Tako će prvi „opipljivi“ znak nove energetske politike biti polaganje kamena temeljca za izgradnju najveće solarne centrale na svetu. Uz pomoć američke kompanije „Frst solar“, biće izgrađena u Ordonu, gradu u kineskom delu Unutrašnje Mongolije, u kojem se nalazi grobnica Džingis Kana. Početak izgradnje, podeljene u četiri faze, predviđen je za jun iduće godine. U prvoj fazi biće instalirano 30, u drugoj 100, trećoj 870, a u četvrtoj 1.000 megavata.
Reč je, zapravo, o početku izgradnje takozanog energetskog parka, koji će predstavljati demonstracionu zonu proizvodnje energije iz alternativnih izvora (Sunca, vetra, biomase…) ukupnog kapaciteta 11.950 megavata. Projektu, koji će biti okončan 2019. godine, posebno su se obradovali ekolozi u nadi da će eksploatacija alternativnih izvora energije skinuti Kinu s vrha liste zemalja sa najviše zagađenih gradova. Iako, zvanično, još nije saopšteno koliko će centrala koštati,
nagađa se da će biti jeftinija, nego da se gradi u Americi. Tamo bi najveća solarna elektrana sveta „težila“ pet-šest milijardi dolara, dok će, zbog jeftine radne snage, Kinezi bolje proći.
Trenutno, koristeći energiju Sunca, Kina proizvodi samo 120 megavata, ali planira da do 2020. petinu svojih energetskih potreba zadovolji upravo iz obnovljivih izvora energije. Znajući da je njen kapacitet u solarnoj energiji ravan 2.400 milijardi tona standardnog uglja, eksperti tvrde da je zemlja, na sreću, na vreme shvatila da jedne energente može zameniti drugim. Poređenja radi, dve trećine teritorije Kine godišnje dobije sunčevu energiju, za šest hiljada miliona veću od termalnih jedinica Velike Britanije.
Iako još u povoju primena sunčeve energije sve više je namera, ne slučajnost. Upravo je železnička pruga „nebu pod oblake“, koja povezuje Tibet sa unutrašnjošću zemlje, primer. U strahu da bi globalno otopljavanje u narednih 50 godina moglo ugroziti prugu, kineski inženjeri su u zemlju pored šina postavili cevi za hlađenje, što je opisano kao „frižider bez struje“. Izjavili su da se upravo solarna energija koristi za pokretanje pumpi i kompresora za cirkulaciju amonijaka i drugih tečnosti koji stvaraju hladan vazduh održavajući „čvrsto tlo pod kompozicijom“.
Kinezi su izmislili i mobilni telefon koji radi na sunčevu energiju. Solarna ploča dimenzije 84 h 47,6 puta 0,8 milimetara postavljena je preko aparata i ojačana je specijalnim staklom, kako ne bi došlo do mehaničkog oštećenja. Izlaganje telefona suncu u trajanju od 40 minuta omogućava 25 minuta neprekidnog razgovora. Još zanimljivije je da se ovaj telefon može puniti i pod običnom sijalicom, čak i svećom! Ispada da ga je moguće puniti i koristiti neprekidno – bez prebijene pare!
Prvi čovek Bele kuće Barak Obama nije krio da u korišćenju alternativnih izvora energije vidi spas za Ameriku, čija je industrija solarne tehnologije lane ostvarila rast od devet odsto. Jedan od zaslužnih za ovu činjenicu je upravo Kinez, doktor Šungming Deng, čija fabrika proizvodi u Toledu „solarnu energiju – za poneti“, malu solarnu pločicu koju možete držati u novčaniku, a njome puniti razne uređaje!
Do juče čvrsta zagovornica „prava na razvoj“ uprkos činjenici da je prvi zagađivač atmosfere na planeti, Kina je, očito, rešena da na predstojećem samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu – spusti durbine.
I KOSA SVETLI
JEDAN 18-godišnji Nepalac otkrio je da je ljudska kosa dobar provodnik u solarnim panelima. Tvrdi da može zameniti skupi silikon što bi proizvodnju panela snizilo, a siromašnima omogućilo jeftiniju solarnu energiju.
BOGATO SIROČE
NEKADAŠNjE siroče, svojevremeno dato na usvajanje, Ši Zengrong, danas je doktor nauka i jedan od najimućnijih Kineza koji se obogatio proizvodnjom i prodajom solarnih ćelija i ploča. Njegova imovina se procenjuje na 2,2 milijarde dolara.
Komentari