Neandertalci, koji su živeli pre približno 30.000 godina, nisu jeli samo meso nego i povrće. I ne samo to. Oni su kuvali hranu, baš kao i njihov rođak – moderni čovek…
Do sada se pretpostavljalo da su neandertalci uglavnom bili lovci i mesožderi, što je možda ubrzalo njihov nestanak, dok su prvi ljudi, uz koje su živeli približno 10.000 godina, preživeli jer su prihvatili i druge načine prehrane. Međutim nova studija objavljena u Analima Američke akademije nauka (PNAS) prikazuje nestale čovekove rođake u sasvim drugačijem svetlu.
Proučavajući fosilne ostatke zube neandertalaca sa belgijskih i iračkih nalazišta, naučnici pod rukovodstvom Dolores Piperno sa Odseka za antropologiju američkog prirodnjačkog muzeja „Smitsonijan“ otkrili su tragove skroba koji potiče sa brojnih biljaka kao i tragove različitog povrća i korenja.
Kuvanje hrane otvorilo put ka obradi zemlje
Veliki deo te hrane doživeo je fizičke modifikacije svojstvene kuvanju, što dokazuje da je neandertalac znao da se služi vatrom baš kao i prvi moderni ljudi.
Ti tragovi pokazuju da su neandertalci nastojali da poboljšaju hranu i povećaju joj hranljivost. Svi ti podaci pokazuju da je neandertalac bio dovoljno razvijen da može da nabavi i pripremi hranu, bez obzira na to da li je reč o ulovljenoj životinji ili ubranoj biljci, ocenjuju istraživači.
Antropolozi tvrde da su prilagođavanja u nabavljanju i pripremi hrane kod hominida, odnosno kuvanje biljne hrane, što je otvorilo put ka obrađivanju zemlje, počelo već pre približno 50.000 godina.
Komentari