Tom Skinner iz centra za kontrolu bolesti u Atlanti izjavio je da će uzeti uzorke bakterije iz Dina, kao i bakterijskog soja iz laboratorija kako bi potvrdili ono što je već očito. Alternative zaraze bile bi još kontakt s malenom djecom ili studentskim domovima, no istraživač nije bio blizu ni jednima.

Veoma je rijetko da znanstvenik nastrada na taj način. Svi koji su bili u bliskom kontaktu s Dinom, uključujući rodbinu, kolege i medicinsko osoblje koje ga je liječilo, dobili su antibiotik kao preventivnu mjeru. Njih će se još neko vrijeme medicinski pratiti, radi straha od potencijalnog oboljevanja i daljnjeg širenja zaraze.

Richard Din najvjerojatnije je umro u subotu od bakterije Neisseria meningitidis, koja je kod njega uzrokovala zakazivanje više organa i septički šok, izjavila je Eileen Shilelds, glasnogovornica Odjela javnog zdravlja San Francisca.

Znanstvenici već 20 godina u San Francisu pokušavaju naći cjepivo protiv serogrupe B, upravo one koja je ubila Dina. Potragu za tim cjepivom uspoređuju s potragom za Svetim Gralom, prenosi The Guardian . Kolege su Dina opisale kao talentiranog i vrijednog, te vrlo bistrog istraživača na početku duge karijere.

Prema definiciji stručnog časopisa “Tehnolodži rivju”, kvantna teleportacija ne predstavlja dematerijalizovanje i ponovno materijalizovanje fizičke materije, već upotrebu fotona za prenos kvantnog stanja jednog objekta na drugi. Time se omogućava da (objekt) prijemnik postane svojevrsni klon (objekta) predajnika. To je nešto približno analogno procesu u kome bi se svest jedne osobe preselila u telo druge.

Uz pomoć lasera od 1,3 vata naučnici su razvili mehanizam navođenja koji omogućava prelazak fotona sa mesta A do mesta B a da se on pritom ne izgubi. Jednu od primena ove tehnologije koju naučnici očekuju sa naročitim uzbuđenjem predstavlja kvantna komunikacija uz pomoć satelita – koja može da se iskoristi za kvantnu kriptografiju.

U pitanju su nemilosrdna bića koja se, ako idemo dublje, mogu podeliti na nekoliko novih, sasvim različitih tipova: „govornici“ (najblaža varijanta, izmoriće vas i ukrasti vreme, ali ne napadaju dušu); „jadan ja“ (svoju nevolju nose poput pečata na telu, ono što žele je vaša energija, nikakve promene nabolje); „senke“ (znaju biti zanimljivi, zavode pažnjom, laskanjem i poput parazita preuzimaju vaš entuzijazam, kreativnost i ideje) i „krtice“ (najopasniji tip koji energiju crpi puneći vas svojim privatnim crnilom i kao da rade na preuzimanju kompletnog duha). Toksični prijatelji koji to čine namerno svojevrsni su grabljivci koji „love“ žrtvu, bez ikakvog obzira ili žaljenja zbog posledica.

„Indeks oblakodera“ izmišljen je, zapravo, još 1999. godine. Tada je stručnjak hongkonškog ogranka banke „Drezdner Klajnvort“ Benson Endrju Lourens otkrio neverovatnu vezu između ekonomskih kriza i izgradnje oblakodera. Utvrdio je da su se ili tokom gradnje najviših zgrada na svetu ili odmah posle završetka događali finansijski kolapsi u svetu. Drugim rečima – krize velikih razmera! Stručnjaci se slažu jedino da gradnje takvih zdanja nisu i ne mogu da izazovu globalnu finansijsku krizu, ali je na neki, za sada neobjašnjiv način, nagoveštavaju…

Objašnjenje za fenomen, ipak, postoji. Glavni ekonomski stručnjak jednog od najvećih ruskih finansijskih sistema AFK Jevgenij Nadoršin kaže da „veza između oblakodera i finansijskih kriza svakako postoji i da je njihova gradnja izazvana „pregrevanjem“ privreda“. Kada se ekonomike približavaju „pregrevanju“ posle čega sledi kriza, kaže on, biznismeni i stanovništvo još imaju dosta novca, a prilika za efikasno investiranje je sve manje. Pošto biznismeni odavno imaju urođen refleks, gotovo jedini, da stalno ulažu u privredu i stiču dobit, dodaje Nadoršin, upravo u takvim momentima se javljaju gotovo bezumni, megalomanski projekti za gradnju oblakodera!

Kada se u nekoj zemlji nekoliko godina uzastopce, nastavlja on, beleži privredni rast, hartije od vrednosti poskupljuju kao i plate i bonusi zaposlenima, kod biznismena se stvara svojevrsno osećanje sugurnosti da će tako biti – zauvek. Tokom ekonomskog rasta, kaže, oseća se nedostatak kancelarijskog prostora i trgovinskih radnji, a to se najuspešnije rešava gradnjom – oblakodera! Iz jednostavnog razloga što u takva vremena raste cena građevinskog zemljišta, a cilj je da se na što manjoj površini izgradi što više kancelarija, trgovina i stanova…

Stručnjaci „Berkli“ banke su napravili i svojevrsnu top-listu najviših zgrada na svetu na kojoj su one svrstane po godini izgradnje i trenutnim ekonomskim prilikama. Prema njima prvi je bio „Zinger bilding“ u Njujorku, visine 187 metara, koji je završen 1908, godine kada je zabeležena prva finansijska panika na Njujorškoj berzi. Sledi takođe njujorški „Krajsler bilding“, visine 319 metara, završen 1930. kada je i počela velika ekonomska depresija. Već legendarni „Empajer stejt bilding“, visok 449 metara, završen je u Njujorku 1931. kada je velika ekonomska kriza već uveliko tresla Ameriku.

Biznismeni i graditelji su se potom nekoliko decenija malo smirili da bi 1973. u Čikagu predali na upotrebu „Vilis tauer“, visok 527 metara, upravo u godini kada je buknula svetska naftna kriza. Graditeljstvo i krize se potom sele u Aziju. U glavnom gradu Malezije Kuala Lumpuru 1998. godine završene su bliznakinje „Kule Petronas“, visoke 452 metra – kada je finansijska kriza najžešće tresla Aziju. Usred krize celog bankarskog sistema u tom delu Azije 2004. godine na Tajvanu je završena kula „tajpej-101″, visoka 509 metara. Četiri godine kasnije, 2008, i Kina završava svoj praktično prvi oblakoder u Šangaju – Svetski finansijski centar, visok 492 metra. Presecanje vrpce prilikom njegovog otvaranja može se i gotovo bukvalno uzeti kao početak globalne finansijske krize!

Poslednji u nizu oblakodera-rekordera, od kojih je svaki sledeći bio bliži oblacima od prethodnog, je „Burž kalif“ u Dubaiju u Ujedinjenim arapskim emiratima. On je nadmašio sve što je do tada ljudska ruka napravila: visok je 828 metara. Završen je 2010, upravo kada je krenuo drugi talas svetske finansijske i ekonomske krize.

NEOBJAŠNJIVA KINA

Kina je danas rekorder u svetu po broju oblakodera koji se grade. U ovom trenutku u ovoj zemlji se završava čak 31 zgrada koja stremi nebesima. Stručnjaci ne mogu da objasne ovu pojavu jer, s jedne strane, privreda Kine je već gotovo 7 godina u fazi „pregrevanja“, ali zato privredni rast, suprotno važećim ekonomskim zakonitostima, nastavlja da se ubrzava i povećava…
Na drugom mestu trenutnih graditelja oblakodera je Dubai, „vlasnik“ do sada najviše zgrade „Burža“. Tamo se gradi 17 ovakvih monstruma, ali je zbog finansijskih teškoća obustavljena i do daljnjeg zamrznuta gradnja savremene Vavilonske kule – „Nakhil kule“, koja će ubedljivo biti svetski rekorder i uzdizaće se iznad površine Zemlje čitav kilometar – 1000 metara!

D. Marković

Дакле, кад се искључе буџети локалних самоуправа, фондови и покрајинска каса, дефицит централног буџета у прва два месеца већи је од 37 милијарди динара. Фискални савет је проценио да постоји опасност да минус у првом кварталу буде двоструко већи од планираног.

У најбољем случају, држава ће морати да уштеди најмање 30 милијарди евра како би минус остао у законском оквиру. Влада је усвојила план којим се обезбеђује половина те суме, али је Фискални савет оценио да је то недовољно да се испоштује закон и договор са ММФ-ом.

- Vidio sam samo bljesak svjetla, rekao je za američku informativnu mrežu ABC News . Pomislio sam : ‘sigurno sam mrtav’.

Padgett je primljen u bolnicu gdje su mu liječnici dijagnosticirali potres mozga. Nakon toga, trgovac je kroz neko vrijeme uvidio da su mu se umne sposobnosti višestruko povećale. Sada želi napustiti posao u trgovini i poučavati matematiku.

Jason Padgett koji je prekinuo srednju školu zbog katastrofalnih rezultata, nakon potresa mozga počeo je crtati složene dijagrame, ne shvaćajući što mu se događa.

- Opsjednut sam brojevima i geometrijom, kazao je, dodajući da mu se po glavi stalno vrzmaju nekakvi grafikoni.

Neobičan slučaj Jasona Padgetta zainteresirao je znanstvenike. Njegov iznenadni talent za matematiku liječnici još ne mogu protumačiti, ali su najavili da će istražiti što se to dogodilo u njegovoj glavi.

„Za desetak godina videćemo urušavanje Murovog zakona, ustvari, mi već sada vidimo da se Murov zakon usporava, snaga računara ne može da održava svoj brzi eksponencijalni rast koristeći standardnu silicijumsku tehnologiju“, konstatovao je Kaku.

U svom čuvenom predviđanju iz 1965. godine, Gordon Mur je rekao da će se broj tranzistora koji će moći da se smeste na silicijumski čip udvostručavati svake godine, a nešto kasnije je to prepravio na dve godine. Predviđanje se pokazalo ispravnim mnogo duže nego što je Mur očekivao (računao je na najviše 10 godina), zahvaljujući tome što ga je „Intel“ malo izmenio, tako što umesto broja tranzistora govori o udvostručavanju performansi.

Oni su se prvi put pojavili u Evropi 1979. godine u Albaniji, a sada ih ima u više od petnaest zemalja na jugu Evrope. Azijski tigrasti komarac, čije je naučno ime „aedes albopictus“, karakterističan je za tropske i suptropske predele Jugoistočne Azije, a može da prenese virus Zapadnog Nila, žutu groznicu, denga groznicu, japanski encefalitis i druge bolesti.

Tokom 2007. ovaj komarac je izazvao izbijanje bolesti čikungjuna, koja napada zglobove, u italijanskoj provinciji Raveni. Tri godine kasnije doneo je virus denga groznice u Francusku i Hrvatsku.

Same vremenske prilike ne ukazuju sa sigurnošću da će se tigrasti komarac proširiti na neku oblast, napominju liverpulski stručnjaci. Od značaja su i vegetacija i tip zemljišta.

Sredinom šezdesetih godina, tigrasti komarac se mogao naći samo u Indiji i još nekim delovima Azije, kao i na šačici pacifičkih ostrva. Otada se proširio na Severnu i Južnu Ameriku, karipske zemlje, Afriku i Bliski istok, uglavnom posredstvom transporta robe.

Kineski maturanti pred kraj srednjoškolskog obrazovanja polažu ovaj test kojim treba da dokažu znanje iz kineskog, matematike i engleskog jezika. Uspeh na testu određuje im akademsku karijeru, odnosno da li će upisati fakultet koji su želeli i da li će uopšte dobiti indeks.

Ulog na testu koji je u Kini poznat pod nazivom „Gao Kao“ je veliki, pošto njegov rezultat može da poništi celokupni uspeh u srednjoj školi. Ipak, do sada nije zabeležen slučaj da maturanti za njegovo polaganje dobijaju „doping“, pa su slike iz Sijaogana brzo preplavile kineski mikrobloging sajt Veibo.

Službenik škole, koji je naveden samo kao Sija, objasnio je da država svakom maturantu koji polaže „Gao Kao“ plaća infuziju aminokiselina, za slučaj da mu tokom polaganja pozli.

- Svaki učenik koji se ne oseća dobro može da ove u ambulantu i intravenozno primi aminokiseline – naveo je Sija i dodao da je zbog nagle promene vremena ambulanta bila puna maturanata, pa su odlučili da im prikače infuzije direktno u učionici gde su polagali test.

Kineski mediji nisu naveli od kada datiraju slike, a test „Gao Kao“ maturanti inače polažu 7, 8. i 9. juna svake godine.

Mnogi ne veruju da su prijateljstva medu ženama i muškarcima moguća, a to je potvrdila i najnovija studija

Spremni da preduzmu nešto po tom pitanju bez obzira na to kakve će posledice to imati na njihovu trenutnu ljubavnu vezu. Rezultati ovog istraživanja pokazali su da se žene retko zaljube u prijatelja i da misle da ih oni smatraju prijateljicama.

- Muškarci se i dalje vode instinktom parenja. Seksualna privlačnost često donosi cenu koju su ljudi spremni da plate jer ih upravo takva vrsta „prijateljstva“ ispunjava – istakla je vođa studije – psihijatar Ejpril Bleske-Reček.

Prema podacima koje jutros prenose mediji u SAD, Obamin izborni štab je verovatno u priličnoj neverici dočekao rezultate prema kojima je Džad osvojio neverovatnih 41 odsto glasova, dok je predsednik Amerike osvojio 59 odsto.
Vest su medijima preneli članovi Republikanskog nacionalnog komiteta, dok se demokrate još ne oglašavaju.

Zapadna Virdžinija dozvoljava svakome ko se plati 2.500 dolara i popuni potrebnu dokumentaciju da se nađe na glasačkom listiću, što je Džad iskoristio, završivši sve formalnosti iz zatvora u Teksasu, gde služi kaznu. Ono što je još šokantnije jeste podatak da će Džad imati jednog delegata na velikoj konvenciji demokrata u avgustu, gde će konačno biti izabran predsednički kandidat te partije za novembarske izbore.

Prema zakonu Zapadne Virdžinije, svaki kandidat koji osvoji više od 15 odsto glasova na preliminarnim izborima dobija pravo da ima jednog delegata na konvenciji.

Džad je nedavno iz zatvora poslao nekoliko saopštenja novinama u toj saveznoj državi, gde je kritikovao Obamine stavove o zdravstvenom osiguranju i drugim političkim temama.

1. Pljuvačka daje informacije o izloženosti stresu

Istraživanja pokazuju da ćerke koje imaju dobar odnos s očevima, kasnije ulaze u pubertet i duže čekaju na seksualne odnose. Zašto? Istraživanja su naime otkrila da kada otac i ćerka nemaju dobar odnos, pljuvačka devojke ili žene ima niži nivo hormona stresa (kortizola) ujutru, a povišen nivo u toku razgovara o porodičnim problemima sa prijateljima. Ovakav disbalans pokazuje emotivnu preosetljivost na stresne situacije, odnosno pretnjiu koja može negativno uticati na borbu sa svakodnevicom.

2. Izloženost pljuvački povećava imunitet

Nekada su naši preci, a sada i pripadnici mnogih primitivnih naroda, žvakali hranu i davali je deci. Proučavajući taj običaj, naučnici su otkrili da majčina pljuvačka povećava imunitet deteta.

Izloženost bebe patogenima prisutnim u majčinoj pljuvački podstiče proizvodnju antitela i uči njen imuni sistem kako da se s tim pretnjama nosi kasnije u životu. Takođe, smanjuje rizik od autoimunih bolesti, poput astme, koja je česta u industrijalizovanim zemljama.

3. Pljuvačka je vaš genetski otisak

Vaša pljuvačka sadrži vašu kompletnu genetičku sliku u formi s kojom je lakše raditi, nego s bilo kojom drugom. „Pola kapljive pljuvačke dovoljno je za dobar uzorak DNK. Uzorci mogu biti zamrzavani i proučavani više puta“, objašnjava Granger.

Naučna istraživanja pokazala su da je kopriva delotvorna i kod prolećnih alergija. Ali, pre nego što počnu da koriste sirup, ekstrakt ili čaj, osobe sa alergijskim problemima treba da konsultuju lekara ili homeopatu. Zbog velike količine kalijuma deluje diuretski, pa se koristi kod lečenja upala mokraćnih puteva i sprečavanja nastanka kamena u bubregu. Gvožđe u čaju od koprive doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca, što organizmu olakšava snabdevanje kiseonikom i štiti ga od anemije. Kao čistač krvi, koristan je za uklanjanje akni i bubuljica. Preporučuje se i kod infekcija u ustima, afti ili upala desni. Podstiče i obnovu ćelija, pa se preporučuje kod istrošene hrskavice.

Kopriva (Urtica dionica) je lek za čišćenje krvi i protiv malokrvnosti, lek protiv opadanja kose, za reumatizam i oboljenje zglobova, groznicu, čir na želucu, nesanicu, nervozu i mnogo drugih bolesti.

U narodu je poznata i kao žariga, a žari i pecka oslobođenim sokovima koji izazivaju prolazne plikove. Rasprostranjena je i raste na zapuštenim mestima, pored taraba, puteva i vrlo je važno znati kako se sakuplja.

Naime, u proleće se skupljaju lišće i vrškovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme sakuplja isključivo u avgustu.

Ovo je važno znati zbog spravljanja lekova.

Kopriva se zbog vitaminske i prehrambene vrednosti smatra izuzetno zdravom i korisnom. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti, a od minerala kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karotin, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin i bogatiji je izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka.

Nažalost, iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena. A trebalo bi, jer kopriva je savršena za pročišćavanje krvi, sprečavanje upala i podsticanje izbacivanja štetnih materija iz organizma.

Zbog zavidnog sadržaja hlorofila pomaže obnavljanju oštećenih ćelija i utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu.

U proleće predstavlja odlično povrće. Mladi listovi koprive ukusom podsećaju na spanać, ali u odnosu na njega sadrže pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C.

Seme ima aromu koštunjavog voća i ona postaje intenzivnija kada se semenke isprže. Cvetovi su, takođe, za jelo i veoma su aromatični. Listove koprive najbolje je i spremati kao spanać, a sušeni listovi koriste se kao začin ili za pripremu čaja.

Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako se pre pripremanja jela ubrani vrškovi preliju vrelom vodom, takođe će postati potpuno bezopasni i za ruke i za želudac.

Zbog izuzetnog kvaliteta, bečki lekar Bankhofer preporučuje supu od koprive, pire od koprive, pastu verde i čaj od koprive.

Listovi, prema njegovim rečima, mogu da se sa drugim biljkama dodaju u supu ili u salatu, ali prethodno treba da se preliju vrelom vodom. Mogu da se spreme i kao listovi spanaća. Tako spremljeni odlični su za obolele sa kamenom u bubregu.

Za pastu verde listove treba dobro oprati, sitno iseckati, jedanput kratko prokuvati, i mikserom pomešati u kašu sačinjenu od maslinovog ulja i češnjeva belog luka. Sve to preliti preko skuvanih rezanaca.

Čaj od koprive se sprema tako što se puna supena kašika, dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije ključalom vodom, i ostavi da odstoji minut do minut i po. Pije se mlak u malim gutljajima.

Profesor Bankhofer tvrdi, da će se za samo nekoliko dana, svako ko pije ovaj čaj osećati bolje i snažnije, jer veoma prija žuči, bubrezima i jetri.

Čaj se priprema od cele biljke. U dva litra vode sipaju se tri supene kašike usitnjene koprive i to treba da odstoji od 10 do 12 sati. Posle toga smesa se, poklopljena, kuva pola sata. Kada se ohladi procedi se i pije, tri puta dnevno pre jela po jedna šolja. Ovaj lek odvaja sluz iz pluća, čisti creva, jetru i želudac.

Čorba od koprive

Sastojci: Pola kilograma mlade koprive, po dve kašike ulja i zobenih pahuljica, kašika brašna, decilitar kisele pavlake ili mleka, čen belog luka, so, biber, kašika seckane mirođije.

Priprema: Koprivu oprati, ubaciti u lonac vode koja vri i skuvati. Zatim ocediti i naseći kao spanać. Napraviti laganu zapršku od ulja, brašna i češnja belog luka, dodati isečenu koprivu, malo sve propirjaniti, pa doliti najpre hladnu, a potom toplu vodu.

Ostaviti da kuva izvesno vreme, a potom dodati zobene pahuljice. Promešati, pustiti da provri i skloniti sa vatre. Po želji posoliti i pobiberiti, a onda dodati kiselu pavlaku ili doliti mleko.

Tako spremljena čorba treba da odstoji desetak minuta. Pre posluživanja posuti seckanom mirođijom.

Prema pojedinim navodima, ona je oborila i policu koja je povredila direktora.
Kada je policija stigla na lice mesta, Selisija je plakala, a zatim pružila otpor kada su pokušali da je uteše. Policajci nisu uspeli da stupe u kontakt sa njenom majkom, pa su je odveli u obližnju stanicu, gde je optužena za napad i pričinjavanje materijalne štete.

Zbog svojih godina, devojčica neće biti izvedena pred sud radi izricanja kazne.

Šef policije Miledžvila Drej Sikord stao je u odbranu postupaka službenika.
„Naša politika je da svaki pritvorenik priveden u patrolnom vozilu ima ruke vezane lisicama. Za to pravilo nema starosne granice“, rekao je Sikord.

Otac devojčice Ernest Džonson rekao je da ona samo ima šest godina, upitavši da li je policija imala pametnija posla od hapšenja njegovog deteta. Selisija je suspendovana iz škole i ne može se vratiti na nastavu do avgusta.

Šelfovi na zapadni dijelu Antarktika tako godišnje ostaju bez sedam metara leda, a znanstvenici do sada nisu znali objasniti točno zašto se to dešava i utječe li na to ljudski faktor globalnog zagrijavanja. Prema zaključcima ove studije, klimatske promjene igraju indirektnu, ali značajnu ulogu u topljenju antarktičkog leda, jer ga ubrzavaju, dovodeći do većih posljedica nego kad bi se led topio isključivo od toplijeg zraka, piše Daily Mail .

- Samo zagrijani zrak ne može objasniti topljenje leda na Antarktiku, objasnio je glaciolog Hamish Pritchard. Zapravo se radi o čitavom nizu događaja. Dvadeset šelfova pokazuje znakove otapanja odozdo, a tu topliju vodu donijele su promjene u strujama vjetra. One ju guraju bliže i ispod plutajućih šelfova.

Same promjene u strujama vjetra vjerojatno su uzrokovane čitavom kombinacijom čimbenika, kao što su prirodne varijacije u vremenskim prilikama, ozonska rupa i staklenički plinovi za koje je odgovoran čovjek, stoji u studiji.

- A kako se plutajući šelfovi tope i stanjuju, snijeg i led na kopnenim glečerima klize u more, od čega se podiže razina mora, objašnjava Pritchard.

- Sve ovo znači da je ledeni pokrov vrlo osjetljiv na relativno suptilne promjene u klimi uzrokovane vjetrom.

Znanstvenici procjenjuju da kad bi se otopio sav led na Antarktiku, što bi trajalo nekoliko desetljeća ili čak stoljeća, globalna razina mora narasla bi za pet metara

Uveravajući ga da će brzo rešiti problem, zubarka mu je dala toliku dozu anestezije da se momentalno onesvestio. Zatim je pažljivo, jedan po jedan, izvadila sve njegove zube, a kada se probudio saopštila mu je da je došlo do komplikacija i da bi trebalo da poseti specijalistu.

„Trudila sam se da budem profesionalna i da obuzdam emocije, ali onda sam se setila kakav je on skot“, izjavila je Ana pred sudom. „Kada sam se probudio glava mi je bila umotana u zavoj i nisam mogao da osetim nijedan svoj zub. Mislio sam da je to zbog anestezije, ali kada sam pogledao u ogledalo shvatio sam da mi je gadura povadila zube“, rekao je Olzevski. Poljak je ostao ne samo bez zuba, nego i bez nove devojke, koja ga je napustila ubrzo nakon incidenta. Ako Ana Mekovijak bude proglašena krivom, mogla bi da dobije tri godine zatvora.

Pitanje: Da li je trčanje po tvrdoj podlozi opasno za kičmu? Da li se na taj način nabijaju pršljenovi i da li da izbegavam tvrde podloge ako imam problem s kičmom?

Odgovor: Trčanje po tvrdoj podlozi je nezdravo, ne samo za kičmu već i za kolena i skočne zglobove. Preporučuje se trčanje po zemlji ili travi jer se na tvrđim podlogama, betonu i asfaltu, povećava rizik od povreda i izaziva veliki stres za zglobove. Kako biste izbegli povrede leđa i kolena, potrebno je da vežbanjem jačate mišiće stomaka i leđa, odnosno noge i kolena. Istezanje nakon trčanja je obavezno, kao i lagano zagrevanje pre početka ove aktivnosti. Ne treba da se plašite vežbanja, ali je neophodno da na vreme pripremite telo tako što ćete raditi i na stabilnosti zglobova. To ćete postići jačanjem mišića, jer degenerativne promene i trošenje zglobova ne možemo zaustaviti, ali jačanjem mišića možemo da utičemo na poboljšanje njihove stabilnosti i prevenciju mogućih povreda. Ukoliko nemate ozbiljnih problema, odlučite se za trčanje jer ono čuva vitalnost i zdravlje, a dovoljno je oko 15-20 minuta dnevno.

Žena, kojoj su švicarski mediji nazvali Anna Gut sama se odlučila na ovu radikalnu metodu. Već prvi tjedan odrekla se hrane i vode, a nije gutala niti slinu. Njena su se djeca ozbiljno zabrinula te su je neprekidno upozoravali kako mora prestati, no ona se nije obazirala na njihova upozorenja. Nakon tri tjedna prestala se javljati na telefon, a zabrinuta djeca provalila su joj u kuću i pronašli je mrtvu.

„To je ustvari težak poremećaj. Ti ljudi se izgladnjuju i s vremenom im je sve gore te im je jasno da im prijeti smrt, no to im ne smeta. Radi se o suicidalnom ponašanju“, rekla je doktorica Dee Dawson, inače stručnjakinja za poremećaje u prehrani.

- Tamna materija je trebalo da se veoma jasno očita u našim merenjima. Ali prosto je nije bilo tamo. Ljudi će sada sigurno da tvrde da tamna materija ne postoji, zbog ovih rezultata. Smatram da naše istraživanje ne dokazuje da ta supstanca ne postoji. Ipak, nije ono što smo očekivali – izjavio je vođa studije Kristijan Moni-Bidin, astronom Univerziteta Konsepsion u Čileu.

Iako se čestice tamne materije ne mogu detektovati sadašnjim instrumentima, astronomi misle da ova supstanca sigurno zauzima oko četvrtinu univerzuma, što je zasnovano na gravitacionom efektu koji vrši na vidljivu materiju, poput galaksija i njihovih jata.

Otkako je otkrivena ’30-tih godina prošlog veka, tamna materija je postala suštinska za teorije o formiranju galaksija, koje navode da ova supstanca funkcioniše kao nevidljiva platforma oko koje se normalna materija gravitacijom sjedinjuje da oformi zvezde i veće objekte.

Ne zna se šta oblikuje „oblak“

Trenutni modeli formiranja i rotacije galaksija govore da se naš Mlečni put nalazi u “oblaku”, ili “oreolu” tamne materije. Astronomi ne znaju šta oblikuje ovaj oblak, ali su očekivali da pronađu značajne količine tamne materije u regionu oko Sunca.

Širenje na različite načine

Ukoliko tamne materije nema ovde, u Solarnom sistemu, možda je nema nigde, jer bi u tom slučaju njeno širenje kroz svemir trebalo da bude veoma neobično da izbegne ovaj region u svemiru.
Ukoliko je nova pretpostavka naučnika tačna, to bi dakle značilo da se tamna materija ponaša ili širi kroz na veoma različite načine.

Moni-Bidin i njegov tim planirali su da načine trodimenzionalnu mapu kretanja više od 400 crvenih džinova, udaljenih do 13.000 svetlosnih godina od Sunca.

Zvezde na nebu možda deluju statično, ali se one stalno kreću, jer ih guraju i vuku gravitacije susednih objekata, uključujući druge zvezde, oblake gasova ili tamne materije. Tim je uporedio svoja merenja stelarnih kretanja sa predviđenjim kretanjem zvezda, ukoliko bi na njih uticala samo vidljiva materija.

Na njihovo iznenađenje, došlo je do savršenog poklapanja. Tamna materija, dakle, nije neophodna da se objasni kretanje Sunca i njegovog “komšiluka”.
- Ovo nam govori da, u stvari, u tom delu svemira, nema tamne materije – rekao je Moni-Bidin.

Skepticizam

Novi rezultati su, ipak, dočekani sa izvesnim skepticizmom, jer se oslanjaju na svega desetak jednostavnih pretpostavki, kaže profesor astronomije sa Harvarda Avi Leb.

U analizi se tako pretpostavlja da je prosečna brzina kojom zvezde orbitiraju oko centra Mlečnog puta ista, bez obzira na njihovu udaljenost od istog. Brzina je važna za stvaranje kompletne slike faktora koji utiču na kretanje zvezda.
- Ali ova pretpostavka sama po sebi zahteva tamnu materiju, ukoliko gravitacija nije modifikovana – naveo je Leb.

Razlog zbog kojeg naučnici misle da tamna materija postoji je zato što je primećeno da zvezde na spoljnim delovima galaksija orbitiraju oko centra brzinom kao i one u unutrašnjosti. Zakoni gravitacije govore da bi kretanje tom brzinom blizu ivice galaksije izbacilo zvezdu u svemir. Umesto toga, kako kaže teorija, masa tamne materije drži ih na mestu.

Alternativna ideja je da se sama gravitacija ponaša različito na različitim udaljenostima od galaktičkog centra.
- Međutim, ukoliko je gravitacija modifikovana, onda je nejasno koje jednačine bi trebalo da se koriste u ovom istraživanju. Neverovatne tvrdnje zahtevaju i neverovatne dokaze, a ove pretpostavke su Ahilova peta tvrdnji da tamne materije nema blizu Sunca – ukazao je Leb.

Akciju “normalizacije” redovnica počeo je još kardinal Franc Rodé, dok je bio na čelu Kongregacije za ustanove posvećena života, ali je akcija ubrzo prebačena u doktrinalnu, daleko opasniju domenu te se njome pozabavila Kongregacija za nauk vjere koju vodi američki kardinal William Levada. On je u apostolsku vizitaciju američkih časnih uputio ohajskog biskupa Leonarda Blairea, koji je izvijestio Vatikan da su se mnoge časne udaljile “od temeljnoga kristološkog centra”, često se “suprotstavljajući naučavanju magisterija”.

Prevedeno na novinarski jezik: umjesto da se posvete Kristu, posvetile su se vjernicama i njihovim problemima, ne mareći za prijekore i prigovore biskupâ.

E, sada, opet novinarski govoreći, Krist bi možda i oprostio što poneka časna Njega traži ne samo u posvećenoj hostiji, nego i u poniženoj i izrabljenoj ženi, nerijetko crnoj ili latinskoj – ali je teško, zapravo nemoguće, da biskup oprosti što ga se ne poštuje kao Boga i sluša još prilježnije nego Boga.
Abortus i kontracepcija

Biskupi su predbacili redovnicama da ne provode učenje Crkve o problemima ljudske spolnosti, da ne promiču svetost života od začeća do prirodnog skončanja, tj. praktički da nisu dovoljno stroge u pogledu kontracepcije i abortusa. A s time i s imutkom u Crkvi nema šale.

Osim toga, časne su digle kuku i motiku kako na pedofile tako i na biskupsku šutnju i zataškavanje. Pa će sada vidjeti svoga Boga.

Lankaster je ujedno i sedište istoimenog okruga, koji ima i alternativno ime: „Dač kantri”. To „dač” je malo iskrivljeni izgovor originala, koji glasi „dojč”, to jeste „nemački”. Zašto je okrug Lankaster „dojč”, saznaje se tek kad se iz grada izađe na periferiju, prođu varoši neobičnih imena: Paradajz („Raj”), Brd in hend („Ptica u ruci”) i Interkurs („Snošaj”) i na putevima počnu da se sreću kočije sa konjskim zapregama.

Ovo je naime i zemlja amiša, neobičnog naroda, čija vera, običaji i stil života pokazuju da su jedini doseljenici u Novi svet koji su odoleli čuvenom imigrantskom „loncu za topljenje”, koji homogenizuje sve identitete došljaka i pretvara ih u Amerikance.


Zahvaljujući amišima, čije su zajednice u 22 američke države i jednom delu Kanade, ali kojih je najviše ovde, „Zemlja Dojča” je i popularno turističko odredište, pri čemu su glavna atrakcija upravo oni sami. Da ih izbliza osmotre, upoznaju, da im se čude i da im se dive, dolaza ljudi sa svih strana Amerike, pa i oni izvan nje.

Domaćinima to ne smeta, mada zahtevaju samo jedno: da ne budete previše agresivni sa svojim kamerama. Dočekuju vas spremni: duž puteva su načičkane table sa reklamama motela i hotela, restorana i prodavnica sa lokalnim proizvodima.

Amiše je lako prepoznati: od „Engleza” (kako oni nazivaju sve druge koji nisu iz njihovog bratstva, bez obzira odakle su i koja im je boja kože), razlikuju se, pre svega, po svom odevanju. Muškarci nose jednoobrazne tamne pantalone i kapute sa obaveznim slamenim šeširima (svetli radni i crni formalni), uz obavezne brade (ali bez brkova, kojih nema jer ih podsećaju na pruske vojnike koji su nekad progonili njihove pretke). Žene su u jednobojnim haljinama sa crnim keceljama, dok su im na glavama jednoobrazne kape koje prekrivaju nikad podsecanu kosu, vezanu u punđu. Ne nose ni nakit niti se šminkaju, jer isticanje po bilo čemu nije deo njihove kulture.

Ali ono po čemu amiši (i njima slična zajednica, menoniti), najviše štrče od drugih, jeste to što postupaju tako kao da ne postoji ono što se obično naziva „progres”: tehnologija koja omogućava da se efikasnije radi, više proizvodi – i brže živi.

Prvi dokaz za to su pomenute kočije, mahom jednoprezi. Lake su i pokrivene, sve isto obojene (amiške u sivo, menonitske u crno). Jedini danak modernom dobu su migavci, koje su prihvatili posle mnogo ubeđivanja, radi svoje i bezbednosti drugih.

Drugi prizor u okrugu Lankaster jesu njive na kojima se ore, drlja ili prevrće seno takođe sa konjskim pogonom. Polako i strpljivo, kao pre industrijske ere.

Žive na porodičnim farmama, čiji je centar skup kuća jednostavne arhitekture i ekonomskih zgrada, najčešće sa velikim silosima. Ono što se međutim neće videti, to su vodovi za struju. amiši je doduše koriste – videli smo dizel-generatore uz silose – ali su povukli crtu: ne žele da budu priključeni na javnu mrežu, jer bi ih to, veruju, učinilo zavisnim i promenilo im način života.

Način koji su doneli iz svoje prvobitne domovine, nemačkog dela Švajcarske, gde su se u 16. veku iz matične hrišćanske crkve izdvojili sledivši učenje osnivača svoje sekte Jakoba Amana, da obred prihvatanja vere, krštenje, treba da obave kao već stasali, u dobu 18 godina ili kasnije, a ne kao nesvesne bebe.

Zbog toga su proganjani od katolika i protestanata, da bi spas potražili tako što se početkom 18. veka masovno preseljavaju u Ameriku, i to upravo ovde, na plodnu zemlju Pensilvanije.

Danas ih ima oko 250.000 i broj pripadnika ove manjine se stalno uvećava, jer su demografski veoma vitalni: porodica u proseku ima po sedmoro dece.

Ona se školuju po zasebnom sistemu, u sopstvenim školama koje imaju samo po jednu učionicu. Pohađaju samo osam razreda, da bi se potom posvetili učenju zanata kojima će se, uz obdelavanje zemlje, baviti celog života.

To umeće u zanatima vidi se i po pomenutim reklamama duž puteva: amiši su poznati po svom ručno napravljenom nameštaju, a žene po specijalnim prekrivačima napravljenim od komada tekstila raznih boja, vezu i sličnom.

Ali glavno zanimanje svih je poljoprivreda. Pošto nisu industrijski, proizvodi sa amiških farmi su cenjeni zbog svog kvaliteta i ukusa: pre svega njihovo povrće i meso. Na Centralnoj pijaci u Lankasteru (najstarijoj u Americi), na jednoj tezgi nas je obradovalo što smo mogli da kupimo – teglu svinjske masti (namenjene inače Amerikancima koji nekim čudom nisu zastrašeni mogućnošću da od nje dobiju holesterol i zakrčene krvne sudove).

Priča o amišima i Americi u stvari je priča o međusobnoj toleranciji. Njihova posebnost ne smeta drugima, društvo ne želi da ih preobrati, niti oni misle da i drugi treba da prihvate njihovu veru.

Što se tehnologije tiče, na prvi pogled se čini da su amiši njen sat zaustavili pre nekoliko vekova, ali nije tako. Oni jednostavno, kako objašnjavaju, „ne žele da budu robovi progresa”, i smatraju da napredak ne sme da prekine njihovu vezu sa prošlošću i tradicijom.

Zbog toga se stalno bore da definišu šta je dozvoljeno, a šta ne, i u tome prave i čudne kompromise. U njihovim kućama tako se nalaze frižideri ali samo oni na gasni pogon. Lampe takođe. Nema, međutim, ni televizora ni kompjutera, pa dakle ni interneta.

Oni kojima je to neophodno zbog posla, nose mobilne telefone, ali ih ne unose u kuću. Oni koji imaju telefonske linije, postavljaju ih u sopstvene govornice – izvan kuće.

Amiši se voze u automobilima, ali ih ne poseduju, niti njima upravljaju. Što se tiče traktora i drugih poljoprivrednih mašina, sve to se koristi, ali samo kao pomoćno, a ne i glavno sredstvo. Pa i tu je praksa različita, jer svaka zajednica, selo, to jest crkvena parohija, donosi sopstvena pravila.

To znači da nema centralnog verskog autoriteta, ali ni crkve kao stalnog mesta okupljanja. Zbog toga što su na počecima svoje vere morali da se kriju i Bogu se mole po kućama, amiši su to nastavili, pa se i danas crkvena služba obavlja svake druge subote u drugoj kući.

Mladi amiši sami biraju svog životnog partnera, a svadbe se održavaju samo u novembru, kada se privedu kraju radovi na njivama.

Ali pre nego što se krsti, obično pred venčanje, muška mladež dobija priliku da „proživi”: da od 16. godine do 18. isproba spoljni svet: oblači se po volji, izlazi, okusi i alkohol i oda se drugim iskušenjima, pre nego što se vrati striktnom životu po pravilima, pisanim i nepisanim, „reda” svoje zajednice.

Svi amiši su trilingualni: u kućama govore „pensilvanijski dojč”, mole se na „visinskom nemačkom”, a sa „Englezima”, svim neamišima, na engleskom.

Sve u svemu, ovo je ostrvo starog sveta u moru modernog koje, začudo, opstaje.
Milan Mišić

Svoje otkriće objavila je u aprilskom broju kontroverzong stručnog časopisa “Medikal hipotezis”, a “radni naziv” eventualnog novootkrivenog fenomena za sada glasi “promenljiva rodna nedoslednost”.

“Ponekad se ujutro probudim i mislim da imam penis, ili da nemam grudi… Tada se obično rasplačem i ne mogu da ustanem iz kreveta, jer znam da ću kada ustanem shvatiti da nije zaista tako, i da me moj um obmanjuje. A to je zapravo čudno, jer obično uopšte ne želim da imam penis,” iznosi svoje iskustvo jedna do ispitanica u studiji Kejsove, koja obuhvata ukupno 36 ispitanika, od čega njih 11 anatomski ženskog pola.

Kesjova je na ovu vrstu ljudi naišla istražujući fenomen fantomskih udova nakon transplantacije, i ono što ju je kod njih najpre zaintrigiralo bio je fenomen doživljaja fantomskih polnih organa, ali kasnije je ustanovila da se kod ovakvih ispitanika s promenom doživljaja sopstvenog pola menja i celokupan doživljaj sveta koji ih okružuje i odnos prema njemu.

- Kada se osećam kao muško, i vidim nekog kako plače, obično poslimim nešto kao „ama, saberi se“, a kad se osećam kao žensko, pre pomislim „jadničak!“ – ispričala jedna ispitanica.

Testiranja su pokazala i da ispitanici u “muškom” stanju svesti bolje obavljaju zadatke u kojima je tipično bolji muški pol, kao što su orijentacija u prostoru i gađanje strelicama u metu, dok se u “ženskom” stanju svesti bolje snalaze u “ženskim” zadacima kao što su verbalne zagonetke.

Čuveni neurolog Ramačandran, koji je ovo istraživanje podržao, kaže da su ti razultati “sugestivni, ali ne i konačni”.

Naime, tek predstoje ispitivanja kojima treba isključiti mogućnost svojevrsne varijante disocijativnog poremećaja identiteta (poznatijeg kao “višestruka ličnost”) i utvrditi da li su promene osećaja polnog identiteta kod ispitanika izazvane fizičkim promenama, kao što su promena nivoa hormona, ili aktivnosti moždanih hemisfera.

Ovaj čaj ispija skoro 75% populacije koji aktivno pije i voli čaj. Kao i svi ostali, potiče od biljke Camellia sinesi. Listovi se urolaju a potom prolaze period fermentacije. Ovaj proces daje crnom čaju poseban miris, jak ukus i uvećava delovanje antioksidanata. Katehini u crnom čaju snižavaju holesterol, krvni pritisak i preveniraju šlog.

Zeleni čaj

Listovi zelenog čaja prolaze kroz drugačiji proces, u odnosu na crni. Ovaj čaj se bere, suši i zagreva pa do fermentacije i ne dolazi. Zeleni čaj sadrži suprstancu koja sagoreva masti, ubrzava metabolizam, tako što podstiče mozak i nervni sistem.

Oolong čaj

Ova grupa čajeva sadrži velike doze polifenola koji aktiviraju enzime odgovorne za snižavanje triglicerida. Kineski čaj nastaje gnječenjem lišća, zbog čega ima visoku antioksidativnu moć. Ovaj čaj se zagreva i suši a onda je spreman za ispijanje.

Beli čaj

Nastaje od pupoljaka i mladih listova biljke Camellia sinesis i spada u najmanje obrađene čajeve i zato ima najjaču antioksidativnu moć (sadrži flavonoide, vrstu antioksidanata koja koči rast ćelija raka i sprečava stvaranje novih).

Oko 200 neofašista prisustvovalo je ceremoniji otkrivanja ploče na kojoj su slike Musolinija i Petačijeve, a samu ploču je blagoslovio lokalni sveštenik. Ceremoniji je prisustvovao i predsednik opštine, nakon što je opštinski savet glasao u prilog tome.

Udruženje partizana Anpi osudilo je ovaj događaj rečima: „Veoma je ozbiljno da uprkos činjenici što imamo anti-fašistički Ustav, neko još uvek pomaže fašistima u ovim demonstracijama“. Do sada je na kući u kojoj je pogubljen Musolini samo stajao crni krst. Kako navodi AFP, Musolinijev grob u Predapiju svake godine poseti više hiljada ljudi.

Janje Peng Peng, rođeno je prije mjesec dana u kineskoj regiji Xinjiang. Pri rođenju imalo je 5,74 kilograma, i, kako kaže glavni znanstvenik Instituta za genetiku u Pekingu Du Yutao, „janje raste vrlo dobro i zdravo je poput normalne ovce“.

Peng Peng je produkt genetskog kalemljenja, spajanja segmenata DNK iz drugog organizma, u ovom slučaju minijaturne gliste C. elegans, sa odraslom stanicom merino ovce, koja je potom usađena u neoplođenu jajnu stanicu u procesu vrlo nalik kloniranju.

Rezultat takvog spoja je Peng Peng, zdravo janje koje je gotovo savršeni klon ovce donora, osim što njen organizam stvara veće količine nezasićenih masnih kiselina, što bi njeno meso trebalo činiti zdravijim za ljude.

Kina mora prehraniti čak 22 posto svjetske populacije, no ima samo 7 posto svjetske površine obradivog tla, te kineske vlasti ulažu mnogo sredstava u poboljšanje domaće proizvodnje žitarica, mesa i druge hrane.

- Kineska vlada podupire transgenetičke projekte, ali trebaju nam bolje metode i rezultati kojima bi mogli dokazati da su transgenetičke biljke i životinje bezopasne i sigurne za ljudsku konzumaciju, to je bitno, rekao je Du.

Takvu bi scenu lako mogli zamisliti u nekoj američkoj ili njemačkoj erotskoj komediji, međutim, u novom srpskom filmu “Klip”, koji se prije desetak dana počeo prikazivati u kinima naših susjeda, uglavnom u kasnim terminima, ima nešto neočekivano: naime, neposredno prije toga vidjeli smo pravi pravcati fellatio – i to u krupnom planu! Jasna očito ne laže jer “pušenje” naizgled nije simulirano.

Dakako, samo naizgled. Redateljica Maja Miloš jasno je naznačila na špici da nijedna maloljetna osoba nije sudjelovala u scenama seksa, a njezina glavna glumica Isidora Simijonović kada je angažirana za tu ulogu imala je samo 14 i pol godina. Penis očito nije bio pravi, ali se doimao poprilično uvjerljivo, možda ni usta nisu bila Isidorina, međutim, u drugim dijelovima “Klipa” trebalo je obaviti još puno takvih majstorija. Jasna je, naime, krajnje ozbiljno opsjednuta junakom filma, za kojega je ona samo seksualni objekt. U jednoj sceni ona pasivno leži ispod njega, dok on sjedi na stolcu uz kompjutor i gleda snimku njezine vagine na mobitelu, sve dok ne počne onanirati, u drugoj se odlučuje na analni odnos i neprestano je ispituje može li djevojka to podnijeti, u trećoj joj vezuje remen oko vrata i postupa s njom kao s kućnim ljubimcem.
Google oglasi

Sukob na Kosova granici
Прочитајте најновије вести о Косово и Србија овде
www.SETimes.com

Aplauzi publike

Gledao sam film na premijeri u beogradskom Sava centru, u dvorani od preko tri tisuće sjedala koja je bila ispunjena uglavnom mlađom publikom, no malo je tko očekivao tako eksplicitne scene seksa među tinejdžerima. Ako se još dobro sjećate filma “Klinci” Larryja Clarka, koji je sredinom devedesetih šokirao gledatelje, “Klip” je neusporedivo tvrđi film. Među protagonistima nema emocija, samo zaluđenosti i strasti, no kada su se nakon niza prizora ponižavanja njih dvoje napokon stisnuli jedno uz drugo i izmijenili dugi poljubac, u Sava centru je odjeknuo buran pljesak. To u početku nije bilo jasno, ali “Klip” je zapravo ljubavni film o mladima koji gotovo i da ne znaju što su emocije: ne odvajaju se od svojih mobitela kojima snimaju sve što je oko njih i prema tome ne pokazuju nikakav odnos.

Posebno je neobična Jasnina situacija: njezin je otac teško bolestan, ona i ne pomišlja pomoći majci i mlađoj sestri, zatvara se u sobu, a predvečer izlazi van kako bi navodno učila s prijateljicama, iako bjesomučno partija sve do zore, kada se iscrpljena vraća kući ili odlazi ravno u školu. Dok je s vršnjacima, drži se njihova kodeksa ponašanja, lake droge uživaju se samo u početku da bi naposljetku sve završilo s kokainom, a alkohol je dobar bez obzira je li u pitanju gin, viski ili pivo. Tučnjave na školskom dvorištu uobičajena su stvar, jači, naravno, maltretiraju slabije, ali batine se mogu dobiti i na njihovim noćnim zabavama, na kojima odjekuje turbofolk, a njih nisu pošteđene ni djevojke. Nakon što ste izloženi nekolicini takvih scena, kao da ste se našli u vrtlogu u kojem je sve moguće i iz kojeg nema izlaza, no tada redateljica spretno ubacuje sljedeći prizor: Jasna je svog dečka na trenutak dovela kući, iznenadi ih njezina majka i donedavno neobuzdani momak pretvara se u pristojno odgojenog mladića koji odgovara na pitanja starijih, prihvaća ponuđeno jelo, a tom prigodom i prvi put doznajemo kako se zove. Mladež i njihovi roditelji kao da žive u paralelnim svjetovima: dok su sami, priznaju samo instinkte, no kada zalutaju među odrasle, počinje mimikrija.

Maja Miloš dobila je veliki publicitet za svoj film ne samo zbog scena seksa nego i zato što je početkom veljače “Klip” trijumfirao u Rotterdamu, na iznimno važnom festivalu inovativnog i alternativnog filma: našao se među tri ostvarenja koja su ravnopravno podijelila grand prix, a takav uspjeh srpska kinematografija nije imala još od kraja devedesetih. Dvadesetosmogodišnja redateljica i autorica scenarija odjednom se našla u središtu medijske pozornosti, iako mnogima nije bilo jasno kako da se postave prema njezinu filmu.
Maloljetni glumci

Filmska kritičarka Politike Dubravka Lakić dala mu je pohvalnu ocjenu, ali je na kraju svoje recenzije ustvrdila da ga ne bi smjele gledati osobe mlađe od 18 godina. “Gluposti!”, žustro mi govori autorica s kojom sam se drugi dan našao na kavi na Cvjetnom trgu, preko puta Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Studentskog kulturnog centra, “sve što je tim klincima dostupno je pornografija na internetu, a kada bi trebalo pogledati film u kojem ih se upozori i na emocije, onda to nije za njih”. Bijesna je i na licemjerje američkih prikazivača koji toleriraju grube seksističke komedije, ali čim se pojave ozbiljni filmovi o seksu, nastoje ih mladima učiniti nedostupnima.

“Klip” je pripreman punih šest godina. Tada još studentica režije na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti odlučila je 2006. napraviti film o generaciji koju je najbolje upoznala preko njihovih “klipova” na YouTubeu.
Članak u cijelosti pročitajte u tiskanom izdanju Nedjeljnog Jutarnjeg

Strogi čuvari režimskih dobara i ognjištarskih tradicija zgroženi su plesom djevojaka u kričavoj odjeći sa šarenim fantomaka na glavi koje su glasno molile, napadno se križale, klanjale, klečale te uznemirujuće zborile “Majko Božja, Putina prognaj!”. Buknuo je veliki skandal koji već tjednima ne silazi s naslovnica ruskih medija.

Postavljaju se vrijednosna, politička, vjerska, kulturološka pitanja, raspravlja se o demokratskim pravima i umjetničkim slobodama. Demonstrira se. Policija je prije neki dan privela čak 23 simpatizera Pussy Riota koji su se sukobili sa snagama reda. RPC ne pušta iz ruku aferu s Pussy Riot, pokušavajući od nje napraviti nacionalnu akciju “povratka obezvrijeđenim pravoslavnim vrijednostima”. Ne samo da traže zatvorske kazne za “ignorantice”, nego je u svim ruskim pravoslavnim crkvama u nedjelju provedena molitva “ za zaštitu vjere, protiv omalovažavanja svetinja i za čast Crkve” upravo u vezi s performansom buntovnih Ruskinja.

Posebno je istaknuto da su izvrgle poruzi najznačajnije ruske svetinje i vrijednosti, a u procesiji koju je predvodio sam patrijarh RPC-a Kiril nošen je križ koji su još 30-ih godina 20. stoljeća u jeku boljševičkog terora protiv Crkve propucali mladi crvenoarmejci. Time prave poveznicu akcije Pussy Riota s velikim staljinističkim anticrkvenim pogromima, pa neki ruski analitičari kažu kako je to vrlo opasna društveno politička usporedba.
Google oglasi

Razdor Srbije i Kosova
Raste sukob na granici Srbije Čitajte nove vijesti i vidite foto
www.SETimes.com

Inače, tri pripadnice te radikalne ljevičarske art skupine uhićene su zbog, kako piše u obrazloženju, “huliganstva i vrijeđanja vjerskih osjećaja” te im je određen jednomjesečni pritvor. Cure zato štrajkaju glađu, a pred moskovskim gradskim zatvorom danima se sukobljavaju njihovi anarhoidni ostrašćeni simpatizeri i jari nabrijani protivnici koji mašu s milijun potpisa pod peticijom protiv krhkih avangardnih Ruskinja. Javnost je podijeljena i zdvojna. Mnogima taj zabavni događaj nije takav jer odražava svu stresnost suvremene ruske političko-kulturne scene u vrijeme početka trećeg predsjedničkog mandata Vladimira Putina , zbog čega je i počeo val političkih prosvjeda. Neki se pozivaju na slobode, drugi traže lomaču za bezbožnice, a treći misle da je to bizarna i trivijalna provokacija koja odražava stanje duha u današnjoj Rusiji u sukobu s postojećim autoritarizmom, klijentelizmom i konzervativizmom. Mistična i destruktivna Rusija u svom punom sjaju.

Majčica Rusija oduvijek se mogla pohvaliti da su njezinu uzbudljivu, kaotičnu i nemarnu političku i socijalnu scenu nadopunjavale ekstravangardne, provokativne i radikalne umjetničke skupine i pravci koji su bili neizostavni dio političkog adrenalina i strasti. Sjetimo se samo lucidne ruske avangarde s početka 20. stoljeća.

Tako su na poticaj ovozimskih snježnih antiputinovskih mitinga na površinu isplivale “buntovne mačkice” ili “protestne pičkice”, kako se ime te ekstremne feminističke skupine – Pussy Riot – može protumačiti. Pripadnice ekscesne punk kulture i dio, kako za sebe kažu, “trećeg vala faminizma” te “lijevih antiautoritarnih pogleda” osnovane su u kolovozu 2010. godine. No, politička zbilja išla im je na ruku, pa umjesto borbe za ženska prava, prava homoseksualaca i borbe protiv konzumerizma, dobile su novi zamah – Putin je postao neprijatelj broj jedan. Pussy Riot zazivale su pažnju glasnom, ali ipak prosječnom glazbom (čija kvaliteta nije za njih toliko primarna), angažiranim stihovima te neprijavljenim neordinarnim nastupima na postajama metroa, na krovovima trolejbusa, na Crvenom trgu ili po pravoslavnim crkvama. “Naše djelovanje je uvijek ilegalno”, kažu one ne želeći nikada najaviti svoj nastup, iako su, naravno, uvijek tamo i kamere, a njihovi spotovi na Youtubeu bilježe milijunske posjete i izazivaju krvožedne komentare odobravanja i osporavanja.

Odjevene su uvijek isto, kričavo, u kratke suknjice i vunene štrample, bez obzira na vrijeme, te obavezno sa šarenim fantomkama na glavi. Ne žele da se zna njihov identitet iako često istupaju “pokrivene” u javnosti, a to čine isključivo pod pseudonimima, koje, kažu, često međusobno mijenjaju. One su Balaklava, Blondi, Vožža, Garadža, Kot, Manjko, Pohljobka, Serafima, Terminator, Tura, Šajba, Šljapa, Šumaher. No, to ne znači da ih je 13 jer vole zbunjivati, i to je dio njihova imidža. Iako su Nadežda Tolokonjikova, Marija Aljohina i Jekaterina Samucevič uhićene, nakon punk-molitve one ne priznaju svoj identitet koji im je “nametnula policija i vlast” pa čak i poriču sudjelovanje u akciji. “To nismo mi”, kažu preko svojih odvjetnika!

Haranga na buntovne mačkice je otvorena jer su nasrnule na dva ključna nacionalna autoriteta, ali ujedno i jako uvredljive mete – Kremlj, odnosno Putina, te RPC. Vladimira Putina ne vole jer je “simbol patrijarhalnih pogleda i seksizma”, a kada su počeli antiputinovski prosvjedi, cure iz Pussy Riota dočekale su svojih pet minuta. Atmosfera im ide na ruku bez obzira na to što im je provokacija primarnija od svega, ali u Rusiji treba imati “muda” za tako nešto pa su vrlo brzo postale zvijezde pokreta. Tako su skladale agresivnu pjesmu “Oslobodimo kocke kaldrme”.

“Egipatski zrak je koristan za pluća. Napravimo Tahrir na Crvenom trgu. Provedi dan sa snažnim ženama. Potraži na balkonu pajser i oslobodi kocke kaldrme”, vrište gipke Ruskinje himnu nedavnih prosvjeda.

“Smrt zatvoru, sloboda protestu!” i “Izravne akcije – budućnost čovječanstva” njihove su parole od kojih se inženjerima režimskih duša diže kosa na glavi.

Druga meta je RPC sa svojim, kako kažu, nazadnjačkim pogledima. Oni se bave svime osim vjerom, kažu djevojke. Curama nije trebalo dugo da uzvrate patrijarhu Kirilu. “Patrijarh Kiril vjeruje u Putina, a mi očekujemo da vjeruje u Boga”, odgovara Blondi sa žutom fantomkom na glavi, a pjevaju i pjesmu “Crni habit, zlatne epolete” kojom otrovno poput osica ubadaju u bolno tkivo prošlosti RPC-a – svećenike KGB-ove doušnike. Budući da svojim anticrkvenim stavovima idu na jetra vrhu RPC-a, javnost je uzbuđena, kako kažu njihovi odvjetnici, nakon što je otkriveno da se iz ureda patrijarha vrši pritisak na policiju i sud da podigne kaznene prijave protiv Pussy Riota, a ako se uvaži “članak zakona” po kojem bi RPC sudio curama na građanskom sudu, u zatvoru mogu odležati i do 5 godina. No, istup patrijarha Kirila došao je mačkicama kao naručen – ušle su u polemiku s njim šaljući mu “pismo iz tamnice”. Skandalima sklone Ruskinje takav adut neće propustiti.

Patolog dr. Den Morin, koji je u četvrtak svedočio u istrazi, rekao je da je smrt usledila zbog nedostaka kalijuma u organizmu, do čega je, prema njegovom mišljenju, pre svega došlo zbog preteranog konzumiranja ovog bezalkoholnog napitka, uz lošu opštu ishranu.

Jedan od simptoma nedostatka kalijuma je i poremećaj srčanog ritma, a smrti Harisove je, po mišljenju dr Morina, doprineo i toksični nivo kofeina, koji koka-kola takođe sadrži.

Partner Harisove Kris Hodžkinson posvedočio je da njegova nevenčana supruga dan počinjala i završavala čašom koka-kole, da je bila pravi zavisnik od ovog napitka, koga je umela da popije i po 10 litara dnevno. Osim toga, ona je veoma malo jela i pušila je do 30 cigareta na dan.

Na dan smrti, ona je ustala i pomogla je deci da se spreme za školu, da bi zatim naprosto udarila u zid i kolabirala, a svi napori partnera i hitne pomoći da je ožive bili su uzaludni.

Koka-kola: Naš proizvod je potpuno bezbedan

Slučajevi naizgled neobjašnjivih smrti, kao što je ova, na Novom Zelandu se pomno istražuju, zbog eventualnog značaja za javno zdravlje i zdravstvenu politiku zemlje.

Zaključak sudskih patologa u ovom slučaju glasi da je “svakako dokazano da dugotrajno ili katkotrajno konzumiranje preteranih količina koka-kole može dovesti do dramatičnih simptoma, što u pojedinim slučajevima može biti i fatalno”.

U kompaniji “Koka-kola”, međutim, tvrde da je njihov proizvod potpuno bezbedan.

Prema tvrdnji njihovog portparola Karen Tompson, “dramatične posledice u organizmu može da izazove jako preterano uzimanje ma koje namirnice, uključujući i vodu, uz neadekvatnu ishranu i bez blagovremene lekarske pomoći”.

Stručnjaci tvrde da je ovako visoka cena posledica voluntarističkog planiranja i nesprovođenja svih zakonom utvrđenih procedura, pre svega nepoštovanje Generalnog urbanističkog plana, zatim zakonskog okvira za zaduživanje grada, urbanističkih, tehničkih i tehnoloških normi. Rezultat je most tri puta duži od prosečne širine Save na teritoriji grada, najširi na svetu, koji istovremeno nameće buduće rešenje takozvanog metroa, a u suštini tramvaja, planiranog da tom trasom prođe tek za 15 do 20 godina. Takođe, odabrana dispozicija mosta sa 200 metara visokim pilonom o koji je okačena čitava mostovska konstrukcija više je nego dva puta skuplja od odgovarajuće funkcionalno pogodne gredne konstrukcije. Budući da se prelazak preko mosta ne naplaćuje, održavanje konstrukcije mosta je složeno i skupo, a finansiraće se iz budžeta, odnosno od novca poreskih obveznika. Niko od predstavnika gradskih vlasti nije izneo koliko će Most na Adi koštati kad se završi izgradnja pristupnih saobraćajnica.

Mahmud Bušatlija, arhitekta i konsultant za strana ulaganja, ocenjuje za Danas da početak eksploatacije mosta na Adi pokazuje sve nedostatke na koje su stručnjaci ukazivali u fazi pripreme, kada se lako moglo odustati, uz minimalne troškove organizovanja konkursa za idejno rešenje mosta.

- Još u fazi izbora idejnog rešenja mosta, stručnjacima je bilo jasno da je on suprotno tada važećem Generalnom urbanističkom planu Beograda, postavljen na pogrešnim pretpostavkama da će funkcionisati u okviru čuvenog unutrašnjeg magistralnog poluprstena, koji bi trebalo, dijagonalno na postojeće saobraćajnice, da preseče gusto naseljeni Novi Beograd, a po prelasku mosta prođe tunelom ispod Dedinja i izađe na Autokomandu. Ko god iole poznaje Autokomandu, jasno mu je da tu nema prostora na kome bi se mogao formirati izlaz iz tunela u profilu autoputa i uliti u postojeći već prebukirani saobraćaj – kaže Bušatlija i dodaje da je objašnjenje kako će most rasteretiti relaciju Mostarska petlja – Čukarica, sa stanovišta zdravog razuma apsurdno, jer ako se to želi, onda se jaka saobraćajnica ne uliva po sredini tog pravca, nego se pozicionira što dalje iza krajnje tačke zagušenja, u ovom slučaju Čukaričke padine. To znači da je most trebalo da bude lociran na gornjem špicu Ade ili još više uzvodno, gde je Sava široka manje od 300 metara, što bi sadašnji raspon mosta svelo na manje od trećine, tvrdi Bušatlija

Druga misterioznija pojava u zadnje vreme su nepoznati zvukovi koje ljudi masovno cuju u odredjenim oblastima i takodje usledjuju brojni pozivi policiji. Te vibracije gotovo sigurno dolaze iz planete usled promene energetske matrice koja drzi planetu sastavljenom, jer se planeta priprema za prelaz u takozvani peti denzitet kada ce materija Zemlje pod dejstvom velikog fotonskog pojasa koji dolazi iz centra galaksije transmutirati na visi vibraconi nivo.

Boravak u ovom visem nivou, (petom denzitetu) za nas znaci vise mogucnosti, punu svesnost, telepatiju, telekinezu, naprednija tela, izgled po zelji, hrana nije neophodna, nepostojanje straha ili negativnih emocija, i naravno nesmetan kontakt sa svim naprednim vanzemaljskim civilizacijama koje nativno egzistiraju u petom denzitetu. Sad trenutno na Zemlji prvo ocekujemo velike drustvene promene, iznosenje istine i privodjenje odredjenih ljudi odgovornih za skrivanje i manipulacije. Posle toga od vlasti svetskih sila sledi zvanicno priznanje vanzemaljskog prisustva i organizovanje kontakta.
(gfserbia

Neki predmeti su stari preko sto godina, dok su neki noviji od godinu dana, a zabrinjavajuće je veliki broj esksponata posvećenih aktuelnom predsedniku Obami.

Sadržaj i intenzitet eksponata ponekad čine da se posetiocu zgrči želudac, neki odlaze gnevni, ali većina ga, prema Pilgrimovim rečima, napušta “tužna i zamišljena”.

Osnivač ove neobične zbirke smatra, međtuim, da to nije dovoljno, i da je glavna svrha ovakve muzejske prezentacije da ljude pokrene na dijalog, pa se zato i obilazak muzeja završava u tzv. “sobi dijaloga”, gde se posetioci ohrabruju da progovore o onome što su videli i da iznesu svoje ideje kako bi ovi predmeti mogli da se iskoriste za promociju rasne tolerancije i društvene pravde.

Tri katolička sveštenika sa broda “Titanik” mogli bi biti proglašeni blaženima

Kako je prenela Verska informativna agenicja (VIA), o njihovim podvizima su svedočili preživeli, a sve je više i zahteva da se oni uvrste u svetitelje. Reč je o svešteniku Tomasu Bajlsu iz Engleske, rođenom 1870. godine, koji je putovao u Nujork na venčanje svoga brata.

Drugi je benediktinski monah P. Purišić, koji je u Ameriku putovao da bi u Minesoti osnovao manastir i treći je mladi sveštenik Juzas Montvila, litvanskog porekla, koga su u carskoj Rusiji proganjali, pa je odlučio da emigrira u Sjedinjene Američke Države.

Zašto je „Titanik“ toliko važan?

Stradanje prodavačica manga i palminog ulja sa pijace u Dakaru, koje su bile među najredovnijim putnicima zlosrećnog broda, izgleda da ne može da pomuti „slavu“ (!) nečega što se desilo na severnom Atlantiku: tragedije „Titanika“, u kojoj je stradalo tristotinak ljudi manje.

I najtežu mirnodopsku pomorsku katastrofu, potonuće filipinskog broda „Donja paz“ 1987. godine, kada je, kako se veruje, poginulo gotovo 4.500 ljudi, američki „Nešnel džiografik“ nazvao je „azijskim Titanikom“.

Zašto je „Titanik“ toliko važan? Mnogo je ispričano o simbolici te katastrofe, koja se dogodila na prvom putovanju broda smatranog, ko zna zašto, nepotopivim. Dovođena je u vezu sa raspadom poretka koji je usledio u Prvom svetskom ratu. Dopisnik londonskog „Indipendenta“ iz Bejruta pred kraj prošlog veka je pisao da ga je više Arapa ubeđivalo da tužna sudbina broda potvrđuje koliko je netačno zapadnjačko ubeđenje u svemoć tehnologije (krstarećih raketa i „nevidljivih“ bombardera), pošto se bog (verovatno se misli na ledeni breg) još jednom pokazao jačim od čoveka. To, međutim, važi za svaku sličnu nesreću.

Filipinski brod „Donja paz“, na primer, nije se sudario sa ledenim bregom, ali jeste sa tankerom punim nafte. Saga o porazu moderne tehnologije protiv sila prirode trebalo bi da ima još snažniju simboliku u poslednjoj deceniji 20. veka, kada već postoje internet i mobilni telefoni, nego u vreme balkanskih ratova i „Titanika“. Feribot „Estonija“ odneo je na dno Baltičkog mora 852 od ukupno oko 1.000 putnika, 28. septembra 1994. godine. Za razliku od „Titanika“, tu je bilo dovoljno čamaca za spasavanje, ali je voda kuljala kroz ulaz za automobile takvom brzinom, da putnici sa donjih nivoa nisu ni stigli do palube. Svet je u šoku propratio događaj, a on se još pominje – u Estoniji, Finskoj i Švedskoj. O „Titaniku“ s vremena na vreme priča ceo svet.

Više od hiljadu života izgubljeno je na moru koliko 2006. godine, u nesreći feribota „Al salam Bokačo 98″, koji je plovio iz Saudijske Arabije ka Egiptu. Na preopterećenoj „Bukobi“ (Tanzanija), oko 800 ljudi utopilo se maja 1996. na Viktorijinom jezeru. Natrag u „Titanikovu“ 1912. godinu: japanski brod „Kiče Maru“ potonuo je u tajfunu na Pacifiku, odnevši u smrt više od hiljadu putnika.

Osovinu London – Njujork i danas mnogi smatraju za centar sveta. A „Titanik“ je plovio baš po toj osovini…

U vreme kada se sve glasnije govori o istorijskom premeštanju centra svetskih zbivanja sa atlantske na pacifičku obalu, o „opadanju Evrope“, ili, čak o „sumraku Zapada“, razlika u interesovanju i emocijama svetske javnosti, posmatrano kroz prizmu te nepoštene razlike u „ceni“ ljudskih života, govori nam suprotno. Ili logika sa „Titanika“ i dalje dominira našim „globalnim selom“? I tamo su, uglavnom, spasavali putnike iz prve klase.

Mirko RADONJIĆ

Mnogi škampi nađeni su s tumorima na glavi ili bez oklopa na glavi i oko škrgi, pa i bez očiju, a jedne od najstrašnije deformiranih su majke škampovi na kojima su ostala spojena tijela potomaka.

Kod riba se radilo o slučajevima bez očiju ili uopće bez očnih duplji, ribama bez pokrivala preko škrgi, a najčešći slučajevi bile su ribe s otvorenim ranama, čirevima ili s velikim rozim izraslinama na glavi ili škrgama.

Mnogi rakovi pronađeni su bez barem jedne noge ili s rupama u oklopu, kao i u oklopima bez šiljaka ili u deformiranim oklopima čiji oblik ili veličina ne odgovaraju rakovom tijelu.

Disperzanti korišteni za čišćenje naftne mrlje jednako su štetni, što se i znalo, a zajedno s naftom te su kemikalije očito drastično izmijenile genom morskih bića, javlja Al Jazeera .

Podaci govore u prilog toj činjenici, s obzirom da je prije izlijevanja nafte u Meksičkom zaljevu svega 0.001 posto riba imalo rane ili čireve, dok je takvih danas 20 posto, s time da se taj postotak penje i na 50 posto u pojedinim dijelovima zaljeva.