IDILIČNI krajolik švajcarskog turističkog centra Sent Moric dugo je stecište svetskog džet seta. Luksuzni hoteli romantičnog alpskog skijališta ipak do sada nisu ugostili tako prestižan “krem” kakav se od petka do nedelje tu okuplja. I svakako ne tako tajnovit, kao što je Bilderberg grupa najuticajnijih ljudi Amerike i Evrope, koja je za svoj 59. godišnji sastanak odabrala hotel “Surveta”.
“Predivni zamak iz bajke”, kako se hotel reklamira, ističući da izuzetno poštuje “privatnost” posetilaca čini se idealnim mestom za grupu koja se po tajnovitosti poredi sa masonima. Mediji, koji su ovih dana uneli dozu pometnje u ovo alpsko mesto, diskretno obezbeđenje drži, kao i proteklih šest decenija, na sigurnoj udaljenosti od “tvrdog jezgra” grupe, Henrija Kisindžera i Dejvida Rokfelera i od stotinak članova od kojih je trećina top-političara, a dve ostale finansijsko-poslovni magnati.
ZAKLJUČCI, iako neformalni, “procureli” sa sastanaka, govore o njihovom uticaju na globalnoj sceni. Navodno, 1991. je guverner Bil Klinton “odabran” za predsednika SAD, 2002. je tadašnji sekretar za odbranu SAD Donald Ramsfeld planirao intervenciju koalicionih snaga u Iraku, godinu dana kasnije je bivši francuski predsednik Valeri Žiskar d’Esten dao “nacrt” evropskog ustava.
Grupa, nazvana po holandskom hotelu “Bilderberg”, gde se prvi put sastala 1954, na inicijativu holandskog princa Bernara, sazvana je zbog narastajućeg antiamerikanizma u Zapadnoj Evropi, sa ciljem jačanja veza između SAD i Zapadne Evrope. Sredinom pedesetih položili su temelj stvaranju Evropske unije, kako je kasnije otvoreno rekao bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj Džordž Menti.
Vodeći svetski mediji o skupovima uglavnom ne informišu, što samo raspaljuje interesovanje za skupove koji se svake godine održavaju u jednom od luksuznih evropskih hotela, a jednom u pet godina u SAD:
- Bilderberg je najkorisnija međunarodna grupa kojoj sam ikad prisustvovao. Poverljivost omogućava ljudima da govore iskreno, bez straha od posledica – primećuje kolumnista “Tajmsa” Dejvid Aronovič, o grupi koja razgovara bez prisustva obezbeđenja, snimanja i zapisnika.
Iako grupa ima sajt, šture su informacije koje nudi. Ipak, informacije, navodno, “cure”, pa je zabeleženo da je 1999. na skupu u Sintri glavna tema bila Kosovo, sa Karlom Biltom kao glavnim govornikom. Dve godine kasnije razgovaralo se o usponu Kine i, pre napada na SAD 11. septembra 2001. godine, o mogućem sudaru zapadnog i islamskog sveta.
Uoči ovogodišnjeg sastanka britanski dnevnik “Gardijan” primećuje da su poslednja dva skupa održana u Grčkoj i Španiji, zemljama danas teško pogođenim dužničkom krizom i poručuje:
- Švajcarska, srećan Božić! – uzvikuje list.
Lista učesnika se objavljuje tek po završetku skupa, ali među njima su krunisane glave poput holandske kraljice Beatriks, šefova diplomatije kao što je Karl Bilt, direktori velikih kompanija kao prvi čovek “Erbasa” Tom Enders, ministri finansija među kojima i grčki Jorgos Papakonstantinu, visoki zaničnici kao što je pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms Stajnberg, evropski komesari…
Verovanja o moći grupe se katkad graniče sa fantastikom i preterana su ali, kako primećuje profesor Endrju Kakabadze, koautor knjige “Bilderberg ljudi”, nisu sasvim bez osnova. Činjenica je da grupa okuplja krem svetske politike i finansija, levice i desnice, i da oni na jednom mestu, nekoliko dana, bez pritiska i suvišnih očiju, slobodno debatuju:
- Vodi li sve ovo početku ideje o vladavini svetom? U izvesnom smislu da. Postoji snažan pokret za jednu svetsku vladu u “kalupu” slobodnog tržišta zapadnog kapitalizma – smatra Kakabadze.
Naruku njegovim zaključcima idu verovanja da je dugoročni cilj grupe stvaranje četiri velike svetske unije – evropske, američke, azijske i afričke. Odgovarajući na ove spekulacije Denis Hili, osnovač grupe “Bilderberg” i član upravnog komiteta tokom trideset godina, pre deset godina je rekao:
- Reći da težimo jednoj svetskoj vladi je preterano, ali ne i sasvim netačno. Oni od nas u Bilderbergu koji osećaju da ne možemo zauvek da se borimo jedni protiv drugih ni zbog čega, ubijamo ljude i ostavljamo milione bez kuća smatraju da jedna svetska zajednica ne bi bila loša stvar – zaključuje on.
Komentari