Istraživanja pokazuju da ljudi koji ilegalno skidaju muziku sa Interneta u proseku troše duplo više novca od onih koji uredno plaćaju potpuno legalne servise. Klasična prodaja albuma postala krajnje neisplativ posao.
Dosadašnja logika da sa ekspanzijom Interneta vrtoglavo raste broj korisnika koji ilegalno preuzimaju muziku ubrzo bi mogla da prestane da važi. Razloge za to ne bi trebalo tražiti u postepenom izlasku iz svetske ekonomske krize, boljoj platežnoj moći krajnjih korisnika ili njihovom poštenju, već u jednostavnoj činjenici: traženjem načina za izbegavanje plaćanja preuzetog sadržaja izgubi se znatno više vremena i novca od sistema „plati i skini”.
Istraživanje koje je nedavno sproveo britanski dnevnik „Indipendent” donelo je krajnje zanimljive rezultate. Ispostavilo se da ljudi koji ilegalno skidaju muziku sa Interneta godišnje u proseku troše duplo više novca od onih koji uredno plaćaju potpuno legalne servise.
Na pitanje kako je to moguće? – dobija se sasvim logičan odgovor. Naime, većini korisnika „fajl-šering” programi (preko kojih se obavi najveći deo ilegalnog preuzimanja muzike) služe uglavnom kao metod za otkrivanje novih muzičkih izdanja. Najčešći konzumenti ilegalno skinutog materijala su osobe od 16 do 50 godina starosti. Usled često lošeg kvaliteta preuzetog materijala, rizika od kompjuterskih virusa i sve prisutnijeg straha od zakonskih kazni, korisnici se često okreću legalnim načinima naručivanja izdanja koja su otkrili. Takođe, brojni servisi za razmenu onlajn materijala (poput čuvenog „Rapidšera”) takozvanim slobodnim korisnicima uskraćuju brojne pogodnosti koje su rezervisane isključivo za vlasnike plaćenih naloga. U želji da što brže dođu do omiljene pesme, albuma ili video-spota korisnici kupuju naloge i skidaju željeni materijal bez problema, ali materijal koji je na te servise ilegalno postavljen. Kada shvate da su utrošili previše vremena i novca, odlučuju da buduće novčane izdatke koriste za plaćanje servisa sa kojih će najbrže, najlakše i potpuno legalno moći da skidaju muziku po želji.
Dejvid Grej
Britanska fonografska industrija zbog ilegalnog preuzimanja muzike (u obzir nije uzeta organizovana piraterija) godišnje gubi oko 200 miliona funti. Ova suma mogla bi da se prepolovi tokom 2010. godine ako se trend smanjenja broja preuzimanja nastavi.
Planovi muzičkih industrija vodećih svetskih zemalja da se svi koji ilegalno skidaju muziku gone po principu „tri kornera – penal” pokazala bi se kao fatalna, tvrde stručnjaci. Jedan od motiva da se prekine sa drastičnim merama za smanjenje piraterije jesu izjave 60 odsto anketiranih osoba da bi zauvek prekinuli ilegalno skidanje muzike ukoliko bi na samo mesec dana ostali bez internet konekcije. Takođe, ovim potezom bili bi ugroženi nazagriženiji ljubitelji muzike koji bi pre ili kasnije prešli na legalno skidanje. Kaznene mere primenjivale bi se po principu praćenja Aj-Pi adresa korisnika (IP – InternetProtocol). Prvo preuzimanje bilo bi propraćeno upozorenjem, baš kao i drugo. U slučaju da se ono ponovi i treći put, adresa korisnika bila bi trajno blokirana, a ako ona nije statička (provajder korisniku dodeljuje prvu slobodnu adresu), bile bi blokirane sve adrese provajdera internet usluga. Tako bi se kao žrtve blokade mogli naći i korisnici koji uopšte ne koriste Internet za ilegalno skidanje audio i video materijala.
Praksa da se sudskim putem gone nasumice odabrani korisnici polako ali sigurno gubi podršku šire javnosti. Slučaj Džejmi Tomas Rasel iz Minesote koja je proletos kažnjena sa neverovatnih 80.000 dolara po preuzetoj pesmi podigao je pravu medijsku buru i doveo u pitanje svrsishodnost ovakvih nepopularnih mera. Protivljenje merama koje donose više štete nego koristi već dugi niz godina izražavaju i sami muzičari. Listi zvezda koje se otvoreno zalažu za ukidanje sudskog gonjenja krajnjih korisnika (među kojima su i Mobi, Bili Breg, Dejvid Grej i sastav „Radiohead”) u poslednjih šest meseci pridružilo se nekoliko desetina mladih bendova širom sveta. Njihov argument za podršku je taj da u današnje vreme najbolji način da neko postane popularan jeste da se za njega sazna preko Interneta, pa i po cenu da se njegov singl ili album preuzmu ilegalno.
Upravo je sve veći broj onlajn preuzimanja audio materijala ove godine uticao da klasična prodaja albuma postane krajnje neisplativ posao. Na samitu koalicije „Budućnost muzike”, održanom prošlog meseca u Vašingtonu, izneti su poražavajući podaci. Uprkos činjenici da je 2008. godina bila diskografski najbogatija u 21. veku, većina albuma u prodavnicama je osvanula tek reda radi. U prošloj godini (računajući samo tržište SAD) objavljeno je oko 115.000 albuma, od čega je samo 110 prodato u preko 250.000 primeraka. Prodaju veću od 10.000 primeraka zabeležilo je 1.500, dok je manje od 6.000 albuma premašilo granicu izdavačke evidencije, koja iznosi 1.000 prodatih primeraka.
Adrijan Čolaković
Komentari