Kockičicin iBlob

Stočari u Srbiji žale se na cene mesa i mleka i lošu politiku prema agraru – vlada im preporučuje da budu konkurentni na evropskom tržištu. Zašto je srpsko stočarstvo na nizbrdici?

Srbija je nekada imala dovoljno stoke da snabde celu bivšu Jugoslaviju i da izvozi u Evropu i Aziju – dok danas čak uvozi meso. Tražeći odgovor na pitanje zašto je položaj stočara toliko pogoršan, BBC je razgovarao sa proizvođačima, stručnjacima i nadležnima u vladi.

Stočar iz sela Mionice, Milan Mijatović, iako je to bio već 20 godina za redom, već dve godine nije rekorder u proizvodnji mesa i mleka u Srbiji – jer kao i mnogi drugi farmeri rasprodaje i krave muzare i goveda i bikove.

„Mi smo sada u katastrofi. Ne u problemima, nego ovo je katastrofalno stanje.

…Ovde se oni ništa ne brinu da li će Srbija imati krava i teladi i junadi za dalju produkciju. Sa cenom su nas urnisali zadnjih dve, tri godine – tako da ne možemo da opstanemo. Zato i propada stočni fond i nema nikakvog razvoja. Ja sam sa 40 grla spao na 25, a i to moram da smanjujem jer ako ovako nastavi ja ne mogu da spojim na kraj s krajem iako imamo 33 hektara imanja i iako imam savremenu štalu, najsavremeniju u Srbiji, sa slobodnim sistemom držanja“, rekao je Milan Mijatović BBC-ju objašnjavajući težak položaj u kojem se našao.

Ovde se oni ništa ne brinu da li će Srbija imati krava i teladi i junadi za dalju produkciju. Sa cenom su nas urnisali zadnjih dve, tri godine tako da ne možemo da opstanemo.

Branislav Gulan, agroekonomski analitičar i urednik u Privrednoj komori Srbije ističe da stočni fond u Srbiji u poslednje dve decenije, opada godišnje po stopi od dva do tri posto.

Tako je 1990. godine bilo blizu milion grla goveda a danas samo 480 hiljlada krava, objašnjava Gulan.

„Stočarstvo Srbije se danas nalazi na nivou iz 1910. godine jer se smanjuje zbog neadekvatne agrarne politike, ili loše agrarne politike. Najbolji dokaz tome je, na primer, da je Srbija 1990. godine izvozila 30 hiljada tona „bebi-biva“, prošle godine je izvezla samo 900 tona „bebi-bifa“ a ima dozvoljeni kontingent izvoza od strane EU od 8875 tona. To su sve neadekvatne mere agrarne politike Srbije. Srbija nema strategiju o poljoprivredi. Srbija nema nijednog seljaka u Skupštini Srbije. To je prvi put od kad postoji Srbija za 200 godina. Srbiju je sramota da prizna da je agrarna zemlja. U tome se nalaze svi uzroci loše agrarne politike. Agrar je isključivo služio za socijalne potrebe i funkcioneri mu se obraćaju u predizbornim kampanjama“, kaže Branislav Gulan govoreći o krizi ove privredne grane.

Srbija nema strategiju o poljoprivredi. Srbija nema nijednog seljaka u Skupštini Srbije. To je prvi put od kad postoji Srbija za 200 godina. Srbiju je sramota da prizna da je agrarna zemlja. U tome se nalaze svi uzroci loše agrarne politike.

Zašto se izvozi kukuruz a ne meso?

Branislav Gulan iznosi i podatke koji govore da je na stotine stočara, poslednjih godina, zbog visokih troškova proizvodnje, niske otkupne cene i premija, rasprodalo grla za rasplod, krave muzare ili svinje koje su završile u klanicama.

„Samo prošle godine je u Srbiji zaklano sto hiljada krava mlekulja, a mi smo imali pokolj svinja zbog toga što država nije reagovala. Svinje su poklane, milion i po tovljenika je više otišlo u zamrzivače a statistika je to prikazala kao rast potrošnje mesa i mi smo se time hvalili. To je poklano i više se ne može stočni fond obnoviti. Srbija se hvali visokim izvozom kukuruza. Izvoz kukuruza je naša tuga i posledica zapostavljenog stočarstva. Mi smo izvozili kukuruz u Makedoniju i iz Makedonije uvozili tovljenike. Ne bi li pravilno rešenje za vlasti bilo da se taj kukuruz troši ovde za ishranu stoke a da izvozimo meso“? – pita se ovaj BBC-jev sagovornik.

Srbija se hvali visokim izvozom kukuruza. Izvoz kukuruza je naša tuga i posledica zapostavljenog stočarstva.

U odbranu države koju stočari i analitičari krive za loše stanje u srpskom stočarstvu stao je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović.

Biti konkurentan – ali kako?

On je rekao BBC-ju da za par godina nije moguće popraviti nešto što je decenijama uništavano.

Ministarstvo stvara preduslove za unapređenje stočarstva kroz strategiju, zakonodavni sistem koji se usklađuje sa evropskim standardima, kaže Milovanović, i dodaje da domaći proizvođač mora da postane konkurentan i sa kvalitetom i sa cenom.

U PKS kažu da je u 2009. u Srbiji zaklano sto hiljada krava mlekulja što se odrazilo loše na mlekarstvo a država nije reagovala na vreme

Ako se to postigne, Srbija neće onda uvoziti meso na primer iz Makedonije, tvrdi pomoćnik ministra Milovanović.

„Upravo je to suština svih povika što slušamo već deset godina: unapređenje konkurentnosti. Primenili smo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju od 1. januara 2009. Sve vreme uoči primene sporazuma, prilikom pregovaranja i pre toga najčešće je država slala poruke – bez obzira ko je bio na vlasti – da poljoprivredni proizvođači i ne samo oni nego uopšte privreda, mora da ulaže, da investira, da se specijalizuje, profesionalizuje, uveća … koji god termin da upotrebimo … ali da postane konkurentnija“.

Poljoprivredni proizvođači i ne samo oni nego uopšte privreda, mora da ulaže, da investira, da se specijalizuje, profesionalizuje, uveća … koji god termin da upotrebimo … ali da postane konkurentnija

„Danas, u drugoj godini sporazuma, praktično kao da određeni ljudi shvataju da se tek sada susreću sa konkurencijom koja dolazi iz inostranstva. Ali, iako je tačno da konkurencija dolazi iz inostranstva – ono što je bitno je da Srbija odlazi u inostranstvo. Tržišna je utakmica. (Srpski stočari) moraju da unaprede svoje poslovanje ukoliko žele napred“, poručio je proizvođačima pomoćnik ministra poljoprivrede Milovanović.

Kako reaguju robne rezerve?

O mesu koje se uvozi, dok srpski farmer kako kaže „propada“, za BBC je govorio i stočar Milovan Mijatović – i nedvosmisleno je okrivio državnu politiku za nevolje poljoprivrednika i gubitak bitke sa nekad jeftinijim mesom iz uvoza.

„Oni odmah uvezu meso iz uvoza koje je stajalo 10 ili 12 godina u njihovim robnim rezervama pošto su naše robne rezerve prazne. Umesto da naše robne rezerve kupuju višak mesa i mleka kad se pojavi količinski, pa da posle reaguju kad ga nema, mi to nemamo. I šta onda da se priča tu. To je završena priča o agraru. Mi ćemo za godinu dve dana biti na nuli“, smatra dugogodišnji rekorder u stočarstvu, Milovan Mijatović.

Milovan Mijatović je inače ušao i u Ginisovu knjigu rekorda jer je odgajio čuvenog bika Ferdinanda teškog dve hiljade i sto kilograma – i tako oborio prethodni rekord postavljen sto godina ranije. Ferdinand je kao i mnogi bikovi gazda Milovana prodat.

Iako rasprodaje krave muzare i rasplodne bikove, gazda Milovan kaže da ne odustaje od poljoprivrede. Nada se boljem, a i ne zna kaže šta bi drugo radio posle 40 godina bavljenja tim poslom.

Zorka Đukanović, BBC Beograd