Desetine hiljada ljudi širom Evrope održali su masovne proteste demonstrirajući protiv smanjenja javne potrošnje i drugih mera štednje kojima pribegavaju vlade niza zemalja. Najmasovniji protesti održani su u Briselu gde su demonstranti iz više od 30 zemalja prodefilovali gradskim ulicama sve do zdanja Evropske unije.
Sindikati, koji su i organizovali demonstracije, strahuju da će radnici postati najveće žrtve krize koju su izazvale banke i mešetari na finansijskim tržištima i koji su u velikom broju slučajeva spašeni intervencijama vlada, upravo na račun radnika, poreskih obveznika. Dopisnik BBC-ija posmatrao je masu demonstranata koja je prolazila duže od 90 minuta.
Španski radnici organizovali su u sredu generalni štrajk, prvi u poslednjih osam godina. Učesnici protesta sukobili su se sa policijom a u zemlji su premećeni redovno odvijanje avionskog i železničkog saobraćaja kao i odnošenje smeća.
Tokom dana neki od štrajkača su pokušali da na silu zatvore prodavnice i banke.
Protestom na ulicama španske prestonice sindikati pokušavaju da pošalju jasnu poruku da se ne slažu sa merama štednje koje vlada sprovodi u nastojanju da smanji veliki budžetski deficit.
Takođe, pojednostavljeni su zakoni o zapošljavanju i otpuštanju radnika i sindikati se, kao uostalom i mnogi drugi Španci, plaše da će zbog štednje još više ljudi ostati bez posla, u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti već najveća u Evropi.
Naročito je teška situacija među mladima, u starosnoj grupi od 16 do 24 godine ima više od 40 odsto nezaposlenih i o njima se već govori kao o izgubljenoj generaciji.
Ali vlada premijera Hozea Luisa Rodrigeza Sapatera se, izgleda, ne plaši štrajka. Ministar ekonomije Elena Salgado kaže da će vladine mere štednje, ako to bude potrebno, biti i pooštrene:
„Znamo da je smanjenje javne potrošnje i budžetskog deficita preduslov za privredni rast, i to je naš cilj. Manji deficit je preduslov za otvaranje novih radnih mesta.“
Generalni sekretar Konfederacije evropskih sindikata, Džon Monks, kaže da nije dobro to što sve vlade štede u isto vreme:
„Vlade i desne i leve orijentacije širom Evrope su panično pojurile ka štednji, a sve što mi tražimo je da ne ponove istu grešku kao 1931. godine, kada su masovne mere štednje dovele do Velike ekonomske depresije. Vlade treba da nastave da stimulišu privredu, kao što su to radile od 2008., i na taj način evropskoj privredi omoguće rast. U protivnom postoji velika opasnost od recesije.“
Da li, međutim, vlade sebi uopšte mogu da priušte nove pakete stimulisanja ekonomije, odnosno još veću potrošnju?
Da li bi uopšte to trebalo da urade?
Ekonomista i kolumnista Sandej Tajmsa, Irvin Selcer, smatra da je štednja dobra odluka.
„Mislim da u pitanju nije panika, nego racionalan odgovor na novu stvarnost. To ne znači kraj socijalnog modela koji je toliko drag Evropljanima, već promene unutar tog modela, baš kao što se stvari menjaju i u drugim delovima sveta. Ljudi jednostavno više ne umiru sa 60 godina, više ne rade teške fizičke poslove kao nekada. Zato je potpuno normalno da dođe do promena, koje će smiriti finansijska tržišta. Ne možete da se borite protiv tržišta.“
Protestujući na ulici sindikati rade protiv sebe, dodaje Irvin Selcer:
„Takvi protesti ostavljaju velike posledice na sposobnost zemalja da dobiju kredite. Kada investitori vide sindikate kako se na ulicama bore za odlazak u penziju sa 60 godina, ili čak 50, kao u Grčkoj, to će ih samo zabrinuti. Davaće kredite uz veće kamate i to će najteže pogoditi upravo te ljude koji paradiraju na ulicama.“
Sindikalni vođa, Džon Monks, kaže međutim da to nije tačno:
„Mi zapravo tražimo da političari ne plešu onako kako im sviraju tržišta. Postoji opšta potreba da vlade nastave da troše i ulažu u neke ključne oblasti, kao što su održivi razvoj, nove tehnologije i načini proizvodnje, i to zarad mladih ljudi, od kojih su u ovom trenutku mnogi bez posla. Vlade moraju da ljudima daju neku nadu. Kresanje budžeta za 25 odsto, koje na primer zagovara Britanija, Evropu bi moglo da gurne u pogrešnom pravcu, i ja se nadam da će naša današnja akcija navesti ljude da malo razmisle, jer jednom kada te planirane mere štednje stupe na snagu, situacija će biti još gora nego sada.“, kaže za BBC jedan od sindikalnih lidera Džon Monks.
Komentari