Što više francuski predsednik Nikolas Sarkozi napada Evropsku centralnu banku i jak evro, to je više izlažu kritikama evropskih ministara finansija, zvaničnika Evropske unije i same ECB. Kritičari su u pravu. Osnovni razlog koji stoji iza sadašnje ekonomske slabosti Francuske jeste nedostatak konkurentnosti čak i u privredama evro-zone. Ali i Sarkozi ima pravo, „savršena oluja“ koja se formira na stranim finansijskim tržištima preti da katapultira evro na nivo koji će i najvećeg izvoznika evro-zone – Nemačku učiniti nemoćnom da se takmiči na svetskim tržištima. Ako nemački izvoznici ne mogu da se takmiče kada je odnos evra i dolara 1,5, kakve su onda šanse francuskih izvoznika? Evro jača iz nekoliko razloga, ali jedan od presudnih faktora svakako je to što su američke Federalne rezerve dramatično promenile stav o snazi privrede SAD. Predsedavajući Feda, Ben Bernanki veoma je zabrinut da će tržište nekretnina i problemi s hipotekama izazvati recesiju, osim ako kamatne stope ne budu značajno smanjene čak i ako to podrazumeva preuzimanje određenog rizika od inflacije. Ta nova politika Federalnih rezervi, koja nalaže da ne sme doći do recesije, pogurala je dolar nadole do novih najnižih vrednosti. Taj trend će verovatno biti trajniji i zbog velikog deficita tekućeg platnog bilansa AD, koji je u Bernankijevom smanjenju stopa našao iskru koja mu je bila potrebna da njegov uticaj u punoj meri osete inostrana finansijska tržišta.
Naravno, ako kamatne stope budu snižene i u evro-zoni, pad dolara u odnosu na evro bio bi ublažen. To je glavni argument Sarkozija. Ali Evropska centralna banka je jasno stavila do znanja da smanjenje stopa ne samo da nije u planu već povećanje kamatnih stopa koje je bilo planirano za septembar samo odlaže. Savršena oluja formira se jer i Evropa i Amerika, iz različitih razloga, vode monetarnu politiku koja hrabri evro da skoči do opasnog nivoa. Protivnici inflacije u Frankfurtu nisu uopšte srećni zbog smanjenja kamatnih stopa u SAD i najave da će uslediti još jedno snižavanje. To daje prostora kritičarima ECB, u tu kategoriju spada i Sarkozi vršeći pritisak na njih da napuste stavove centralne banke o inflaciji zbog njenih efekata na evro. Neki su tvrdoglavi i više spremni da vide rast evra jer bi jak evro mogao biti jedini preostali način za borbu protiv inflacije koje se plaše. Ali, ta politika je neodrživa. ECB treba da se oslobodi predrasuda o inflaciji jer evropska privreda slabi, i to će obuzdati bilo kakav inflatorni pritisak koji sada postoji. Antiinflatorne predrasude, koje su do nedavno imale smisla, sada su ozbiljno nedelotvorne u situaciji trenutnih ekonomskih realnosti. Evropski zvaničnici, međutim, veoma su neodlučni da priznaju da njihova privreda posrće i plaše se da će to dodatno oslabiti poverenje i doprineti pritiscima koji je slabe. Svaka meka brojka, a u poslednje vreme ih ima puno, dobija pozitivnu konotaciju („pokazatelji privrede evro zone i dalje su snažni“ ili „privreda je i dalje snažna“), a mediji nasedaju na to zavaravanje. Indikator poslovnog poverenja Ifo u Nemačkoj pada četiri meseca zaredom ali, prema tom pokazatelju, „ECB ne mora da menja politiku“. Ekonomski indeks Evropske komisije visi, kupovni pokazatelji padaju, kao i prodaja u Nemačkoj. Evropljani će platiti visoku cenu pogrešne politike svojih lidera. Što duže se ECB bude držala inflatornih predrasuda teži će biti ekonomski pad kako se privreda bude rušila pod teretom jakog evra i kamatnih stopa koje su previsoke za trenutnu ekonomsku realnost (iako niže nego što su rukovodioci ECB planirali pre trenutne finansijske krize). Ironično, ECB će morati uskoro da smanji kamatne stope i to u velikoj meri jer njene inflatorne predrasude guraju evro do opasnih nivoa za trenutno stanje privrede. Kredibilitetu ECB neće pomoći ako je potrebno da dođe do ekonomskog kolapsa da bi se uverila da je situacija čista na frontu inflacije.
Melvin Kraus, viši saradnik u Huver instituciji na Stenford univerzitetu
Komentari