Kockičicin iBlob

Neki ljudi smatraju da se naduzročnim (parapsihološkim) delovanjem može postići odlučujuća prednost za pobedu. Za sada je stvarnost drugačija. Naduzročno delovanje je samo deo ukupne odbrane.

U tom svetlu se može posmatrati uloga Grupe 69, a njeni stvarni uspesi se procenjuju na osnovu stepena izvršenja praktičnih zadataka. Na primer, ako se učinak protivavionske odbrane meri brojem fizički oborenih aviona, uspeh u naduzročnoj odbrani se određuje po broju neobjašnjivo oborenih letilica – po merilima da se stvarno radi o naduzročnom delovanju (unapred objavljeno predviđanje, neobične podudarnosti misli i događaja, jasni znaci i znamenja, nejasni fizički uzroci…)

U kojoj meri je Grupa 69, kao ogranak svetske duhovne mreže, zaista odgovorila svojoj nameni?

Budući da je rad Grupe, u dosadašnjem obliku, završen 12. 12. 2008. godine, sada ću izneti i podatke koji su bili strogo poverljivi. Svrha je da se što više ljudi upozna sa onim što je urađeno i da se ispravkom pogrešaka rad Grupe usavrši i uzdigne na nivo duhovnog viteštva. U prirodi, životu i istoriji ništa nije izgubljeno nego se suštinski sve vraća da bi promenom loših obrazaca ponašanja bilo ispravljeno i usavršeno.

Tajanstvena Kremna Kremanski zaseok Popovine, leto 1995. godine, jedan mesec posle izgona Srba iz Republike Srpske Krajine. Među četinarima, usađenim u brdo, nalazi se novija kuća sa visokim isturenim prizemljem, spratom i potkrovljem. U velikoj gostinskoj sobi, na spratu, za dugačkim slavskim stolom, okupilo se devetoro predstavnika pet stručnih timova Grupe 69. Oko nas, na zidovima, tri ikone i stare porodične slike – preci i vojnici sa početka dvadesetog veka. U vremenu koje stoji, ovde i sada diše čarolija koju je pre šezdesetak godina opisao doktor Radovan Kazimirović: “Okolina Kremana je kao beskrajna bašta išarana četinarima koji kao da bruje u večnom povetarcu jednom neprekidnom harmonijom. U njoj sve živi, sija i treperi radošću i srećom. Priča se da su nekad u Kremnima bili letnji dvori Nemanjića. Sve nas tu opija… Naša se duša u tim trenucima utapa u beskraj vasione, daleko od svakodnevnih briga. Ti nas vidici osvežavaju i leče… Horizont unaokolo isprekidan je na pojedinim mestima Šarganom i Čigotom kao ogromnim saksijama zimzelena i pred očima pruža beskrajne vidike čak do Durmitora i Avale…” Pored vidljivog okruženja, i sastav tla je deo tajanstvenog miljea koji rasplamsava maštu. Tvrdi se da su Kremna jedno od retkih mesta koja se ne mogu snimiti iz satelita. U divnom skladu zemlje, vode, vazduha i svetlosti i misli su slobodnije, moćnije i nadahnjuju željom za podvizima. Srpski svetlosni ratnici Predsedavao je Ranđel, vođa tima 11 VUD i pripadnik još nekih timova, među kojima je i 49 DDD. Prvo nam je podelio proglas koji je, kako reče, javnosti uputila Svetska duhovna mreža. Izdvojio sam neke delove iz tog proglasa: “Kao opomena i upozorenje zbog nepravednog i nečovečnog ponašanja SAD, doći će do masovnih, neobjašnjivih padova njihovih vojnih letilica. To će biti taktički napadi nekih timova iz Svetske duhovne mreže. Mreža obuhvata 64 grupe sa stotinama jedinica, hiljadama timova (oko 4096) i preko dvanaest hiljada pripadnika širom sveta. Pošto se pripadnici timova menjaju, zavisno od zadataka, broj osoba koje su uključene u Mrežu premašuje 64 hiljade i neprekidno se grana i uvećava. Grupe, jedinice, timovi i pripadnici, uključeni u Svetsku duhovnu mrežu, razmenjuju podatke na astralnom, naduzročnom i natčulnom nivou. To su osobe sa posebnim svojstvima. Zajedničko usmereno delovanje se ostvaruje satreperavanjem najnižih moždanih talasa. Ta energetska polja su bliska Šeldrejkovoj morfogenetskoj matrici. Zbog toga se mnogi uticaji, koji dovode do ostvarenja unapred predviđenih događaja, mogu podvesti pod osnovni zakon: kakva setva, takva žetva! Što se tiče vojnih letilica SAD, one će biti ritualno gađane astralnim strelama odapetim iz zakrivljenih persijskih lukova. Te strele su misaoni vektori podkvantne energije, koju prenose moždani talasi učestalosti oko jednog herca, i ispod ove vrednosti, koji se kreću iz astralnog polja. Kad se talasi raspu po zemaljskim ciljevima, nalaze metu gde je uticaj tih talasa saobrazan sa fizičkim i drugim slabostima pilota i letilica. To se obično pokaže kao kvar na električnim postrojenjima, ili kao uticaj na svest, misli i ponašanje pilota. Obaranje vojnih letilica SAD vrše pojedinci. To će biti sporadični snažni udari, a ne organizovani napad cele Mreže. U navedenom smislu, a na osnovu spontano ispoljenih znakova, naš tim T-11 VUD povezan je sa misaonim obrascem (mentalnim čipom) koji glasi: zbog nepravednog i nečovečnog ponašanja SAD, doći će do neobjašnjivih padova njihovih vojnih letilica i delovanja na ostala njihova materijalna dobra. Ta dejstva će pratiti jasni simbolički znaci da se ispunjava osnovno načelo: kakva setva, takva žetva. Suština ovog upozorenja je u poruci vladi SAD – vaša sudbina je u vašim rukama. Navedeni misaoni obrasci su objavljeni aprila meseca 1996. godine u beogradskom časopisu Argument, a oktobra meseca i u knjizi Parapsihološki rat na Balkanu. Svrha je bila da vlada SAD promeni ponašanje prema Srbima. Njima su navedena upozorenja Grupe više ličila na neubedljive pretnje, nego na stvarnu opasnost. Međutim… Viđeno trećim okom Početkom aprila 1997. godine, u novinama je objavljen članak u kojem jedan od timova Grupe 69 upoznaje javnost sa smisaonom vezom između nepravičnog ponašanja SAD prema Srbima i avionskog udesa kod Njujorka (objavljeno u časopisu Treće oko u broju 192. od 1. 04. 1997). Letilica je pala na ostrvo Long Ajlend, gde je Tesla vršio svoje, delom tajanstvene oglede. Budući da je obavljao oglede i u Koloradu, na osnovu spontano ispoljenih znakova zapažen je i naglašen sledeći misaoni obrazac: Tesla – Njujork – Kolorado – avionski udesi – pritisak na Srbe. Naglašavam, ovaj misaoni obrazac je objavljen 1. aprila 1997. godine. Sutradan, 2. aprila, desilo se nešto neobjašnjivo. Na vojnoj vežbi vazduhoplovstva SAD, pilot Kreg Baton se iz nepoznatih razloga izdvojio iz svoje grupe da bi, pošto je preleteo 1360 kilometara, udario u vrh Njujork u Koloradu. Da zagonetka bude veća, to se desilo baš u vreme kad su SAD ponovo pokretale pitanje Kosova. Dakle, misaoni obrazac se, samo dan po objavljivanju, u potpunosti preslikao kao fizički događaj. Pošto se misaoni obrasci razgranavaju ka budućnosti, ovaj događaj je nagovestio još snažnije udare na SAD, povezane sa Njujorkom i avionskim udesima. Da je promenila ponašanje prema Srbima, u čijoj je osnovi nepravedan odnos, vlada SAD je mogla da izmeni dalji tok događaja, ali do toga nije došlo. U redosledu sličnih podudarnosti između misaonih slika i njihovog kasnijeg preslikavanja u fizičke događaje, navešću i neke povezane sa gradom Dejtonom, gde je na dan Sv. Arhanđela, 1995. godine, potpisan mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini. Petnaestog oktobra jedan mlazni avion američke mornarice srušio se u blizini vojne vazduhoplovne baze Rajt-Peterson, kod Dejtona. To se dogodilo istog dana kad je međunarodni nadglednik za Brčko, Robert Farand, poništio rezultate izbora u ovom gradu, i to na štetu Srba. Brčko je ključna tačka koja spaja istočni i zapadni deo Republike Srpske. Time je Farand poljuljao dogovor iz Dejtona. Dvadeset trećeg novembra, avion Pola Sirksa iz Dejtona je pred zabezeknutim ljudima i aerodromskim osobljem sam uzleteo, leteo izvesno vreme i pao u polje pasulja… Dan posle tog gotovo neobjašnjivog događaja, u more, blizu Virdžinije, iz nepoznatih razloga, srušio se još jedan vojni avion SAD. To se događalo tokom novih izbora u Republici Srpskoj na kojima su SAD pokazale netrpeljivost prema Srbima i nameru da se umanji značaj Dejtonskog sporazuma. Zbunjeni Pentagon I pokrenuo se niz gotovo neobjašnjivih događaja. Posle neumerenih pritisaka na Srbe, uključujući ubistva, hapšenja, zavađanja rukovodilaca, pretnje, ucene… u kojima su prednjačile SAD i Nemačka, 13. septembra 1997. godine, počeli su izbori u Republici Srpskoj. Istog dana pokrenuli su se udesi NATO letilica, posebno u SAD, koji je prvo izazvao zbunjenost, a potom i pravu paniku u Pentagonu. U subotu, tog 13. septembra, nedaleko od jugozapadne obale Afrike, sudarili su se američki vojni transporter C-141 i nemački vojni avion. Tim udesom, koji je počeo na dan izbora u Republici Srpskoj, pokrenut je lanac događaja sa krajnje neočekivanim ishodištem. U kratkom razmaku, iz nepoznatih razloga, pala su još četiri borbena aviona. Samo nekoliko časova pošto je povodom toga Pentagon saopštio “da četiri nesreće, u poslednja tri dana, međusobno nemaju nikakve veze, pa se zato ne predviđa prizemljenje aviona radi bezbednosnog ispitivanja”usledio je novi udar – kod Nju Džersija su se sudarila dva borbena “fantoma”… Razlozi ovako učestalih, “fantomskih” padova najsavremenijih letilica ostali su potpuno nejasni, nepoznati. Neizvesnost i nesigurnost uvukla se u pilote SAD. Bio je to dovoljan razlog da njihov sekretar odbrane Vilijam Koen, prvi put u istoriji SAD, naredi opštu obustavu letenja… osim patroliranja nad Irakom i Bosnom. Ali, i to je bio početak čudesnog zapleta. Samo dan posle petog pada, koji je doveo do zabrane letova američkih ratnih aviona, u Bosni se srušio vojni helikopter u kome su poginula petorica Amerikanaca, isto toliko Nemaca, jedan Britanac i jedan Poljak. Udes su preživela samo četiri Ukrajinca. To se desilo na planini Vranici, ispod vrha Natkrstac. Među žrtvama je i Gerd Vagner, nemački diplomata, zamenik visokog predstavnika UN za Bosnu. Ljudi koji su nastradali imali su posebnu ulogu u slabljenju Republike Srpske. Štaviše, Amerikanci su posle udesa odbili da saopšte imena i nadležnosti svojih nastradalih građana! Krajnje odredište tog leta bilo je Brčko. Tu bi, novim pretnjama i ucenama, bilo nastavljeno podrivanje Republike Srpske. Udari iz onostranog Knjiga Prvi svetski parapsihološki rat objavljena je u julu 1998. godine. U njoj je opsežno opisano ono što se tokom 90-ih godina dešavalo vojnoj avijaciji SAD. Ovde prenosim deo tih opisa. “Ima li još činjenica koje mogu da dovedu u razložnu vezu padove američkih aviona sa ponašanjem Amerikanaca u Bosni, posebno prema Srbima? Znaci i znamenja su i do sada dobronamerno ukazivali da je Bosna za SAD ukleta zemlja. Ona polako, ali sigurno crpi njihovu moć. Amerikancima je najbolje da se što pre izvuku iz bosanske kaljuge (sanskritski kali-juge). A odgovor na postavljeno pitanje krije se i u pojavi koju je švajcarski psihijatar Jung nazvao sinhronicitetom. To su one čudesne pojave kad otkrijemo da određeno psihičko stanje istovremeno prati i odgovarajući fizički doživljaj. Razvijanjem takve niti posmatranja dolazimo do prilično uverljivih podataka o podudarnostima koje se javljaju kad pratimo odnos između padova američkih letilica i njihovog ponašanja prema Srbima. Podudarnosti su toliko očigledne i česte da se po matematičkoj verovatnoći isključuje njihova nasumičnost. Naprotiv, tu se radi o jednom, po zemaljskim merilima, skrivenom redu i smislu koju ukazuje na delovanje u nauci do sada nepoznatih energija, stanja i odnosa. Da bismo potražili razložan odgovor na ključno pitanje koje vidljive ili nevidljive sile ruše američke avione, pođimo postepeno. U prvom koraku pogledajmo te čudne podudarnosti. Za protekle tri godine, zapaža se očigledna vremenska podudarnost između američkog antisrpskog delovanja i udesa koji ih zbog toga sustižu, naročito prirodnih nepogoda i padova aviona. To je počelo na Lučindan `94. godine, padom njihovog aviona kod Čikaga… U knjizi Slovo iz oktobra 1995. godine, pokazali smo da je taj početni udes sinhronicistički povezan sa Krstiteljem i Krstovdanom. Pogledajmo sada pomenuti niz čudesnih podudarnosti (sinhroniciteta): – Crna serija padova američkih vojnih aviona počinje baš 13. septembra, po Krstiteljevom Usekovanju, kad i izbori u Republici Srpskoj, na kojima SAD i dalje pokazuju opasnu antisrpsku pristrasnost. – U toj, antisrpskoj kampanji, pored SAD prednjači i Nemačka. A zahvaljujući volji usuda i nameri neke više sile, na dalekom nebu Afrike istog, 13. septembra, sudarili su se avioni baš tih dveju država. – Posle petog udesa dolazi do zabrane letova američkih aviona. A prilikom rušenja helikoptera u Bosni stradalo je pet Amerikanaca i pet Nemaca. – U udesima Amerikanci gube šest borbenih letilica, isto onoliko koliko su prebacili na aerodrom “Aviano” kako bi, pod stalnom pretnjom Srbima, “nadgledali” navedene izbore. – U udesima iznad Bosne, u kojima je stradalo preko 38 visokih američkih funkcionera (više no i u jednom njihovom dosadašnjem ratu), letilice udaraju u visove koji se zovu Sv. Ivan Krstitelj i Natkrstac…” (Kasnijim nepoštenim i okrutnim odnosom prema Srbima u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, vlada SAD kao da je izazvala da se najveći teroristički napad u istoriji – udar avionima na zgrade Trgovinskog centra u Njujorku i Pentagon – izvrši baš na dan Usekovanija glave svetog Jovana Krstitelja, a na taj dan 2008. godine je počela da se urušava njihova, do tada neprikosnovena bankarsko – finansijska moć). Jači od najjačeg Prvi i poslednji udes u ovom crnom nizu, pre zabrane letova, takođe je povezan sa Amerikancima i Nemcima. Počinje sudarom američkog i nemačkog aviona, a završava stradanjem po petoro Amerikanaca i Nemaca. Da li je to kraj tajanstva? Zagonetku je probudio još jedan u nizu nesvakidašnjih događaja: prilikom povratka iz BiH u italijansku bazu Avijano, američki vojni avion EA-68 je 2. feburara `98. godine udario u kabl uspinjače i usmrtio dvadeset skijaša, i to pretežno Nemaca. Ima još mnogo toga tajanstvenog i neobjašnjivog u ovim događajima. Rečito je da ovaj udarac bez presadana SAD trpe baš u danima proslave pedesetogodišnjice svoje savremene avijacije. To je još jedan od znakova da se time ostvaruje namera neke više promisli. U prazničnim danima svoje vojne avijacije, kad je nameravala da svetu pokaže svoju moć, najveća svetska sila bila je prinuđena da zabrani sve vojne letove. Da čudo bude još neshvatljivije, pri tom su na tajanstven, neobjašnjiv način izgubili svoje najbolje i najpoznatije vazdušne lađe – od bombardera B-1 i lovca F-117 do ponosa američke avijacije, lovca F-16 i transportera C-1. Ali, ni time čuda nisu prestala. Da bi pokazali kako raspolažu letilicom “koja se smatra mogućim primerom bezbednosti budućih letova”, Amerikanci su 5. oktobra `97. godine otisnuli jednu od svojih najsavremenijih raketa. Bilo je predviđeno da let traje 12 minuta. Međutim, posle 10 minuta, raketa se iz nepoznatih razloga, jednostavno, raspala. Njeni ostaci su rasuti po pesku pustinje u Nevadi… Pred ovakvim nerešivim zagonetkama, nije ni čudo što general Ričard Hajl usplahireno izjavljuje: “Ovo je bila užasna, tragična nedelja za ratno vazduhoplovstvo SAD…” Pošto stručnjaci nemaju odgovore na pitanje šta se događalo ratnoj avijaciji SAD u drugoj polovini `97. godine, mnogi su skloni tvrdnjama da udese izaziva nepoznata, volšebna sila. Da li je tako? Naši zaključci o tim pojavama proizilaze iz praćenja i izučavanja činjenica. A događa se nešto zaista neobično, ali ne i neobjašnjivo. Činjenice su sledeće: Amerikanci su previsokom cenom platili svoj nepošten i nepravičan odnos prema dotadašnjim saveznicima – Srbima! Bilo je očigledno, a biće još očiglednije: neko je jači i od najjačeg! Previsoka cena Za pet godina antisrpskog delovanja, SAD su pod nerazjašnjenim okolnostima izgubile više najsavremenijih borbenih aviona nego u svim ratovima koje su vodili u poslednjih pedeset godina. Međutim, ni to nije sve. Naredni podatak je još čudesniji. U vazdušnim udesima nad bivšom SFRJ (u Bosni), poginulo je više visokih američkih diplomata i funkcionera – direktora i poznatih menadžera vodećih korporacija, kongresmena, zamenika ministara, ministara – nego u svim ratovima koje su SAD vodile od svog nastanka. U knjizi Prvi svetski parapsihološki rat, iz jula 1998. godine, opisano je ono što je tada izgledalo nemoguće, a sada se dešava: “Na osnovu ovih, ali i drugih pokazatelja, dobronamerno su upućivana upozorenja Amerikancima da je Bosna za njih ukleta zemlja, tamni vilajet koji im crpi snagu, a neprijateljstvo prema Srbima i surogatski denhaški sud za njihovo kažnjavanje – nepotreban potez i veliki greh. Uostalom, sva razumna i dalekosežna isptivanja pokazuju da su Srbi trajni, strategijski saveznici samosvojne Amerike. U protivnom, gube obe strane. Srbi će propatiti, ali će i američka moć biti istrošena, iscrpljena i slomljena. U ponašanju prema Srbima, svet će, konačno, kao u ogledalu, videti šta je Amerika. Pored toga, i vreme je osnovni činilac koji Amerikanci besmisleno troše dok stvaraju nepotrebne neprijatelje na Balkanu, umesto da se odlučnije usmere ka područjima odakle im preti stvarna opasnost. Što se tiče psioničkog delovanja Grupe 69 u odnosu na SAD, činjenice pokazuju da se tu radi o nečem mnogo dubljem. U tom svetlu, Srbi nemaju neposrednog udela u nesrećama koje pogađaju Ameriku. U pitanju su druge zemaljske, ali i više sile…” Teško objašnjivi padovi vojnih letilica bili su opomena da “više sile” bitno utiču na položaj SAD kao vodeće svetske sile – i kako dalji razvoj događaja zavisi od ponašanja samih Amerikanaca. U tom smislu, oni su dobronamerno upozoreni da će se naredni događaji odnositi na njihovu ekonomsku, političku i vojnu moć. To se uskoro pokazalo, a tek će se potvrditi.

Spasoje Vlajić