Kockičicin iBlob

Amerikanac Kevin Mitnik dočekan je ovih dana u Barseloni i Madridu kao svaki ugledni poslovni čovek. Na aerodromu ga je čekao „mercedes“ sa vozačem, u gradu apartman u najboljem hotelu, na račun se slila lepa suma evra za njegovo učešće na tribinama i konferencijama. Usput je podelio nekoliko intervjua i osvojio simpatije španske javnosti.

Pomenuti Mitnik je vlasnik kompanije koja se zove „Mitnik sekjuriti konsalting“, koja se bavi zaštitom svih vrsta elektronskih sistema velikih korporacija. Mitnik radi za „Nokiju“, „Novel“, „Fudžicu“ i mnoge druge svetski poznate firme. Priča, međutim, ima nastavak dostojan filmskog scenarija. Filma će sigurno biti, jer se više holuvidskih producenata zanima za biografiju ovog kompjuterskog genija, koji je prošao put od prestupnika i „državnog neprijatelja FBI broj jedan“ do uglednog poslovnog čoveka.

Rođen je u Los Anđelesu 1963. godine. Otac je napustio porodicu kada je imao samo tri godine, a majka je radila po ceo dan. Već kao dete pokazao je redak talenat za rasturanje i sastavljanje igrački, a sa 12 godina patentirao je sistem falsifikovanja autobuskih karata za gradski saobraćaj, tako da ni on ni njegovi drugari nikada više nisu platili kartu.

Sa 15 godina je otkrio svet kompjutera, a sa 17 je prvi put uhapšen. Kažu da je već tada bio „zavisnik“ od kompjutera, kojim je, samo uz pomoć mobilnog telefona, mogao da čini čuda. Malo-pomalo, počeo je da stiče slavu među hakerima, a početkom 90-ih godina već je bio legenda. Provaljivao je neviđenom lakoćom u sisteme velikih firmi, ali nikada od provala nije pravio biznis.

Znao je da radi nešto nelegalno, ali, i kada je bivao uhapšen, tužiocu nije bilo lako da ga otera u zatvor jer nije znao za šta da ga optuži, pošto pod formulaciju „kršenje intelektualnih prava“ ili „informatička prevara“ staje mnogo toga, ali i – ništa. Više puta je namagarčio agente FBI, pa su se oni ozbiljno naljutili i njegovo hvatanje uzeli kao ličnu stvar. Jednom su ga, preko mobilnog telefona, sledili do hotelske sobe u Los Anđelesu, a kada su provalili u nju, uhapsili su zbunjenog turistu koji je gledao TV dok je Kevin bio u drugom gradu, stotinama kilometara daleko. Zvali su ga Šakal Na Mreži ili Kondor.

Novinar „Njujork tajmsa“ Džon Markof objavio je 4. jula 1994. godine na naslovnoj strani najpoznatijih
novina na svetu priču o čuvenom hakeru koji se poigrava sa FBI. Za Božić 1995. godine ipak je dolijao, a ključni čovek u njegovom hapšenju bio je mladi Japanac po imenu Cutomu Šimomura, takođe ekspert za kompjutere, koji je tesno sarađivao sa FBI. Hakerski svet nikada nije oprostio Šimomuri „izdaju“, jer među hakerima postoji visok stepen solidarnosti.

Dok je Mitnik čamio četiri godine u zatvoru bez suđenja i bez kontakata sa familijom i advokatom – nije imao pravo čak ni na TV, a kamoli na kompjuter – njegovi drugari hakeri provaljivali su na razne sajtove. Tako se na internet stranicama „Njujork tajmsa“ i američkog Senata pojavila poruka: „Možete zaustaviti jednog od nas, ali ne sve nas. Sloboda za Kevina“. Skupili su pare za njegovu odbranu.

Do suđenja nikad nije došlo. Kevin se posle pet godina u zatvoru, od kojih je osam meseci proveo u samici, nagodio sa državom. Priznao je da je kriv, iako sam nikada nije bio ubeđen u to, i bio pušten uz uslov da u naredne tri godine „ne sme ni da se približi kompjuteru“. U međuvremenu je počeo da piše kolumne za „Njusvik“ i „Tajm“ i da deli savete o zaštiti kompjuterskih sistema. Napisao je i autobiografiju sa namerom da pobije mnoge laži iz prethodne četiri knjige koju su o njemu napisali drugi, ali je na kraju morao da izbaci najzanimljivije delove, jer je imao zabranu da „pravi pare“ od svog slučaja.

Kada je 2007. godine izdržao sve kazne i zabrane osnovao je firmu i krenuo u „novi život“. Zadovoljan onim što radi, na pitanje da li bi u svoju firmu primio nekog hakera, kaže:
- Naravno, ali pod uslovom da ima „hakersku etiku“, odnosno, da nije kriminalac kao što nisam bio ni ja. Neverovatno je da je Bernard Mejdof na slobodi, iako je priznao prevaru od 37 milijardi evra, a ja sam proveo pet godina u zatvoru. Tretirali su me kao teroristu. Pravda u SAD funkcioniše u zavisnosti od toga koliko para imate – rekao je Kevin Mitnik.

I mnogi su mu dali za pravo.

BIOGRAFIJA ZA FILM

Mitnikova biografija poslužila je kao scenario za film „Igre rata“, u kome znatiželjni haker upada u odbrambeni sistem SAD – Mitnik je sa 17 godina upao u sistem američkih vazduhoplovnih snaga – i gotovo izaziva svetski rat. Pravi biografski film o, prema Ginisu, „najpoznatijem hakeru na svetu“, tek treba da se snimi.