EVROPA okovana ledom, sneg na samom jugu Španije, a klimatolozi ne prestaju da najavljuju globalno otopljavanje. Kome verovati više: nauci ili sopstvenim očima?
Takvu dilemu ovih dana imaju oni pod čijim se nogama najviše prelama gotovo nezapamćeno oštra zima. Većina naučnika tvrdi da je najveći problem planete ugljen-dioksid, čiji „zubi“ jedu ozonski omotač, a posledica je globalno otopljavanje. Bilo da su u pravu oni, ili zagovornici teorije o novom ledenom dobu, planetom se širi potištenost zbog tmurne budućnosti, koja je već počela. Teoretičari kažu: „Klimatski bluz je i odgovor zabrinutog čovečanstva na nedavne vruće pregovore sa mlakim epilogom u Kopenhagenu“.
Na sreću, globalno zagrevanje planete ušlo je u fazu mirovanja, a razlog leži upravo u Sunčevoj aktivnosti. Pre dve godine, ono je dostiglo minimum svog jedanaestogodišnjeg ciklusa. Prema podacima britanskog centra za istraživanje klime, od 1999. do 2008. godine planeta se zagrejala za samo 0,07 stepeni Celzijusa, a prognozirana su 0,2 stepena. Statističari dodaju da je – kad se uračuna dejstvo prirodnih fenomena El ninjo (koji greje) i El ninja (koja hladi) – efekat zagrevanja, u stvari, pada na nulu.
Pojedini naučnici, zato, izražavaju bojazan da takvo, minimalno isijavanje sunčeve energije, vodi nigde drugo nego u „malo ledeno doba“. Sličnu klimatsku situaciju, istorija je zabeležila od 15. do 19. veka, a karakterisale su je surovo hladne zime, vlažna i prohladna leta. Tu se, međutim, svaka sličnost završava. Sunce, doduše, sada jednako slabo greje, kao onda, ali se ne beleži trend hlađenja, kakav je nekad postojao i kakav bi i sada bio očekivan.
Objašnjenje te razlike nije nimalo misteriozno i sadržano je u jednoj reči – čovek. Delovanje ljudske rase na klimu, naročito preko uticaja na morske struje, postaće još pogubnije od 2015. godine, prognozira profesor dr Modžib Latif, ekspert za klimatske promene. Do tada će, tvrdi on, kratkotrajna klimatska „skretanja“ sa tog puta, uspeti da maskiraju čovekov štetni angažman. A posle…
Prognoze su mračne. Planeta će se, po njihovom mišljenju, neproporcionalno zagrevati, s katastrofalnim posledicama. Nauka kaže da Zemlja ima nekoliko Ahilovih peta, to jest, slabih tačaka, na kojima će klima najpre „pucati“. To su Tihi okean, glečeri, monsuni, kišne šume, arktički predeli i, naročito – Golfska struja.
Ubrzano otapanje glečera dodatno će doprineti globalnom zagrevanju. Ledene sante su, naime, nezamenljive i u tome što odbijaju sunčeve zrake. Kad se budu otopili, tamna površina tla upijaće više toplote i tako uvećavati temperaturu. Jedan od bumerang efekata globalnog otopljavanja biće slabljenje, ili čak uništenje Golfske struje, koja dragocenom toplotom snabdeva severozapad Evrope i čini da prosečna godišnja temperatura u tim predelima bude za devet stepeni Celzijusa viša nego na Starom kontinentu.
Ukoliko emisija gasova, koji proizvode efekat staklene bašte, nastavi da se povećava, usled topljenja glečera, gustina vode koja pokreće Golfsku struju opašće za četvrtinu u narednih stotinak godina. Posledica je efekat hlađenja, koji će doneti još oštrije zime, i to u krajevima koji se do sada nisu nalazili na putu Sneška Belića. Potvrdu te uzročno-posledične veze gledamo ovih dana na snimcima iz Španije, juga Italije, Francuske… Pretpostavlja se da bi, usled ovog poremećaja, došlo i do drugih promena klime u celoj Evropi. Tako bi se, apsurdno, globalno zagrevanje izrodilo u svoju suprotnost.
Dugoročno gledano, klimatski fenomen koji zagreva planetu El ninjo (na španskom „dečko“, ima značenje „mali Isus“), preuzeće primat. Močvare, koje ublažavaju štetni efekat ugljen-dioksida, biće isušene, a ogromne količine razornog gasa, jurnuće u atmosferu. Pregrejana površina Zemlje dovešće do većeg isparavanja i – krug se zatvara. Čovečanstvo se do guše „zaglavilo“ u sopstvenoj klopci.
TOPE SE GLEČERI NA GRENLANDU
PLANETA će se zagrevati neravnomerno. Najviše kopno, manje okeani. U brojkama, to će izgledati otprilike ovako: temperatura na kontinentima porašće za 5,5, a najveći skok zabeležiće se na Arktiku – za čitavih 16 stepeni Celzijusa. Neravnomerno zagrevanje dovešće do bržeg otapanja glečera na Grenlandu i oticanja oko 2,6 miliona kubnih kilometara vode. Nivo mora, zbog toga će se podići za čitavih sedam metara, pa će niska ostrva, poput Maldiva, nestati.
TIHI OKEAN I EFEKAT STAKLENE BAŠTE
USLED rastućeg efekta staklene bašte, vode Tihog okeana zagrejaće se na površini, zbog čega će u dubinama narušiti lanac ishrane. Drastično će opasti broj mikroorganizama, koji apsorbuju ugljen-dioksid, što će dodatno povećavati globalnu temperaturu. Pored toga, mrtvi mikrosvet taložiće se na površini okeana.
Komentari