Kockičicin iBlob

Dok vernici Srpske pravoslavne crkve širom sveta skupljaju priloge za obnovu porušenog manastira Hilandar, na Svetoj gori, neki časni oci manastira uzimaju priloge i šakom i kapom, grade sebi i drugima ovozemaljska zdanja i arče novac. Možda će im Bog oprostiti ova zlodela, ali zemaljski sud bi trebalo da ih pošalje u zatvor

Piše: Jeromonah Ignjatije

Već duže vreme po raznim grčkim medijima spominje se velika finansijska malverzacija u srpskom manastiru Hilandar (www.ethnos.gr/article.asp). Da li je moguće da kod nas niko još uvek ništa nije ni čuo ni video ili se jednostavno nameće stara dilema da sve to pokriva „služba“ koja nažalost ima sve više poslušnika po našim manastirima. Otprilike u isto vreme dogodila se i afera u grčkom svetogorskom manastiru Vatopedu, i o tome se dugo i detaljno izveštavalo i u našim medijima.

Možda ništa nije slučajno – Hilandar i Vatoped su bratski manastiri od samog osnivanja. Međutim, afere nisu ni približno slične. Dok je vatopedski iguman Jefrem napravio malverzaciju u korist svog manastira, a na štetu grčke države, njegov pobratim Metodije Hilandarac po svom starom običaju napravio je malverzaciju na štetu i manastira i srpskog imena u Grčkoj!

Ko je Metodije?

Geneza je zaista duboka i daleka, ona sama zaslužuje posebnu temu sa raznim tekstovima. Ali, evo bar u najkraćim crtama. U Hilandar je došao krajem devedesetih. Krajem 1997. godine Mitrofan Hilandarac, tadašnji zamenik igumana , bez ičijeg znanja i blagoslova susreo se sa Slobodanom Miloševićem, i uručio mu jubilarni zlatnik koji je iskovan povodom 800 godina manastira. Kada je ova vest stigla do Hilandara, tamo je nastao pravi raskol, deo bratije predvođen novorukopoloženim jeromonahom Metodijem se odvojio od zvaničnog bratstva i počeo da služi u pokrovskom paraklisu. Da bi prevazišli nastali raskol, starci na čelu sa Mitrofanom tajno su ponudili Metodiju da ga prime u Upravu, tj. Sabor staraca, gde bi odmah dobio poslušanje epitropa (namesnika), a za uzvrat da napusti i izda odvojeno bratstvo. Nije teško pogoditi šta je učinio karijerista. Tako je Metodije postao i zvanični zamenik igumana od 1997. do danas.
Setimo se 2002. godine kada je u „Glasu javnosti“ osvanuo naslov „Porodične kuće na posedu manastira“, glavna ličnost tadašnje afere bio je naravno jeromonah Metodije Marković Hilandarac, rodom iz Čačka. Tada je još bio mlad i zelen, pa je samo gradio kuće od manastirskog novca i na manastirskom imanju za svog tatu, kumove i još po nekog prijatelja. Iste godine za direktora veoma profitabilne ustanove u Beogradu „Zadužbina Hilandar“ sa sedištem u nacionalizovanoj vili na Senjaku dovodi svoga školskog druga iz Čačka Milivoja Ranđića.
Da bi se utvrdio u svojoj vlasti, počeo je da proteruje iz manastira ljude koji nisu razmišiljali kao on ili koji su mu na neki njemu znani način ugrožavali karijeru i put ka igumanskom tronu.
Uz pomoć novca zadobio je blagonaklonost pojedinih episkopa kojima je poklanjao skupe darove ili im pak štampao njihove knjige ili opet u manastirskoj stolarskoj radionici proizvodio nameštaj od manastirskog kestena.
Polako je počeo i u sabor da uvodi nove članove, svoje poslušnike, sa ograničenim razmišljanjima i shvatanjima. Tako je izvesni Makarije postao sa 30 god Saborni starac, Justin sa 32, i vrhunac svega Arsenije sa 27 postaje Saborni klinac, jer zaista smešno je reći starac. Kako je para u Hilandaru bilo sve više, a moć i vlast Metodija jačala iz dana u dan, tako su i obesti postajale sve veće. Pored svakodnevnih izleta zakupljenim gliserom i unajmljenim taksijima od Soluna do Atosa, koje je sve češće priređivao svojim prijateljima, tako je počeo i sebi da zida vilu u blizini manastira. Verovali ili ne, u sred surove isposnice Svete Trojice na Spasovoj vodi.
Ova kelija koja je poznata po Domentijanu, koji je tu pisao Žitija, po Georgiju Vitkoviću i drugim podvižnicima ostaće sada upamćena po klima uređajima i stilskom nameštaju koje je Metodije ugradio za trenutke svoga odmora.

Nova afera!

Ove godine Metodije je dao svome prijatelju Grku Iliasu Aleksiosu na „blagoslov“ 24 čeka, naravno bez ičijeg znanja, nadajući se da će mu to ovaj jednog dana vratiti. Međutim, sve je pošlo po zlu. Grk je čekove unovčio, a banka tužila manastir za ulazak u minus od 300.000 evra! Potpis na čekovima je Metodijev, a pečat manastirski.
Po svetogorskom ustavu Metodije bi trebalo da dobije epitimiju u vidu petogodišnje zabrane bilo kojeg poslušanja jer je imao dodir sa novcem, i naravno diskvalifikaciju u predstojećoj trci za igumanski tron. Međutim, potrebno je da ga neko iz manastira prijavi svetogorskoj Upravi. Na sve to se rešio odvažni Justin, Metodijevo čedo sa kriminalnim dosijeom u Srbiji. Nije se odvažio zbog revnosti, već zbog toga što mu nisu dali ni jedno „isplativo“ poslušanje (ono gde se vrti manastirski novac). Tako odlučan da svrgne Metodija tajno snima neke njegove razgovore i narezane na CD deli ih bratiji i grčkim novinarima. Međutim, Justin je nedavno odustao od prijave Metodija, da li zbog toga što mu je Hilandar nedavno kupio stan u Solunu (od čijeg novca?), ili pošto je problem poslušanja rešen jer je u međuvremenu dobio poslušanje antiprosopa (poslanik manastira u Skupštini Svete Gore).
Uglavnom mi tako saznajemo gde završava novac koji srpski narod skuplja za obnovu izgorelog manastira Hilandar. Bez obzira na Justina državni sud na podnešenu tužbu banke pokrenuće ovih dana parnicu protiv Metodija (Vladimira Markovića)!