Prvi na listi odgovornih je Alen Grinspen, šef američkih federalnih rezervi od 1987. do 2006, koji je američku ekonomiju usmerio putem neumerenih kredita, što je kasnije izazvalo hipotekarnu krizu, koja je postala okidač globalne recesije.
Hvaljen kao prorok za uspehe u unapređenju slobodnog tržišta, posebno posle berzanske krize 1987. i krize posle napada na SAD 11. septembra 2001, Grinspen je zagovarao politiku niskih kamatnih stopa, novih finansijskih instrumenata, poput hedž fondova i minimalne regulacije tržišta. Milijarderi Džordž Soros i Voren Bafet nisu odobravali njegove metode. Soros ih je odbacivao s objašnjenjem da ne razume kako funkcionišu, a Bafet ih je opisao kao „finansijsko oružje za masovno uništenje”, ali je Grinspen istrajao na svome. Poslednjih meseci je, međutim, priznao da se deo njegovih uverenje pokazao kao pogrešan.
Među političarima veliku odgovornost za nastalo stanje svetske ekonomije snose Klinton i Buš stariji, za čije su vladavine doneti mnogi zakoni krivi za finansijski haos. Klinton je afirmisao zakon o reinvestiranju, donet još 1977, koji je naložio hipotekarnim kreditorima da ublaže svoja pravila da bi omogućili širem krugu klijenata da uzimaju pozajmice. Bivši predsednik je takođe 1999. ukinuo zakon koji je pravio razliku između komercijalnih banaka koje prihvataju depozite i investicionih, koje investiraju i prihvataju rizike. Taj potez je otvorio eru besomučnog pozajmljivanja. Svoj deo odgovornosti snosi i administracija Buša starijeg, koja je oslabila kontrolne mehanizme kreditiranja, a nije učinila dovoljno ni za obuzdavanje berzanskih mahinacija Volstrita.
Za recesiju britanske privrede umnogome je kriv Gordon Braun, ocenjuje „Gardijan” i objašnjava da je premijer stavio interese londonskog Sitija iznad interesa proizvođača time što je podržao blagu finansijsku regulativu i politiku niskih poreza, što je išlo naruku stranim bankarima i dilerima hartija od vrednosti.
Iz armije biznismena sa Volstrita koji su svetsku ekonomiju povukli na dno izdvojena su imena Abi Koen, glavnog stratega kompanije „Goldman Saks”, koja je nekada smatrana najmoćnijom ženom u SAD. Tu je i Čak Prins, bivši šef „Siti grupe”, najveće banke u svetu sa razgranatom strukturom investicionog bankarstva i poslovanja sa bogatom klijentelom. Na crnom spisku su i bivši čelni ljudi „Meril Linča” i „Ber Sternsa”, dve kompanije čiji je krah uzdrmao kompletnu finansijsku strukturu. S one strane Atlantika to su Geir Harde, islandski premijer, koji je u petak objavio da se povlači i sazvao prevremene izbore nakon širokih antivladinih protesta zbog finansijske krize koja je teško pogodila tu zemlju. Za lošu monetarnu politiku prozvan je i Mervin King, guverner Banke Engleske.
Deo odgovornosti snose i oni koji su upozoravali na predstojeću krizu, ali nisu ništa preduzeli da je spreče. Među njima je i Nurijel Rubini, prozvan „doktor sudnjeg dana”, ekonomista sa Njujorškog univerziteta, koji je još 2006. predvideo da SAD preti hipotekarni krah, naftni šok i duboka recesija. On ostaje pesimista, a prošle nedelje je predvideo da će gubici američkog finansijskog sistema dostići 3,6 biliona dolara, što znači da je bankarski sistem SAD bankrotirao.
Novi otkazi širom sveta
Američki proizvođač teške opreme „Keterpilar” saopštio je da zbog krize planira da otpusti 20.000 radnika, iako je kompanija u četvrtom kvartalu prošle godine ostvarila prihod od 12,9 milijardi dolara, ili šest odsto više nego u istom kvartalu 2007.
Holandski elektronski gigant „Filips” najavio je ukidanje 6.000 radnih mesta u svetu 2009, nakon neto gubitka od 1,5 milijardi evra u četvrtom tromesečju 2008. Otkaze za 7.000 ljudi najavio je i holandski bankarski gigant ING.
Britanski „Korus”, najveći proizvođač čelika, saopštio je da će u okviru mera štednje morati da otpusti oko 3.500 radnika, od toga 2.500 u Britaniji.
Komentari