Beograd – Najava da će Srbija dobiti status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, ukoliko formira stabilnu vladu evropske provinijencije, za većinu investitora znači iščekivanje još jednog raspleta na srpskoj političkoj sceni. U prilog toj konstataciji je i stav Upravnog odbora Saveta stranih investitora, koji su odlučili da budu neutralni i da po strani sačekaju konstituisanje vlade.
- Neizvesna politička situacija sigurno će odložiti investiranje u srpsku privredu. U poslednjih šest meseci investitori su suočeni sa visokim političkim rizikom ulaganjima u Srbiji o čemu svedoči i analiza kreditnog rejtinga Srbije koju je uradila agencija Standard i Pur. Njihova ocena je da je politički rizik veoma visok, i da se kreditni rejting izražava oznakom dva minus B/BB, što drugim rečima znači da smo u poslednjih šest meseci dva koraka ispod ranijeg nivoa. Imajući to u vidu, bojim se da investitori do kraja ove godine neće razmatrati mogućnost ulaganja u Srbiji. Ali, ukoliko proevropski orijentisana vlada bude brzo formirana i ukolliko odlučno krene u reformu javnog sektora, onda bismo, možda, mogli da očekujemo pomeranja u procenama kantri rizika, koji je, inače, presudan za investicije – kaže za Danas Mahmud Bušatlija, savetnik za strana ulaganja.
Prema tvrdnjama sagovornika Danasa, politički rizik Srbije meren svetskim standardima toliko je veliki, da našu zemlju svrstava rame uz rame sa nekim zemljama centalne Afrike. Zato se investitori čak i ako odluče da ulažu u Srbiji suočavaju sa problemom skupih kredita.
- Osim toga, jedan od preduslova za krupne investicije jeste sređena saobraćajna infrastruktura kako drumska tako i železnička. Umesto toga suočavamo se sa činjenicom da nijedan kilometar autoputa nije urađen, a slična je situacija i sa železničkim prugama koje takođe nisu rekonstruisane. Drugim rečima, koridor 10 ne postoji. Srbija nema nijedan metar železničkih pruga koji odgovaraju kriterijumima koje uspostavljaju železnice u Evropi. Primer koji ću da navedem je za Riplija. Turci su kupili u Evropi jednu kompoziciju brzog voza, koji ide brzinom od 160 km na sat, ali kada je trebalo da pređe preko naše teritorije, voz je stao – nije mogao da koristi sopstveni pogon i predviđenu brzinu, jer niko nije mogao da mu garantuje bezbednu vožnju. voz je morao da bude prikačen na našu lokomotivu, iz prošlog veka, jer je jedino tako mogao da prevali put do Bugarske, i dalje do Turske. Kada je rče o koridoru 10 on je već prešao preko Mađarske, Rumunije i Bugarske. Rumunija i Bugarsak su napravile mreže puteva i železnice, sada im samo preostaje da izgrade most preko Dunava, i Srbija će biti potpuno zaobiđena. To praktično znači da je koridor 10 trajno izgubljen – tvrdi Bušatlija. S. Vujčić
Komentari