„Ljudska istorija može se shvatiti kao lagano svitanje svesti o tome da mi predstavljamo članove jedne veće grupe. U početku je naša odanost bila posvećena nama samima i našoj užoj porodici, potom skupini lutajućih lovaca sakupljača, pa plemenu, malom naselju, gradu-državi, naciji. Proširili smo krug onih koje volimo. Sada smo organizovali ono što se skromno naziva supersile, koje obuhvataju grupe ljudi različitog etničkog i kulturnog porekla-grupe koje u izvesnom smislu rade zajedno, što svakako predstavlja humanizirajuće iskustvo koje doprinosti stasavanju karaktera.
Ukoliko želimo da opstanemo, naša odanost se mora još više proširiti, kako bi obuhvatila svekoliku ljudsku zajednicu, čitavu planetu Zemlju. Većini onih koji se nalaze na čelu nacija ova pomisao se neće dopasti. Oni će zazirati od gubitka moći. Od njih ćemo se naslušati priča o izdajama i nelojalnosti. Ali, kako je to H.Dž.Vels jednom primetio u drugačijem kontekstu, izbor je ovde jasan: ili Vaseljena ili ništa.“
„Posmatrano iz vanzemaljske perspektive, naša globalna civilizacija nalazi se na pragu da zakaže u najvažnijem zadatku sa kojim je suočena: da sačuva živote i dobrobit žitelja planete. Zar onda ne bi trebalo da budemo spremni da temeljito pretresemo, u svakoj naciji, mogućnosti preduzimanja velikih promena u okviru tradicionalnih načina na koje se rade stvari, korenitog prekrajanja ekonomskih, političkih i religijskih institucija?“
„Jer mi, naime, predstavljamo lokalno otelotvorenje Kosmosa stasalog do samosvesti. Počeli smo da razmišljamo o vlastitom poreklu: zvezdana građa koja umuje o zvezdama; organizovani skup deset milijardi milijardi milijardi atoma koji ispituje evoluciju atoma, dokučujući dugi put koji je, barem ovde, prevalila svest u toku svog nastajanja. Naša odanost pripada našoj vrsti i planeti. Mi govorimo u ime Zemlje. Obavezu da opstanemo ne dugujemo jedino sebi samima, nego u podjednakoj meri i Kosmosu, drevnom i ogromnom, iz koga smo iznikli. “
Karl Segan, Kosmos 1980.g.
(ocena +5, 1 glas(a))
Komentari