleđe rtu Musandamu ima dominirajući položaj u Hormuzu. Tri ostrva, Ab Musa i dva Tumba, čine plovidbu kroz Hormuz komplikovanom. Naime, najmanja širina između iranskih i omanskih ostrva jeste oko 33 km, pa onda uz teritorijalne vode Irana i Omana od po 12 milja, odnosno od po 22,2 km, ne preostaju međunarodne vode u Hormuzu. Osim toga u području ostrva Abu Musa postoji nafta. Kada brodovi ulaze u Hormuz plove severnom rutom, a kada izlaze idu južnim pravcem. Iran je zauzeo i okupirao ostrva Abu Musa, Veliki i Mali Tumb i pored protivljenja arapskog sveta. Teheran je to učinio pre sticanja nezavisnosti Ujedinjenih Arapskih Emirata 1971. godine i sada na tim ostrvima ima svoje vojne baze. Iran je podigao i vojne baze u Jasku, Buširu i Bandar Abasu, kao i u Cah Baharu prema pakistanskoj granici. Godine 1972. Teheran je stacionirao svoje trupe i na malom ostrvu Um al Ganemu uz obalu omanske eksklave.

Amerikanci u tom području svoju najveću bazu, osim u Bahreinu, imaju na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Tamo je aerodrom sa pistom od 4.650 metara, rezervoari goriva kapaciteta 80.000 tona, kasarne za 1000 vojnika, luka u kojoj baziraju nosači aviona i 12 brzih desantnih brodova SL-7 od po 21.000 tona deplasmana, oprema i oružje za 12.000 vojnika Sedme marinske brigade. Uz američke vojne baze u Saudijskoj Arabiji i u Emiratima, uz borbenu avijaciju Saudijske Arabije, koje je posle izraelske najsnažnija u regionu, Iran ne bi trebao da se upušta u ratnu avanturu. Amerika je područje Perzijskog zaliva proglasila ključnom tačkom američke spoljne politike i to je poznata „Karterova doktrina“, čime je obeležena strateška linija s koje SAD u tom delu sveta ne žele da odstupe.

Miroslav Lazanski

Bogdan J | 09/01/2012 16:16

Rat je odavno vec poceo, samo sto Iran pravi istu gresku kao i sve one drzave na koje se USA i GB okolila i pokorila! A ta greska se zove; NADA! Iran se nada da ce u americi da preovlada razum i da ce sve da se zavrsi na svadji a umedjuvremenu ce oni mozda i da imaju nuklearku! Greska! Vukovi koji trce oko plena ne rade to iz zabave!? Zapadnjacka koalicija je vec uveliko spremna za tehnicki rat, a sve ovo sto se desava je klasicna prica demoniziranje i ekonomskog gusenja i umaranje odabrane zemlje! Amerikanci sada pricaju da su okupirali Irak najbrze u istoriji ratovanja, a niko ne pominje sva ona embarga i bombardovanja u trajanju od 10god pre okupacije! Oni skuplaju sada svoju vojsku po svetu iz taktickih razloga! U americi postoji opozicija koja je apsolutno svesna namere USA i priprema za rat sa Iranom . Jos je Bushova administracija objavila jasan stav o energentima i o tome da one nisu svojina drzava u kojima se energenti nalaze! 45 000(!?) „Plavih Bombi“ je spremno za Iran!

Ovaj 33-godišnji Kanađanin izjavio je da ga je američki pogranični policajac pustio da uđe u SAD iz Kvebeka, nakon što mu je pokazao skeniranu kopiju svoje putne isprave na „Eplovom“ tabletu. Rejš se nalazio na pola sata od američke granice kada je shvatio da nije poneo pasoš. „Pomislio sam da moram barem da probam sa ajpedom“, kazao je on.

Policajcu na granici je rekao da ide u Vermont da odnese božićne poklone deci svojih prijatelja.

„Pomalo iznerviran, policajac je uzeo ajped i nestao punih pet minuta koje su mi se učinile kao večnost. Kada se vratio, napravio je dugu pauzu, a zatim mi je poželeo srećan Božić i pustio me je preko granice“, ispričao je Rejš, koji je pasoš skenirao pre nekoliko godina u slučaju da mu bude ukraden ili da ga izgubi na putovanju.

Iako veruje da će jednog dana svi koristiti skenirana identifikaciona dokumenta u elektronskom obliki, Raiš ipak obećava da više neće zaboravljati svoj pasoš.

Kanađanima je od 2009. potreban pasoš za ulazak u SAD, dok su ranije to mogli samo sa vozačkom dozvolom.

Tako barem tvrde dvojica samoproglašenih vremenskih putnika, istraživača svemira i vladinih agenata. Endrju D. Basiago i Vilijam Stilings insistiraju da su nekada služili kao „krononauti“ pod upravom DARPA, prolazeći kroz sve granice prostora i vremena. I kunu se da je Barak Obama bio jedan od njih.

Internet izdanje magazina Wired u specijalu “Danger Room” donosi ovogodišnje hit teorije zavere, što luđe to bolje, a priča o marsovskom Obami prva je po redu.

Prema Basiagou i Stilingsu Obama ne laže samo o svom identitetu već i o vojnom stažu. Iako su ga politički protivnici 2008. godine napali da nikada nije služio zemlji, “prava istina” jeste da je bio deo tajnog CIA intergalaktičkog programa čije se sedište 1980-ih nalazilo u jednom kalifornijskom javnom fakultetu.

Bela kuća, naravno, demantuje da je Barak Obama ikada išao na Mars.

Međutim, Obama navodno nije jedini posetio “Crvenu planet”. Uz Obamu, koji je u programu kao 19-godišnjak učestvovao pod imenom Beri Soetero, bilo je još deset mladih ljudi koji su u tajnosti teleportovani na Mars.

Između 1981. i 1983. Obama je navodno dva puta posetio Mars koristeći teleportacijsku komoru nazvanu “skok soba”. Međutim, nije poznato šta je Obama radio na Marsu, iako Basiago i Stilings tvrde kako je cilj tih svemirskih misija bilo uspostavljanje zemaljske odbrane i “teritorijalne suverenosti”.

Obama je, čini se, bio prvi marsovski konkvistador. Jedan od starijih krononauta Ed Dejms navodno je Obami rekao da je misija – “Biti viđen, a ne pojeden”.

Dakle, ukoliko su tvrdnje Basiagoa i Stilingsa tačne, pitanje je vremena kada će se čovečanstvo kroz svemirski program vratiti na Mars, a Obama kući, piše b92.net.

Na pristaništu u Vridžinija Biču okupio se veliki broj ljudi da dočeka svoje najmilije koji su se vratili brodom „USS Oak hil“ posle obavljene misije u Južnoj Americi. Kada je Gaeta sišla s broda i poljubila Sitlalik Snel, s kojom je u vezi dve godine, masa je oduševljeno klicala.


Devojke, koje su se upoznale na obuci, kažu da su srećne jer konačno mogu da budu iskrene kada je u pitanju njihova veza.

- Lepo je što mogu da budem ono što jesam. Dugo smo ovo čekale – kaže Gaeta.

Njena partnerka navodi da je pre nekoliko dana saznala da je Marisa na lutriji dobila „pravo prvog poljupca“ i da je “poludela od sreće”.

- Malo sam bila nervozna, ali čekala sam na ovo od kada je otišla – rekla je ona.

U tužbi, podnetoj ove godine pred sudom u gradu Aleksandrija, navodi se da su Ramsfeld i Gejts pothranjivali kulturu koja je omogućavala silovateljima da nekažnjeno deluju, a sa druge strane su kažnjavane žrtve seksualnih napada zbog prijavljivanja napadača.

Međutim, federalni sudija Lajam O’Grejdi odlučio je da pravosuđe ne treba da ulazi u materiju vojne discipline i odbacio tužbu, iako je u obrazloženju ocenio da su tvrdnje žrtava uznemirujuće.

Među podnosiocima tužbe je jedna vojna rezervistkinja koja tvrdi da su je dvojica kolega silovala u Iraku, i da su je pri tom snimali. Ona kaže da je prijavila napad kod komandanta, ali optužnice nisu podignute pošto je njen pretpostavljeni smatrao da se ona ne ponaša kao žrtva silovanja.

Narednik Rebeka Havrila, koja je takođe podnosilac tužbe, a pristala je da joj se ime objavi, silovana je dok je bila na službi u Avganistanu, a kolega napadač ju je pri tom fotografisao. Kada je zatražila savet od vojnog sveštenika, on joj je rekao da je silovanje sasvim sigurno bilo božja volja. Pentagonove statistike pokazuju da je u fiskalnoj 2010. godini bilo više od 3.000 seksualnih napada, ali je sudski postupak pokrenut samo u 529 slučajeva.

„Ni jedna opcija se ne isključje,“ rekao je Barak, koji se u petak sastao sa Obamom na marginama konferencije jevrejske zajednice u Vašingtonu.

Izraelski mediji navode da je to bio privatan sastanak i da se očekivalo da se Obama i Barak samo rukuju, a razgovorali su skoro pola sata, pa se Obama kasnije nego što je predviđeno obratio okupljenima. Barak je istakao da se u ovom trenutku svet fokusira na diplomatske mere protiv Irana, posebno pojačanjem sankcija prema Teheranu.

Izraelski mediji prenose da je Obamina administracija postigla razumevanje u Kongresu u odnosu na primenu sankcija protiv iranske centralne banke, za šta su se zalagali izraelski lideri.

Obama je u svom govoru na 71. Generalnoj skupštini Unije reformnog judaizma istakao da saradnja između dve armije nikada nije bila jača i zahvalio se Baraku za njegovu posvećenost izraelskoj bezbednosti i težnji za pravednim i trajnim mirom, preneli su izraelski mediji.

Barak je odbio da kaže da li je Obama zatražio punu saradnju u odnosu na problem Irana, kako bi se sprečio unilateralni izraelski udar na iranska nuklearna postorjenja.

Izraelski mistar odbrane je rekao da se obe zemlje slažu da je nuklearni Iran neprihvatljiiv. Osvrćući se u svom govoru na razvoj nuklearnog programa Irana, Obama je ponovio svoje obećanje da neće odustati ni od jedne opcije kada se radi o zaustavljanju ambicija Islamske Republike da se domogne oružja za masovno uništenje.

„Odlučni smo da sprečimo Iran da se domogne nuklearnog oružja. I zato smo radili mukutrpno otkakao sam postao predsednik sa svim saveznicima i partnerima i nametnulli smo najsveobuhvatnije i najoštrije sankcije sa kojima se iranski režim ikada suočio. I zato, budite uvereni, ne odustajemo ni od jedne opcije“, rekao je Obama.

Sedište Bank of America – soliter drugi sleva
Više od 200.000 klijenata ove banke je zbog svog porekla i boje kože plaćalo previsoke kamate, zaključilo je američko ministarstvo pravde posle višegodišnje istrage. Milionski iznos je samo deo nagodbe koju je banka zaključila sa ministarstvom.

“Finansijska preduzeća treba da donose odluke na osnovu platežne sposobnosti svojih klijenata, a ne na osnovu boje kože”, rekao je američki ministar finansija Erik Holder u Vašingtonu.

Prema njegovim rečima, ovo je najveća kazna koju je neka banka ikada platila zbog optužbi za rasizam.

Sporazum, koji je vlada nazvala istorijskim, odnosi se na period od 2004. do 2008. godine, tokom koga su crnci i Amerikanci meksikanskog porekla plaćali veće kamate i takse nego građani bele puti.

Kako sa navodi, oštećeni su umesto povoljnih “primarnih pozajmica”, dobijali skuplje “subprimarne kredite”, zbog čega su plaćali veće kamate za nekretnine. Sada će, međutim, biti obeštećeni iz ovog milionskog iznosa.

“Banka Amerike” je preuzela “Kantrivajd”, nekada najveću banku koja je davala kredite za kupovinu nekretnina, usred finansijske krize 2008. Ispostavilo se da je to bila velika greška, jer je često morala da odgovara za sporne poslovne poduhvate svoje ćerka firme, što joj je prouzrokovalo gubitke koji se mere milijardama.

Od Kalifornije do Džordžije zabeleženo je niz incidenata, koji podsećaju na nasilje ranih devedesetih na ulicama Amerike, kada su patike postale popularna meta za lopove, preneo je BBC.

Policija je u petak ujutro bila primorana da koristi suzavac protiv dvadesetak kupaca koji su se potukli u tržnom centru u Sijetlu, dok su čekali u redu da kupe svoj primerak crno-belih patika “Er Džordan 11 retro konkords”. Jedan muškarac je uhapšen zbog toga što je udario policajca.

“On nije dobio svoje patike, već je otišao u zatvor”, rekao je policajac Majk Marfi, dodajući da u pitanju nije bila mirna grupa kupaca, već da je bilo mnogo neprijateljski nastrojenih ljudi.

Najmanje četiri osobe uhapšene su nakon što su kupci provalili u jednu radnju sa novim patikama u Litoniji u Džordžiji, a jednog kupca su nepoznate osobe pokušale da opljačkaju, misleći da je kupio “Er Džordan” u Stoktonu u Kaliforniji.

Oko 100 kupaca je nasilno ušlo u tržni centar u Tejloru u Mičigenu, prijavljeno je niz incidenata u Severnoj Karolini, Indijani i Nebraski, a u Ričmondu u Kaliforniji došlo je čak i do pucnjave u kojoj, srećom, nije bilo povređenih.

Kompanija “Najki” još se nije oglasila s komentarom.

Par novih patika košta oko 180, a na iBeju su se prodavale i do 605 dolara. Originalne “Er Džordan” patike stvorile su kolekcionare koji ih retko nose, ali su u stanju da čekaju satima da kupe najnoviji model.

Savez patriota slobode, kao deo Pokreta čajanka iz grada Hačinson u Kanzasu, je pored slike tvora umesto orla, na svom internetu sajtu stavio i natpis „polu beo, polu crn, skoro jedino što radi je da smrdi“, prenose američki mediji.

Majka američkog predsednika Baraka Obame je belkinja, a otac crnac, ali član ovog konzervativnog Saveza iz Hačinsona Tomas Himer kaže da je u pitanju satira i da slika nema rasnu konotaciju. Sa njim se slaže i lokalni pripadnik Pokreta čajanka Čak Sanki, ističući da slika govori da je Amerika u nevolji i da to ne miriše na dobro.

Na pitanje šta znači to što se upotrebljava termin polu beo, polu crn, Sanki odgovara – „zar to nije istina, što je problem što govorimo istinu“.

On dodaje da nije rasista, već da samo smatra da se država kreće u pogrešnom smeru.

Potpuno drugačiji stav o spornoj slici izneo je Darel Poup, iz Nacionalne asocijacije za napredak obojenih ljudi, ocenivši da je to klasičan primer rasizma.

Ova asocijacija je još ranije zatražila od Pokreta čajanka da osudi svaki vid rasizma koji bi mogao da se pojavi u predizbornoj kampanji.

Bela kuća za sada nije reagovala na uvredljive navode protiv predsednika Baraka Obame.

Konzervativni Pokret čajanka je neformalna organizacija koja okuplja niz lokalnih organizacija širom Amerike sa konzervativnim i narodnjačkim pogledom na politiku.

Prema istraživanjima, čak 87 odsto ljudi koji podržavaju ovaj pokret kaže da nije zadovoljno sadašnjim vodjstvom Republikanske stranke.

Birači koji podržavaju pokret u velikoj većini (74 odsto) smatraju i da posao Vlade SAD nije da obezbedi posao crncima i Hispano populaciji, već samo da im obezbedi ista prava sa belcima.

Takođe se ističe i negativan stav o gej i lezbejskoj populaciji, za koju 82 odsto ispitanika koji podržavaju Pokret čajanka kaže da im ne treba dozvoliti sklapanje brakova.

Najpoznatiji političari iz Republikanske stranke koji podržavaju Pokret čajanka su bivša guvernerka Aljaske i kandidatkinja za potpredsednicu SAD Sara Pejlin i kongresmen iz Teksasa i sadašnji kandidat za predsedničku nominaciju Republikanske stranke Ron Pol.

Poslednji popis je dokazao da nestaje srednja klasa zbog visoke nezaposlenosti i zbog slabe državne pomoći. Novi podaci su i očekivani nakon godina padanja plata radnika u srednjoj klasi. Te niže plate su srušile standard miliona radnika i njihovih poodica, preneo je ABC njuz.

„Programi zaštite kao što su ‘markice za hranu’ ili niže stope poreza su uspele u tome da siromaštvo u 2010. godine ne bude i veće. Ali, mnoge porodice sa malim prihodima, uz narasle troškove, oni su još ‘prebogati’ da bi se kvalifkovali za te programe“. Male su mogućnosti za siromašne i one blizu siromaštva da dođu u bolju situaciju. Analitičari procenju da „ako Kongres i države nastave sa novim rezovima, u narednim godinama se može očekivati još više siromašnih i Amerikanaca sa malim prihodima.

Američka administracija javno je saopštila da planira da se bori protiv diskriminacije pripadnika homoseksualne populacije u inostranstvu

Ovo je prvi put da američka vlada najavljuje sveobuhvatnu strategiju borbe protiv kršenja prava na osnovu seksualne orjentacije i rodnog identiteta van zemlje.

Američki predsednik Barak Obama, u memorandumu vladinim agencijama, i državna sekretarka Hilari Klinton, u govoru pred Komitetom UN za ljudska prava u Ženevi, osudili su juče diskriminaciju homoseksualaca, ističući da je jednako ophođenje prema gej, lezbijskim i transrodnim osobama jedan od ciljeva američke spoljne politike.

Obama je vladinim agencijama naložio da to imaju u vidu kada budu donosile odluke o dodeljivanju pomoći i azila, a slične mere već postoje u pogledu rodne ravnopravnosti i etničkog nasilja.

Na skupu kojem se Klintonova obratila bili su i predstavnici zemalja u kojima se homoseksualnost kažnjava zakonom, kao što su Saudijska Arabija i Avganistan, a nakon njenog govora salu su žurno napustili mnogi ambasadori, javio je AP.

Aktivisti za ljudska prava pozdravili su ovu inicijativu Vašingtona kao izuzetno važan korak koji bi, kako su upozorili, mogao da dovede do neželjenih posledica ukoliko se ne sprovede obazrivo i ne uzme u obzir različitost izazova sa kojima se pripadnici ove populacije suočavaju u različitim zemljama.

Američka agencija piše da se prva strategija vlade SAD u borbi za zaštitu prava homoseksualaca u inostranstvu tumači i kao nastojanje Obamine administracije da izađe u susret ovoj populaciji pred izbore 2012. godine.

***

Ovo je samo javno saopstenje politike koju SAD vodi godinama. Pa zar je neko dovoljno naivan da pomisli da je oragnizacija svih parada, propagandnog materijala, medijskih kampanja i plate gomile „zaposlenih“ u LGBT placena nekim virtualnim novcem!? Naravno da iza svega toga stoji ambasada SAD-a.
Jos gore je ako neko misli da oni to rade zato sto im je fakticki stalo do tih ljudi! Oni ih koriste uvek kada im u nekoj (manjoj, siromasnoj, nebitnoj… kao Srbija) zemlji treba nacin za skretanje paznje sa nekog drugog dogadjaja, izazivanje nereda ili kada se prava tih „manjina“ postavljaju kao uslov za ovo ili ono. U celoj prici je samo tuzno sto velika vecina pripadnika tog „pokreta“, organizacije ili vec kako god se zvalo, nema pojma da indirektno ispunjava ciljeve nekog drugog, a ti isti ciljevi nemaju nikakve veze sa njihovim ubedjenjem ili opredeljenjem.
Inace, ako Amerika ima bas volje i sredstava da pomaze „grupe“ ljudi sirom sveta, zasto ne pocnu od ljudi koji su beskucnici, invalidi, socijalno ugrozeni (narodne kuhinje se svaki dan gase zbog nedostatka novca) i slicno. Sve je to naravno politika i gay lobi koji je u americi izuzetno jak. Nasa krivica je sto mi „problem“ gay populacije cesto stavljamo ispred pravih, zivotnih, problema mnogo vecih grupa ljudi.
I da… Da ne bude zabune, SAD finansira i vecinu drugih ne vladinih organizacija iz istog ili slicnog razloga (i to ne samo kod nas).

- Ja sam ovaj obred već primenila na sopstvenoj deci kada nisu želela da se isele iz zajedničke kuće. I uspelo je – rekla je policajka Tores, na saslušanju.

Obred inače podrazumeva postavljanje različitih semenki na mesta na kojim boravi osoba koju želite da proterate. Toresova i Rodigezova su zamolile čistačicu da ne čisti semenke iz šefove kancelarije, a čistačica ih je odmah prijavila.

Američka socijalna služba oduzela je od roditelja jednog osmogodišnjaka, koji ima više od 90 kilograma, pošto je procenila da njegova majka ne čini dovoljno da obuzda njegovu prekomernu težinu.

Dečak iz Klivlenda, kako navodi jedan lokalni list, smatra se „ozbiljno gojaznim“ i pod velikim je rizikom da oboli od dijabetesa ili visokog krvnog pritiska. Ovo je prvi slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama da je socijalna služba oduzela dete roditeljima i smestila ga u dom zbog prekomerne težine. Advokati majke navode da su okružni zvaničnici prekoračili svoja ovlašćenja kada su joj prošle nedelje oduzeli sina. Oni su dodali da je on još uvek zdrav i da nije u opasnosti od oboljevanja od pomenutih bolesti.

Portparolka okružnih vlasti navela je da je odluka da dečak, koji pohađa treći razred osnovne škole, bude smešten u dom doneta posle procene socijalnih radnika da je majka nesposobna da smanji njegovu težinu, što je procenjeno kao „medicinski nemar“.

Potencijalni ekonomski, ali i politički gubici koje bi SAD pretrpele u ovom scenariju gotovo su nemerljivi. Status rezervne svetske valute daje ogromnu prednost njenom vlasniku. Od šezdesetih godina, kada je štampanje dolara uzelo maha, a SAD polako počele da gube svoju ekonomsku nadmoć, dolar je, sa kratkim prekidima, u stanju permanentne krize ili pada.

Pad dolara nema dramatične posledice po američku ekonomiju. Amerika se zadužuje u dolarima, kupuje robu koja se uglavnom iskazuje u dolarima i, po pravilu, sve što uvozi dolarima i plaća. Za druge zemlje bi pad vrednosti valute bio ogroman problem, jer bi povećao dužnički teret za iznos deprecijacije i doveo do ogromnog pritiska i na cene. Ameriku ovaj problem mnogo ne pogađa.

Cene nafte i sirovina na svetskom tržištu iskazuju se i plaćaju dolarima. Ogroman deo industrijskog izvoza azijskih zemalja, Latinske Amerike ili Australije, na primer, iskazan je i naplaćuje se (opet) u dolarima.

Oko polovina svih dužničkih hartija od vrednosti je nominovana u dolarima, a i najveći deo berzanskih i špekulativnih transakcija se realizuje u dolarima.

Međunarodna siva i crna ekonomija, koje se uvek oslanjaju na gotovinski novac, funkcionišu na dolaru – 75 odsto novčanica od 100 dolara cirkulišu van teritorije SAD. Centralne banke oko 60 do 70 odsto rezervi drže u dolarima.

Država koja želi da kupi naftu ili neku drugu sirovinu, mora imati dolare na raspolaganju. Da bi te dolare dobila, država mora prodati robu ili usluge, dakle mora razmeniti realnu, tržišno verifikovanu vrednost za zelenu hartiju.

SAD, s druge strane, mogu kupiti naftu dajući za nju hartiju koja je ofarbana u zeleno i nosi dolarski znak, jer ta hartija treba svima. Američki proizvod je i zelena novčanica. Amerika zato ne mora previše brinuti ni o stanju svog izvoza ili tekućeg bilansa. Pri tome, ni američka centralna banka se ne mora sekirati da bi tako velika emisija dolara mogla izazvati inflatorni haos – dobar deo emitovanog novca cirkuliše van zemlje i nikada se neće vratiti u SAD. Amerika se ne mora sekirati ni oko stanja svog budžetskog deficita – njega velikim delom i bez zastoja finansiraju stranci.

Ovakvo obilje dolara drži i američke kamatne stope na nižem nivou od onih u drugim zapadnim državama. Američki dužnici, bili oni država, bili privreda ili građani, imaju niže finansijske troškove nego konkurencija.

Američka ekonomija je još uvek moćna i, naravno, ne živi samo od štampanja novca, ali je štampanje novca profitabilna dopunska aktivnost. Amerika živi mnogo bolje i troši mnogo, mnogo više nego što bi to mogla da dolar nije rezervna valuta. Naravno, ništa ne traje doveka.

Kreiranje evra je kao svoj krajnji cilj imalo nepovratnu integraciju EU, postupno harmonizovanje fiskalnih politika, ali i odbranu od poremećaja koji su prečesto dolazili sa dolarske strane. Okončanjem hladnog rata započeo je i period postepene emancipacije Zapadne Evrope, koja je bila već umorna od svoje inferiorne pozicije u odnosu na SAD. Stvaranje zajedničke valute je jedan od moćnih signala tog procesa. Uprkos svim evidentnim slabostima i kontroverzama, evrozona ima sve uslove da dolaru bude takmac.

Od trenutka kada je novac izgubio svoju zlatnu podlogu, a pogotovo od kada se prešlo na sistem plivajućih kurseva, svetski monetarni sistem lebdi u prostoru između materijalnog sveta i sveta ezoterije.

Slabosti evra proistekle iz materijalnog sveta (vezane za krizu budžeta perifernih država) pojačane su snažnim i upornim potkopavanjem evra koje dolazi iz ezoterične sfere. Sa te strane se neprekidno dovodi u pitanje realnost opstanka evrozone, insistira se na koncepcijskoj promašenosti i stimuliše sveukupna skepsa prema održivosti zone. Američke rejting agencije su tu da daju „naučnu” podlogu opštem skepticizmu. Ovo stanje finansijskog duha potkopava evro bar isto toliko koliko tome doprinose i loše, opipljive budžetske cifre.

Evropa za sada pokazuje zbunjujuću neodlučnost, povremeno i amaterizam u borbi sa krizom. Ta borba se ne odvija samo u materijalnom svetu, gde se evropske države pogađaju oko veličine fonda za stabilizaciju. Ona se odvija i u ezoteričnom prostoru u kome Evropa, oklevajući ili šaljući kontradiktorne poruke, iz dana u dan gubi medijsku bitku.

Ono što Evropa može izgubiti ne staje u knjigovodstveni račun. Njoj preti da bude razbijena, marginalizovana i oduvana sa svetske scene. Raspad evrozone posledično bi doveo do postepenog urušavanja EU. Ako bi se to dogodilo, to bi bilo drugo veliko državno samoubistvo u Evropi. (Prvo je bilo samoubistvo SSSR-a. Jugoslovensko se ne računa.)

Nebojša Katić

Tekst je uz izvesna skraćenja preuzet s bloga www.nkatic.wordpress.com

Ispostavilo se da je Laura Čaves, iznervirana time što je gubila na Monopolu, udarila svog nevenčanog supruga flašom po glavi, a potom je uzela kuhinjski nož i isekla ga po rukama. Policiju je pozvao desetogodišnji unuk Laure Čaves, koji je sa bakom i njenim parnerom takođe igrao Monopol.

Lekari Hitne pomoći saopštili su da žrtva napada ima teške povrede, ali mu život nije ugrožen. Čaves je optužena za pokušaj ubistva, a ostala je u zatvoru jer nije mogla da plati kauciju od 5.000 dolara, prenosi AP.

ABC njuz je danas objavio podatak da su male kreditne zadruge širom SAD u oktobru zabeležile čak 650 hiljada novih korisnika. Akciju izvlačenja novca iz velikih banaka podržao je i pokret „Okupirajte Volstrit“ koji se, između ostalog, bori i protiv banaka koje su mnoge ljude u krizi ostavile bez domova.

Nekoliko sedmica pre 5. novembra, čak 80 odsto kreditnih zadruga je biležilo povećanje broja svog članstva. Samo kreditne zadruge u Kaliforniji su dobile 90 hiljada novih korisnika koji su na svoje račune položili oko 624 miliona dolara.

Bahmanova je inače poznata po ne previše osmišljenim izjavama, pošto je jednom prilikom kazala da ne postoje dokazi da je ugljen-dioksid štetan gas, kao i da bi nezaposlenost u Americi bila svedena na nulu kada bi bila ukinuta minimalna zarada, pošto bi poslodavci mogli da angažuju radnike po bilo kojoj ceni rada.

Više od 5.000 ljudi potpisalo je peticiju u kojoj se zahteva od Bele kuće da obelodani dokaze i svoja saznanja o vanzemaljcima, dok je više od 12.000 ljudi potpisalo drugu peticiju u kojoj se zahteva zvanično priznanje da vanzemaljci postoje i kontaktiraju ljude.

Zvaničnik odeljenja Bele kuće za nauku i tehnologiju Fil Larson odgovorio je na ove peticije rekavši da američka vlada nema dokaza da život postoji van zemlje ili da su vanzemaljci kontaktirali bilo kog pripadnika ljudske rase.

Pištolj nije bio napunjen, ali dječak je metke imao pri ruci. Dječakov brat, također desetogodišnjak, policiji je priznao kako i on ima pištolj, a policija je to oružje preuzela u utorak. Dječak koji je potegao oružje odveden je u policijsku stanicu, a nakon toga je pušten roditeljima. Dječaci su, ustanovila je policija, oružja dobili od svog djeda, a bez dopuštenja roditelja.

“Radna mjesta i dohodak odlaze iz SAD-a u Kinu zato što ona vara“, objasnio je demokratski senator Charles Schumer ovaj zakonski prijedlog kojim bi se uvele nove carine za kinesku robu.

“Kina ovako sebi prisvaja 30-postotnu prednost.“ U podupiranju ovog zakona iskazano je rijetko viđeno suglasje demokrata i republikanaca. U isti sklop ulazi i vijest, objavljena nešto prije, da je predsjednik kongresnog obavještajnog odbora Mike Rogers optužio Kinu za gospodarsku špijunažu preko internetskih udara koji su dosegnuli “nepodnošljivu razinu“.

Kina je uzvratila podjednako žestoko. Agencija Xinhua nazvala je to “objavom protekcionističkog rata“, kineska središnja banka, te ministarstva vanjskih poslova i trgovine optužili su Washington da “politizira“ pitanje valute i gura svjetsko gospodarstvo u “opasnost od trgovinskog rata“. Kineski dužnosnici objašnjavaju to pokušajem američke vlasti da se dodvori biračima u ozračju predstojećih izbora 2012. godine.

Na drugi ključni američki prigovor, o internetskom špijuniranju, Kina je odgovorila da je zapravo ona njegova “najveća žrtva“. Istina o ovim stvarima je složena, koliko samo mogu biti složeni odnosi dviju svjetskih velesila, koji su, prema općoj ocjeni, najvažniji međudržavni odnosi 21. stoljeća. Nakon obnove prekinutih gospodarskih odnosa 1972. i 1973. godine, te zemlje postale su ključni gospodarski suradnici, pri čemu je Kina s godinama sve više proizvodila i izvozila, gomilala dolarske pričuve i – američke državne obveznice.

Sadašnja, pak, duboka gospodarska kriza i jedne i druge čini sve nervoznijim. Ključne su činjenice ove: nakon ulaska u Svjetsku trgovinsku organizaciju (WTO) 2001. godine, SAD je, prema podacima njezina Instituta za ekonomsku politiku (EPI), zbog trgovine s Kinom izgubio 2,8 milijuna radnih mjesta, a njegov manjak u razmjeni skočio je na vrtoglavih 1,76 bilijuna dolara. Godišnje je to za SAD “minus“ od 250 milijardi dolara. Istodobno, lani su ukupne kineske devizne pričuve iznosile vrtoglavih 2,4 bilijuna dolara, a rasle su u ritmu od 40 milijardi dolara mjesečno.

Vodeći republikanski predsjednički kandidat Mitt Romney rekao je da će, ako uđe u Bijelu kuću, prvog dana imenovati Kinu “manipulatorom valute“. SAD svakih nekoliko godina, još od 2005. godine, izlazi sa sličnim zakonima. Tako je, recimo, 2009. godine udario carinu od 35 posto na kineske automobilske gume, a za to su vrijeme i jedni i drugi, zbog svojih “strateških interesa“ ili “nacionalne sigurnosti“, odbijali uzajamna preuzimanja velikih kompanija (SAD je 2005. godini odbio jedno kinesko preuzimanje u naftnoj industriji, a isto je prošla i Coca-Cola u pokušaju da preuzme kinesku kompaniju Huiyuan Juice Group).

Kinezi se rukama i nogama brane od američkih optužaba, a ključni im je dokaz da je od 2005. godine tečaj njihove nacionalne valute prema dolaru skočio za cijelih 30 posto. Kineski argumenti, zanimljivo, imaju odjeka i u SAD-u, posebno među republikancima, zagovornicima slobodne trgovine. “Nalazimo se u recesiji i financijskoj krizi u Europi“, kazao je ovih dana američki senator Bob Corker.

“Želimo li doista tome dodati i trgovinski rat s (drugim) najvećim gospodarstvom na svijetu?“ U manjim svjetskim gospodarstvima strahuju da bi cijenu mogućeg trgovinskog rata dviju velesila platio cijeli svijet – prije svega prelijevanjem kineske robe, neprodane u SAD-u, na druga svjetska tržišta.

Postoje prijedlozi da se problem riješi “u općem interesu“, među ostalim, i većom unutrašnjom potrošnjom velikih izvoznika – Kini se tu nerijetko dodaje i Njemačka – ali tome nitko ne pridaje veliku vjerojatnost. Ipak, veliko je pitanje hoće li čak i izglasavanje jednog ovakvog zakona dovesti do stalno najavljivanog trgovinskog rata među velesilama, budući da su njihovi probici, prije svega gospodarski, međusobno usko isprepleteni.

JOŠKO ČELAN

Šef Imigracione službe SAD Džon Morton je izjavio da je oko 55 odsto deportovanih u periodu od 1. septembra 2010. do 1. oktobra 2011. godine, učinilo razne zakonske prekršaje ili neke druge prestupe. Morton je rekao da se broj deportovanih lica koji su izvršili neko krivično delo u prošloj finansijskoj godini uvećao, u odnosu na prethodnu finansijsku godinu, za 89 odsto.

Od ukupnog broja deportovanih, tokom pomenutog perioda, više od hiljadu ljudi su izvršili ubistva, a još 80 hiljada je udaljeno iz zemlje usled raznih drugih prestupa koji se odnose na upotrebu narkotika, a takođe i vožnje automobila u pijanom stanju ili pod dejstvom droga.

Vlasnicima je vest o diskvalifikaciji koza saopštena pismom državnog tužilaštva u kojem se navodi da je pomenuti aditiv dozvoljen jedino pri ishrani svinja, ali ne i koza.

Prema pravilima sajma, vlasnici čija je životinja diskvalifikovana moraju da vrate novac od njene prodaje, u ovom slučaju 5.500 za šampionsku i 1.300 za drugoplasiranu kozu.

Obamina se politika temelji na globalnoj kombinaciji obavještajnih službi i podataka, likvidaciji najpoznatijih svjetskih terorista i ograničenim intervencijama, poput one u Libiji, gdje se koriste lokalne snage na terenu, uz pametnu upotrebu američke moći.

Obama je, na primjeru Libije, sačuvao živote svojih vojnika, a samim Libijcima dao šansu da izgrade pošteno društvo.


Kako će te šanse oni iskoristiti, to ovisi o samim Libijcima. Istina je da sam zabrinut, ali Obama je svoju ulogu odigrao izuzetno dobro.

Nema sumnje da su George Bush i njegov potpredsjednik Dick Cheney mislili da će Irak i Afganistan biti ograničene operacije.
Obama: Vrijeme je da se fokusiramo na izgradnju nacije kod kuće

Umjesto toga, to se pretvorilo u noćnu moru, nešto poput teške hipoteke.

Djelomično i zbog njihove nesposobnosti i lošeg planiranja, no dug koji su Amerikanci platili bio je ogroman.

„Izlazak“ iz Iraka nadam se da će biti uspješan, ipak cijena je velika, pa i kada bi Irak postao nova Švicarska.

Zato budimo jasni. Kao glavni zapovjednik u ratu protiv terorizma, Obama i njegov tim za nacionalnu sigurnost, pokazali su se, barem do sada, mnogo pametnijima, odlučnjima i „štedljivjima“ kada je u pitanju zaštita zemlje nego što je to pošlo za rukon njegovim starijim prethodnicima.

Diplomatski titani

Sasvim je najasno zašto je veteranima republikanske stranke to teško priznati.

No, dok je Obama bio odlučan u provođenju Bushove antiterorističke politike, manje je bio uspješan u kreiranju vlastite vanjske politike.

Njegova arapsko-izraelska politika je zbrkana. Nada da će mu uspjeti Iran uključiti u dijalog ishlapila je i razbila se poput broda o čvrste stijene i to s obje strane.

Malo je učinio da zajedno s multinacionalnom koalicijom podupre Arapsko proljeće, ili da preuzme vodstvo u post-revolucionarnim promjenama.

Njegova odluka da za polovicu smanji broj snaga u Afganistanu mogla bi se pokazati fatalnom.

U ratu je, barem na riječima, s Pakistanom. Globalna klimatska politika pokazala se potpunim promašajem.

Henry Kissinger i James Baker, arhivske fotografije
​​Proračunati Kinezi i Rusi, s vremena na vrijeme mu bace neku kost, u skladu s vlastitim interesima, ali Obama je, ipak, u povlaštenom položaju. Zašto je to tako?

Upravo tu želim braniti Obamu, a ne osuđivati ga.

Istina, bio je naivan misleći da je njegov, ili položaj glavne državne tajnice, dovoljno moćan da ih ostali slijede.

No, vanjska politika je danas ipak mnogo složenija nego je to bilo u vrijeme hladnog rata, kada su na čelu State Departmenta bili „diplomatski titani“ poput Henrya Kissingera, Georga Shultza i Jamesa Bakera.

Amerika danas nema moć kakvu je tada imala. Uostalom, kada je Kissinger trebao pregovarati na Bliskom istoku, 70-tih godina prošloga stoljeća, valjalo mu je uvjeriti troje ljude kako bi bio postignut dogovor – moćnog sirijskog diktatora Hafeza al- Assada, egipatskog moćnika Anwara Sadata i Goldu Meir, izraelsku premijerku koja je uživala potporu velike većine u svojoj zemlji.

Više izvoza i jeftinija nafta

Da bi „ušli u povijest“ Obama i njegova državna tajnica, Hillary Clinton, trebaju postići sporazum sa sirijskim režimom koji se urušava, sa već urušenim egipatskim režimom i slabom izraelskom koalicijskom vladom, kao i palestinskim pokretom koji je rascijepljen na dva dijela.

Mi se čak ni ne trudimo pregovorati sa slabom građanskom vladom u Pakistanu.

Obraćamo se vojsci, koja na umu ima trajno održavanje sukoba s Indijom, te iskorištava Afganistan kao sredstvo u ratu, koji treba opravdati ogromnu ulogu vojske u raznim državnim sektorima u Pakistanu.

„Stvarati povijest kroz diplomaciju ovisi o tome koliko smo uspiješni u stvaranju sporazuma s drugim vladama“, smatra stručnjak za vanjsku politiku na sveučilištu John Hopkins, Michael Mandelbaum, koji je zajedno sa mnom autor knjige „Ono što smo nekada bili“.

Da bi nam to danas uspjelo, moramo „stvoriti“ vlade s kojima želimo pregovarati, što sada ne možemo učiniti.

Naime, na mnogim kriznim mjestima u svijetu, trebali bi pomoći u izgradnji država, prije nego li upotrebimo diplomaciju.
Obama traži rješenje za Izrael i Palestinu

Neke zemlje, od vremena hladnog rata, su poprilično ojačale, poput Rusije, Kine i Irana, a naša je moć slabija, jer nas pritišću ekonomski problemi.

Vlada je u dugovima, a to znači da će biti nužno ozbiljno kresanje obrambenih troškova.

Najbolji način da se „nosimo“ s Rusijom i Iranom, bi trebala biti energetska politika, odnosno smanjivanja cijene energenata, posebno nafte.

Da bismo se nosili s Kinom moramo više izvoziti, a manje uvoziti.

U svakom slučaju trebamo prepustiti drugima da oni sami grade svoje državne institucije i nacije, a mi bi to trebalo učiniti efikasnije kod vlastite kuće.

Thomas L. Friedman (New York Times), priredila: Mirjana Rakela

Skot Olsen bio je u masi demonstranata koja je šetala ulicama Ouklenda kada je došlo do sukoba sa policijom. Za sada nije jasno šta je tačno pogodilo u glavu 24-godišnjeg američkog marinca, ali portparol bolnice navodi da je mladić u kritičnom stanju.

Nevladina organizacija „Irački veterani protiv rata“ navodi da je neko od policajaca bacio čvrst predmet u masu i da je to pogodilo Olsena i polomilo mu glavu. U policiji izražavaju žaljenje zbog incidenta i navode da će slučaj biti istražen.

„To je zaista nesreća i želeo bih da se nije dogodilo. Naš cilj, naravno, nije da povredimo bilo koga“, rekao je šef policije Ouklenda Hauard Džordan.

U znak solidarnosti sa povređenim Olsenom, grupa demonstranata iz pokreta „Okupirajte Volstrit“ okupila se večeras u Njujorku ispred Gradske skupštine uzvikujući „Marširajte sa Ouklendom“.

Sukoba demonstranata i policije bilo je i u Atlanti, a privedeno je desetak ljudi.

Jedna mala američka firma u Alabami nudi ljubiteljima oružja mogućnost da u „večna lovišta“ budu ispraćeni „praskom“. Za oko 850 dolara, kompanija „Holi smouk“ pretvara kremirane ostatke u municiju koju rodbina pokojnika može da koristi da bi pucala iz oružja.

Vlasnici firme, Tad Holms i Klem Parnel, dosad su imali svega dve mušterije, ali kažu da se vest brzo širi i da se nadaju da će njihova neobična municija uskoro postati hit.

„Zaljubljenicima u oružje pružamo mogućnost da provedu večnost na način na koji su živeli, uz prasak“, kazali su vlasnici firme za Rojters, dodajući da se sa pola kilograma pepela može napuniti oko 250 čaura.

U saopštenju se navodi da je, za sada, registrovano 123 obolelih, uključujući i one koji su preminuli u američkim državama Kolorado, Njujork, Indijana, Kanzas, Luizijana, Merilend, Misuri, Nebraska, Novi Meksiko, Oklahoma, Teksas i Vajomingu, prenela je agencija AP.

Prvi slučajevi zaraze bakterijom listerije zabeleženi su krajem jula od kontaminiranih dinja koje se dovode u vezu sa farmom „Džensen“, čije je sedište u američkoj državi Kolorado.

Dinje „Roki Ford“ nazvane su po regionu u kojem se gaje na oko 200 kilometara jugoistočno od Denvera i cenjene su zbog većeg sadržaja šećera. Prodajni lanci u Koloradu su iz predostrožnosti ispraznili sve police i uklonili „sumnjive dinje“, ali pošto se simptomi bolesti mogu pojaviti i posle dva meseca od zaraze, medicinski zvaničnici upozoravaju da bi porast broja obolelih moglo biti i tokom oktobra.

To je nateži slučaj zaraze inficirane hranom u SAD u poslednjih 25 godina i prvi registrovani slučaju da se zarazna listerija pojavila u dinjama. Bolest se dobija konzumiranjem hrane zaražene bakterijom listerija, koja prvenstveno napada starije, trudnice, novorodjenčad i ljude sa oslabljenim imunim sistemom.

U subotu je oko 2.000 ljudi učestvovalo u protestnoj šetnji, koju je organizovao pokret „Okupirajte Čikago“, od sedišta tamošnjeg ogranka Federalnih rezervi do Grantovog parka, poznatoj po tome što su tamo 1968. godine održane velike antiratne demonstracije.

Kada je oko 500 demonstranata odlučilo da ostane na tom velikom prostoru u centru grada i tamo podigne šatore, policija ih je obavestila da bi to bilo kršenje gradskih propisa, koji nalažu zatvaranje parka do 23 sata.

Do jedan sat posle ponoći, posle tri upozorenja za razlaz, policija je demontirala nekoliko desetina razapetih šatora i uhapsila one koji nisu želeli da odu. Prilikom hapšenja uglavnom nije bilo incidenata.

Više od 80 uhapšenih u Njujorku

Njujorška policija uhapsila je danas više od 80 demonstranata koji su danas marširali na Tajms skveru. Na Menhetnu je danas protestovalo oko 1.000 ljudi.

Protesti protiv kapitalizma i pohlepe postaju sve intenzivniji – u SAD, osim u Njujorku gde su i počeli, danas su demonstracije održane u desetinama gradova, uključujući Džekson, Vašington, Boston, Majami, Pitsburg, Feniks, Denver i Los Anđeles. U Denveru su uhapšene najmanje 24 osobe.

Broj ljudi na demonstracijama u američkim gradovima je varirao, od pedesetak u manjim mestima, do nekoliko hiljada u većim, pa je tako u Los Anđelesu protiv kapitalizma ustalo čak 5.000 ljudi, dok ih je u Denveru protestovalo oko 1.000.

Protesti i hapšenja i u Nemačkoj

Demonstracija i hapšenja bilo je i u Nemačkoj. U Frankfurtu, centru bankarske i finansijske moći Nemačke, ali i Evrope, noć je provelo oko 300 demonstranata, koji su ispred zgrade Evropske centralne banke (EZB) raširili oko 30 šatora.

„Protesti protiv korporativne pohlepe, moćnih banaka i rastućih nepravdi kapitalizma, trajaće u Nemačkoj sve dok za tim postoji potreba“, rekao je danas jedan od portparola pokreta „Okupirajmo Frankfurt“.

Ovog vikenda se, prema podacima antiglobalista, u Nemačkoj okupilo oko 40.000 ljudi, a samo u Berlinu oko 10.000 i u Frankfurtu oko 8.000, uglavnom, ispred sedišta EZB. Policija tvrdi da je reč o 5.000 demonstranata u Frankfurtu.

Prema podacima nemačkih medija, u Berlinu – gde nije bilo dozvoljeno podizanje šatora, a više je ljudi hapšeno, rekao je portparol policije.

Protesti, koji su održani juče u 850 gradova u 80 zemalja, nastavljaju se i danas u mnogim zemljama.

Rim – dan posle
Italijanska prestonica sabira troškove najgoreg nasilja u poslednjih nekoliko godina, koje je izbilo na dan globalnih protesta zbog bankarskih sistema.
Dopisnik BBC-a iz Rima kaže da su desetine žrtava nasilja u Rimu prebačene u bolnicu. Policija je uhapsila oko 20 demonstranata i pronašla neeksplodirane zapaljive bombe u nekoliko ulica. Turisti fotografišu zapaljene automobile, razbijene izloge i oštećene pločnike. Portparol Vatikana Federiko Lombardi rekao je da su demonstranti oskrnavili crkvu Svetih Marćelina i Pjetra iz 18. veka. Parohijski sveštenik rekao je da je kip Device Marije bačen na ulicu i razbijen. Stanovnik Rima Antonino Fijuđi rekao je Rojtersu da se ovakve stvari ne bi trebale događati u jednoj civilizovanoj zemlji. Osim materijalne štete, za koju se procenjuje da će izaći na više od milion evra, gradonačelnik Đani Alemano rekao je da će Rim dugo „bolovati“ od „moralne štete“ i šoka izazvanog nasiljem i lošim publicitetom širom sveta.

Administracija je objavila da šalje taj kontingent kao pomoć lokalnim vladama u Ugandi i Južnom Sudanu u njihovoj borbi protiv Božje armije otpora (LRA), koju predvodi samoproglašeni prorok Džozef Koni, a smatraju je odgovornom za nebrojene zločine u proteklih 24 godine postojanja.

Iako je zvanično objašnjenje je da je to u skladu sa nacionalim interesima, činjenica je da su Amerikanci dosad bili neskloni slanju trupa u pomoć afričkim vladama radi suzbijanja lokalnih pobuna, ma kako krvave one bile. Za taj posao su se dosada uglavnom oslanjali na bivše evropske kolonijalne sile.

Mediji procenjuju da je u administraciji posle, kako u Vašingtonu smatraju, uspešnog vojnog angažmana u Libiji, prevladala struja koja se zalaže za intervencije u humanitarnim krizama.

Šef vašingtonskog ogranka Hjuman rajts voča Tom Malinovski pozdravio je odluku administracije i rekao da se ta ogranizacija za zaštitu ljudskih prava odavno zalagala za takav korak. On je dodao da ne bi savetovao da se američke trupe angažuju u borbama sa LRA, ali da mogu mnogo da učine u pomaganju da to učine vojske afričkih zemalja.

Iako je Bela kuća odlučila da objavi slanje trupa na manje pompezan način, smatra se da to pokazuje porast strahovanja u Vašingtonu zbog bezbednosnih rizika u Africi, koji uključuju prisustvo terorističkih mreža, pirateriju i nestabilne države.

Na ovaj način se, podiže nivo američkog prisustva u Africi i uspostavlja se novo uporište u njihovoj borbi protiv tih izazova. Time se istovremeno povećava rizik izlaganja opasnosti američkog vojnog osoblja, po njihovom povlačenju iz Iraka i Avganistana.

General Karter Hem, komandant afričke komande američkih oružanih snaga, izjavio je da SAD nastoje da ojačaju podršku borbi protiv LRA, tako što će povećati broj vojnih savetnika i kroz obuku.

Zvaničnici Pentagona kažu da je od 2008. godine, američka pomoć vojsci Ugande u borbi protiv LRA dostigla 33 miliona dolara, što se ne odnosi na oružje, već na sredstva kao što su oprema, obuka i obaveštajna pomoć. Pentagon je od juna ove godine počeo da upućuje skoro 45 miliona vrednu vojnu opremu Ugandu i Burundiju, uključujući male bespilotne letelice.

Još je bivši predsednik Džordž Buš odobrio Pentagonu da pošalje 17 vojnih savetnika da obučavaju ugandske trupe i uputio tamo milione dolara pomoći. Pokazalo se da je to, iako je nanelo udarce LRA, bilo nedovoljno da uništi pobunjeničke trupe okupljene oko mistično-religijskih, ali i materijalno-političkih ciljeva. Za razliku od tadašnjih savetnika, ovih 100 je naoružano.

Zvaničnici Pentagona rekli su da se će to biti pripadnici trupa za specijalne operacije, koji će pružati obuku afričkim vojnicima. Oni neće biti angažovani u borbama, ali će moća da odgovore ako budu napadnuti. Najpre idu u Ugandu, ali će biti raspoređeni i u Južnom Sudanu, Centralnoafričkoj Republici i u Demokratskoj Republici Kongo.

Pomoćik državnog sekretara za političko-vojna pitanja Endrju Šapiro rekao je da te rakete „mogu biti pretnja za civilno vazduhoplovstvo“.

„Znamo da su terorističke grupe izrazile intersovanje za nabavljanje tog oružja“, rekao je Šapiro i dodao da je obezbeđivanje tog oružja prioritet za predsednika Baraka Obamu i državnu sekretarku Hilari Klinton.

Veruje se da je Libija imala oko 20.000 takvih raketa u svom arsenalu pre izbijanja građanskog rata u martu, rekao je Šapiro. Iako su mnoge uništene u vazdušnim napadima NATO, više hiljada je nestalo.

Šapiro je rekao da SAD sa zemljama koje se graniče s Libijom rade na tome da te rakete ne izađu iz Libije i u tu zemlju je Stejt department poslao 15 specijalnih agenata da pokušaju da pronađu oružje, a trebalo bi uskoro da ih bude 50.

Većinom je reč o sovjetskim raketama „strela“. Te rakete napravljene pre više od 40 godina mogu dostići visinu preko 3.000 metara, a korišćene su u ratovima na Bliskom istoku, Latinskoj Americi, centralnoj Aziji i bivšoj Jugoslaviji.

Američki ministar odbrane Leon Paneta izjavio je danas da svi američki vojnici koju budu ostali u Iraku tokom 2012. godine moraju da imaju imunitet pred lokalnim organima.

Pitanje imuniteta postalo je kamen spoticanja između Bagdada i Vašingtona, koji pokušavaju da postignu dogovor o ostanku manjeg broja američkih instruktora posle povlačenja većeg dela vojnika ove godine. Zvaničnici kažu da će u Iraku na početku sledeće godine ostati manje od 5.000 američkih vojnih savetnika. Iračani ne žele da bilo koji stranci budu izuzeti od nadležnosti lokalnih zakona.

„Bilo kakva vrsta američkog prisustva zahteva da američki vojnici imaju odgovarajući imunitet“, rekao je Paneta novinarima posle sastanka ministara odbrane zemalja NATO u Briselu. Nasilje u Iraku značajno je opalo u poređenju sa periodom iz 2006. i 2007. godine, kada su se vodili žestoki sukobi između šiita i sunita, ali je bezbednost i danas problematična, pošto se sporadično dešavaju ubistva, bombaški i oružani napadi.

- Kako lijepo! On ni nakon 50 godina blokade i zločina protiv naše zemlje nije shvatio da naš narod nije slomljen – napisao je Castro i dodao kako će se promjene dogoditi, ali one će biti postignute zahvaljujući naporima Kubanaca i usprkos Sjedinjenim Državama.