Koprivar Aglais urticae: Ovaj prelepi, šareni leptir sve je ređi poslednjih godina. Iako živi u celoj Evropi, pa katkad odleti i do Islanda, a na planinama stiže do visine od 3.000 metara, sve teže ga je videti u prirodi. Razlog je, kao i kod nekih drugih vrsta, pretvaranje zemljišta u obradivo i smanjivanje prisustva i brojnosti koprive, biljke kojom se hrane njegove gusenice.
Ženka na list koprive polaže 80–200 jajašca. Male tamne gusenice žive u društvu, do 100 jedinki, i halapljivo se hraneći izuzetno brzo napreduju. Duge su do 22 mm, crne sa žutim bočnim prugama i blago dlakave. Koprivar je dug do 25 mm, a raspon njegovih krila iznosi 45–50 mm, kod ženke 55 mm. Mužjak i ženka su identičnog izgleda, ali je ona nešto veća. Voli vrtove i druga mesta sa dosta cveća. U prirodi ga je moguće videti od marta do oktobra, pa i kasnije, zavisno od vremena. Zimu, poput mnogih evropskih nimfalida, provodi kao odrasli leptir u hibernaciji, sakriven u rupi kakvog drveta, u starim zidinama, po unutrašnjosti crkava i sl. S prvim toplijim danima izleće u prirodu i traži rane maslačke i druge cvetove. Godišnje se javi do tri generacije. Vrlo lako ga je u prirodnom okolišu pomešati sa takođe sve ređim mnogobojcem, mada je koprivar nešto manji, jarkih boja, a pri vrhovima prednjih krila ima bele mrljice. Kao i druge nimfalide, izvanredan je letač, brz, okretan i spreman da nestane na prvi znak opasnosti.
Gde ćemo najpre videti koprivara? Sem na cvetnim površinama, koprivara ćemo, uz mnogo sreće, videti i na usamljenoj, osunčanoj stazi, predveče, gde se sunča na kosim, blagim zracima.
Komentari