Svaki drugi čovek u Srbiji ne oseća se dobro, odnosno pati od nekih blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca depresija je konstatovana kao oboljenje, pokazuje istraživanje Instituta „Batut“.
Nervozno, potišteno, tužno, iscrpljeno i umorno oseća se čak 55,8 odsto našeg stanovništva. Među njima je najviše žena i osoba starijih od 55 godina, kao i ljudi koji su u siromaštvu i žive van gradova. S druge strane, poletno, spokojno, smireno, srećno i sa mnogo energije, jednom rečju dobro, oseća se svega 4,4 odsto ljudi. Uglavnom su u pitanju Beograđani koji imaju dovoljno novca za život.
Ovo je prvo istraživanje koje je sproveo Institut „Batut“ po novoj metodologiji, tako da se ne može upoređivati sa ranijim podacima iz 2000. godine. Da li je loše raspoloženje kod ljudi u Srbiji u porastu i da li broj obolelih od depresije raste ili ne, znaćemo tek 2011. godine, kad ponovo bude sprovedeno novo istraživanje.
Međutim, stres i depresija najveći su neprijatelji današnjice. Ljudi koji nemaju dovoljno energije da se s njim izbore spas nalaze u lekovima za smirenje. Ako sudimo po količini prodatih medikamenata, broj depresivnih se iz godine u godinu povećava. Da je ovaj način suočavanja sa problemima uzeo maha, potvrđuje i podatak da je tokom prošle godine u Srbiji na recept kupljeno više od osam miliona kutija lekova za smirenje, a sumnja se da se bez recepta kupi i tri puta više.
Mentalno stanje ljudi svugde u svetu je sve više ugroženo. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je upozorila da je depresija glavni uzrok svih invaliditeta, te da u svakom trenutku u svetu od depresije boluje 450 miliona ljudi. Pored kardiovaskularnih oboljenja, koja su na prvom mestu, depresija je ubica broj dva u svetu.
Depresija se kod ljudi javlja iz više razloga: socijalnih, materijalnih, porodičnih, zbog problema sa narkoticima i alkoholom.
- Suprotno uvreženom mišljenju da je depresija prepoznatljiva i da su njeni simptomi vidljivi, najčešće nije tako. Ipak, depresija zaista jeste bolest s hiljadu simptoma, ali kod svakog pojedinca se manifestuje različito. Česta pojava je da ni sam pojedinac koji pati od depresije toga nije svestan ili da iz različitih razloga skriva bolest – objašnjava doc. dr Milan Milić, psihijatar i direktor Zdravstvenog centra Južni Banat.
Ipak, postoje određeni znakovi depresije koji se često ne vezuju za ovu bolest ili se povezuju samo ako su prisutni uz barem još jedan znak koji smatramo tipičnim (loše raspoloženje, povučenost).
- Čovek u depresiji je doživeo poraz koji je potpuno rasturio njegov odbrambeni sistem uz čiju pomoć obično svi mi uspevamo da se nosimo sa životom. Depresija podrazumeva neki gubitak. I ako se ne dobije to nešto zacrtano, neki ljudi ne to ne mogu da prihvate. To može biti početak depresije – objašnjava dr Milić.
Slučaj pedesetogodišnje Jelene K. iz Beograda dovoljno je ilustrativan.
- Raspadala sam se… Ležala sam danima i buljila u plafon, nesposobna da bilo šta uradim. Jedan deo mene hteo je da ustane, vidi svetlo, oseti nadu, čuje smeh… Ali oko mene je bio samo mrak, beznađe, jad. Počelo je kada mi je umro muž. Godinu dana kasnije, ostala sam bez posla. Tada sam se raspala u hiljade parčića. Lečim se poslednjih šest meseci i polako se vraćam u normalu. Deca mi mnogo pomažu – priča Jelena.
Ljudi su skloni da pomisle kako osoba u depresiji jednostavno preterano reaguje na udarce koje život nanosi svakome. Ali nije tako. Stručnjaci kažu da ličnost u depresiji ne reaguje preterano. Za nju stvari koje joj se dešavaju imaju sasvim drugačije značenje nego za druge. Ona ih vidi u sasvim drugom svetlu.
(Nema ocene)
Loading ...
#1 by miksi on jun 30th, 2009
Osećanja kao što su potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor nisu strana nijednom čoveku. I potpuno je normalno da se svaki čovek ponekad tako oseća. Pa ipak, ako ovo stanje traje više od nekoliko dana, to može da bude prvi simptom depresije.
Depresija će, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji.
Čak 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe koje se nalaze u teškoj depresiji – objašnjava za „Blic“ prof. dr Miroslava Jašović-Gašić, direktorka Klinike za psihijatriju Kliničkog Centra Srbije.
Rezultati sprovedenih istraživanja pokazuju da u Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogućnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah – dodaje ona.
Duboka tuga i beznađe
Kao niz psihofizičkih poremećaja depresija je stanje koje karakteriše poremećaj raspoloženja. Potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor, svaki čovek se ponekad ovako oseća, ali ovakvo raspoloženje prođe za nekoliko dana. Depresija je mnogo više od žalosti i očaja, ona traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj. Kod čoveka koji pati od depresije može se promeniti način razmišljanja. Svet se vidi drugačije, obično u negativnom svetlu, utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Može da se krije iza osećaja iscrpljenosti, a često je maskirana drugim smetnjama, kao što 1 hronična anksioznost ili poremećaj u ishrani.
Stres i samoća glavni uzroci
Depresivno stanje se može javiti usled samoće, teške bolesti, nakon gubitka drage osobe, teških uslova života, smanjenog kretanja, a takođe može biti posledica genetskog nasleđa. Neke teorije takođe kažu da depresija može da se javi i kod preosetljivih osoba koje se usled velikog stresa jednostavno slome iznutra.
Kako tačno nastaje nauka do danas nije uspela da objasni. Prema najnovijim teorijama, smatra se da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju. Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola. Izloženost hroničnom stresu menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa.
Lečenje
Prvi korak u lečenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom može proveriti koje simptome ima i koliko dugo. Uzalud je očekivati da će depresija sama proći snagom volje i pozitivnim razmišljanjem. To se događa retko, jer upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika, a on je nemoćan da ih povrati. Najvažnije je da se pacijent na vreme javi lekaru opšte prakse, koji će proceniti da li je potrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja će se terapija primeniti – da li antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa. Za lečenje depresije koriste se antidepresivi nove generacije, među kojima je „citalopram“, lek sa kojim je lečenje depresije postalo uspešnije, jednostavnije i sa manje rizika.
Pored ovoga, veoma je važno i da osoba koja boluje od depresije promeni i način ishrane. Naime, tokom ove bolesti veoma je bitno da uzima namirnice koje podstiču lučenje serotonina.
Poslednja, ali ne i manje važna stvar je da se obolelom pruži dosta pažnje, ljubavi i podrške kako bi se izlečio i izašao iz mraka koji ga okružuje.
Osnovni simptomi
- nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje,
napadi plača
- strah, nemir, zabrinutost, strepnja
- osetljivost ranjivost, razdražljivost
- usamljenost, bezvoljnost
- oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja
- nesanica ili velika potreba za snom
- umor, iscrpljenost, manjak energije
- značajno smanjen ili povećan apetit
- somatski bolovi koji nemaju fizičke uzroke
- želja i razmišljanje o smrti ili planiranje samoubistva