Odavno su poznate priče da kućne biljke mnogo bolje rastu i cvetaju ako im se priča, peva, pušta prijatna muzika i ukoliko u domu u kojem rastu vladaju harmonični odnosi.
Da li to onda znači da naše omiljene biljke i cveće imaju svest? Da li čuju “teške reči”, osećaju loše raspoloženje, svađe i agresiju? Ako je tako, da li je, možda, moguće sa njima komunicirati?
Ova interesantna tema intrigirala je naučnike širom sveta, pa su u mnogobrojnim istraživanjima dokazali da, na primer, biljke u laboratorijima, za razliku od onih u prirodi, luče jedan oblik sredstva za smirenje nalik aspirinu – metil salicinat. Stručnjaci pretpostavljaju da se to događa zbog stresa koji biljke osećaju kada su pomerene iz svojih prirodnih staništa.
Međutim, čak i kada rastu u prirodi, biljke luče istu supstancu ukoliko su pod stresom izazvanim neočekivanim noćnim hladnoćama ili naglim promenama klime!
Doktor Aleks Gunter, član istraživačkog tima, tvrdi da metil-salicilat ima dve funkcije – podstiče proces sličan reakcijama imunosistema životinja, koji biljkama pomaže da se oporave, a deluje i kao sredstvo za upozoravanje okolnog drveća na opasnost! Ova sposobnost, tvrde stručnjaci, jasan je dokaz da biljke međusobno komuniciraju.
Takođe, neke supstance biljke luče kao znak rane bolesti, a istraživanja na tu temu bitno bi unapredila i poljoprivrednu proizvodnju. Naučnici tvrde da ova otkrića mogu biti revolucionarna i za očuvanje eko-sistema.
Svojevremeno je jedan naučnik zapanjio javnost kada je demonstrirao da je biljku moguće uplašiti i to čak samo lošom namerom. To je dokazao tako što je merio aktivnost biljke kojoj je prilazio sa upaljenom šibicom. Uređaji su jasno pokazivali neku vrstu panike kojoj je biljka bila izložena u u trenucima stresa.
Još davno su indijanski vračevi tvrdili da razgovaraju sa drvećem, jer svako od njih ima svog manitua (duha), a meksički nadrilekari tvrdili su da im biljke jasno pokazuju svoja lekovita svojstva. Kao dokaz za to navodili su da lišća određenih biljaka podsećaju na unutrašnje organe čoveka i da se samo jednostavnim posmatranjem može utvrditi šta koja biljka može da izleči.
Neki teoretičari idu toliko daleko da tvrde kako biljke ispuštaju feromone koje su neki ljudi u stanju da “pročitaju”, odnosno da ih prepoznaju kao poruku.
U drugoj polovini dvadesetog veka vodile su se oštre polemike oko halucinogenih droga i pojava koje su izazivale konzumacije određenih biljaka. Renomirani harvardski profesori Timoti Leri i Ričard Alpert halucinogena svojstva biljaka nazivali su “cerebralnim vitaminima” i tvrdili kako su oni neophodni čoveku “da bi video realnost”. Iako te tvrdnje nikada nisu dobile naučnu potvrdu, veliki broj stručnjaka komunikaciju ljudi i biljaka smatra prilično izvesnom.
Nema sumnje da biljke razumeju jedna drugu, a vrlo verovatno i ljude. Biljke, dokazano je, osećaju vibracije ljudskog glasa i kada im se nešto lepo govori, to vraćaju ubrzanim rastom i cvetanjem. Takođe, u kući u kojoj se viče, svađa i raspravlja biljke venu bez izuzetka. Zbog toga pazite šta ćete pričati sa svojim biljkama, jer će vam u zavisnosti od toga pružati ili uskraćivati svoju lepotu.
Upozoravaju jedna drugu
Ako čujete da se biljke komešaju, ne prilazite im, možda je u toku žučna svađa, tvrdi profesor Ričar Karban. On, takođe, kaže da su biljke sposobne za sofisticiranije ponašanje nego što mi to možemo i da zamislimo. Tvrdi da biljke komuniciraju šaljući hemijske poruke kroz vazduh i tako upozoravaju pripadnike svoje vrste. Veruje da biljke jedne drugima šalju, na primer, poruke da dolazi najezda insekata i da se to prenosi sve do poslednje jedinke. Sproveo je i eksperiment kako bi to dokazao. Makazama je isekao lišće jedne biljke, oštećujući je identično kao što bi to uradili insekti. Tada je neke oštećene i neoštećene biljke posadio zajedno. Lišće biljaka koje su rasle pored oštećenih imale su manje štete od pravih insekata nego one koje su rasle pored neoštećenih. Profesor tvrdi da su oštećene nekako svojim “komšijama” javile kako da se pripreme za opasnost koja dolazi.
Komentari