„Kompjuteri postaju sve važniji i biće veoma teško zameniti ih; ali oni su samo mašine, a ljudi su ti koji odlučuju šta će te mašine raditi”, naglašava dr Pavel Gepner, „Intelov” stručnjak za računarstvo visokog učinka Pavel Gepner
INTERVJU
„Najveći izazov jeste nedostatak progama (softver) i postupaka da se iskoristi sve što čipovi danas mogu da ponude. Računarska oprema (hardver) je, najverovatnije, dve generacije ispred programa. Ako uzmeo u obzir da možemo da koristimo najviše 15-20 odsto onoga što procesor pruža, mimoilaženje je očigledno. Nevolja je danas izraženija jer smo već prešli na višejezgarnu arhitekturu”, objašnjava u razgovoru za „Politiku” dr Pavel Gepner, stručnjak za osnovnu tehnologiju računara, a naročito za računarstvo visokog učinka za Evropu, Srednji istok i Afriku. U kompaniju „Intel” došao je 1996. godine i do sada je objavio 25 stručnih članaka u uglednim časopisima.
Krajem prošle godine „Intel” je u Beogradu otvorio predstavništvo za Srbiju, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, što se poklopilo sa šezdesetom godišnjicom nastanka prvog tranzistora. Tada je prikazana nova generacija procesora proizvedenih 45-nanometarskom tehnologijom – Intel Core 2 Quad i Intel Xeon.
Gde je „Intel” danas? Koji su to najsavremeniji procesori?
– „Intel” je, upravo, premašio isporuku od 10 miliona procesora s četiri jezgra koji se sve više kupuju. Očekujemo pojavu 45-nanometarskog čipa, nazvanog Nehalem, koji će biti predstavljen u drugoj polovini godine. To je potpuno novi proizvod koji menja osnovnu tehnologiju računara (platforma arhitekture) donoseći veliki broj novina, poput integrisanog kontrolera memorije ili QPI linkova (putanje brzog poverzivanja). I sledeće godine to će biti sasvim nov mikroprocesor kada se pređe na 32-nanometarsku tehnologiju izrade. Teško je dostići vrhunski proizvod na tržištu, to što je danas novost sutra će već biti uobičajeno. Naše razvojno načelo jeste da svake godine prikažemo nešto novo – u tehnologiji procesora ili u mikroarhitekturi.
Koliko novca i znanja mora da se uloži da bi se preskočila sledeća tehnološka prepreka u izradi?
– „Intel” je utrošio 22,1 milijarde dolara u razvoj i istraživanja od 2001. do 2005. godine. To je iznos novca potreban da se osmisle nove tehnologije i nacrti mikroprocesora. Mi smo u ekonomiji zasnovanoj na znanju, znanje i veštine su najveće znanje koje imamo.
Teraračunarstvo je jedna od najizazovnijih tema? Šta na to kažete?
– S naše tačke gledišta, sve što se nalazi u današnjem superkompjuteru biće sutra u stonom računaru, tako da teraračunarstvo (bilion izračunavanja s pokretnim zarezom u sekundi) smatramo prirodnim korakom napred. Na „Intelovom” razvojnom forumu (IDF 2007) prošle jeseni prikazali smo prvi eksperimentalni čip sposoban da izračunava brže od jednog teraflopsa; za nas teraračunarstvo nije samo pomodna poštapalica, iza ove zamisli stoji veliki uloženi trud i rad.
Recite nam nešto u vezi s budućim ključnim istraživačkim programima?
– Najveći izazov sa kojim se susreće ne samo naša kompanija, već i cela industrija mikrolektronike jeste delotvorno i olakšano programiranje višejezgarnih procesora. Prelazak s nekoliko na više jezgara. „Intel” uveliko radi i na poluprovodnicima i na alatima i progamima da teraračunarstvo postane stvarnost.
Kako će izgledati mikroprocesori 2015. godine?
– Nedvmosleno višejezgarni procesori, čak i hibridni (sastavljeni od mnogih jezgara različite namene), ali najvažnije će biti kakve su im energetske odlike. Procesori 2015. godine biće, nema sumnje, veoma delotvotni u energentskom pogledu i, verovatno, osposobljeni da budu u više različitih energetskih stanja.
Šta budućnost donosi? Koliko se još godina možemo oslanjati na čuveni Murov zakon?
– Pošto trošimo toliko novca i truda na nove tehnologije procesora, veoma je teško reći gde su granice. Danas je to jednoatomska prevlaka (sloj), ali „Intel” već raspolaže sa četiti nove generacije tehnologije izrade procesora (što nam omogućuje da gledamo 10 do 15 godina unapred). Naši istraživački timovi rade na novim zamislima i ja sam optimistista što se tiče budućnosti Murovog zakona. Bar iz moje perspektive, ne vidim mu kraj.
Koja je poslednja granica u smanjivanju mikroprocesora na silicijumu i sličnim materijalima? Kada ćemo moći da kažemo: Sada je kraj?
– Krajnja granica nema danas i neće je biti sutra. Sada raspolažemo 45-nanometarskom tehnologijom, 2009. godine imaćemo 32-nanometarsku. Prećićemo na nove vafere (poluprovodnička pločica od koje se izrezuju čipovi) veličine 450 milimetara i 22-nanometarske procesore. Sve ovo se usavrašava, novi proizvodi tek slede.
A sledeće iskušenje? Postoji li neki sićušni svet i posle toga?
– Ne smatram da najveći izazov leži u tehnologiji procesora. Već imamo veoma usavršenu opremu (hardver), ali programi (softver) i postupci programiranja prilično zaostaju.
Strahujete li od budućnosti u kojoj će sve – i živi svet i svakodnevni predmeti – imati utkane čipove?
– Ne, ne plašim se. Ne vidim budućnost kao futurističku invaziju kompjutera poput Hala iz Kubrikovih filmova. Naravno, kompjuteri postaju sve važniji i biće veoma teško zameniti ih; ali oni su samo mašine, a ljudi su ti koji odlučuju šta će te mašine raditi.
Stanko Stojiljković
Komentari