Japanska nuklearna kriza: Havarija, ipak, ispod one u Černobilju. Prva ocena opasnosti bila je umanjena, a sada se preuveličava
NIJEDNA vest koja se odnosi na oštećenu japansku nuklearku “Fukušimu” nije “prodrmala” svet kao odluka vlasti u Tokiju da se incident podigne na sedmi, maksimalni nivo, koji ga je izjednačio sa najvećom katastrofom ove vrste, one u Černobilju 1986.
Reakcije su stigle sa svih strana i zaključak je da Fukušima nije Černobilj.
Možda je najbolja ilustracija ove japanske katastrofe iskazana u stavu Sergeja Novikova iz ruskog koncerna za atomsku energiju, koji je izjavio da je “prva ocena opasnosti bila umanjena, a sada je klatno otišlo na drugu stranu, pa je sve preuveličano”. Većina eksperata se slaže, i po njima, maksimalni nivo bi bio – šest, jer sedmi nivo označava da je u vreme havarije bila naneta velika šteta zdravlju ljudi, a u ovom slučaju čak ni oni koji su otklanjali posledice nisu izloženi prekomernoj dozi i “najverovatnije neće čak imati problema sa zdravljem”.
I kineski zvaničnici su negirali postojanje paralele sa katastrofom u Černobilju, iako se “ne mogu ignorisati dugoročne posledice nesreće u Fukušimi”, dok će isticanje radioaktivne vode iz nuklearke u okean “verovatno imati određeni uticaj na život u moru”.
Male količine stroncijuma, teškog radioaktivnog materijala koji može da izazove leukemiju, otkrivene su u tlu i na biljkama u blizini Fukušime. Ranije su detektovani radioaktivni elementi, uključujući jod, cesijum i plutonijum.
Sudbina firme “Tepko” koja rukovodi oštećenom nuklearnom centralom krajnje je neizvesna, jer će u budućnosti biti izložena ogromnim zahtevima za kompenzacije koje se procenjuju na stotine milijardi dolara.
N. STANKOVIĆ
Komentari