MODERNI poslodavci se prosto utrkuju ko će zaposliti savršenijeg i svemogućnijeg kandidata. Da bi došli do njega, lovci na „nadslužbenika“ organizuju takve scenarije, da bi im na njima pozavideli i Kafka i Felini.
Uloge su podeljene: jedan kandidat će biti klovn, drugi toreador, treći sveštenik, a četvrti političar. Kako će reagovati u avionu koji se zapalio usred leta?
Ovo je samo jedan od komplikovanih zadataka iz teškog testa za četiri pretendenta u završnoj trci za rukovodeće mesto u preduzeću. Situacija nije iz realnog života, već iz kultne pozorišne predstave „Metoda Grenholm“, koja se ovih dana, posle Melburna, Manile, Seula i drugih svetskih gradova, od Južne Amerike do Evrope, trenutno igra u Parizu. Događaj jeste iz teatra, ali je inspirisan realnim životom, u kojem se karikatura dodiruje sa stvarnošću.
NAJCRNJI bilans je u „Frans Telekomu“, gde se od 2008. godine do danas, ubilo čak 68 službenika! Jedan se nedavno spalio na parkingu firme, jer nije više hteo da se seljaka sa službom…
Samoubistva se dešavaju i u drugim branšama, kao što su automobilska industrija ili policija.
Kandidati imaju zadatak i da među sobom, za deset minuta, otkriju uljeza, što će im doneti važne bodove za konačni plasman. Borba postaje neumoljiva. Sve je smešno, cinično, tragično, u psihološkoj drami sa stalnim obrtima situacije iz ugla burleske o svetu posla i društvu u kojem živimo.
Život, međutim, ponekad prevaziđe i pozorište. Sud u Parizu tako je nedavno osudio generalnog direktora marketinške službe Francuske televizije Filipa Santinija zbog saučesništva u težem obliku nasilja, s predumišljajem i uz korišćenje ili pretnju vatrenog oružja! Razlog je bila obuka rukovodilaca…
Santini je, naime, pre nekoliko godina došao na ingenioznu ideju da na krajnje čudan način ispita izdržljivost članova svog upravnog odbora na vanredne situacije. Organizovao je dvodnevni seminar u dvorcu u Romanvilu nadomak Pariza na koji su došli svih 13 članova direkcije. Prvog dana sastanka, oko šest sati uveče, u prostoriju je banulo devet do zuba naoružanih otmičara. Sve je bilo kao na filmu: vika, vezivanje, kriza nerava, panika, strah za goli život… Ispostavilo se, međutim, da je zaista bila reč o „filmskom scenariju“: direktor je, naime, želeo da ispita koliko su hladnokrvni njegovi saradnici, pa je u tu svrhu unajmio usluge jedne agencije u kojoj su zaposleni bivši specijalci.
Da sve ipak ne bude kao na filmu, pobrinula su se dvojica zaposlenih koji su se pobunili, pokušali da pobegnu, pa je bilo čak i fizičkog obračuna s „otmičarima“. „Ispit“ je, tako, umesto dva sata, trajao „samo“ sat i četvrt. I, tu nije kraj: šest meseci kasnije, jedan od „pobunjenika“ je dobio otkaz, uz obrazloženje da nema kolektivni duh! Čovek je presavio tabak, tužio direktora sudu, i sad je on direktor reklamnog odeljenja konkurentske kuće RTL…
Ne završava se sve, međutim, hepiendom. Ogroman pritisak i prezatrpanost na poslu, sve veći zahtevi i norme, očekivani nerealni rezultati i svakodnevna patnja za radnim stolom mnoge nagone na najgore, da dignu ruku na sebe.
Sve ide lančanom reakcijom, pa tako, sad, i psiholozi specijalizovani za radnu sredinu, kojima je zadatak da zaposlenima olakšaju muke, i sami imaju sve više posla i rastući pritisak na radnom mestu.
Komentari