Među otpuštenim tužiocima bili su i oni na koje su se pojedini republikanski političari žalili direktno Beloj kući i Ministarstvu pravde u ličnim kontaktima i elektronskoj pošti, tvrdeći da nisu dovoljno verni Vašingtonu. Na njihova mesta Ministarstvo pravde je na neodređeno vreme postavljalo nove, kako se sada pokazalo, uz „privatne preporuke“ iz Bele kuće, naročito savetnika Harijet Mejers i Karla Rova s obrazloženjem da su „verni bušisti“.
Prema ustavnom uređenju inače predsednik SAD je onaj ko postavlja federalne tužioce, ali posle njegovog predloga moraju da prođu svu moguću proceduru u Kongresu i u kongresnim komitetima odgovarajući na nebrojena pitanja kongresmena. Ako ne dobiju podršku predsednik mora da predloži nekog novog. Slučaj osmorice je, međutim, otkrio da u Kongresu pre 2006. kada je obnavljan takozvani Patriotski akt, zakonski antiteroristički dokumenat, niko nije obratio dovoljno pažnje na odredbu da ministar pravde može bez svedočenja u Kongresu da smenjuje i postavlja nove tužioce. Obrazloženje je, da apsurd bude veći, bilo da je to neophodno „ako tužilac strada od terorističke ruke“.
Komentari