Strateški timovi Vašingtona pomno proučavaju „novu Rusiju”, ne libeći se da priznaju da su odande doživeli, u poslednje vreme, niz „iznenađenja. Pa kao takve događaje, koji su izmakli njihovim predviđanjima, mahom nabrajaju:
1. „oživljavanje” ambicija Rusije da ponovo postane globalna sila,
2. jačanje spoljnopolitičkog uticaja uporedio s rastom njenih energetskih prihoda i domašaja,
3. snažan otpor projektu „skromnog” američkog raketnog štita u centralnoj Evropi,
4. istrajno protivljenje nametanju nezavisnosti Kosova kao kršenju međunarodnog prava,
5. centralizaciju unutrašnje moći koja „potiskuje demokratizaciju”,
6. nagoveštaj da će Vladimir Putin ostati u vrhu vlasti i kad s mesta predsednika ode „verovatno na funkciju premijera”,
7. ukupni zaokret kojim se Moskva od poslehladnoratovskog „podređenog partnera” pretvorila u aktera osporavanja američkog „globalnog liderstva”,
8. uporedo održavanje „ličnog prijateljstva” Putina i Džordža Buša, uprkos umnožavanju strateških trzavica.
Ovdašnja preispitivanja aktuelnih zbivanja na tom polju možda je najpreciznije, u sažetom vidu, izrazio republikanski senator i spoljnopolitički veteran Ričard Lugar. „Odnosi s Rusijom su i važniji i komplikovaniji za Ameriku nego ikad posle hladnog rata, a u sadašnjoj fazi i Vašington i Moskva ispoljavaju značajne frustracije i razočaranja stanjem međusobnih veza”, naglasio je u inače opsežnom jučerašnjem izlaganju u instituciji Brukings. Po njemu, i drugim vašingtonskim ekspertima, dve sile se nalaze pred izazovom da redefinišu pozicije jedna prema drugoj i domet njihovih spoljnih uticaja.
Ruski suficit
Dolazi, pri tom, i do razmimoilaženja u procenama. Analitičar „Vašington posta” je, tako, izvestio da je Bušova administracija zaključila da je „nemoćna da spreči rusko odstupanje od demokratije pa da se i odrekla primedbi o tim zbivanjima” i da bi pitanje „ko je izgubio Rusiju” moglo da postane deo tekuće predizborne kampanje za predsednika SAD. Pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijel Frid nije se složio s konstatacijom da se Vašington odrekao „pokušaja da utiče na rusku unutrašnju politiku” i na konferenciji za štampu uputio novinare da pročitaju nedavni intervju Kondolize Rajs „Njujork postu”. Tom prilikom, ona je rekla, uz ostalo, da „zabrinjava koncentracija vlasti u Kremlju”, da nema „jake institucionalne protivteže” i da „SAD nastavljaju pokušaje da podrže tek rođeni demokratski pokret… za promene koje dolaze”.
Istovremeno – razvijaju se ekonomske veze. Američki izvoz u Rusiju je prošle godine povećan za 20 procenata dostigavši vrednost od 4,7 milijardi dolara. Dolazak robe iz Rusije ovamo u tom periodu je još osetniji, njene isporuke su porasle za 30 odsto, do sume od 19 milijardi dolara. Te podatke je u „Vašington tajmsu” izneo Edvard Lozanski, predsednik Američkog univerziteta u Moskvi, uz napomenu da su se prošle godine strane investicije u Rusiji udvostručile na 28,4 milijarde dolara, od kojih su 11 milijardi došle iz SAD.
Predstojeći ministarski sastanak „dva plus dva” usredsrediće se, prema vašingtonskim naznakama, na – sporni projekat postavljanja američkog raketnog štita u centralnoj Evropi, uzvratnu rusku meru povlačenja iz sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi i o nadgradnji sporazuma o ograničavanju strateškog naoružanja čija važnost ističe 2009. godine, kao na iransko nuklearno i kosovsko statusno „pitanje”.
Mnogi, kao Lugar, misle da je sastanak sledećeg vikenda u Moskvi i „poslednja prilika” za predstavnike Buša i Putina da poprave odnose između dveju zemalja. Te veze su izgledale „dobre” kad su im oni preuzeli državna kormila, da bi se potom to ispostavilo kao iluzija, osim u iskazima dva lidera o međusobnom, ličnom, poverenju.
Momčilo Pantelić
Komentari