U Srbiji je i dalje najbolje biti direktor. Ne samo zbog upravljačkih ovlašćenja, već i zbog primanja, koja su svakako u vrhu liste dobro plaćenih. Najbolje plaćeno radno mesto je predsednik upravnog ili izvršnog odbora banke, pokazuju rezultati ankete koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije.
Ono podrazumeva istovremeno i mesto prvog čoveka neke od banaka ili osiguravajućih kompanija, a kako pokazuju rezultati, mesečna zarada na tom mestu doseže čak do milion dinara.
„Samo pet banaka u Srbiji odvaja toliko novca za pomenutu radnu poziciju. Reč je o kućama koje ostvaruju veliku dobit, pa za takve zarade postoje realna opravdanja. U većini banaka mesečna plata za ovo radno mesto je između tri i šest hiljada evra“, otkriva Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije.
Istraživanje Unije poslodavaca je sprovedeno u 3.213 malih, srednjih i velikih privatnih preduzeća uključujući banke, fondove i osiguravajuće kompanije. Direktori komercijalnih banaka, šefovi osiguravajućih kompanija, revizorskih i kuća za finansijski konsalting, direktori farmaceutskih kompanija, advokati u međunarodnim trgovinskim sporovima, generalni i komercijalni direktori izvozno orijentisanih kompanija, finansijski savetnici u bankama i osiguravajućim društvima, direktori lizing kuća i generalni direktori IT kompanija zarađuju od 100.000 do milion pa i više dinara.
Neverovatno zvuči, ali prema nekim istraživanjima, među najplaćenijima su i oni koji rade u državnim institucijama. „Takva preduzeća najčešće posluju sa milionskim gubicima, pa su tolika primanja neprimerena i apsurdna. Pogledajte, recimo, Agenciju za kontrolu letenja ili Srbijagas gde direktori imaju mesečnu zaradu mnogo veću nego bilo gde u privredi“, ističe Dragoljub Rajić.
Dobro su plaćeni i IT direktori, čije mesečne zarade dostižu 130.000 dinara, pokazuju podaci onlajn servisa „istraživanje plata” koji je od pre godinu i po postavljen na Infostudovom portalu. Za petama prvom čoveku u oblasti informacionih tehnologija su izvršni direktor sa 126.500 dinara, marketing direktor čija plata iznosi 121.000 dinara, direktor logistike koji zarađuje 119.500 i finansijski direktor kojem sleduje 106.800 dinara mesečno.
Upoređivanje zarada pokazuje da mađarski IT direktor zaradi mesečno 295.700 dinara, češki 385.400, a isti direktor iz Slovačke 290.600 dinara (bruto iznosi).
Za razliku od istraživanja portala Infostud, zvanična statistika barata drugačijim podacima. Radmila Vićentijević, načelnica odeljenja statistike iz Gradskog zavoda za informatiku, podseća da u zvaničnoj statistici praktično ne postoji podatak o prosečnim zaradama po zanimanjima, jer se mesečna primanja iskazuju po granama delatnosti.
Prosečna plata u oktobru iznosila je 42.421 dinar. Najveća je „legla” na račun zaposlenih u oblasti finansijskog posredovanja (81.950 dinara), a u delatnostima koja se bave organizacijom na bazi učlanjenja mesečno može da se zaradi 71.756 dinara, kazuje statistika, dok su najniže oktobarske prihode imali zaposleni u preradi i proizvodnji materijala od drveta – 17.450 dinara. Ništa bolje nije prošla ni oblast ribarstva u kojoj je istog meseca u proseku isplaćeno svega 17.769 dinara.
Izvor: Politika
***
Nije u redu da se ovakve informacije objavljuju na jedan, rekao bih, pausalan nacin. Svi smo svesni situacije u zemlji u vezi sa zaradama, pa kad neko objavi da po bankama ljudi primaju milionske zarade, to moze da bude i opasno po one cije uze ili sire okruzenje ima saznanje da rade u, na primer, nekoj vodecoj banci u Srbiji. Dalje, da li se neko pita koliko su ti rukovodioci koji su na neki nacin sad ovim clankom stavljeni na neki „stub srama“, cak, ulozili u svoje obrazovanje, iskustvo i profesionalno napredovanje. Dodatno, nisu otisli u neku Ameriku ili Kanadu , nego su ostali u svojoj zemlji. Najzad, oni placaju i porez, znate. Naravno, problem negativne selekcije u bankama, na koji aludira jedan od prethodnih komentatora postoji, ali to je neka druga prica. Moja poenta je da ce ovaj clanak napraviti problem nekome ko je placen za svoj rad i ko placa porez, a hiljade ljudi koji posluju u sivoj zoni i ostvaruju mnogo vece prihode od tih bankara o kojima clanak govori, nigde nisu spomenuti! Zasto? Pa oni su bogatiji od svih i primaju multimilionska licna primanja, tako sto na razne nacine izvlace novac iz svojih firmi, gde su svi na nekim „minimalcima“, izbegavaju placanje poreza i ko zna sta jos. Sta cemo sa njima? Kad ce neko da zaustavi neki bolji dzip ili sportsi auto i da pita vlasnika odakle mu pare da ga kupi? Razmislite malo i ne uzimajte informacije iz ovog clanka zdravo za gotovo!!!
konsultant,
***
Podaci o kojima se govori su samo onaj deo prihoda koji se zvanicno vidi. Ono sto legne na tekuce racune, na sta se placaju porezi, doprinosi … Niko ne kaze koliko para svi ti ljudi prime na ruke. Tzv. crna plata. IT direktori, recimo, prime tih 1000 evra mesecno o kojima se prica, ali oni od svojih firmi dobiju jos i cash na ruke, koji niko ne vidi. Da ne govorimo o direktorima koji primaju crne bonuse na koje nikada ne plate ni dinar poreza. A gde su onda tek provizije u javnim nabavkama. A tek korupcija? Koliko njih uhapse? Tek nekog sirotog sumara ili lovocuvara koji je primio nekih 1000-2000 dinara mita od nekog divljeg lovca. Ili nekog seoskog ćatu u nekoj ruralno-brdskoj mesnoj zajednici koji je primio 50 evra da bi nekome izdao dozvolu preko reda. A krupne ribe? Njih niko ne dira! To je Srbija!
Ima tu jos …
Komentari